20. oktobar

за.

Локи

ђ у Београду се пре рата није А осећао недостатак ситне камене коцке због тога, што

· на калдрмисању улица није и_ мао велике размере. После ос· лобођења размере грађевинске _ делатности на калдрмисафу ули _ца'у Београду повећале су се толико да се. недостатак ситне · „камене коцке појавио као проЊ-. блем који није ни до данас _ | решен, | Приватници-лиферанти камене коцке у чијим се рукама углавном налазе мајдани У Ср__- бији, користе велику потражњу __| да би подигли цене до шпеку_. лантских размера, не водећи ; при томе уопште рачуна о ква„литету коцке. Током 1947 године приватни ___' лиферанти Душан _ Глоговац, |" Предраг _ Михајловић, _инжењер Данило Делић и Славко | Жижа морали су због рђавог | квалитета испоручене коцке да надокнаде држави "штету која О је настала у Сарајевској ули| ци. Међутим, многи шпекуланти су остали некажњени. | | Борба за квалитет коцке У 1948 години, у којој се пред| виђа низ радова на уређењу а коловоза, мора да се заоштри до крајњих граница, Грађевинско предузеће „Пут“, које ће да изводи ове радове, треба на врема да припреми довољну коли чину квалитативно добре ситне | камене коцке. . Руководство _ предузећа је својим лиферантима већ одавео послали писмене шозиве да лођу ради склапања уговора за .- лиферацију, коцке, Међутим, до _. данас сени један лиферант ни“ :; је јавио, Узрок две“ полаве 1е К; жеља шпекулантски частроје' них лифераната да избегну „клаузуле о" лехничким прописима и гаранцији које садрже уго" вери. Случај _ инжењера _ Даџила у Делића може најбоље да илуструје | шпекулантске _ навике лифераната коцке, ·Фему је дирекција предузећа „Пут“ понудила потписивање уговора за лиферовање оитне камене | хоцке у 1948 години. Он се ни-, је одушевио овим. предлогом, јер је предузиће нашло замер» Ке његовим ранијим | лифера" цијама, када је он испоручио коцку лошег квалитета, Једно· | ставно је олбио да потпише - уговор за 1948 годину. Сличан став има већина приватних лифераната ситне камене копке. · Међутим инеке каменоломарске

| задруге пошле су путем ових , приватних лифераната, "- Потражња за коцком је ве-

лика, При досадашњем стању | ствари предузеће „Пут“, које К ће у овој години по планском | задатку“ морати да угради по : улицама Београда око седам , до осам милиона комада коцки, неће моћи ла обезбеди ни пети део потребних количина коцке. Постоји“ озбиљна опасност 1 да предузеће „Пут“ не изврши | овог задатак У. другој години Петогодишњег плана изградње Београда. — > Због свега овога, потребно је предузети хитне и ефикасне ___ мера којима би се енергично "сузбила анархија у камењарској индустрији; да се успостави у једном центру евиденција свих мајдана камена у Србији __који израђују ситну коцку, евиденција њиховог капацитета __ и лица која их кексплоатишу, _ да се преко среских народних одбора изврши планирање и | додељивање каменим мајдани| - ма планских задатака са тачно ___ утврђеним роком испорука и | назнаком предузећа коме ће се лиферовати кош Једино на тај начин спречила би се шпе_кулација приватних лиферана· та, који под данашњим усло= вима имају могућности да уце|. њују купце. : стављањем __ евиденцицје броја и капацитета __- мајдана с једне стране, и с 06и на потребу у коцки с ј_ 2 стране, било би омогу/ ћено такво планирање, којим |__ би се спречило одашиљање ис_ порука коцке градилиштима | нижег. приоритета и _додељи__ _ вање довољних количина Коц| ке оним предузећима којима је „она најпотребнија. Уколико се за овај проблем надлежни не замнтересују бла_ ровремено и не предузму ефи___касне кораке за његово брзо ___ решење, Београд ће ове годи_ ве "астати без материјала „за „ калдрмисање ен ситне у | А « Кумануди

темпо грађевинске делат, тОс ти,

· теријал колико је више

значај отпад

ака

за индустрију и занатстбо лођалног значаја

ЈУ оришење отпадака у што ( већој мери треба да допринесе штедњи материјала и сировина у нашој индустрији. Поред тога, многи отпаци могу да замене важне сировине које се тешко набављају у нашој земљи или довозе из иностранства. Стога треба посветити много већу пажњу. њиховом _ сакупљању, сортирању и проучавању могућности њихове употребе, него што се то до сада чинило. От-

' паци се код нас углавном са-

купљају у предузећима и фабрикама савезног и републиканског значаја, То прикупљање врши у нашој републици предузеће Отпад, са седиштем у Београду, које је разгранало откупну мрежу од 26 откупних станица. Највише, око 50%,. од целокупне количине отпадака, Отпад прикупи у Београду. Највећи део отпадака гвожђа, текстила, гуса итд. додељује Савезна планска комисија великим предузећима, од чије непрекидне производње зависи" извршење плана.

