20. oktobar

ХУЉМО

СКОЧИЛА МУ НУМЕРА..

— Муку мучим с њиме „откад је сазнао да црноберзијанци про| · дају магареће месо као телеће, | страшно је постао уображен!

| || | О

|| ЊЕГОВЕ МУКЕ

— О јада мога, и ова година

|| скоро прође, а не дође ништа. Н| О А . КЕ НЕХОТИЧНА ИСКРЕНОСТ || | и | | 4 | ај Де МУ | 5 их ( „У : о ЛЕШ (а || 4 == Ка 200 ЈЕ | |

— Шта је тор Ово је вино тако слабо! Колико има малиганар

— Верујте ми, то је чисто вино! Шема уопште малигана!

= и

(Наставак са шесте стране) се случајно нађе ту у пролазном депоу. Међутим, тако не мисли група радника и радница ноћне смене. „Оспособљавајмо стручне кадрове“, то је гесло са којим овде почиње рад. Уствари, то је почетак историје једне

обавезе.

„Потребно је радити. Уздизати се кроз такмичење, а уз помоћ радног колектива“, нису речи само Милене Бошковић, _ мазачице „штумлагера“,

која се за две године рада оспосо“ била да од чистачице трамвајских кола постане помоћник мазача Ратомира Стефановића и да већ данас, без његовог надзора, сама подмазује и намешта „јастучиће“ на главној осовини трамваја. Тако исто мисле и бивши минер Миодраг Савић и бравар Лаза Атанацковић, који уз помоћ свога помоћника Милосава Миловановића сваке ноћи прегледа и врши „ситније 0правке на шеснаест трамвајских кола. И остали, почевши од осам чистачица, које очисте просечно 50 трамваја и оперу прозоре на њима, па преко бравара и сарача до вратара који, поред свог редовног посла, „аранжира“ моторна кола и приколице на оно неколико колосека, колико их има у два пролазна депоа.

РАДНИ ПОЛЕТ КОЈИ СЕ НЕ МОЖЕ НИЧИМ УМАЊИТИ

Двадесет година, и више, одјекивао је чекић у предратном пролазном де поу Градског саобраћајног предузећа. Али он никад није веселије и силније одјекнуо него оног дана, када је ноћна смена први пут после ослобођења узела алат у руке. Отада, па све до данас, тај изузетни радни елан не на пушта људе, који проведу сваку ноћ у марљивом раду између трамвајских

кола или испод њих у каналима пролазних депоа. Редовно, ноћу, вођа групе бележи све промене на трамвајским колима и учињене поправке, или примедбе, Кад су у питању озбиљнији кварови на мотору или каросерији.

У позамашној књизи евиденције рада најбоље се може видети труд који улажу радници ноћне смене. Можда ће неко из незнања рећи: „Ноћна смена ради само ситнице!“ Међутим, тај глас ће остати усамљен.

• као и прошле ноћи, као радиће радници

И вечерас, ногих пре ове, Хеви пи“ Градског саобраћајног предузећа озбиљно, без уобичајене буке, доле у каналу при светлости кар битске лампе, свесни да од њиховог рада зависи сутрашњи градски сао•

браћај. И овога пута, као и увек до· сада ићи ће од једних до других вођа групе ноћне

трамвајских кола | смене и питати: „је ли сипан песак

у пескаруг Јесу ли очишћени про, зориг Шта је са папучама» | Тако све до зоре, до доласка днев•

но. смеве. Милорад ЈЕРЕМИЋ

> О

ТЕ

„Е ==

| == ==

=== ==

== ==

== и = | =4<+ ~

= = ====>-=“-= 32 = == = =====>= == = == ==

| %

ПН ШТ |||

ћу

Више обзира према другима. и више културног понашања

! У измењеним приликама, У

· нашој новој држави дате су најшире могућности за културно уздизање свим нашим народима, Обавезмо седмогодишње школовање и бројни аналфабетски течајеви, много културно-просветних друштава, хорова и фолклорних група и други разни правци напретка у том смислу стварају код добронамерног човека, који све то прати и види, велико задовољство и жељу да буде још боље, још успешније.

Међутим, има појединаца, који било из недостатка свести или смисла за културан однос, чине прекршаје и грешке баш у вези са овим културно-просветним ра. дом, не поштујући довољно залагања на том пољу, не штедећи своју околину.

