20. oktobar
Народна милиција на изградњи
дара
ЗЕМЉАНЕ РАДОВЕ ИЗВО
своје станице у улици Божи-
Аџије
ДЕ САМИ МИЛИЦИОНАРИ
| ДОБРОВОЉНО
Зидају
се две зграде
за станице Народне милиције
аша народна милиција ло
овда пије имала специјзлне зграде за своје станице, Сга није су бнле смештене по приватним кућама. Због чедостатка ставбених просторија управа народне милиције је реши ла да сазида неколико зграда за ову сврху. Тиме би милиционарт добили 32а становање лепе, удобне и злраве просторије, а просторије које су до сада користиле милицијске ста нице преуредиле би се У 0Аичне станбене просторије и поделиле породицама без станова. Радови на подизању _милицнских станица већ се изводе. До краја ове године предвиђена је изградња двеју станица, и то у улици Божидара Аџије као и у Момировићевој улици.
У улици Божидара Аџије већ сулископани темељи за будућу зграду. Радове изводе сами милиционари, добровољно. Сваког дана ради по 60 мили инонара, и то 30 пре подне 2 30 после полне. Свака смена ради по четири сата,
Прво је том добровољном радном снагом раскрчен терен на коме ће се подићи зграда. Избачена је великт количина камена, а потом, се. приступило копању темеља. Потребно Је да се избаци око 600 кубика
Бен
земље. До сада је, после нешто више од недељу дана ра“ да, избачено око 500 кубика земље, Ускоро ће се почети си зидањем зграде.
Мова зграда милициске станице имаће само један спрат и приземље, У згради ће бити четири велике светле собе, за спавање и три мале, Собе ће бити распоређене тако, _кеко би се најлакше могле често Бетрити, У згради ће постојати само једна канцеларија за мандира станице. На опрату ће, поред умиваоника, бити и два топла туша.
Да би у слободним часовимо милиционари 'могли да читају, или играју шаха, на спрату ће постојати мала читаоница, коју ће моћи да користе сви милицнонеби, становници станице. У самој станици неће постојати менза, стога што се за све милицнонаре оснива једна цен трална менза.
Радови на подизању ове ста пице изводе се 38 сада само лооровољном радпом снагом. Чим почне зидање, поред добровошне, радиће м стручна, плаћена радна снага,
Добровољни радници _ раде са пуно воље, и залажу се на раду. Завршењем ових зграда испуниће се једна оправдана потреба и једновремено ће се ослободити низ станова.
ко“ |
млекарама добијају мле-
ко деца до 2 године старости на Д-1 карту, што је сасвим оправдано, јер _ бебама је млеко неопходно потребно, али известан број те мале деце добија н стерилно млеко у Ломиној и Добрачиној улици, тако да је врло чест случај да несавесне мајке искоришћују млеко на два места. Таквим поступком изве_ сни родитељи користе млеко на два места и за своје личне потребе, док друга, старија деца, од 2 године, тешко Могу ла добију млеко, и, када га добију, плаћају чисту воду по 20 динара.
Са мало добре воље та неправилност би могла да се исправи. Када се даје стерилно млеко, или млеко у млека.
рама, треба отсецати купоне са Д-1 карти. На тај начин веће количине млека остале
би за старију децу, тј бар за децу до 7 година.