Међутим, нако се највећи део

отпадака прикупи у Београду то,

џи у ком Случају не значи да су искоришћене све могућности за прикупљање и коришћење отпадака који још увек, у знатним количинама, леже по пра-

Зним плацевима, у подрумима но

ђубриштима нашег града. Још увек се није довољно учинило, како од стране власти тако и од стране масовних организација и грађана, да разбијени комади стакла не леже неискоришћени, да се по домовима прикупљају отпаци, да се штеди мамогуће. При управи градске чистоће, на пример, требало би организовати одвајање отпадака, корисних за индустрију, из ђубрета прикупљеног из домова. Прикупљање костију из мензи и хотела дало је већ добре резултате. Исто тако би било корисно да се одвајање отпадака, који се могу употребити у индустрији, врши у самим домовима — у 10" себним кантама. Ма тај начин могле би се прикупити знатне количине старе хартије, костију, крпа, лимених кутија од масти за обућу. Корпе од прућа или дрвета могле би за ту сврху да замене металне канте. У свим београдским домовима леже кутије или омоти амбалаже од кар“ тона, стара новине, флашице од лекова и низ никоме потребних отпадака који само уносе неред у кућу. Међутим; ти отпаци би могли да допринесу живљем раду неке фабрике којој“недостаје материјал — од њих би се могла израђивати нова и корисна роба. Према томе, ненскоришћених услова за прикупљање ра: зноразних отпадака у Београду има довољно. Треба му само приступити енергичније и организованије. Прикупљање отпадака треба и даље вршити административно повезано, јер то омогућује најбољу евиденцију расположивих количина и њихову планску расподелу, Али је неопходно потребно преко основних. органи“ зација Народног фронта у прикупљању ангажовати што шире масе грађана. Акције Народног фронта на прикупљању Унриних копзерви, текстилних отпадака и старог гвожђа дале су добре резултате. Међутим, акције прикупљања разних отпадака треба да буду део редовног и систематског рада чланова организа„ција Народног фронта, којима би руководила Привредна секција Извршног одбора Народног фронта Србије и одређивала шта је у које време од приоритетне важности за прикупљање. Помоћу јаког руководства акције прикупљања отпадака биће много ефикасније него што је то било до сада. Само на тај начин, пуним ангажовањем грађана, моћи ће прикупљање отпадака за индустрију да“ пружи потпуне резултате, моћи ће да се спроведе најдоследнија штедња материјала и да се у пуној мери користе сви извори сировина којима располажемо. ; Л

Необично је важно вршити редовно испитивање нових могућности коришћења отпадака. Требало би да за ту сврху по-

"стоји неко посебио тело, Не би

се смело догодити, Као са Унриним конзервама, које леже зарђале на празним плацевима, да се скупљају 'отпаци пре него

· Београду продавала

крпа и враћање текстилних отпадака у првобитни облик. Ту ће се добијати извесни готови артикли — пуцвал, за брисање и кројачка вата. Предузеће ће бити снабдевено најмодернијим машинама за трешење и прање крпа, које,су фабрике до сада морале саме да чисте и да припремају за прераду. Тиме ће се убрзати производња и смањити трошкови. Међутим, у магаци'нима Отпада не би ни сада смело да лежи 200 вагона крпа, чекајући на употребу у'производњи хартије, док у текстилном предузећу „Сремски одреди“ рамље рад јер недостаје крпа за израду шајака. Изгледа нелогично и непотребно одуговлачење да локална предузећа предају своје отпатке Отпаду где се прокњиже па их, затим, друга локална предузећа откупљују и плаћају. Треба настојати да се локална индустриска предузећа снабдевају што више из локалних извора и у томе правцу организовати правилну расподел отпадака. “ Зи У

За са не постоји никаква специјална уредба која би одређивала државним предузећима

