20. oktobar

пала

О трамвајској чекаоници код станице „Дунав треба да се · старају фронтовци

тога краја

[| риближава се време снега . и кошаве, кад је тешко стајати на отвореном простору. Стога би било неопходно уредити оне трамвајске станице, које већ постоје, а које, су, Услед несавесности и немара грађана, веома прљаве и запуштене, Нарочито је неопходно уредити чекаоницу У улици 29 новембар, код железничке стани_ це „Дунав“, где редовно чека много света,

У ту је чекаоницу засада немогуће ући од нереда и смрада.

Како је немогуће све очеки-

вати од народне власти, и како је довољно и то што ту постоји чекаоница, било би на, свом месту да се фронтовци 2вога краја старају о чистоћи и реду ове чекаонице,

Требало је би је очистити и уредити, а исто тако, поставити зидне табле са позивом да се у чекаоници одржава ред и чистоћа, као и да се не шврља по зидовима и не реже дрво за време чекања.

В. ЂЕЛИНЕО

= ЗАШТО СУ ТРАМВАЈСКИ ПРОЗОРИ РЕДОВНО ПРЉАВИ

|урозори трамвајских кола % се не бришу уредно и на време, тако да има појединих кола која сигурно нису видела крпу за брисање по неколико месеци, Напочито су прљави прозори на колима број „два“ и колима број „три“, ма да на „двојци“ треба да се бришу редовно прозори ни стога, што је он оптерећен многим путницима који долазе из упутрашњости и због замазаних охана нису у стању ма „ита да виде. То се може само са мало вишег тпула товести ред. Нада ПЕТРОВИЋ М. Горког 23

1 ДЕЦЕМБРА ИЗЛАЗИ УЗ НТАМПЕ к 4 ЛЉО „СЕЉАЧКЕ БОРБЕ“ А 1948 ГОДИНУ

Богато илустрован цртежима и уметаичким _ фотографијама,

“ |

страна текста великог формата. Насловна страна у четири боје.

Поред календарског дела и прегледа пољопривредних радова у сваком месецу, Календар садржи следеће чланке: Народни фронт, Шта је народна власт дала сељацима, Положај сељаштва у земљама такозване западне демократије, СССР — земља напредне пољопривреде, Петогодишњи план и село, Индустријализација наше земље и пољопривреда, Механизација наше пољопривреде, Зназај канала Дунав—Тиса— Дунав за унапређење пољопривреде, Повећање жетвених приноса у Војводини оствариће се. заједничким залагањем радног сељаштва и народне власти, Земљорадничке набавно-продајне задруге пред новим задацима, Земљорадничке произвођачко-прерађивачке задруге, пружа задружна обрада земље, радним задругама, Напредно сточарство у сељачкој радној загрузи успеха у производњи.

ре ових чланака Календар садржи те Из оспободилачког рата, Наука ми култура, Пољопривреда, Наредно Осим тога Календар садржи више песама и прича. он

свакит анелфабетски течај и читаулта не селу, меаннитска став

у сељачким

основа њеног

здравље.

леска гр

иу >, зедруге, сеоскти ди» жтеаониха,

а тжабеви

галендар · „СЕЉАЧКЕ БОРБЕ“

Цена 20 динара. Књижарима и ревизорима

20% рабат. Поруџбин ју »Сељачке борбе« = са назнаком за Календар. 10-404232. Поруџбине

ктвижиштња мо =м љак треба д

поузећем.

от

Ту

ГРАБАНИ БЕОГРМА. лук 2.202

ПР

Како омогућити бржи прелазак студената у Земун и обратно

риличан _ број студената

Пољопривредно - шумарског факултета, који се налазе у Земуну, приморан је да сва“ кодневно прелази из Београда у Земун на предавања и вежбе. Станбена криза, родитељски стан и још друге околности приморавају ове студенте да живе у Београду, а студирају у Земуну. Прелазећи свакодневно, по два или више

пута, У Земун они су прину- |

ђени да просечно по 60 минута чекају на станицама, пред сваки одлазак и повратак, У реду за аутобус. То изгубљено време, које се често креће и до.2 до 3 сата дневно, прет-

ЕНДАР

са преко 200

Какве све предности Норме

м културе, свежим се~

е слати на администраци“ Београд, Влајковићева 8 Чековни рачун број ће се слати искључиво

ставља велики губитак за учење, претставља велики застој у напредовању на студијама. Осим овог чекања, са материјалне стране, студенти немају никаквих попуста на аутобусима, а један одлазак и повратак аутобусом стаје 8 ди нара, што је велика сума за студенте, који немају никаквих прихода, сем стипендије или помоћи од својих родитеља. Секретаријат удружења студената упутио је пре извесног, времена акт Градском саобра“ ћајном предузећу у коме је тражио повластице у вожњи за студенте, Градско саобраћајно предузеће је одговорило на тај акт, извештавајући удружење да постоје месечне ђачке карте са попустом од 35 од сто за одлазак и повратак, са ценом од 150 динара месечно. Међутим, за студенте нису од користи те ђачке карте, јер су они принуђени да прелазе често по два или више пута пнев но кад имају вежбе. Појединих дана код нема часова и недељом, не постоји ни потреба за прелазак, па карта пропада. Поред овог материјалног губитка, постоји, као важнији губитак времена при чекању., Како би се могао решити овај проблем» Можда на следећи начин: Градско саобраћајно предузеће могло би) да студен тима стави на расположење један свој аутобус који би, У

