20. oktobar
8
Ф
Београду је завршен рад
конференције која је разматрала питања комуналних послова и локалне привреде. Конференцији су присуствова. ли од чланова Савезне владе Сретен Жујовић, Борис Ки. дрич, Бане Андрејев, инжењер Никола Петровић, Влада Зече. вић и Заим Шарац, претседник Владе НР Србије др Благоје Нешковић и јавни тужилац ФНРЈ др Јосип Хрнчевић. Би. ли су такође присутни и претставници министарстава комуналних послова народних република као и секретари свих среских и-традских извршних одбора из целе земље.
Потпретседник Савезне вла. де, претседник Савезне контролне комисије и претседник Комитета за законодавство и изградњу власти ФНРЈ Едвард Кардељ отворио је конференцију и одржао реферат о зада. цима комуналне политике и локалне привреде, Министар индустрије Савезне владе и претседник Привредног савета ФНРЈ Борис Кидрич одржао је такође реферате о организацији и формама руковођења локалном привредом. Потпрет. седник Градског извршног од. бара Београда Марко Никезић "говорио је о руковођењу комуналним пословима, а помоћ, ник министра др Леон Герштаовић реферисао је з орга34“ низацији и форми руковођења Ма | Министарства комуналних · по5 слова,
Присутни претставници узели су живо учешће у дискуси. ји после одржаних реферата.
Потпретседник Савезне вла.де Едвард Кардељ подвукао је у своме реферату да је један од главних задатака нашег Пе. тогодишњег плана подизање животног стандарда наших ра. дних маса, што је могуће само У држави радног народа у којој се развитак друштвене продуктивности не развија слепо и према профиту капиталиста и капиталистичких монополис. тичких организација, већ пре. ма плану и према животним потребама радних маса.
Увереност у то да смо способни да испунимо све задатке који се пред нас постављају, ми можемо да тврдимо. да подизање животног стандарда · није само обећање и добра нада, већ ће то бити неминован резултат наших народа у току Петогодишњег плана.
»Питање наше локалне привреде, рекао је Едвард Кардељ, комуналног газдинства је једно од наших најважнијих и најактуелнијих _ проблема. Очигледно је, такође, да значај локалне привреде није само привредни него и политички, јер се ту ради о непосред"ној бризи за човека, за наше радне људе, за њихов бољи живот. То је она област наше социјалистичке изградње, у ко-
+ 55
ид конференције по питању Комунолних послови
ално привреде
јој ће радне масе моћи најпре и најнепосредније да осете ње. не плодове као и резултате општенародног радног полета на остварењу Петогодишњег пла. на«. У своме реферату Едвард Кардељ се нарочито задржао ва погрешним поставкама тех, нократских теорија У области урбанизма, рурализма и архи. тектуре. ) та
Говорећи о општим задацима привреде у ширем смислу и локалне привреде комуналног газдинства, Едвард Кардељ је говорио о дужностима наших министарстава комуналних послова, 4 затим се задржао На проблемима борбе против недостатака У области локалне. привредели на конкретним задацима фу борби за њен развитак. чира »„ УУ свом исцрпном реферату потпретседник Савезне владе и претседник Савезне контроле комисије Едвард Кардељ је подвукао штетност практициз. ма и бесперспективности као
· највећу слабост наше локалне
привреде. У даљем излагању Едвард Кардељ је нагласио да теоретско "обрађивање наше. привредне изградње уопште, а поготово локалне . привреде, заостаје за нашом праксом услед чега На терену долази до неразумевања и нејасности и до искривљавање линије коју су поставили руководећи горгани. При томе је Едвард Кардељ подвукао огроман значај планирања напомињући да наши кадрови треба да су свасни тога да план није максимум У
" нашем раду него да је то, на-
против, минимум који треба остварити. Пошто се осврнуо на развитак нашег занатства и домаће радиности и на улогу приватне локалне индустрије, Едвард Кардељ је указао на потребу да наши народни одбори и комунална министарства треба да имају јасну перспективу развитка и изградње села,
Крај својих излагања потпретседник Савезне владе Едвард Кардељ закључио је речима: »Ако хоћемо у области локалне привреде да одлучно кренемд напред, онда се треба озбиљно ухватити у коштац са
свим недостацима и тешкоћа. .