обавезну предају свих индустри• ских отпадака, Службеници Отпада врше откуп отпадака само на бази убеђивања. То је дало широке могућности _ промућурним приватним трговцима да развију шпекулацију купопродајом отпадака. Државна предузећа, наиме, морају да откупљују отпатке по одређеној цени. Приватници дају више а предузећима, која располажу отпацима, често је важније да остваре већу' добит него да сузбијају шпеКудавију- Приватни трговци су развили! обимну _ шпекулацију гвожђем које купују у ливница' ма замењујући га за гус, Таквом пословању шпекуланата, који су нашли једно од последњих уточишта у трговању отпацима, треба најенергичније стати на пут, јер оно с једне стране обогаћује разне прљаве елементе, а с друге стране уноси ·пометњу у прикупљање и правилну расподелу отпадака На откупним органима и грађанима је да правилним и експедитивним прикупљањем, расподелом и употре· бом униште могућност просперирања шпекуланата и на овоме пољу. :

страду Подољску, близу Москве, извршени су пре кратког врекао и у свим градовима РСФСР, депутата Градског совјета. и215 депутата — најистакнајзаслужнијих становника Доносимо изјаве четворице

мена, избори забрано је нутијих и Подољска, депутата.

м. В. Васиљев, Ра фабрика а

машина рекао је: и описно је радосно узбуђење које сам осетио сазнавши да сам канован за 4. Белак је то част, Она је пала у део мени, обичном раднику, коме је Тек после доласка совјетске власти омогућено да радни у атмосфери Ра“ дости, залагања за опште добро м

процват, .

Ју настојим да радим што боље, стахановски, Стижем да дам за један дан продукцију, за коју су предвиђена два дана, Још пре завршетка 1947 године извршно сам план за 1948. На позив трудбеника Лењинграда цела Совјетска земља бори се за извршење Петогодишњег плана у току четири године, а ја се надам да ћу своју пјатиљетку завршити за три године, тако да ћу већ крајем 1948 постићи норму предвиђену за 1950.

Уочи избора за месне совјете наш завод добно је једну хитну наруџбину. Имали смо врло много посла. Међутим, ја сам се разболео н лекар ми је саветовао да напустим посао и да узмем „билтен“ (тако се код нас зове болесничка листа, на основу које се раднику исплаћује за време болести његова зарада — из Фонда социјалног осигурања), Али ја сам 0 стао на послу све док задатак није извршен.

Дубоко ми се урезао у душу сусрет са бирачима. Они су ми ставили у задатак да се као депутат заложим за организовање аутобуског саобраћаја

ДОБАР САОБРАЋАЈ УСЛОВ ЈЕ ЗА РАЗВОЈ ИНДУСТРИЈЕ

У БЕОГРАДУ НЕМА ДОВОЉНО

калдрмџиских радника

[ера предузеће „Пут“ организовало је течај за оспособљавање ~ стручних _ калдрмџија. · Течај посећује 26 неквалификованих радника који се _ оспособљавају за полуквалификовани рад — калдрмџиске струке. Настава је отпочела 13 јануара, а трајаће пет месеци, Практична обука. јом руководе најбољи калдрмџиски мајстори, састоји се од упутстава о зидању ситне и

ко.

крупне коцке, турске калдрме

и _ асфалтирања. Течајци се

практично упознају са грађењем разних врста подлога и са свим што спада у ниску традњу. Теоретска настава састоји се из математике. познавања грађевинског материјала и гра ђевинских конструкција. Инже

њери _ градског предузећа »Пут« улажу мизго напора У редовно одржавање теоретске

наставе и напредак течајаца. Стручни течајеви за ослособљавање калдрмџија“добијају нарочити значај ако се узме у обзир да калдрмџија има ма-

У ИНТЕРЕСУ ЗДРАВЉА ГРАЂАНА

Бесправно трговање месом мора се искоренити

оконтролисана продаја меса и меснатих производа

редовна је појава у Београду, иа'

ко се против ње боре народне власти. Појединци у унутрашњости кољу оболелу стоку или

живину и: доносе на београдско ·

тржиште. Исто тако, често се продаје на »црној берзи« месо од већ угинуле стоке. „Органи санитарне инспекције су у више махова запазили да се У угинула или пред смрт приклана живина, која је боловала од коко шје кугеи колере. Они су тако ђе, наишли на случајеве да су

