20. oktobar
Симфониски оркестар и хор Радио Београда за време емисије
ТЛАС НОВЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ ЧУЋЕ СЕ ЈАЧЕ и ДАЉЕ НЕГО ДО САДА
Отворена је нова краткоталасна радиостаница
ј 72 нове Југославије чу. ће се од данас јаче и " даље него до сада“.
То су речи изговорене у суботу увече на скромној свечаности Радио-Београда.
Отворена је нова краткоталасна радио-станица јачине десет киловата. .
Хиљаде људи, стотине хиљада људи пе само у нашој земљи, него и у иностранству често су окретали дугмад на сво-
« _јим пријемницима да чују истил ски слободну реч из слободне Југославије,
— Овде Радио-Београд...
Али до многих поробљених народа преко Океана речи истине из Југославије нису могле да допру. Јачина београдске рарио-станице била је слаба.
Да би се појачала и проширила наша радио-мрежа и да би, на тај начин, радио могао још више да служи културном и политичком уздизању наших народа, као и правилном обавештавању демократског света о збивањима у нашој земљи, почетком августа месеца ове године отпочела је да се гради нова краткоталасна _ радио-станица. Никада пре рата нису наши " људи подизали – радио-станице. __М онај мали број радио-станица слабе јачине, које смо имали до ___рата, подигли су људи из дру_ тих, страних земаља. Говорило
се — ми немамо стручњаке, ми
немамо техничке уређаје...
Али данас је нова радио-ста-
__ница прорадила. Наши људи,
_ наши стручњаци су је подигли.
Све остало је оспособљено од
старог и оштећеног материјала.
Држави је уштеђено преко 100
хиљада динара.
Данас већ глас слободарског Београда чуће се и преко Океана — у Америци.
А то је само почетак у да-
__љем раду на проширењу наше __радио-мреже. „Ми ћемо створити _ снажне _ средњо-таласне
ће
У техничкој соби
се ширити у народ, у најудаљсније крајеве наше земље наука, култура, уметност и које ће допринети политичком – уздизању наших трудбеника. Ми ћемо створити и моћне краткоталасне радио-станице, преко којих“ ће допирати истина о нашој. наролној држави и јачању демократских снага уопште у најудаљеније крајеве света“.
Чесма пресушила због надлежнот;и
[ ролазећи обалом Саве испод
Земунског Моста, _ видео сам у близини Магацина Градског предузећа за хлеб новоизграђену јавну чесму са две славине. Ова чесма је изграђена јуна месеца ове године, има веома лепо камено постоље и свакако је једна од најлепше грађених јавних чесама. Међутим, са чесме су скинуте славине још августа, тако да не ради већ више од три месеца. Место на коме се налази чесма прометно је, јер дневно прође стотину транспортних возила поред ње,
Заинтересовао сам се зашто је чесма затворена. Секција за градњу Савског пристаништа изградила је ову чесму и након месец дана употребе затворила је, јер се „трошило много воде". Секција сваки изграђени објекат предаје надлежном. Али се надлежни није могао до данас да пронађе,
Сматрам да разлог за затварање ове јавне чесме („зато што троши много воде") није уопште оправдан. Јавна чесма, ваљда, постоји за то да се са ње узима вода, а поготову је потребна на овом месту на коме нема чесме. При градњи једне јавне чесме свакако се Могло предвидети да ће да „троши много воде", Сматрам да би требало што пре ставити славине на старо место и пустити чесму да служи за оно за шта је и изграђена
Младен ТОДОРОВИЋ Беличка ул. бр. 21
ош приликом
окретнице на трамвајској прузи број 6 у Дечанској улици, товорило се о уређењу просто: ра коси обухвата окретница. Неуређен терен остављао је врло ружан утксак, а сем тога путници су по рђавом времену морати да газе по блату да би ушли у трамвај. Објавили смо допис Наде Петровић о потреби