· ма. Треба заиста у пуној мери
схватити значај локалне привреде, а нарочито појединих њених грана Као што је, на пример, комунално газдинство, то јест треба локалну привреду схватити као област наше делатности у којој треба да се пре свега покажу материјални резултати социјалистичке изградње за народне масе. Пре свега у тој области народне масе ће најпре осетити преимућства социјализма у бризи за човека и за подизање његовог животног и културног стандарда«.
"побољшање после било
па а Рај ма ар ИМ - рели
Џ| ·
5 ДЕЦЕМБАР 1947.
20 ОКТОБАР
ПРЕДУЗЕЋА КОЈА СУ ИЗВРШИЛА ЗАДАТКЕ ЗА 1947 ГОДИНУ ·
Како се радни колектив „Милош Мамић“ борио .
ЗАО РАСУ
а главном друму за Ра
ковицу, далеко иза Топчидера и Ношутњака наилази се поред самог пута на групу ку' ћа., Ништа на први поглед не изгледају необичне те ниске куће, бело окречене. Нема високих фабричких димњана на њима. Али огромне гвоздеке 6оце поређане у дворишту, људи који ужурбано прелазе из јед' не зграде у другу и лпотмуло зујање машина, сведоче да се ту ради, Ево предузећа за израду кисеонина и ацетилена »Милош Мамић«, предузећа које је два месеца пре рока испунило свој годишњи план.
На једној од бело охречених, чистих кућица виси табла која својим црнилом одудара од сне жно белог зида. На њој је кредом исписано;
»Пребачена норма за 24% новембар —- 1 смена Марковић Петровић 30%, Јовановић — Те офилсвић 20%, Ковач — Николић 20 од сто«. Иста таква табла, са истим именима стоји и У радионици, где брекћу тешке мсшшине ноје производе дисугас,
Када је крајем децембра про: шле године директор фабрике Миодраг Јовановић сазвао конФеренцију и саопштио особљу план који треба испунити за годину дана, радвици су се оду шевљено прихватили посла. Захазано је танмичење између фа. брика, јер предузеће има две фабрике: једну која производи жисеонин и другу која произво“ ди ацетилен (дисугас). Радлици су обећали да ће пре времена испунити план, А резултати тог упорног рада на девајању плана били су; стално премашивање месечног плана за 25 до 30 од сто,
Незнани новатор
Од кад постоји фабрика није
достигла толику производњу као у свој години. Управа фабрине налазила се у вароши, одвојена од производње. Због тога и није имапа никакав увид у рад пре дузећа, Прво што је урађено за је пресељење управе У једну од белих кућица фабрике. Ту је ди: рентор заједно са радницима радио, са њима држао конференције о повећању производње, а нарочито о томе како ће се набавити калцијум хлорид врло потребан фабрици, раније до-
бављан из иностранства, И људи
су радили и размишљали.
Требало је:пронаћи пећ која ће од већ употребљеног калци јум хлорида, безсбличне ни за
шта неупотребљиве масе, направити нов. Покушавано је са прављењем пећи које ће пре-
творити ту масу у калцијум хлорид. — Направили смо једну, пробали,.. не иде. Покушали са другом... ни сад не иде. Али нисмо престали. Стајали. смо на принципу да треба истрајаг ти и не дозволити да нас неуспех обесхрабри. И трећи пут смо успели. Створена је пећ. Сви смо заједнички радили. Али негвеће заслуге треба приписати Фрањи Ријавцу, машинисти, Он је, уствари, створио ту пећ, а ми смо му само помагали. Наградили смо Фрању са 5.000 динара, Он је то једва примио. Не нели да се његово име уоп' шфе спомиње. Наже: »Ми смо то
заједно створили, То је дело свих наск — прича директор фабрике.