~ извесни пшекуланти из Војво-

дине доносили на београдске пијаце прасад из којих нису била извађена црева да би биле тежа на вази. У таквим прасцима је настајало кисело врење јер су бактерије пробијале из црева у месо па су им чак и бутови имали задах, Кобасице које се предају, »испод тезге« обично су нестручно припремљене, а није ретка појава да су чак и фалсификоване. Та месната роба се доноси у прљавим судовима, а продаје по трзтоарима и разнора-

· зним буџацима, што скривени-

што је ико начисто 3» чега се

могу употребити. ' пе Исто тако, треба убрзати раСД лу прикупљених отпадака. о ређењем нове зграде предузећа "Отпад, у којој ће се вршити сортирање. отпадака, рајсовање

е се умногоме постићи у-.

је од контроле, Укратко, ' од 2.962 килограма меса и меснатих производа, заплењених у децембру, санитарце власти мо рале су предати кафилерији 1,137 килограма као неупогреб љиво за људску исхрану и 0опасно по здравље грађана. Ова чињеница сведочи колико је

штетно по грађане да купују.

медо које није прегледа ветеринар. . У

Познато је да су, У интересу здравља грађана, народне власти забраниле продају свежег меса и заклане живине као и

| “

свих врста кобасица. Допуштена је слободна продаја масти, суве сланине, сувог меса и чва

рака, али под условом да про-.

давац има уверење свог месног

одбора да ти производи потиму од здраве животиње и да их о

подвргне ветеринарској контроли при управи пијаце У Београду. Поред тога, продавци морају робу излагати продаји на тезгама које су за то одређене на свакој пијаци. Ако меснати прдизводи не одговарају овим условима, они се заплењују, а ако су штетни по људско здравље њихови продавци се и кажњавају.

Сви ови кораци власти, међутим, довешће до потпуног решења овог. тешког проблема заштите народног здравља у Београду само ако и грађани заузму правилан став и ако допринесу искорењивању шпекулације месом и меснатим прерађевинама по ку ћама, где је готово немогуће ухватити шпекуланте. Они морају већ једном да схвате колико наносе штете себи и својој породици куповином меса у бесправној продаји и да ураде све што је у њиховој моћи за њено искорењивање, ,

Организовање хигијенсних и здравствених течајева

; | ( 'анитарне власти су, ради 5 побољшања хигијенских

услова у локалима ,организова- |

ле по свим рејонима течајеве за особље које по њима ради, а нарочито за раднике и намештенике запослене у производњи животних намирница. До сада је _ организовано 8 оваквих течајева, од којих су неки и завршили рад. Течајевима су обухваћени радници разних струка: фризе-. ри, посластичари, козметичари итд. Половином фебруара почеће да ради још известан број "течајева за стицање знања из области хигијене,

___Синдикалне подружнице дужне. су да 'санитарним власти| ма пруже већу помоћ у органи-

зовању и одржавању ових течајева. |

народних ·

= -

ње,од свих радника зидарске струке, а потреба за њима је огромна, јер треба изградити путеве кроз беспућа читаве на ше земље. Само у Београду имаће калдрмџије пуне руке посла на радовима ниске градње

У новом делу града. Стога би билд потребно обухватити течајевима за калдрммије много већи број неквалификованих

радника. Они би имали доцније могућности „за даљи напредак јер се, на пример, радници

који су прошле године посећи-.

вали течај за квалификоване калдрмџије оспособљавају сада већ за пословође,

Градско _ предузеће >Пут« ступило је у везу са Градским одбором Народне омладине.да би заинтересовало за калдрмџиску струку неквалификоване раднике-омладинце којих има преко две стотине у Београду. Ма да је обећао да ће послати на калдрмџиски течај око 50 омладинаца, Градски одбор На родне омладине није учинио ништа по овом питању, изговарајући се да су омладинци 3аинтересовани за рад у фабрикама металне и текстилне струке. Тачно је да су нашим фабрикама потребни нови радни кадрови, али не треба заборавити да је добар саобраћај један од услова без којих се не може замислити напредак индустрије. Саобраћај се пак може развити без разгранатих и добрих путева. Стога нови кадрови калдрмџиске струке од огромне важности за извршење нашег Плана, Радници кал-

дрмџиске струке имају и имаће у будућности широко поље

рада, те треба посветити пуну.