завршавања
| – : __ радио-станице преко којих
авним телефонскм говорни-
] цама не посвећује се довољна пажња. Не води се довоља рачуна о томе да говорнице (буду увек- у исправном стању, Поред тога што су телефонски апарати често покварени, прозотри на кабинама су полупани и
а подови препуни отпада од воћа, кестења И старе харНа кабини телефонске горнице испред хотела „Балка " скинута су врата и, услед ху"улице; није могуће обавити едан телефонски разговор. Свакодневно по неколико теленеких впарата по |вним говорцама не функционише, На же- ничкој станици апарат није раван већ неколико дана, и 2 је на станици телефон неопдан, 6 обзиром да кроз њене уосторије свакоднефћо пролазе њаде м хиљаде људи
Пе квара телефонских апарата лази углавном због непажње м марности појединих _ граћана, и ни службеници, чија је ду зкност да пазе на исправност теле» на, ве би смели да дозволе да дан апарат стоји по неколико на неупотребљив, услед, квара. "би Морали ла по амају сва»
сну зе а. кнога ваби ли"
· Зашто телефони јавних говорница данима нису у исправном стању
је, него до сада, схвате свој посао. Драган Ђокић,
" Београдске су пијаце неуређеније од провинцискихж вашаришта
Шта је учињено у недељи чистоће у погледу хигијене на нашим пијацама;
а ли нзши лекари и хигијенид чари одлазе на пијацер Ако одлазе, како не дижу ларму, како не реагирају на све оно што видег То су питања која се намећу сваком оном Београђанину, који воли свој град а којм, поред тога, зна да постоји наука по имену хигијена, да постоје њени прописи м закони и да непридржавање тих закона повлачи последице у виду болести и епидемија.
Ако су доиста лекари и хигијеничари заузети својим другим дужпостима, па не посећују пијаце, треба их замолити да тамо оду, не би ли, као позвани, подигли одлучну реч У одбрану здравља Београђана.
А онда; одржавале су се недеље чистоће, само, по свој прилици, оне нису важиле за пијаце, центре нашег снаб-
девања. •
Наше пијаце немају свој омеђен простор. Оне се разливају у бочне Улипе н уличице и на тај начин успешно коче и колски и пешачки саобраћај. Око простртих намирница, по земљи и у блату, тискају се купци. Није редак случај да се проспе трисо или кукурузно брашно и да се шакама купи и ставља у врећу. Остала, мање осетљива роба, не ужива ни толико пажње. Продаје се са плочника, као пре сто година,
Ови „трговци“, најчешће препродавци, залазе у улазе кућа, пред којима стоје, и каљају, а по окончаном пијачном времену у улицама око пијаце остаје право разбојиште,
Потребно је , стога, строго ин тачно одредити где се може продавати роба коју доносе произвођачи или назови — пронзвођачи, а за то одредити места где је могуће поставити покретне тезге, које се, по завршеном пијачном времену, могу уклонити.
•
()лА
што хитнијег уређења прилаза трамвају број 6. Недавно је Отсек жове почео да изводи радове на уређењу терена који сбухвата окретница, Тај терзн ће се префворити у мали
за пар:
парк. Већ су засађене јеле и.
разно цвеће. Отсек за паркове ће у току даљег извођења радова извршити и поплочавање приступа трамвају број 6.
ж
У броју 157 од 28 новембра објавили смо карикатуру под насловом »огуница«, која критинује недостатан жилета У градским продавницама. Већ више од два месеџа у градским продавницама није могуће купи_ ти милет, јер тог артикла уоп-
ште нема у продсти.
— Молим вас, да ли имате рукавице»
= Јок, нема! = А шалр = Нема!
— Сигурно имате поткошуље2
— Нема!
. _ — Дајте ми онда зимске гаће...
