20. oktobar

Борба против неписмености

У акцији описмењавања најслабије резултате

показују Други, Седми и Осми

рејон

ад на описмењавању у по-

јединим рејонима и предузећима знатно је ослабио. Док се у почетку кампање показивао велики полет код основних фронтовских организација, код синдикалних подружница по предузећима и ма радилиштима, сада

се осећа да та кампања губи свој првобитни замах.

Први рејон: по предузећима има 108 неписмених и сви су обухваћени течајевима; грађан“ ских липа има 179 неписмених,

а обухваћено је 81; на радилиштима раде четири течаја са 26 полазника. За грађевинске раднике нема евиденције, јер они чим заврше посао на једној грађевини иду даље, тако да је тешко установити тачан број. Други рејон: по предузећима има 119 неписмених, а обухваћено течајевима 76; грађанских лица има 231 неписмен, а течајевима обухваћено свега 35; на радилиштима има 97 неписмених, а похађају течајеве 33. Трећи рејон: по предузећима има 73 неписмена, а 67 похађају течајеве; грађанских лица има 254 неписмена, а похађају течајеве 110; на радилиштима раде два течаја са 95 неписмених. Четврти рејон: по предузећима један течај са 36 неписмених, 32 похађају; грађанских лица има 167 неписмевих, а обухваћено течајевима 81. Пети рејон: по предузећима има 59 неписмена, а 24 похађају течајеве; грађанских лица има 223 неписмена, обухваћено течајевима 123. Шести рејон: по преду“ зећима 28 неписмених и сви 0 бухваћени _ течајевима; грађанских лица 397 неписмених, обухваћено 178; на радилиштима 16 неписмених и сви похађају течајеве. Седми рејон: по предузећима 239 неписмених, а похађау течајеве 67. Грађанских лица 941 неписмен, а похађају течајеве 85; на радилиштима 5 неписмених, ни један течај не ради. Осми рејон: по предузећима 136 неписмених, сви обухваћени течајевима; грађанских лица 495 неписмених, а ради само један течај са седам полазника. Акција описмењавања најбоље се спроводи у Првом и Петом

дузећима има свега 52 неписмена, од којих 24 похађају течајеве, Овом рејону припада и предузеће „Пионир“ где има неписмених чистача, а које је тешко сакупити, због природе њиховог посла. Иначе, по предузећима нема ни једног неписменог који

није обухваћен течајем.

Са описмењавањем најгоре је у Другом, Седмом и Осмом рејону. Предузеће „Стаљинград“ има 35 неписмених, а свега осам похађају течајеве. Овде је кривица до управе предузећа и синдикалне подружнице. Нико неће да се заузме да се неписмени убеде да треба да похађају течајеве. Са грађанским лицима у Другом рејону ситуација Је још Од 231 неписменог свега

тежа. т у 35 похађају течајеве. Комисија за _ ликвидацију _ неписмености

ј и ништа. при овом рејону не ради у Седнице се не одржавају, изве штаји се уопште не шаљу Про-

светном одељењу. Чим комисија повлачи неинтересо-

а ложе више не подружнице не У Фабрици шећера на ма 82 неписмена од 15 похађају течајеи 1 ве у- Међутим, они имају с о У живе интернатским животом и не излазе нигде из предузећа. Ускоро ће се са шити кампања прераде шепер ће отићи својим кућама неписмени, због РМ зимања неколико чланова : дружнице и управе предузе а. У Осмом рејону ситуација опи смењавања грађанских лица је Од 425 нелисмених саечај. Ту има је је тешко али кривица је и до ронтовских он | е Земуну које уопште “ Ми У Ију колико имају колико ЊИХ похађа-

труда. укарици и којих свега

слове,

репе и људи

најтежа. мо седам похађају т много колониста ко

приволети на рад,

воде евиден неписмених, ју течајеве И

Не би требало

тако даље.

да се деси да живи

описмењавања _ до да је тако успешно почела. Изгледа да су пре ске организације као И нице по предузе ћима изгубиле елан који 5 ЈЕ мале у почетку. Пре Га

| 04

им је увек пред у И немарности стотине љу и даље у мраку и не трпе и ти љу-

акција неуспех ка

калне подруж

ди остају знању, а од тога

ди и за једница.