пажњу њиховом стручном уздизању. депутата Градског совје-

не

Са добровољних радова |

између центра града и радничког насеља. Учинићу све да остварим овај захтев. мојих бирача и да 'најпреданије радим на заддвољењу њихових потреба, Ма да не располажем искуством у погледу депутатског рада, ни најмање не страхујем од свог задатка, јер знам да је у нашој Совјетској земљи радном човеку све приступачно, Убеђен сам да ћу кроз кратко време моћи да с поносом изјавим мојим бирачима да успешно и корисно вршим своје~ депутатске дужности. |

Д. Ј. Химочко, директор Фабрике шамота, рекао је следеће:

.— Изабран сам за "депутата у 159-ом округу, у који улази један део за_водског насеља — реч је о заводу, " чији сам директор већ девет година, Бирачи ме добро познају, као м ја бираче, На предизборном скупу становинци насеља изложили су ми врло исцрпно своје потребе, Међу најважније потребе насеља спада побољшање снабдевања водом. Изградња станова. такође је у средишту пажње,

Срећан сам што ће ове жеље мојих бирача бити задовољене. Министарство, у чијем се делокругу рада налази наш завод, доделило је средства која ће омогућити да се питање снабдевања водом најповољније реши, И- . дућих месеци биће завршено подизање великог станбеног објекта, а 38тим ће се приступити изградњи још једне зграде. Десетине радничких по_родица добиће нове, удобне станове,

Пошто сам инжењер-технолог, тежи-

. ћу да ми се у Градском совјету пдвери надзор над предузећима месне индустрије. Моћи ћу да помогнем тим предузећима и саветом, и практичним радом. Само се по себи разуме да ћу одржавати најактивнији доднр са бирачима и да ћу их информисати о раду совјета. Учинићу све да оправдам поверење мојих бирача, , :

Нови депутат .Подољског градског совјета И., В. Кочеткова; домаћица, рекла је ово:

— Моја породица броји осам члановћ,. Муж ми је погинуо у рату. Од тог времена васпитање деце и старање о породици искључиво су у мојим рукама, као и цело домаћинство, А нисам ни млада — имам већ 47 година.

Па ипак налазим времена за јавни рад. Државни, друштвени задаци за мене су увек на првом месту. Ја се не затварам само у круг своје породице, већ активно радим на решавању „многих задатака мога рејона, а врло често — и на решавању општеградских задатака, Ово чини мој жи- | вот значајнијим, интересантнијим, садржајнијим, Нензмерно сам задовољна кад чујем да је моја делатност користила људима, а тиме — Совјетској земљи, ,

ствовала у раду Комисије за потпома-

гање породица погинулих бораца Сов-

јетске армије и инвалида који су се | вратили са фронта, Касније сам иза- | брана за претседника уличног коми-

тета, чиме је обим, мојих дужности повећан, Много •сам радила на што

бољем уређењу водоводне мреже н на 75 · засађивању зеленила,

Сазнавши да сам изабрана за депутата Градског совјета, била сам дир" нута до суза. Свесрдно сам захвалила мојим бнирачима на поверењу и обећала им да ћу ·радити још оланије. Вођа совјетског народа Владимир Илић Лењин говорио је да свака ку- | варица мора научити да управља др- |

У годинама рата активно сам уче- |

жавом. Ове речи обистиниле су се у мојој судбини. Ја, обична руска жена, домаћица, куварица сам депутат. Хвала на совјетској власти и партији! Н. И. Маштаков, депутат Подољскот градског совјета, хирург: 4 — Изабран сам по други пут за депутата Градског савјета. У прошлој сесији било ми је поверено да руководим Комисијом за заштиту народног здравља. Сада су могућности за рад

— постала томе нашој Комунистичкој

ове Комисије веома повољне: Градски | совјет има четрнаест депутата — „ле- | и вредни јавни радници. Ови лекари А

чиниће језгро нове комисије, сарађу-

јући са другим депутатима н активом

из редова подољског становништва,

Кроз најкраће време ми ћемо разра- :Ј дити, план целокупне наше делатно- | сти, обухвативши њиме медицински надзор над децом, хигијенско уређење града, указивање што боље помоћи породиљама итд,

Као лекар, ја ћу много радити на општекултурном и стручном пољу. Држаћу предавања са политичким, кул- | турним и медицинским темама. Овај ца додир са бирачима биће од велике · користи и за мене, као депутата, и за грађане, Непрекидан и активан додир са бирачима чини основ успеха делатности сваког депутата,

кара. Сви су они одлични стручњаци 5 | |

На радилишта често излази већи број . радника него што има алата, | ~ 5 -