— Несемза!,., — Па шта онда имате»
— Имамо и сандале, м сламне тшешпре за плажу, и купаће
костиме,
још увек се ни у градским продавницама не могу пронаћи жилети, артинл толико потребан радним људима Београда, који немају могућности да сваког, или сваког другог дана плаћају по десет динара за једно бријање и да дуго чекају у берберским радњама, ж
По београдским пијацама продаје се врло снупо млеко са више од 50% воде. У броју 154 од 7 новембра сбјавили смо ка-
рикатуру М. Пешића под на словом »Јутарњимонолот«. ЕБарикатура с приказује млекаџије
који продсту водено млеко. Стање на нашим пијацама још није поправљено. Где-тде се може пронаћи добро млеко, али много се чешће про-
нађе полуводено млеко.
= Писали смо већ више лута о побоњшању саобраћаја — ка
линији Београд — Земун. То је заиста проблем ноји би требало што хитније решити. У броју 156, од 21 новембра објавили смо допис Сретеније Зоркић о потреби побољшања саобраћаја на тој линији.
До сада, из објективних разлога, још ништа није учињено. Градско саобраћајно пре. дузеће још не располаже довољним бројем аутобуса да би линију Београд — Земун мотло да појача. У радноници Градског саобраћајног предузећа, израђују се аутобуске харосерије. Први нови аутобу“ си саобраћаће на линији Беотрад — Земун и свакако ће се тада саобраћсц боље ол' зијати. |
хж У броју 156 објавили смо до пис Н. Петровић о прљавим трамвајским прозориме.
Трамвајски презери су па» нас чисти. Били су прљави прозори кола која су радила ноћу м које чистачице мису стизаце да ечнсте. Сада се на свим колима редовно перу и бришу сви прозори,
Сваки трећи продавац нуди ракију, Има је и природне, коју доноси произвођач, али је више вештачке ракије, начињене од шпиритуса за гориво и других додатака.
Неопходно је да неко контролише овај артикал, јер познате су последице од употребе метил-алкохола и других недозвољених додатака.
•
С обзиром да се пијацом, изгледа, сматра искључиво онај стари део, са тезгама и улицама, и да се само о њему води рачуна, у погледу реда, требало би изменити праксу пијачног уређења. Да би се стало на пут шпекуланту, било би неопходно груписати продавце поједине робе.
Тада се не би догађало, као што је сада редован случај, да је живина У једном делу пијаце несравњено скупља од живине у другом делу.
У оваквом хаосу купци су принуЂђени да обилаве пелу пијапу, како би нашли најпогоднију цену, Међутим, када би се, на пример, сва живина продавала на једном месту, тада би цена, разуме се, била иста и необавештени не би долазили у ситуацију да илаћају, из необавештепости, веће
своте. •
Опет за хигијеничаре!
Да ли каква контрола завирује У лонце н кофе са сиромг Води ли ко рачуна да ли су чисте крпе којима се застире снрг
А онда... У свим градовима Народне Републике Хрватске, сасвим оправдано, забрањено је купцима да дирају ро“ бу рукама. Код нас се, међутим, јуначки претура по сиру, бутер проба прстима, и сва остала роба пребира рукама,
е
Мало је на пијацама оргзна мили ције поретка, тако да грађани немају коме да се обрате кад запазе случајеве очигледне пљачке.
Дешава се да продавац нуди венте бела лука на продају „од ока“, а да вешто замени венац, који је изабран, са венцем, који хоће да потури, тако купац донесе кући, за педесет динара, свега десет здравих главица,
То је један од многих разноврсних
случајева. •
Било је и говора и писало се 6 другим подвалама разних врста. Познато
__је свима да се у масти налази бра-
шно од пасуља или кромпир, да је кајмак са сиром м да има читав низ других немогућих комбинација.
Неопходно је томе стати на пут, јер узима све више маха. Дешава се да се продаје шаргарепа — нео-
прана од земље, и цвекла, исто тако.
— Ти ми мериш и земљу, каже купац, з — Није никло из паркета, него из земље, одговара „духовито“ пиљар.
Како су пијаце најмасовнија свакодневна стецишта Београђана и каконмају, осим ових набројаних, још читав низ проблема, који чекају што хитније решење, било би ол прворазредне важности да се на њима заведе ред у сваком погледу. Јер, није свеједно хоће ли Београд имати добре хигијенске и техничке услове за набавку свакодневних животних намирнипа. Није свеједно хоће ли се пиљари н препродавци ругати нашим домаћицама, које, из појмљивих разлога, пазе на своје издатке.