ади, то о У рронтовских организација. У Седмом рејону од 239 неписмених по предузећима 67 похађају течајеве. То је рејон у коме има највише предузепа, п самим тим и доста неписмених, | те је за велику осуду што фронтовске организације и синдикал-

рејону. У Петом рејону по а |

к—

Пред смотру културно-уметничких друштава

Нултурно-уметнична друштва припремају се за велико

( индикална културно - уметничка друштва припремају

се за велико такмичење — смо- |

тру, које ће почети крајем овог месеца. Чланови свих друштава марљиво вежбају да би њихова друштва била међу првима, ако им не успе да уђу у финално такмичење,

У овом такмичењу учествоваће 21 београдско друштво као и

друштва из целе Србије, Космета и Војводине.

Београдска друштва ће се сва такмичити, подељена у четири групе од по пет друштава, док ће „Абрашевић“, као наше централно друштво које већ има много уметничког искуства, ући у финала без претходног такмичења.

Од 27 овог месеца до 5 јануара 1948 године такмичиће се

Зевршено је такмичење рејонских библистека

ПЕТИ РЕЈОН ИМА најбољу библиотеку

РА би се побољшао рад рејонских библиотека, да би оне својим унутрашњим им естетским уређењем, као и популарисањем књиге одговориле у потпуности културним потребама нашега града, Одељење за културу и уметност Извршног одбора организовало је између њих такмичење, које је почело 22 им трајало до 29 новембра.

За најбољу проглашена је и по. хваљена библиотека Петог рејона. Библиотекар ове библиотеке познаје и редовно прати литературу, тако да је у могћности да о свакој књизи разговара са читаоцем. Дискутујући он буди код њега интересовање за књигу. Поред тога, констатовано је, да библиотекар има нарочити педагошки такт У раду са 'читаоцем, познаје читаоце, тачно зна кад ће им коју књигу препоручити, тако да су се при таквом његовом раду осетили знатни резултати,

Библиотека има врло добро уређену политичку литературу коју читаоци радо траже и читају, што код осталих библиотека није случај. Политички проблеми интересују сваког грађанина наше земље, па је због тога потребно упутити их на политичку „литературу. Ту је сада важна улога библиотекара. читаоцу на ту врсту литературе, да му објасни корист коју ће имати од ње.

Кроз библиотеку Петог рејона прође дневно 160 до 180 читалаца. То је највећа дневна посета која је постигнута код једне рејонске библиотеке. Библиотека Другог рејона похваљена је као најбоље естетски и технички уре-

Он треба да укаже |

ћена библиотека. Библиотека Ше-

стог рејона похваљује се као стручно најуређенија библиотека.

Поводом овог такмичења ваља поменути библиотеку Седмог рејона, У овој библиотеци библиотекар ради све послове сам. Он је и курир, и библиотекар, и техничко лице. Библиотека је сасвим неуређена, не зато што нема репрезентативни намештај, већ што јој недостају основне ствари, Библиотека је смештена У једну просторију на којој су полупани прозори и која се не загрева. Како може да се такмичи у естетском погледу библиотека која се налази у таквом стању, Како може она да се такмичи у популарисању књиге, Кад ни један читалац неће да дође у библиотеку да се мрзне, -

Али ако је библиотекар неспособан да сам уреди своју библиотеку, или ако је у немогућности, треба му пружити помоћ, Не би требало дозволити да библиотека Седмог рејона буде тако неуреЊена, нарочито зато што се налази на периферији.

Такмичење је било потребно не само зато да истакне поједи-

мм

ита

Позориште:

не рејонске библиотеке, већ да оне које су се утопиле у свакодневне послове, крене из учмалости и потсети на њихове задатке. Јер, задатак је рејонских библиотекара да будно прате своје читаоце, да их упознају, да с њима, такорећи, читају, да их привлаче у читаоницу, да им одабирају књиге, а нарочито да пробуде код њих интересовање за књигу. А то ће учинити само тако ако поставе своју библиотеку на виши, културнији ниво, а не направе од ње установу чији је једини задатак да издаје књиге.