Неопходно је повећати следовање деци од 7—14 година, то су деца која иду у школу, у доба пајјачег физичког развоја, У доба кала се највише крећу ин троше. У сваком случају, могло би да се обезбеди следовање бутера за ту децу
Нееправилна подела млека
ин свакако би било правилније доделити Га деци Тога Уузраста, а не деци до 1 године, која га скоро и не употребљавају. Требало би се позабавити питањем снабдевања _млеком и бутером деце ми старије од 2 године, а нарочито
наше школске деце. А,
жж
књижари број 9 >Нови
дани« затражила сам 16 новембра ове године брошуру »О социјалистичком такмичењу« из »Мале политичке библиотеке«. Друг коме сам се обратила, одговорио је тако сигурно да немају ову бро_ шуру. _ Изненађена његовим одговором, јер ми је Једна
Циркулисање „окупационих“ динара
У трамвају број 6 догодио ми се врло непријатан случај. Дајући новац кондуктеру, нисам погледала ла ли је исправан и случајно сам пружила два „окупациска“ _ динара. Због тога ме _кондуктер почео да Грди најгорим речима, говорећи „ла он познаје те хохштаплерајс“. Умешала се публика која се поделила у два табора. Једни су одобравали кондуктеру, док је већи број грађана истицао да се стари новац најчешће добија од самих кондуктера. Мети се то такође дешавало, али сам такав новац увек бацала. Исти случај десио се и намештенику „Борбе“ Драгиши Павличићу који је, разменивши у „шестици“ 20 динара, добио натраг 6 неисправних _ динара. Тачно је да има несавесних грађана, али кондуктери при примању
жж
Више реда пред биоскопским благајнама
Пре неколико вечери чекао сам за нарта пред шалтером биоскопа »Београд«. Ред је био формиран с леве стране. ходнике дон је десна страна остала слободна за пролаз Међутим, поједини грађани ноји су касни. је пристигли, испунили су овај пропаз и стали поред нас који
смо већ ченали на карте. Тако се створила гумва. с милиционари, којих је било неколико
коц улаза, одбијали ст да успо= ставе рељ одговарајући да ни-
Потреба формирања бироа за туризам
у Београд свакодневно до-
путују, У пциљу обављ:ња разних послова хиљаде ин хиљаде путника, који се кра“ ће време задржавају у траду. Премет путника _ особито је порастао у последње време, н сваким даном све више расте. Тај се тораст осећа наромито за последње две године, пошто <е Беобград све више развија као привредни, поли тички и културни центар паше земље, са мноштвом надлешта ва, установа ми предузећа, Исто така, појачале су се и прошириле везе наше земље са свим лемократским земљама сврта, из којих често долазе делегати, гости и туристи ла виде наш главни град, да се, упознају са нашим успесима и радбм. Веома мали број путника из унутрашњости смести се не како код својих пријатеља им познаника, а већи део мора да керисти _ хотеле. За смештај многобројних путника посто ји ведмо мало хотелских про“ сторија, _ Услед ограниченог броја соба у хотелима, путни ци из унутрашњости су наја чешће приморани да се потуцају и лутају од хотела до хотела и де једва нађу у не ком мањем, (неугледном Хо“ телу, сумњиву постељу да се одмаре.
Путници мајчешће не знају у којим деловима града има хотелф са празним собама а тешко их ма ко може да обавести, јер за то не постоји никакав биро, нити шалтер на станици. _ Задржавајући се у Београду многи би људи жепели да виде најважније зна“ менитости и историске спомег нике нашег града, о којима већнном морају да се раституЈУ код случајних пролазника, ити ла се ослоне на пепоуздаиз обавештења На железнич“ кај станици не мостеји ника кав шаптер преко кота би путниџи добијали обавештења, У којим су хотелима собе прзе пе џ по којим се ценама мету користити.
Свакако не би требало допустити да се овакво стање адржава и даље, јер је Београд главни град и зато важан ту ристички центар. У свим великим градовима у свету постоје на железничким станудама биром, који обавештавају путнике о могућностима смештаја, исхране и разгледања града,
Неопходно би било да се на главној железничкој станици у нашем граду установи биро за туризам, који би имао чиновнике и водиче, Овај биро би имао, У свако време, преглед свих расположивих хотелских соба и чиновници би давали сваком путнику обавештења У ком хотелу се може обтсести, по којој цени и у ком делу града се ти хотели налаве. На тај начин многи путници би избегли непотребно лутање по траду им брзо добили собе за преноћиште. Осим тога, овај бирб бн требало да има И водиче, који добро познају историју нашег града т који би мами појединим групама пут-
ника да покажу све важније знаменитости града. Овај биро би требало да има на расположењу, по могућству, и један аутобус, који би их во зио по граду и ближој околини, Ове. путнике, који до“ лазе у Београд, занима све стран натредак главног прада, његове лепоте, постигнућа, успеси, разноврсни музеји ми историски _ споменици, што ће им бити омогућено да виде » ко се буде формирао овађф биро за туризам. На станици Дунав требало би такође отворити шалтер, који би служио истој сврси, |
Поред тога, требало би што пре приступити издавању јед“ не књижице у којој би била описана '## означена сва места, музеји, паркови, споменице и природне лепоте у нашем гр ду, а која би служила путни“ пима Као путовођа. У овој књижици би, такође, требао да се изложи ближа.н даља историја нашег града са описом његовот положаја и око лине.