У више махова писано је о недостацима програма и рђавом квалитету извођача, Али на успе. лој приредби одбора Фронта Четвртог рејона, одржаној у Синди. калном дому, крајем прошле недеље, посетилац је имао ретко задовољство да види настојање уметника да праву уметност при. ближе народу и непажњу — посетилаца према том труду и према онима који су желели да пажљи_ во прате приредбу,

Задоцнели посетиоци стално су улазили и шкрипали вратима, за време заиста успелих тачака прављене су гласне, неумесне _ при. медбе, мала деца, коју су довеле многе мајке, трчала су кроз салу, правећи ларму, а неки су џи пушили. Ми знамо да је пушење и до. вођење деце испод седам година У позориште забрањено. Требало

би у истој мери поштовати и ове

рејонске приредбе, Сасвим је ра-. зумљиво да су женама са децом _

потребни уметнички доживљаји, али као што не воде децу кад журе послом, не би требале да их доводе ни на приредбе

самима.

Што се тиче гласних и неуме._

сних примедаба, неопходно би било да се такви прекршитељи опомену, па чак и удаље из сале,

У сваком случају треба имати више обзира према другима и више културног понашања свуда, а највише на приредбама културнопросветног карактера.

Н. Максимовић

где деца сметају другима, а и њима

Пример за углед

Ји фронт Трећег рејона активно је учествовао у гра: ђевинским и другим радовима и по казао видне резултате, који би, свакако, били још бољи и већи, да су у акцијама Фронта узимали учешћа сви грађани из рејона. Било је грађана који су редовно учествовали на свим радовима, а било их је и таквих који се никада нису појављивали. |

Као пример за углед треба истаћи залагање ученика гимназије Томислава и Петра Петровића, учеснике свих радова 29 основне организације Фронта Трећег рејона. Они су, иако још физички прилично слаби, учествовали увек и у сваком раду. Залагање ових ученика требало би да послужи за пример свима грађанима, а нарочито онима који су мало узимали учешћа у радним акцијама Народног фронта овог рејона.

Д. Благојевић

Ооо За правилнију расподелу петролеума

ЈЕ соград је био град великих

супротности. Док су становници центра уживали сва средства модерне технике, дотле периферија није „могла да задовољи ни најосновније животне по-

требе. Једно од тих средстава је и електрично осветљење. У Београду и данас још има улица где није спроведена електрика. Народне власти, имајући то у виду, а док се не уведе електрика, приступиле су расподели петролеума који добијају и станови

000

„Сналажљивост“ појединих путника

бог дужине пута желео сам

да обезбедим себи удобро место у брзом возу БеоградЉубљана и зато сам стао у прву групу путника, одмах до самих излазних врата чекаонице главне железничке станице Београд.

Али, не лези враже,. Већ код уласка У први вагон видео сам да су купеи заузети и да нема више ни једног слободног места. Потрчао сам у други вагон, кад тамо иста слика као и у претходном. Изненађен овим, обратио сам се једном путнику да ми каже, како је могуће да већ има путника у возу, када су путници тек сада пуштени из чекаоница. Он ми је, смејући се, одговорио:

— Ко ти је, друже, крив што ниси сналажљив, Узми. перонску

карту, изађи на перон, па бирај место у возу које ти је драго...

Заиста лепа „сналажљивост".

Као одговор надлежних на овакву „сналажљивост“. појединих путника, требало би пре пуштања путника извршити контролу воза и овакве „сналажљиве" _ вратити У чекаоницу, поготову што је и-

са електричним _ осветљењем и станови без њега, цима септембру, октобру и новембру први по један литар месечно, а други по 2 литра. Један литар на К карту за одржавање чистоће, а други на П карту за осветљење. У децембру месецу дато је дупло следовање и једнима и другима,

Када се петролеумско _ светло упали У 17 часова и гори до 22 часа, и ујутро од 5 до 6 часова, то износи 6 часова потрошње У 24 часа. У 30 дана гори се 180 часова петролеума. Ако на ових 180 часова поделимо један литар петролеума излази да треба да потрошимо 5-6 грама на један час. Значи да је потребно да и онај петролеум који добијамо за одржавање чистоће у становима, трошимо на осветљење. Према томе, питање одржавања чистоће У становима треба да решимо без петролеума.