такмичење

прве две групе друштава. Пошто ће бити два жириа, моћи ће У исто време да наступају по два друштва. Трећа и четврта група ће се такмичити од 5 до 11 јануара. По један победник из сваке групе учествоваће у такмичењу за прво и друго место, које ће трајати од 12 до 19 јануара. Такмичења ће се одржавати на Коларчевом универзитету, у Синдикалном дому, у Дому културе У Земмну, у сали биоскопа „Зеленгора", у Дому културе на Сењаку, у Првој женској и У Шестој мушкој гимназији, у сали Бродаре и у сали ПЛЛ.

Уочи и на дан трогодишњице оснивања Јединствених синдиката Југславије — 24 и 25 јануара огледаће се наша најбоља синдикална културно - уметничка друштва у финалном такмичењу.

Ова велика смотра наших кулљтурно-уметничких друштава биће уствари смотра њиховог рада. рада на културном уздизању свог чланства, на одабирању програма, на марљивом вежбању. Кроз ту смотру ће се видети да ли су су наша друштва озбиљно схватила свој културно-уметнички рад, да ли он за њих значи један виши задатак — ширење културе У народ, или обичну _разоноду и средство помоћу којега ће моћи мало да пропутују, и да себи створе задовољство.

прави

ШТА ЋЕМО СЛУШАТИ ИДУЋЕ НЕЛЕЉЕ МА КОЛАРЧЕВОМ НАРОДНОМ УНИВЕРЗИТЕТУ

Уторак, 16 децембра у 19,15 часова: др. Радовановић, професор универзитета: Животињски свет наше земље. Са пројекцијама.

Среда, 17 децембра у 18,15 часова: Десанка Максимовић, књижевник: Утисци из Пољске.

Четвртак, 18 децембра у 19,15 часова: Др Сима Милојевић, професор универзитета: Економско - географски

преглед ФНРЈ. Са пројекцијама.

Петак, 19 децембра у 18,15 часова: Лов на сунђере и корале у Јадран-

ремијера „Охридске легенде“

биће забележена као важан датум и у области композиције и кореографије. То је први наш, српски балет. И то је прва велика, целовечерња манифестација нашег обновљеног балета после ослобођења.

Охридска легенда је крупно, најве-, ће по форми, дело Стевана Христића, његово животно дело, како је било добро речено. Не би могло да се каже — а то се и не каже — да је Охридска легенда прекретница у његсвом стварању, обртна тачка, 3за0крет За неки сасвим нови, неочекивани смер у његовом делању. Али исто тако Христићев балет није ни само прости наставак досадашњег рада, један даљи, очекивани, „идући“ број у низу потпуно сличних. Могло би се рећи овако: иако је то ново дело, оно има везе са старијим; а,, изко има чврсте основе у ранијим, оно, и пружајући ново, и подвлачећи више поједине карактерне црте на рачун других, даје нов резултат. Овде је Христић нашао синтезу, срећну синтезу, својих изражајних средстава, У току од двадесет година, колико је прошло од почетка рада па до извоћења балета, Христић је имао да се обрачуна са свим спољним утицајима ни да, на основу својих доживљавања, тражи, и нађе, себе.

Тако долазимо до важног питања о музичком језику писца Охридске легенде, о утицајима, о начину прераде и савлађивања утицаја. Многи писци ту поступају на начин више теоретски, бирајући одмах себи за узор,

. и супротно, И не епигон,

ском Мору. Домаћи културни тонфилм. Уводно предавање и објашињења даје Спасоје Гарзичић, професор универзитета,

Субота, 20 децембра у 19,15 часова: Др Павле Трпинац, професор универзитета: На граници између мртве и живе материје. Са пројекцијама и експериментима.

Недеља, 21 децембра у 1 часова: Концерт _ солиста симфониског оркества за радничку омладину. Уводно предавање и објашњење даје Михаило Вукдраговић.

МАРА НИ зец

Пјер Крижанић

„Двадесет година. карикатура против Фашизма

Нова књига карикатура

Пјера Крижанића [Д одалачећи најзначајније догађаје у њиховом позитивном или негативном смислу, а с друге стране, заоштравајући суштину тих догађаја, _ карикатура најјасније и _најприсније говори човеку. Она је, због тога, најчешће речитија од писаног чланка, убедљивија од књиге. У стварању јавног мнења и У публицистичко! пропаганди улога карикатуре има, стога, посебан значај.

