20. oktobar

турним установама у рејону. Успеси у вези организовања прославе 100годишњице победе народног језика и демократског духа у нашој књижев“ ности у овим рејонима најбоље нам

просветних секција

рејонских одбора Народно; фронта

(јетру ки Петогодишњи план осигуравамо нашој земљи богата материјална добра, а тиме омогућујемо бржи културни развитак. Као што је борба за испуњење привредних _ задатака _ наше Петодетке постала општенародна борба, тако исто и борба за културно уздизање и народно просвећивање треба да окупи што шире снаге народа. Да би то постигли и активирали снаге Народног фронта на том

пољу рада, основане су током јуна месеца културно просветне — секције при свим рејонским _ одборима

Народног фронта. До данас су те секције претрпеле већ неколико измена, употпуњаване су новим људима им тек у неким рејонима, као што је Први и Четврти, нашле су пун садржај свога рада и поставиле правилан одвос са Домом културе и другим кул-

показују значај светних секција.

Премда је формирањем културнопросветних секција још више оживео културно-просветни рад, ипак у досадашњем раду има и многих слабо. сти, нарочито у вези организације и схватања рада културно-просветних секција.

Општа је појава код нас у Београду да су се домови културе почели развијати у културно-просветна руководства у рејопу и због тога код стварања културно-просветних секција појавило се питање шта ће оне ла раде, будући да задатке у вези са културно-просветним радом решава управа Дома културе. Тако се догорејону – управа

рада културно-про-

дило да у Другом Дома културе доноси закључке по питању културно-просветног рада у рејону и да тражи од културно-просветне секције да оно то проведе У живот, уместо да је обратно, да Дом извесне _ задатке од секције. У Ше-

културе прима културно-просветне стом рејону чланови управе Дома културе углавном су и чланови кул> турно-просветне секције у рејону, а да би онда некако поделили рад између онога што раде у Дому кул туре и онога што обављају у културко-просветној секцији _ они су културно-просветну секцију оријентисали само на борбу против неписмености, а по свим другим питањима културног рада руководи управа Дома културе. Јасно да је на тај начин умањена улога и задатак Народног фронта по културно-просветним пита. њима и да се тај рад своди на мали круг људи, да многе масе остају изван културно-просветног рада, односно да се тешко уклапају у тај рад.

Једна од основних грешака у схвата њу задатака и рада културно-просветних секција односно рејонских одбора Народног фронта јесте схватање да Народни фронт не треба да проучава проблеме културно-просветног рада, а што даље значи да не руководи културно-просветним радом, него се његов задатак састоји само У томе да проагитује за извесне ак ције које подузима народна власт или синдикати. Ово схватање јасно се одразило и у досадашњим плановима културно-просветних секција, где се задаци углавном могу свести на агитацију у вези сузбијања неписмености, на агитацију за чување и посу. ђивање књига из библиотеке, на агитацију за похађање течајева руског језика, за долазак на разне културне приредбе итд. Нигде на састанцима културно-просветних секција није се до сада разматрао поједини проблем културног рада и доношени закључци на који начин, с каквим методама, о блицима рада, према терену где радимо, можемо тај проблем да решимо пре времена и како ћемо у решавању тог проблема окупити што више активиста. Због тога је произишло да се културно-просветна секција Народног фронта не осећа као руководство, јер по свом начину рада, по томе како прилази решавању извесних проблема, није могла да руководи и да даје предлоге редонским одборима Фронта и културно просветној секцији Градског одбора Народног фронта.Упознавање с проблемима основних организација, контрола и брига У провођењу _ извесних задатака у жи вот једино омогућују да се секције осећају као руководства и да не буДу нека агитациона тела, већ да развију своју иницијативу и да У многим проблемима помогну не само

У _________----————-=

| „МЕЂУ ЉУДИМА"

великан пролетер-

ске књижевности, писац је, по чијим је романима и приповеткама створено највише филмова. Међу оста. лим, снимљена су и његова аутобио-

ЈА аксим Горки,

ФИЛМ

агитационо, већ и са разним конкретним предлозима, народној власти К другим организацијама по питањима културно-просветног рада. |

Многи чланови културно-просветних секција и управа домова културе, питају се који су задаци управе Дома културе, ако је културно-просветна | секција руководеће тело. Управе Дома културе, као и до сада, треба да се брину о организацији широких масовних предавања, курсева, приредаба,

разних форми разоноде, у оквиру и|

просторијама самог Дома културе. То значи да управа Дома културе не руководи оваквим радом у синдикалним подружницама или основним фронтовским организацијама. Дом културе треба да буде жариште културног рада у рејону који ће свој план рада правити у заједници са културно“ просветном секцијом Народног фронта. То значи, да треба одабрати дру“ ге активисте за управу Дома културе а друге активисте за културно-просветну секцију и то према њиховом | образовању, могућности рада, способности организовања итд.