Не мислим да би онима који имају електрично осветљење требало смањити следовање, јер је петролеум потребан за одржава ње чистоће у становима. Али би нама, којима је петролеум потребан и за осветљење и за одржавање чистоће, требало повећати следовање. Јер, да се лишавамо вечерњег читања _или ма каквог другог рада, или, опет, да тај наш

наче забрањен улазак у воз пре Пери рад буде на уштрб НИ стоће — ни једно ни друго ниге одређеног времена. правилно Бранко Гуцунски Милентије Милосављевић Градиштанска 12 Славујска 42, У рејон

Шта је са купатилом код Железничке станице

едавно је са улаза купатила

Завода за социјално осигурање, код железничке станице, скинута табла на којој је писало: „Купатило не ради од 22-УП због оправке“.

Међутим, управа купатила само је уклонила таблу, а купатило, после пет месеци, још увек не ради.

Изигравање законских прописа

(та Дабић. београдски кафеџија, почетком овога лета купио је од Петронија Ђорђевића, сељака из Буровца (срез Петровац на Млави) 257 литара ракије. Да би избегао, плаћање трошарине, он ту ракију није уписао у свој регистар _ промета пића. Начин на који је несавесни кафеџија хтео да избегне плаћање трошарине 'заиста је оригиналан. Желећи да затури траг куповини ове ракије, Дабић је продавцу Станоју Кузмановићу (који му је у име П. Ђорђевића про дао Геј дао лажну адресу неког измишљеног лица из улице Франше Д'Епереа. Продавац је требало да на ово лице прене се исправе о плаћеним дажбинама за ракију. Али слуџжбеници финансиског отсека Четвртог рејона, којима је Кузмановић саопштио где је ракију истоварио, знали су да тамо не постоји на ведено лице. Пошто су утврдили да је та адреса лажна, они су вратили Кузмановића да донесе тачну адресу купца. Тада

је .

Кузмановић донео легитимацију Станка Дабића на чије је име и извршен пренос исправа. Али Дабић, и поред тога није уписао куповину ракије у свој регистар. Када су, нешто касније, при про вери службеници ово открили, Дабић је рекао да је ракију тек купио. А да га случајно Ђорђевић не би издао, он му је послао депешу: „Реци да си ми ракију продао првог, следи препоручено писмо.“ Затим му шаље и препоручено писмо у коме га детаљније поучава како да лаже „да м | ракију продао 21 а не 15 маја“. Том приликом му је о-

Кроз стаклена врата могу се видети ходници купатила, чији мир и уредност говоре да се никакве оправке не врше.

За скоро пет месеци у Београду је саграђено једно ново купатило, док управа овога купатила није успела да га поправи.

· Ако је купатило поправљено и

не ради услед недостатка угља, то је још већи пропуст, јер су летос сва стоваришта била препуна угља.

Због близине железничке станице ово купатило има посебан значај, јер је згодно за велики број радника, који су изложени станичном диму и прашини.

Да више не би трпела ни општа хигијена, ни државни приходи, надлежни би требало да се више заложе и да што пре оспособе за употребу ову важну

хигијенску установу. В. МИСАЉЕВИЋ

о трошарини

бећао да ће и убудуће од њега куповати ракију.

Када је цео овај случај откривен, на суђењу, Петроније Ђорђевић и Станоје Кузмановић изнели су истину и своје изјаве документовали депешом, препорученим писмом и цедуљом са лажном адресом.

Станко Дабић је кажњен са 5000 динара због покушаја шпекулације и изигравања законских прописа,

Властимир СИМОВИЋ дописник Четвртог рејона Шуматовачка 10

и то у месе-'

Први снег изменио је изненада,

изглед

после топлих дана,

Београдских улица

Више промишљености при

регулисању

Управа Градског саопредузећа поново успоставила аутобуски саобраћај _ на линији _ Лекино брдо — Теразије. Грађани насеља Лекино брдо поздравили су радосно поновио увођење аутобуске линије број 26, јер је тиме решен проблем одласка радног

"4 едавно је браћајног

становништва _ овог насеља у друге крајеве града.

Али кружни пут аутобуса који саобраћају на линији Лекино брдоТеразије није најсрећније _ изабран. Аутобус са Лекиног брда иде улицом Максима Горког, затим Голс-

вортијевом улицом излази на Ђулевар Црвене армије и иде до Теразија. У повратку аутобус иде улицом маршала Тита, затим скреће у улицу краља Милутина, а онда Његошевом Улипом поново излази на улицу Максима Горког и иде до полазне станише, Део улице краља Милутина од Улиџе маршала Тита ло Његошеве, У

раним јутарњим часовима ну току пелог преподнева, закрчен је многобројним грађанством које купује и

продаје ту, на пијаци Џветни трг, једној од најпрометнијих пијаца. Разумљиво да аутобус док прође тај кратак део улице изгуби прилично

Гимназиско чланова

ницијативом _ Градског од-

бора Савеза просветних рад ника отпочео је са радом трећи вечерњи течај за два гимназиска разреда, чији ће полазници, не: напуштајући производњу, прелазити градиво које се учи у гимназији. Раније су већ одржана два течаја, помоћу којих је око 2.200 чланова синдиката завршило гимназију.