није лак и смислом за

Рад на карикатури условљен је, не само хумор и сагледањем битног У сваком догађају, већ и могућношћу да се то јасно уметнички ликовно прикаже.

На том значајном и не лаком послу, који је комбинација новинарства и уметничке графике, више од двадесет и пет година ради наш најпознатији карикатуриста Пјер Крижанић.

По дневној и У другим едицијама, Пјер Кри-

4 карикатура објављених У

и недељној штампи, као

на беотрадскот сигни.

једном заувек — или барем за дуго — један већ готов изграђен стил, по могућству модеран. А други — међу њима ни Христић — сабирањем и одабирањем утисака стављају избор и израду стила тек на крај. За дискусије о проблемима модернизма, експресионизма и других смерова Иизмеђу два рата, Христић није имао много интереса. Али оно што је он у свом дугогодишњем оперском раду слушао није ишчезло (без одјека, Добро је — и похвално — за Христића што није просто преносио слушане _ романтичне, импресионистичке или друге обрте у своју музику, него је своје утиске 0о- њима полагано слагао и сливао у једну целину.

Зато је Христић, као и многи други композитори обимног и разноврсног дела, еклектик у добром смислу те речи. Не еклектик који због сиромаштва маште мора да купи и с десна и с лева, па ма то било разнородио који иле само утртим, хладном рефлексијом изабраним путем, за једном једином формулом. Ни једно ни друго, него не ограничујући се, на широким основама богатих могућности, постепено, више инстинктивно, у раду, не журећи се, изграђивао је Христић свој сгил. Зато, с једне стране, разноврсност и сложеност стила, али зато и она драгоцена особина солидности нечег што је полагано расло и срасло,

Најјачи и најчешћи утицаји на стварање Христићевог музичког језика били би, с једне стране, лиризам француске опере ни распеваност Римског

Корсакова и, нарочито Бородина. Тако, на вијугаву мелодијску линију м меку хармонију Бородина потсећа кас топла фраза кларинета, кад опева нежност Марка за Биљану, у лосигрниском по карактеру Марковом „лајтмотиву“. Ту постоје не само мелодије у народном духу, него и аутентичне, добро познате народне мелодије, али оне нису ту цитати, само теме за варијацију, Кроз цео балет налазимо коришћење и преплитање, праву симфонијску обраду и тематско• развијање народних мелодија, обогаћених разним обртима и украсима, преображених новим ритмовима, а све на оспови свежих, смелих хармонија. Тако Биљану назначује у балету изражајни лајтмотив, са силазном мелодијском линијом песме: Пушчи ме... која, са увек новим модулацијама, чини потку сим-

" фониског рада на почетку | пина. Христић није никад окушао хроматику Тристана или декламацију Тетралогије, ни рафиновано компликовлну хармонију (ни рафиновано оскудну оркестрацију. Уопште није се претенциозно трудно да буде најмодернијн. Зато он пише Охридску легенду лако, течно ин разумљиво. Музика му је сочна н жива, ефектна нако ефекте не тражи,

Али, наравно, у добром балету као и у другом сценском делу, заплети радње, њена средина и оквири траже различите акценте и другачије вилове музике. Сценариј балета израдио је сам Христић по једној народној причи. Музика у 1 чину, осим краја, разиграна ин весела, добро подвлачи радњу, како у раздраганим играма (позната „грлица“ и прошевина), тако ни у пантомими (строгост оца, туга Биљане). Упад јаничара, подвучен спенски ефектном музнком, својом концизношћу даје снажни драматски 3:вршетак, # . Други чин, после овог првог чина Јаве н круте збиље, односи нас далеко, у свет бајке и легепде (истина и у наслову дела налази се реч „легенда“), Зато н музика има овде при месе импресионизма и у хармонији (хармонско клизање молских трозвука, призвуци целотонске скале) и у оркестрацији. Али, ако се осећа да је П чин слабији, то је и из других разлога, „Вилински“ свет, са русалкама и звездама, који погите из старог бајног балета, донео је собом ин своју кореографију: а то су соло игре и еволуције група класмчног балета, код којих је нгра сва, а музика је сведена на скромну улогу пратње, У: осталом, и са другом музиком и' са другом кореографијом, тешко бн с<е П чин, по самој радњи, постављен између снажног првог и још снажни. јег трећег могао истаћи. Ипак маркова игра са исуканим светлим мачем. и музички и кореографски Једна је од најуспелијих делова балета, 1! чин је заиста, у целини, музички и кореографски везан за драматски напету радњу, снажан и орнгиналли. Четири робиње од четири бадканска