Управе Дома културе и даље ће имати своје секције и то: народни универзитет или предавачку секцију, секцију за курсеве и кружоке, секцију за културно-уметнички рад, секцију за одмор ни разоноду, поред управника Дома културе, секретара и библиотекара. Да би културно-просветне секције могле правилније руководити културно-просветним радом, потребно је да се унутар секције спроведу стална задужења чланова по извесним проблемима, као што је: сузбијање неписмености, за приредбе и академије, за рад библиотека, за обавештавања штампе итд. То се показало као правилно и добро у раду културно-просветне секције Четвртог рејона, јер се на тај начин поједини чланови удубљују у поједине проблеме и износе те проблеме као и своје предлоге на састанцима секције.

Друга ствар, која је исто тако важна 38 рад секције, јесте веза са основним организацијама и са културно-просветним комисијама синдикалних подружница, У неким рејонима уведени су стални састанци једанпут недељно са друговима који су у основним организацијама задужени за културно-просветни рад. Та добра веза и широка активизација у основним организацијама одразила се на успесима рада тих културно-просветних секција, као што је у Првом и Четвртом рејону у вези прославе Вука Караџића, док у оним рејонима где културно-просветне секције нису уопште имале везе са културно-просветним референтима из основних организација све предузете акције показале доста слаб резултат, као што је у Трећем и Седмом рејону. М тек након активизирања тих културно-просветних референата из основних организација успело је да се поправи стање.

Културно-просветна комисија Седмог рејона била је састављена, у“ главном, од културно-просветних референата из синдикалних подружница и због таквог састава она се по ма. ло претварала у руководство читавог културно-просветног рада у тим синдикалним подружницама, те је давала директиве и по питањима агитације и штампе, тј. по оним питањима којима се секција не бави. Међутим, показало се ипак потребно да културно-просветне секције одржавају потребне везе са културно-просветним комисијама синдикалних подружница у свом рејону, али та веза не треба да буде стална, нити таква да би се културно-просветна секција фор мирала од преставника културно-просветних комисија синдикалних подружница, већ та веза треба да буде повремена, да секција, кад то треба, позове претставнике културно-просветних комисија у вези решавања културно-просветних проблема.

Правилном организацијом културно. просветних секција, правилним поста“ вљањем садржаја рада тих секција, као и рада Дома културе, оживеће културно-просветни рад по рејонима и нићи ће нови кадрови, а организа ције Народног фронта моћи ће преко културно-просветних секција да уоче питања и проблеме културно-просветног рада и да помогну У њиховом решавању у циљу бржег културног

напретка.

А. МАГАШИЋ |

графска дела и ти нам филмови омогућавају да дубље и непосредније схватимо и упознамо услове и догађаје пишчевог живота У младим да. нима, његово детињство, дечаштво и

Пике

ве с Оснивање Београдског , драмског позоришта

У нашем народу интересовање за позориште и позоришну уметност све више расте, Позоришне претставе сваким даном су све масовније посећене, Народно позориште на Тргу Републике није више у могућности да удовољи _ културним _ потребама главног града наше Републике, Потреба за оснивањем нових позоришта све је јаче избијала.

Из тих разлога већ дуже времена се разматра могућност оснивања и једног градског позоришта, које би бар унеколико могло да удовољи култрним потребама становника Београда. На једној од својих седница Извршни одбор је решио да се оснује Београдско драмско позориште под руководством Одељења за Културу и уметност ИОНО-а. За директора Београдског драмског позоришта постављен је Обрад Недовић, досадањи помоћник директора драме Народног позоришта. За редитеље додељени су: Владета Драгутиновић, редитељ драме Народног позоришта и Петар С. Петровић, члан Народног позоришта,

Питање просторија је један од главних разлога што се до сада није приступило оснивању Београдског драмског позоришта. По-