У жељи да се широки народни слојеви просвете и добију што више знања„- предузимају се све мере да нови кадрови из школе излазе што спремнији, како би најбоље користили, ма на коме се раду налазили. Једна од тих мера је и Закон о обавезном седмогодишњем школовању, што значи да сваки гра ђанин ФНРЈ мора, поред основне школе „да заврши и три разреда гимназије. Поред тога, оснивају се ђачки интернати, У које се смештају сиромашни ученици, како би им се омогућило да заврше гимназију. Давањем стипендија, помоћи и награда, омогућава се и сиромашним ђацима да заврше гимна-

зију. Да би омогућио школовање широким _ народним _ слојевима

Градски одбор Савеза просветних радника отворио је почетком октобра месеца и трећи вечерњи гимназиски курс за чланове синдиката.

Колика је жеља за науком и знањем код наших широких сло јева види се по томе што се на овај курс уписало 2300 слушалаца. Предавачи на течају су. чланови Градског одбора Савеза просветних радника, редовни професори гимназија, начелници одељења Министарства просвете, професори академија и други просветни радници, који су се одазвали позиву свег синдикалног савеза.

"Течај се одржава у Трећој му шкој гимназији за шести, седми и осми разред, а у Четвртој ва

саобраћаја

времена услед лагане вожње, јер туда је заиста и немогуће возити брзо. А даље, у Његошевој улици, ситуација је још гора, Са обе стране улице паркирана су разна кола натоварена дрвима, бундевама, купусом и другим намирницама, које су власници довезли на пијацу. Сем тога, улица је готово закрчена од света, тако да аутобус веома често мора да се зауставља да не би дошло до гажења и несрећних случајева.

На Каленићевој пијаци ситуација је иста, ако не и гора. Разумљиво је да аутобуси, пролазећи тим закрченим улипама, губе много у времену.

Како је у интересу грађана, а и саме Управе Градског сплобраћајног предузећа, да се саобраћај одвија што брже и сигурније, могао би се пронаћи бољи пут за повратак аутобуса. Уместо да из улицу маршала Тита аутобус уллзи у улицу крпља Милутина, требало би да олмах скрене у Лобрињску, а одатле Московском улицом, у којој је саобраћај слаб, до улице Максима Горког. На тај начин била би скраћена релација, а саобраћај аутобуса одвијао би се много сигурније.

Стеван В. МИЛИЋ Ђакона Авакума број 100

школовање

синдиката

све остале разреде. Слушаоци течајева редовно похађају предавања, а на часовима је дисциплина – беспрекорна, Чести су случајеви да наставници узимају за пример слушаоце течајева указујући редовним ученицима на њихову марљивост. У појединим одељењима има и старијих људи, који са истом пажњом слушају предавања као и омладина. На прошла два течаја на испитима је 820/) слушалаца показало задовољавајуће резултате. Сада се, међутим, очекују још много бољи резултати, с обзидом да је курс боље организован. Програм је направљен тако, да се целокупно градиво једног редовног разреда пређе до | фебруара 1948 године, када ће се полагати испити, а затим ће се наставити са учењем градива за нови разред до краја школске године.

Васа Мишић

ПОЗИВ Иницијативни одбор за оснивање Друштва библиотекара Н. Р. Србије извештава да ће се оснивачка скупштина одржати 14 децембра 1947 год. у Београду са овим дневним ре"дом: 1. Бирање радног претседништва; 2. Реферат о задацима Друштва; | |

3. Читање правила Друштва;

4. Пријем Правила Друштва;

5. Бирање управног и надзорног одбора и Суда части.

Како Друштво библиотекара треба да обухвати све трудбенике би“ блиотекарске струке из НР Србије. Иницијативни _ одбор _ позива све заинтересоване да присуствују У што већем броју оснивачкој скул“ штини, која ће се одржати у згради Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у 10 часова пре

подне,

ИНИЦИЈАТИВНИ ОДБОР