МИЛИЦИОНАРИ ТРЕБА ДА ИМАЈУ ПРИРУЧНИКЕ СА СПИСКОМ УЛИЦА

вих дана уморио сам се

тражећи неке улице ко је су промениле називе, Не знајући ко ће ми најбоље дати обавештење обично сам се обраћао милицајцима. Међутим, и они су слабо могли да ми користе, јер ни сами нису знали где се поједине улице налазе. Често нису знали ни где се налазе нека важна надлештва- Било би потребно да сви ми. лицајци, нарочито они из саобраћајне милиције, ако већ не знају где се која улица налази, буду снабдевени приручни. шима помоћу којих ће моћи сваком грађанину да пруже потребна обавештења.

ж ПРОШИРЕЊЕ ДОЊЕГ ДЕЛА ДЕЧАНСКЕ. УЛИЦЕ

Дечанска улица, на делу од Стаљинградске улице до улице 29 новембра, остала је и даље уска као што је раније била. У улици су изграђени травњаци који су изгажгни и запуштени, а када пада киша грађани газе блато које се у пролазу преноси са травњака на тротоар, С друге стране улице, поред биоскопа „Балкан“, постоји исто тако широк тротоар који је само на ма-

Б. В.

лом делу асфалтиран; а иначе калдрмисан,. Ни један од трото- | ара не одговара потребама пролазника. - - -

жх

одређено време, четири пута дневно, превозио само студенте, а у друго време, кад не превози студенте, превозио би путнике. То време, кад би аутобус превозио. само студенте, могло би се одредити са удружењем студената, јер на фа култету се одржавају предавања и вежбе и пре и после подне. Познато је да Градско саобраћајно предузеће не располаже довољним бројем аутобуса, нарочито на линији Београд — Земун, о чему сведоче велики радови на почетним ста ницама, Уколико се и уведе довољан број, они се у току дана обично покваре, те се тиме саобраћај успорава и путници се: темилају. Студенти, чекајући у Земуну код „Централа“, никад не могу да уђу У аутобус, јер локал, који саобраћа до „Мухара“, увек је пун и не стаје код: „Дентрала“., Они су приморсни да трче чак до „Мухара“ и да тамо опет чекају, јер често на овој-линији остану само по једна кола.

Данас, Кал се налазимо У борби за Петогодишњи план, кад је сваки минут скупоцен, питању решења овог проблема треба озбиљније прићи џин што пре решити, јер ће се на тај начин и успешније испунити план, о кадровима, који се очекују у нашој новој приврети.

Бож. ИЛИЋ Балканска 39

Жив саобраћај на овом делу Деачанске улице — колски и пешачки — налаже потребу да се млица и овде прошири, То би се могло учинити на рачун изгаженог травњака и калдрмисане површине другог тротоара. Улица би се могла проширити за два

"метра, а тротоари бар за по је-

дан метар.

Како је простор: на овом делу мали, а време лепо, посао би се могао: извршити још у овој години, Ииж. Станко Зарић

Проблем хотелског

простора У

еоград раније није имао

довољан број великих и хигијенских хотела, изузев „Бристол“, „Српски . краљ“, „Ексцелзиор“ и „Мажестик“,. који су били приступачни са“ мо одређеном броју људи, док_ их широки радни слојеви нису“ могли користити, .

Са развојем Београда осећа. се све већа потреба за добрим и удобним хотелима. Данас је. то озбиљан недостатак, који се сваким даном све више 3а0штрава. Ова тешкоћа увећана је чињеницом, да и оно мало хотела, који постоје у Београ-· ду, не служе својој правој намени,

Велики број хотела, у прво време после ослобођења, претворен је у станбене зграде и канцеларије разних установа, што је у том времену било и оправдано. Међутим данас се морамо озбиљно позабавити овим питањем и што хитније га решити, како би се сви хотели ставили на расположење хотелској привреди. Стога би

а ен

БРАЋАЈА ИЗМЕЂУ БЕОГРАДА МИ ЗЕМУНА

јрзлници и намештеници ко-

ји станују у Београду, а запослени су У Земуну, или они који станују у Земуну, а раде у Београду, немају за превоз никаквих других саобраћајних средстава сем аутобуса који, нарочито откако је захладнело, све реће саобраћају. Неопходно би би-

= сар

ло појачати саобраћај Београда и Земуна, јер за то постоје објективне могућности. Сасвим је могуће у часовима када људи полазе на рад смањити број аутобуса који саобраћају на линији Коњичка школа — Сутјеска, јер ова линија није преоптерећена у то време. Ти аутобуси могли би да се користе као појачање на линији Београд— Земун.