сле дужег разматрања постојећих,

материјалних могућности, решено је да Београдско драмско позориште буде привремено смештено у Дому културе ЈУ рејона, чија је изградња у току. Како сала Дома културе ТУ рејона није била предвиђена за позорницу, сада је адаптирана и преуређена са свим модерним постројењем и уређајем, тако да ће моћи да одговори потребама једне савремене позорнице. Чим буде завршен Дом културе ТУ рејона, Београдско драмско позориште отпочеће са давањем претстава. Приликом доношења одлуке о оснивању позоришта предвиђено је да позоришни ансамбл има око 70 чланова. Међутим, за сада позоришни ансамбл сачињавају само 32 члана, како уметничког тако и техничког особља. Уметнички ансамбл састављен је углавном од свршених ученика Драмског студија, затим од појединих чланова Народног. позоришта као и неких чланова позоришта из Нишаи Шапца. Састављен углавном од млађих снага, уметнички ансамбл биће ускоро употпуњен ангажма-

нима старијих и; искуснијих глумаца. Због тога што уметнички ансамбл није још дефинитивно састављен, за предвиђени репертоарски план нема довољан број глумаца. Г Ипак, се уметничким ансамблом којим данас располаже, Београдско

"драмско позориште отпочело је

са одржавањем проба и спремањем предвиђеног позоришног репертоара, Пробе се одржавају од 15 септембра у сали Дома културе ||| рејона у Лазаревићевој улици, Чланови Београдског драмског позоришта спремају „Младост отаца" од Горбатова и „Прст пред носом“, домаћу и савремену комедију од загребачког писца, Јожа Хорвата. Ускоро чланови Београдског драмског позоришта отпочеће са спремањем и трећег позоришног комада „Вода са планине“ од Плаовића—'оковића, Ова три комада, из предвиђеног репертоарског плана Београдског драмског позоришта, чланови позоришта ће текстуелно спремити и обрадити до 1 новембра. Од 1 новембра спремаће и четврти позоришни комад „Школски другови"' од Ласкина, тако да ће на крају године Београдско драмско позориште имати два позоришна комада потпуно спремна како текстуелно тако и технички, а два само технички.

Поред ова четири комада Београдско драмско позориште има за 1947——1948 годину још следеће позоришне комаде на своме репертоару: „Син пука" од Катајева, „Покондирена тиква“ од“ јована Ст, Поповића, „Велико искушење“ од Торкара и „Мирандолина“ од Голдинија.

Почетак приказивања позоришних претстава везан је са довршавањем сале Дома културе ТУ рејона, Уколико зграда Дома културе буде пре довршена, утолико ћемо пре имати могућности да гледамо _ програм _ Београдског драмског позоришта, чији га чланови вредно припремају.

Оснивање Београдског драмског позоришта је од великог значаја за даљи развој културно-уметничког живота Београда и претставља једну корисну културну новину. Смештајем позоришта у Дому културе ТУ рејона Београдско драмско позориште одиграће и значајну улогу у приближавању позоришне _ уметности широким народним масама и непосредно утицати на њихово културно-уметничко уздизање.

тиши

СТВАРАЊЕ НОВИХ УМЕТНИЧКИХ КАДРОВА ИГРАЧА И РУКОВО ДИЛАЦА

Пред почетан рада једногодишњег течаја народних игара

општем развоју културног

живота у нашој земљи, и, спољило се нарочито велико интересовање за народне игре. У оквиру Културно-уметнич“ ких друштава ницале су многобројне фолклорне групе. Ове групе су у почетку радиле без плана, и свака је радила за себе, тако да међу њима није било повезаности. Тек увођењем планског рада у развоју и неговању. народних игара уздигнут је ниво фолклорних група,

Да би се рад на уздизању ш неговању народних игара правилно развијао, првенствено је потребно да се створи солидан кадар руководилаца група, који би својим широким теоретским и практичним познавањем народних игара и народног живота успевао да уздиже народне игре и да их сачува од штетног утицаја и

младост, Истакнути совјетски редитељ Марк Донској створио је филмску трилогију о Горком: „Детињство Максима Горког“, „Међу људима“ и „Моји универзитети“,

Редитељ с Донској усредсредио је своју пажњу на то да филм прожме дух Горковог дела, да добије одговарајућу атмосферу средине у којој се писац развијао и да верно одрази лик и МЕ Алексеја Пјешкова. Дечак се развија мн живи са читавом галеријом Горкијевских типова, његов је пут пун нових открића и сазнања, која га учвршћују у упорности да се не савије под животним тешкоћама; него да се бори за боље, светлије и човечније односе међу људима, Снага израза и пластика ликова и средине У Горковом делу, као и музика потпуно потчињена атмосфери радње, помогли су Донском да пренесе гледаоца у доба дечаштва грандиозног и јединственог књижевника,

Главну улогу филма тумачи талентовани и маркантни дечак Алексеј Љарски, који је у истој улози играо и у првом делу трилогије.