Ми не можемо тражити да се хитно изграде архитектонски беспрекорне тржнице, јер је то предвиђено за каснији рок, али морамо инсистирати да се о хигијени и реду на нашим пијацама поведе озбиљнија брига.
Код радника ноћне смене ·" Градско саобраћајног предузеће
Јао] ноћу, кад се стиша градска бука, кад утону у мрак столар. нице, ливница, монтажа и гараже, не престаје живот у пролазном депоу Градског саобраћајног предузећа, Између гомиле ситног дунавског песка који се пресијава на светлости неколико електричних сијалица, промичу силуете радника. Блистави пламен карбитских лампи покаткад ишчезне између трамвајских кола у полутами депоз.
Ноћна смена радника ни радница Градског саобраћајног предузећа почиње рад.
„МАЈСТОРЕ, СВЕ ЈЕ У РЕДУ!“
Данас, три године од ослобођења, у Градском саобраћајном — предузећу много штошта се изменило. Радници не долазе више на рад са лопатама и пијуцима. Нестало је рушевина... Нове зграде су подигнуте. Постављене су основе ва рад.
У дну депоа, у малој канцеларији за пословођу, сваке ноћи, уместо поздрава, одзвањају уобичајене речи:
— Мајсторе, без промене...
То кочничари београдског трамваја подносе рапорт своме пословођи Пе-
тру Ковачевићу, вођи — групе ноћне смене. Немнрни пламен карбитске — лампе
осветљава дугачак и тесан канал. А горе, изнад извијених радничких глава под тамним качкетима, мирују трамваји на шинама, Искусан поглед мајстора електричара брижљиво предази са једног дела мотора на други. Прегледају се осовине, точкови, папуче" за кочење... Поглед се зауставља на „релејима“ ~ отпорницима. Обазриво, као код мајфинијег механизма, посматра електричар Богдан Новаковић један од отпорника. Богдан је у предузећу већ две године, Данас, он ради на једном прилично компликованом послу. Обична трамвајска кола имају 12 отпорника, На
италијанским, међутим, свега их је пет. Изгледа чудновато, па ипак, посао је овде компликованији. Довољна је најмања неопрезност или немар, па да сутрадан једна моторна кола буду избачена из употребе. Али, 39 радника и радница ноћне смене свесни су своје дужности и одговорности.
— Мајсторе, све је у реду — одјекују речи новог кочничара.
— Да, све је у реду — одговарају скоро у један глас радници и раднице ноћне смене.
Прозори, врата, седишта, па и сигнално звонце су исправни. Али, како стојимо са „папучом“ за кочење колар Можда ту није све у реду, јер се она услед врло честе употребе највише и квари. Нарочито код „двојке“ и „десетке“, где су успони чести ин оштри...
Дугачке сенке играју на зидовима депоа. Зејтињаве руке скидају излизану гвоздену папучу са „двојке“. Синоћ је била потпуно нова, још врућа када су је донели из ливнице, удаљене свега неколико метара одавде, и наместили. А сада је већ неупотребљива! Треба је скинути и заменити новом. Тупо, потмуло одјекнула је гомила старог неупотребљивог гвожђа.
До зоре, кад са јутарњом свежином улети у депо група малих учемика у привреди, гомида излизаних трамвајских „папуча“ (биће велика. Али зато на опасним и стрмим оку“ кама „двојке“ код Калемегдана, или »десетке“, код ауто-гараже — сјајиће се сутрадан нове „папуче“ на кочницама. Безбедност путника неће бити ловедена у питање.
КРОЗ ТАКМИЧЕЊЕ КАДРОВА На зиду, у сенци трамвајских кола, назиру се речи: – „Оспособљавајмо стручне кадрове!“ Свакидвшње речи за онога ко их летимице погледа или
ло нових
(Наставак на седмој страни)