У недостатку посла
Како ја могуће отклонити досаду у градским посласти-
А
чарницама, насталу услед „агилидсти“ руководилаца,
су на дужности. Вратдри биоскопа такође се нису узбуђивали нити интервенисали, и на. сртљивци, ноји су касније дошли, успели су да се пробију до благајне и добију карте, а грађани ноји су уредно хтели да дођу до улазница, остали су без њих.
Гори случај десио се у ренозираном биоскопу »Спавија«: Тамо су они хоји су дошли за: рећф чак к па
несавесне грађане лринудио да поштују ред. Многи оп њих су чан успевапи да опцједном дољбију више карата, које су ласније вероватно употребљавати за шпекулисање.
Мислим па би за треме издазвања карста пред биоскопима требало да цежура нени орган милиције, али не да стоји код блатејне, нето да буде лоред лублике која чека на карте и да анемогући евентуално ства.рање нереда. Ни службеници биоскопа не би смели ла пасмвно посматрају кано се услед гужве уништавају излози и врата А што са тиче изговарања органа милиције да нису на дужности мислим да нису У празу- Њихова је дужност ла увек ичтервенишу за успостављање реда, а поготову У случајевима где су у питању правилни за-
хтеви великог броја грађана. Драгиша КОНТИЋ
Загребачка 8
Опет о трамвајским картама
Б согад, као главни град ваше младе републике треба да служи као позитиван пример у сваком погледу. Међутим, изгледа да то ни-
је увек случај. .
Кабф пример може да жослужи чи њеница да на београдским трамвајнна не постоје прелазне карте. У свима европским државама, па н у многим _ градовима наше републике, уведен је систем прелазних карата ва трамвајима им градским аутобуси“ ма, као практичан и користан за најшире радне слојеве. Међутим, у Београду се често једна те иста трамвајска линија депа ва два дела в место једне возне карте маплаћуду се две. Тако, на пример, ва релација Топчидер—Ново гробље, карта би требало да стаје свега два динара, а линија је подељена у два дела: први од Топчидера до Војне академије м други од Војне академије до Новог гробља. За сваку ову полурелацију шлаћа се два динара, тако да вожња ед Топчидера до Новог гробља кошка четири динара. Исти је случај н са тролејбусом на линији Црвена крст— Калемегдан,
Треба само израчунати колико је дан радвик који станује више Шветкове механе а рали негде ко Мостара, потроши месечно на трамвај п доћи до закључка да је овакво вашлаћивање _ карата | сасвим небра“ вилкб и да га најзад треба изменити.
Бранка ВОРКАНПИЋ
поломили. | Ни овде није било никога но би|
новца треба више пажње да обрате на његову _ исправност. Но, то не значи да се треба свађати с људима, а још мање да треба гледати да се тај новац некоме поново „утрапи". Иначе, дуго би се одржавао ла-
нац давања и враћања тог старог неупотребљивог повца. и Тр
Килогоам саламе 120 динара У И ши повија
на саламе продаје се за 12 динара, Порција не садржи више од
100 грама саламе, што значи да управа ресторације продаје један килограм саламе по 120 динара, односно за неких 80% више од стварне цене, јер килограм саламе стаје 68 динара.