изопачености. Исто тако, ова“ кав кадар руководилаца група народних игара могао би да на основу великог богатства нашег фолклора ради на стварању стилизоване уметничке игре. У циљу стварања потребног кадра руководилаца и играча, Одељење за културу и уметност ИОНО-а, отвориће ове године једногодишњи течај народних игара. Течај ће почети са радом већ 15 октобра, и за сада може примити 60 ученика. Право уписа на течајевима има свако лице које има смисла за народне игре, без обзира на школску спрему,

Наставни програм течаја би> ће састављен из теоретског и практичног дела. У теоретском ће се обухватити наука о на

_ родним играма, етнографија и

народна музика. Практични дер садржи: југословенске народне игре, терминологију народних игара и педагошки поступак у вези са учењем игара. М теоретски и практични део наставе међусобно је повезан. Предавачима и наставницима на течају пружиће се сва _ расположива помоћна средства и њихова ће дужност бити да их што боље искористе. Ученицима ће се пружати пројекције, филм, семинарска вежбања, колективне посете приредбама, после којих треба да се одржавају реферати, дискусије итд,

На крају течаја сваки ученик мора потпуно да влада теоретским знањем о народним игра. ма, да солидно и тачно познаје све игре које је учио на редовним часовима и да може да их верно и јасно пренесе на друге играче; да уме да се служи уџбеницима и литературом из ове области уметности. Ученици ће по свршетку течаја полагати испит из оба дела наставног програма и добиће свелочанства са назначеним прћдметима Које су полагали, са оценама и општим испитним резултатима,

Пред прославу 3О-ГОАИШЊИЦе Великог октобра

Зграда Узбечке државне филхармоније у Ташкенту

СОВЈЕТСНА ПОЗОРИШТА У ЈУБИЛАРНОЈ СЕЗОНИ

убиларна сезона, која је

већ отворена у 791 поч зоришту Совјетског Савеза, обећава да буџе врло плодна и значајна. У средишту пашње је, наравно; нови репертоар који ће совјетска позоришта пружити милионима гледалаца.

Начелник Главне — позоришне управе Комитета за уметност при Министарском савету СССР Г. Капашњиков рекао је дописнику Совјетског информативног бироа, у разговору о перспективама нове позоришне сезоне: — Сви совјетсни драмски писци узимају најактивнијег учешћа у конкурсу за најбољи позоришни комад — конкурсу рас. писаном од БНомитета за уметност. · Исто тако, позоришта, ноја настоје да обележе веливи датум 30-годишњице Онто. барске социјалистичке реколуције што разноликијим, бољим и савременијим репертоаром, поанзују огромно интересовање за овај конкурс. још је рано говорити о. резултатима овог творачкот такмичења у _ коме учествују профечконапни драмски писци, млаји књижевници и људи других позива ноји тек улазе у област стварања наме. "њеног позоришту, Жири конкурса још није донео одлуку. Али већ сада може се истаћи један резултат од изванредно велиног значајс: жири је добио преко 3.200 позоришних комада са најразноврснијим актуелним темама. :

Познати _ совјетски _ драмски писац Николај Потодињ аутор комада »Човек са пушном« и других дела која су ушла У позоришни репертоар свих езропских дрмавс написао је комад »Млада шума«. Ова! комад приказаће у Москви Мало по. зориште и Позориште »Вахтан. тове. У Потодиновом делу. реч је о индустриској изградњи У пустињама _ Совјетске – Срешње Азије, током остварења првих Стаљинових с патиљетки. Тема дела је формирање, духовна и душевна | изградња _ совјетских људи у годинама индустријализације СССР.