жанић је досада издао и збирку карикатура _ „Куку-Тодоре“, која је обухватила седам година парламентарних теревенки и корупције у времену бивше Југославије. Почетком _ јануара _ излази из штампе нова збирка од 140 карикатура. Она обухвата еру од двадесет година фашистичке агресије у разним земљама, Хроноло"шки поређане, како су излазиле, оне приказују реаговање аутора на покрете фашизма у свету, Паралелно са јачањем фашизма приказан је све већи пад Друштва народа, до његовог коначног слома код питања Абисиније.

За ову збирку карикатура, која ће претстављати догађај у нашем културном животу, предговор је написао Владислав Рибникар, претседник Комитета за културу и у“ метност.

Збирка ће бити у великом формату, уматнички опремљена, комбинзција албума и публицистичког издања,

„ОХРИДСНА ЛЕГЕРДА

народа играју, прожете истим осећањима, слмо различно степенованим, свака споју игру. А свака игра има свој дубоки и патетични смисао: од поноса и пркоса до патетичног протеста и крика за слободом, После

лета грлице из“ ропства у слободу, наравно, не остаје четвртом чину много прилике за напету радњу. Пре Биљаниног доласка веома је успела Маркова весело-тужна игра пре доласка Биљане. Али. после њеног доласка радња сама не допушта друго него крај. Зато не мислимо да је ефекат јачи лодавањем игара и ширењем трајања, него можда баш обратно, што снажнијим _ звуџима и покретима У ефектном завршетку крунисати цело дело.

Маргарита Фроман дала је кореографију која, и по живој машти оп-

ште концепције н по пивенцији. детаља, по замисли и по извођењу, значи и за њу, н поред њених рапијих беликих успеха, врхунац. Поменули смо већ напред најважпије моменте рад-

ње које је она успешно тумачила глумом и подвлачила игром. Ипак мислимо да је највеће достигнуће у решавању најтежег. проблема, а то су игре робиња. Покрети су и блиски по карактеру и очито лиференинрани; осећања која показују су слична, али ипак са видљивом градацијом,

Тешку улогу и велику заслугу за успех има Апица Прелић, која је увежбала и солистичке и скупне игре.

Дисциплина и складност у – игрању њен је велики успех.

Владимир Жедрински, _ сценограф, најбоље је успео у сликама макелон-

ског села првог и четвртог чина, ала

и остала два чина имају вешта н

спретна решења.

Костими Милишџе — Бабић-Јовановић живописни су где то радња тражи а

одговарају увек н оквиру радње но

кореографији.

Млади, обновљени, балетски ансамбл заслужује замста велике похвале и за унграност, дисцићдину, н за одушенљење које је показивао у „целом балету, Потребно је бар са неколико речи истаћи сјајне успехе солиста. Паула Селиншек играла је слободну Биљану свеже и радосно, а рпобињу са неслућеном за балет потресном драматиком. Димитрије Парлић у тешкој и разноврсној улози Марка имао

је н туге н ведрине, и замаха и сна-

ге, Тамара Полонска, као поносна Румунка, Бојана Перић као пуна снаге и пркоса Бугарка, Татјана Акинфијева. у финој стилизацији Гркиње, дале су И играчки и садржајно верне и убедфиве интерпретације својих улога. Своју оцену, и дела н извођења, дала је н публика, поздрављајући н на отвореној сцени и на крају чинова и на крају дела ствараоце и извођаче. | Тај њен суд слаже; се са оценама критике — што није чест случај и то је доказ више да ће Охридска легенда постати оно што је Продана невеста за Чехе: најпопуларније н најомиљенијс наше дело. у =

Петар Бингулац