између

ПОБОЉШАЊЕ САО-

„ШЕСТИЦИ“

а полазној станици трамваја број „шест“ прилаз је више него страшан, Кад се сиђе са трамваја одмах се стаје у блато и иде се по каљавом терену све док се не изиђе у Дечанску улицу. Тако, да путник може да пође са периферије, од Цветкове кафане, и да се не испрља толико, колико заблати ципеле кад сиђе на последњој станици — у центру. Уз то је прилаз џомбаст, набацано неко камење, гомиле земље, која се сад у време киша претвара у блато и оставља утисак напуштеног места. Ово није морало овако да буде, с обзиром да су летос раднили радници на поправци Дечанске улице и да је казан са смолом стајао испред самог прилаза „шестици“, Н. п.

ИЗЛИШНО...

— По вољи јеловник2

Сретеније ЗОРКИЋ' Ломина 48 ж ТРЕБА ШТО ХИТНИЈЕ НАПРАВИТИ ПРИЛАЗ

— Не треба, хвала. Прочитао сам све са чаршава..,

„мушкарце,

Београду

требало хотелске зграде ослободити и поново рестаурирати У хотеле.

Много је лакше и јевтиније изградити зграде за канцеларије и становање, него скупе и

компликоване хотелске грађе“

вине. За сада би се донекле решио проблем хотела ренови рањем старих зпрада, али без изградње нових хотела, стање ће остати и даље тешко, нарочито када у Београд долазе делегације и разни. слетови, а да о проблему туризма и'не говоримо.

" Чињеница је да је потребно већ у првом петогодишњем плану да почнемо са припремама за зидање репрезентатив. них хотела, а. евентуално _ И панснона, уколико се не би могло приступити самој градњи.

И поред изградње новог Бео града и предвиђених хотела У њему, требало би подићи један велики хотел у најлепшем делу Београда, до Калемегда“ на, и то на блоку: Париске, Кнез Михаилове, Узун _Миркове и Рајићеве улице, Управо, овај део града има зато све најбоље услове: тишину, Калемегдански парк, висински положај, тролејбуске станице са обе стране и згодне везе са старим и Новим Београдом.

Овај хотел требало би да има најмање 700—800 соба и једну салу, која би у изузетним приликама могла да прими око 1000 званица, 2 у редовним би приликама служила као ко. мерционални ресторан, за раг зоноду, уз добру музику. Хотел би имао салу за шах, салу па пинг-понг, салу за билијаре, кафану и позоришну салу. Наравно да би ове мале сале користиле као нузпросторије приликом масовних забава пријема. На крову хотела би се поставила лепо уређена тераса, која би лети служила као ресторан а зими би могла послужити за лепо уређено клизалиште. Са ове терзсе пружала би се гостима, одногно туристима, најлепша панора-“ ма. а

У сутерену би била смештена сва машинска просторија, одаја за прање рубља и друм за разне оставе итд,

Ова палата би требало да буде заиста са свим културним уређењем, а полазећи од чињенице да је наша земља, по својим прирЛним лепотама и онако призлач на за старне туристе, оваков објект би омотућио њихов масован долазак у Београд.

Ова грађевина би тргбало да дејствује снажно и солилно архитектонски.

Ма шта се друго зидало на овом блоку, не би било најбоље решено и правилно постав. љено. У колико би се стручњаци и одговорни фактори за ову ствар заннтересовали, требало би плански предвидети за други петогодишњи план позицију ове палате, док би се још сада, у првом Петогодишњем плану, извршили _— сви припремни радови и припремила сва машинска постројења и технички уређај са материјалом. ' Коста СМЕДЕРЕВАЦ директор Градског угоститељског

предузећа

Недостатак санитарних установа

а Београђанин, који се касно креће улицама, принуђен је да пази где стаје и да обилази прљаве и влажне тротоаре. Исто тако, жале се становници кућа које су увученије од нормалног реда фасада, да касни пролазници _ каљају пред _ њиховом зградом, услед чега нису у могућно“ сти да отварају прозоре. Исто се тако жале и станари сутерена.

Та нечистоћа, у којој често има ин клица заразних болести, уноси се у наше домове, отире се на простирке, на којима се играју наша деца. То је директно ширење заразе.

Немогуће је н помислити да се све ово чини намерно, а узрок оваквог каљања града лежи у чињеници да је сувише мало јавних клозета у Београду. Било би неопходно и лако изводљи“ во да се на повученијим местима центра и периферије поставе спиралне ограде са санитарним _ уређајем — за као што их има по оста лим великим градовима. На тај начин би се избегло каљање улица и улаза, а милицајци би оправдано мо-

гли да наплаћују глобу за сваки прекршај у овом смислу. То би до. принело не само чистоћи града,

и отклањању многих обољења,

Ово је питање хитне природе, с обзиром на зиму која наилази, Д Д.

из

већ -

Не

репрезентативна, ,

по- .