Новинар и књижевник Борис Полевој, чија је »Прича о правом човеку« добила ове године Стаљинову награду, дао је своје прво дело у подручју стварања за позориште. Полевој је предао Позоришту »Вахтангов« комад »Неугасиви пламен« са темом с обнове стаљинградског завода који су немачки фашисти били порушили за време напада на херојски граљ –_ Филијала Малог позоришта и О. перско-драмски студио »Станиславскни« у Москви приказаће комад П. Нилина »На. белом светук — дело у номе се обрађује тема повратка демобилисаних бораца и официра из Сов«

јетске армије У њихов колхоз, тема обнове копхозне привреде, тешко оштећене за време

рата; О копхозној омладини после рата, и то омладини сибир. скот села, говори кома А. Сурова »Велика судбина«. Овај комад ушао је у репертоар мосновског позоришта »Јермолозак, Позоришта савезних републиха већ су добила за свој репертоар 73 нова комада. У ЕНазахстану три највећа позоришта приказују ново дело младог писца А. Абишева »Пријатељство и љубав«, — о раду омладинаца и омладинки У велином металургиском заводу. Азербејџанска позоришта живо се интересују за комад И. Ефен. дијева »Светли путевиф У коме је реч о животу и самопрегорном раду трудбенина совјетске индустрије нафте. |

Украјинска позоришта. спремају 28 нових комада које су написали драмски писци Укра-

јинске ССР. У белоруским позориштима приказаће се комади заспужних мајстора позоришне ињиневности ·_Крапиве и Чернија, као и нових писаца који су дали позоришту своја прва дела |

Репертоар Мапог позоришта (Москва), Художественог театра и Лењинградског академског позоришта »Пушнин« обухвата по шест до осам нових цела. Споменули смо већ Погоциков комад, а треба да наведемо и две драме из репертоара Малог позориштс- Једна од тих драма је »Велика сила« 5. Ромашове, комад са темом о самосталности творачке мисле руске техничке интелигенције. Тема Отаџбинског рата заступљена је у репертоару Малот позоришта новим комадом познатог ињижевнина Аркадија Первенцева »Јужни чвор«. У о. вом комаду о оспобођењу Бри-

ма, 1944 тодине, улогу генераписимуса Стаљина даће један од најбољих совјетских драм. скних уметнина Алексеј Дикиј,

ноји је двапут одликован Стаљиновом наградом за Улоге фелдмаршала Нутузова и адмирапа Нахимова У истоименим Филмовимс- Художествени театр спрема премијеру комада Константина Симонова »Дани и ноћи«.

Позоришна сезона. отворена

је истовремено,у драмским 'лозориштима која се налазе У најудаљенијим областима СССР: на Сахалину, на попуострву Колими, у северном делу Ом. ске области (Сибир), у многим прутим градовима и крајевима Совјетске Заполарне Области — у Нориљску, Игарки, Магадану итд. Истовремено је по. чео рад позоришних колектива У граду Хорог у Совјетском Памиру, у Калињинграду (бивши Кенигсберг), на Курилским Острвима. Покретна копхозна позоришта наставила су своју де. латност у с Ханти-Мансиском и Сапехардском Националном О~

кругу: Њихова делатност наме. њена је гледаоцима из рибарсних, ловачких и других насеља ових крајева.

Ове године биће отворен велики број позоришних зграда“ Москва _ добија величанствену зграду позоришта у Стаљинском рејону. Зграда ће имати две сале — са 1.000 и са 300 места — и најмодернију покретну бину. На дан 30-годишњице Вели. ке октобарсне револуције, Седмог новембра, у Москви ће се, исто тако, отворити обновљена зграда Малог позоришта са изванредно лепом салом. У част 30-тодишњице Велинст Октобра биће отворена и нова зграда Академског оперско - балет. ског позоришта у Ташкенту, глав. ном граду Совјетског Узбеки. стана. Зграда је подигеута по пројекту познатог академика А. Шчусјевс, са гледалиштем које има 1.500 места. Приводи се крају реконструнција зграде Руског драмског позоришта у Вилњусу. Настављени су радови на подизању _ оперског позоришта у Казану, главном граду Татарске Аутономне Републике у саставу РСФСР. Граде се, исто танко; Музичко « драмско лозориште у Упан . Уде (главни град Совјетске Бурјат — Монголије), Музичко позориште У Петрозаводску, престоници Карело . Финске ССР итд. Велика позоришна зграда са 1.000 места подиже сеу Ниргиске ССР — граду Фрун-

зеу. Радови вепиног обима на. „поризању позоришта изводе се

у низу украјинских, белоруских, трузинских градова као иу другим републикама СССР. :

П. ПЛОТКИН

престоници.

> шЕ-— Пети Па - =

= ~

Уни

лаве и ша а овом и кана =

тиме