Иза фабрике где је стовариште старе гвожђурије директор Заваковић поназује две искривљене, зарђале пећи:
— Ето, — каже — то су све: доци наших пораза, То су пећи ноје нису могле да се употребе.
Ударник Влада Марковић будно мотри над радом машина
Али наше стрпљење и жеља да повећамо производњу довели су
до успеха. Тешко је видети новатора Фрању Ријавца. ада странац
ступи у машинску салу њега нагло нестаје. »Послом!«,
%
Фабрика има и три ударни. ка. То су: Драгутин Ковач, ма шиниста који је пребацио нор: му га 30%, Влада Марковић, машиниста, пребацио норму за
29% и Александар Николић, пом, машинисте пребацио норму за 27%.
Драгутин – Ковач је _ човек
средњих година, цу зејтином, широког осмеха, ведрих очију. Он воли свој рад и своју Фабриву.
умазан по ли
5
· Ударници Драгутин Ковач и Влада Марковић при последњим ра-
довима на монтирању компресора направљеног од старог материјала
— Радим на извршењу Петогодишњег плана као да „само од мене зависи његов потпуни успех. Волим свој рад, јер сви заједно радимо, сви смо подједнако важни и машиниста, и помоћник, и директор, и тран спортни радник,
ж |" '
Годишњи план производње садетилена испуњен је до 15 октобра, а план производње киса оника до 1 новембра.
— У испуњењу плана много нам је користило што смо Установили евиденцију посла. На тај начин смо могли свакога дана да контролишемо наш рад, да видимо где не иде, а где, опет, нема шта да се исправља, Одрнавали смо сваке недеље радне састанне на нојима смо дискутовали о побољшању техничних средстава, Пре сслобо: ђења за све оправке на машиЋама долазили су мајстори из _ иностранства. Сада смо ми створили малу радионицу у којој нема савршеног алата, али смо ми са оним што смо имали успевали да оправљамо маши не. Наши радници су се латили посла, ослободили се. покушазвали и успели. Сада их зову и у друге фабрике и они се ода-
зивају позиву — објашњава ди ректор. | У фабрици дисугаса — потребан је агатол. И он се набав-
љао 'из иностранства, Усаврша вањем рецептуре он сада може да се прави у земљи. Тиме је производња песвећана за 509. Рецепт је дат и другим фабракама које се њиме одлично служе.
Дванаестог нозембра одрмава је у предузећу свечана кон ференција. Сви радници су били на окупу. Саспштено је да је план ислуњен пре рока. Очи су засијале, осмеси су титрали на уснама. Пожртвовани рад дао је и резултате. Фабрина »Милош Мамић« једна је од најбољих, Пре рока је завршен тодишњи план. Залагање — рад: ног колектива није (било. уза-
ОСМО ПЛЕНАРНО ЗАСЕДАЊЕ ЦЕНТРАЛНОГ ВЕЋА НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ
плудно. Дат је удео. свој велики удео у изградњи земље.
Шта је то што је учинило ца радници · предузећа »Милсш Мамић« постигну успехг Људи за својим машинама, људи са својим залагањем на послу, људи који савлађују тешкоће. Једна мала пећ са неколико плехова у којима се од, тако рећи, обичне _ замазано – беле прашине, ствара нов састојан потребан фабрици. ·Требало је радити с вером у успех да би се та, наизглед тако прсеста машина; створила, И човек — рад'
Ударник Драгутин Ковач контролише притисак гаса
ник је створио. Створио је Фрања Ријавец, ке са нељом да се о њему говсри, већ решевошћу да помогне својим друтовима несапомљивом вољом да да свој удео у остварењу
плана, Р. ПРОТИЋ
У идућој години омладина ће своју снагу и искуства лати за унапређење пољопривреде
() =“ дана одржан је У
Београду Осми пленарни састанак Централног већа Народне омладине Југославије. Пленум је заказан са задат ком да претресе сав досадашњи рад Народне омладине Југославије и да, на основу искуства стеченог у току ове године, постави нов правац У раду Народне омладине у 1948 години. Огромни радни полет и хероизам наше омладине ко ји се показао свуда где је она радила — добровољне радне акције, рад по предузећима, школама и на селу још један“ пут су докзали да Народна омладина претставља значајни чинилац у борби за извршење Петогодишњег плана, да је ње на улога огромна у изградњи бољег и срећнијег живота нашег народа и да нема задатака које не може да изврши,
У свом реферату 0 Другом конгресу Народног фронта и задацима Народне омладине, Милијан Неоричић је рекао да је Други конгрес Народног фронта _ претстављао крупан корак вапред у идејном . ор ганизационом учвршћењу Фрон та. Реферат маршала Тита и
други реферати оцртали СУ
лице Народног фронта. О се развио у трајву НО ИНУ организацију "која одговара У потпуности. нашем јединст ном економском програму.