Узевши у обзир да путници морају да се пре или после путовања заложе, природно је да би ова цена морала бити
пижа. Благоје ТЕРЗИЋ
продавац новина Југ Богданова 24
Недавно је ресторан Ру. сни цар« претворен у народни ресторан »Загреб«. По што овај ресторан спада у прворазредне, у њему се поједини артинли продају мното скупље него у осталим народним ресторанима. У броју 150 нашег листа, од 10 онтобра, објавили смо допис Р. Димитријевића у коме се говори о високој цени вина у ресторану »Затреб«. Вино се продаје једва нешто јевтиније него у бару. У ресторану »Загреб« вино се још увек продаје по нстој заиста неприступачној
дени. Али то није кривица ру
ховрдства овог ресторана. У »Затребу« се вино продаје по максимираној цени, Та максимирана цена је већа нето у другим народним ресторанима стога што ресторан с »Загреб« спада у прворазредне ресторане. =
Зграда Друге мушке тимназије страдала је од бомбардо-
а. Перне ПИ ИИНИНИ ЛИН —Пацовски разговори—
= Сасвим си заостао, ниш се на ђубришту! онда, постоје задружни мага-
храЗашто, цини>
|
Мслужност у књижари „Нови дани“
другарица рекла да је ову псту брошуру дан пре тога ку. пила, упитала сам: »Јуче сте имали, да ли је већ распрода, тог« Одговор је гласио: »Не, никада нисмо ни имали, Имамз књигу која стаје 32 дина. ра. Изиђем, и одем код те другарице и поново је УПИТам где је купила ову брошуру. Она ме упути на Нсту књижару, У коју више нисам одиа. зила, јер сам сматрала да је то излишно.
Сутрадан ми другарица донесе 5 ових брошура по 5 дињнара, из исте књижаре. На ди тање како је добила одгово рила ми је;
»Неће он да тражи,. морат сама да гледаш у рафове ин ла саму себе услужиш«,
Зашто овај друг седи у књижари када га ирзи да врти своју дужност.
ка
~ з
Неред по чекаонуицама рејонских поликлиника
Хвакондевно велики број грађана посећује рејон. ске поликлинике, тражећћ ле. карску интервенцију. _Чекабнице преп ординацијама појединих лекара скоро су увек препуне, Али ит според тога што је већина посетилаца до. шла ради лечења скоро је уобичајена да се по чекаоницама пуши, што, природнњ), шкоди здрављу оних који су болесни на плућима. | Било би неопходно – предузетн мере да се овакви слу: чајеви више не понављају. То ће се постићи тиме што ће (е пушење у чекаоницама рејон. ских поликлиника строго за | бранити. Б.В,
ослобођења ова је Недавно је дозрше но и зидање нове зграде. Међутим, иако се гимназија уселила у ту нову зграду, на улици, пред њом, лежало је до скора велико намење, _ разбацано по тротоару; на све стране. »20 октобар« је објавио критику Гој на Башића о румном изглецу
вања. После поправљена.
прилаза згради ове гимназије као и о сметњама за пролазнике, Сада тај прилаз „изгледа боље но раније, Нанме ка "мење је склоњено и сложе: но уз дрвеће, па не смета пролазницима. Но на томе не би смело да остане, То камење би се могло супео требити за ивице тротоара. Моетпа би се помоћу тог ка“ мења поправити баш ивица тротоара пред Другом МУ шком гимназијом, које гето во и нема, Тако би се добиле две ствари: уклониле би се сметње за пешаке и уредила искварена ивица.
ж
Мисано је зећ неколико пута о неопходној и хитној потреби
_ отварања неког добро уређеног
градског ресторана у близини железничке станице. У броју. 152 од 24 октобра, »20 октобар« је објавио допис Дрстана Дер кача о неопходности отварања танвих ресторана. Занста 2" љаде путника који полазе у Бео град принуђене су да свраћају у мале прљаве крчме и пивзице у којима је обиље прашине и прљавштине.
Иако је отварање траж ских _ ресторана У близини станице занста једна зена важна ствар, нпам још ну шта није у том погледу 7" чињене.
= У једном од нрештих бројезо денели смо допис у номе се 10 збри о великом сметлишту Космејској улици, ноје се = са прозора хотела »Манестик« _ Сметдиште је : |
4