: гових поставки Кроз призму -
о Народном фронту треба гле дати место и. Улогу Народне омладине у даљем политичком и економском развоју наше земље, Пре свега, треба поћи од чињенице да је Народна 0младина део Народног фронта, да је програм Фронта и њен програм и да су задаци Фронта у првом реду задаци Народне омладине. У вези с тим, пред организацију Народ не омладине поставља се као
"Рато Дугоњић отвара УШ пленарни састанак Шентралног већа
• први задатак даље јачање и изграђивање организације Народне омладине. У извршењу тога задатка треба се борити против свих оних који коче развитак наше земље, против непријатеља наших народа. Као други важан задатак поставља се вођење упорне борбе за даље проширење организације Народне омладине, Питање ширења и јачања Народне омладине треба реша-
вати у заједници са Народ ним фронтом, јер је то једино правилан пут. При томе треба пазити да се Народна омладина или потпуно не одвоји од Фронта или пак да се Народна омладина Као самостална организација не изгуби у Фронту.
У вези са Петогодишњим планом пред Народним фрон. том, па према томе и пред Народном омладином, у даљем
раду поставља се питање пољопривреде, односно извршење плана у пољопривреди и мере које наша држава преузима у вези са селом. Треба бити начисто с тим да ма ко"лико развијали нашу индустрију, ма колико повећали продукцију и бацили на тржиште веће количине артикала, без упоредног развијања — пољопривреде, без усклађивања односа између индустрије и пољопривреде, немогуће је во дити правилно политику према селу, ускладити однос цена индустриских и пољопривредних производа и на тај начин подизати животни стандард нашег радног сељаштва. Друг Кардељ је указао на пут развитка нашег села и поставио задатке које треба за најкраће време решити, Остварење ових задатака мора да буде данас главна брита свих наших организација, а у првом реду организације Народне омладине. Организација Народ. не омладине мора да буде иницијатор и мобилизаторска „снага која треба да помогне развијање нашег задругарства. Према томе Народна омладина, у вези са тим новим задацима У пољопривреди, треба да изврши извесну преоријентацију ћ постављању радних акција. Најважнија акција Народне омладине у 1948 години биће изградња задружни“ домова у нашим селима кој
ће: претстављати . материјалну базу без које се не може успешно развијати наше задругарство. ] Исто тако важан задатак Ко ји се поставља пред Народну омладину је да обрати велику пажњу на идеолошко васпитање и културно уздизање, другом реферату који је поднесен на Пленуму Стеван Дороњски подвукао је основне задатке Народне омладине у извршењу Петогодишњег плана у пољопривреди. Пре свега ту је потреба да се нашој сеоској омладини стално објашњава значај сеоског 34другарства и његове улоге у реконструкцији наше пољопри вреде. Кроз задругарство она треба да види пут социјалистичког преображаја нашег се ла. Исто тако треба у потпуности оријентисати Народну о. младину на рад у подизању пољопривреде кроз задруге, Народна омладина треба ла се бори да усвајањем машина у пољопривреди и научних метода рада за спровођење поје. диних агротехничких мера по диже нашу пољопривреду на виши степен и тиме повећава њену продуктивиђст, Сталзи задатак који наша сеоска омладина мора да испуњава јесте обрада сваког комада земље, борба за испуњење плана сетве и у вези с тим борба за организацију наше пољопри (Паставак на четвртој страни)