20. oktobar

7"

· Старање о

Детаљ са зидина Београда

културним

и научним споменицима у нашем траду

Б еоград је због свога географ ског положаја од давнина био град кроз који су пролазиле војске освађача, остајале извесно време у њему и одлавиле, потиснуте У борби наших народа за слободу. У њему су, мењајући се владали и римски патрицији, и хунске војсковође, и турска паше и српски и југословенски краљеви. Почевши од окитачких племена, па све до најскоријих дана када је фашистички освајач, у намери да освоји цео свет, продро у наш град, све те најезде остављале су трагове _ својих недела. Зидине нашег града, његови тргови, улице и куће садрже у себи читав низ важних историских спомејника., Већина тих споменика прошол сти није ничим обележена,

Осим тога, поред некадашње напланске изградње Београда и културни споменици су постављени неплански, по вољи појединаца. Тако, данас имамо на Калемегдану, уз споменике књижевницима и песницима, ко ји су своје перо ставили У службу народа и таквих споменика, кођима није ту место, Као пример навешћемо споменик Кости Таушановићу који је био велики финансијер, осниљ вач разних банака и новчаних заводе за што боље искојртићавање _ радног човека и коме су пријатељи-капиталисти по. дигли тај споменик у знак захвалности ва његово вешто „пословање“. Несумњиво је да та и такве заслуге не могу да ставе бисту Косте Таушановића поред споменика Ђури Јакшићу, Доситеју Обрадовићу и другим великим књижевници. ма, научницима и песницима.

Наша најновија историја обилује значајним догађајима из велике борбе наших народа против фашистичких освајача, из борбе за бољи живот радног човека. Одељењу за културу и уметност ИОНО-а поверена је дужност старања о споменицима, Оно ће, поред тога што ће унети известан ред у старе споменике, сачувати их од пропадања и уклонити сувишне, обележити спомен-плочама места на којима су са десили важни догађаји из времена народноослободилачке борбе, истаћи моменте из те борбе, као. и забележити имена бораца који су или дали своје животе на тим местима, или успели да се ишчупају из руку непријатеља,

У пројекту је да се обележи вешање родољуба на Теразијама. То место и догађај, којих са сећа сваки Београђанин који је дане окупације провео у нашем граду, биће обележено спомен-плочом. Плоча ће бити узидана у тротоар, негде у близини места где су били обешени храбри борци, Она ће светлити и дању и ноћу у спомен на људе који су пали у борби против окушатора,

Обележиће се и место код болнице у Видинској улици, на коме је друг Александар Ранковић успео да се истргне_ из руку непријатеља када је био ухваћен и поведен у затвор.

Свима нам је у сећању крвави догађај који се десио септембра 1939 године у Кошутњаку. Изишли су тада радни“ ци, студентска омладина и чиновници да са својим породи цама проведу дан у природи, на ваздуху и сунцу, Њихов одмор је био прекинут пуцњи. ма. –Разлегао се ЈУК и три друга су пала. То су жандарми добили наређење да пуцају у масе, јер се њиховим „газда ма“ није свиђао тај слободарски излет, Месло где су пале навине жртве биће такође

спомен- плочом,

Сећамо се штампарија У Крајинској улици и на Топчидеоском Брду. У њима је Комунистичка партија Југославије у оно време, када је окупатор био у замљи, када се НИје смело ни из кућа излазити, штампала своје прогласе, слала у народ речи охрабрења, И на те куће ће се поставити опомен-плоче у сећање на та жаришта слободе.

Многа и многа места постоје у Београду која треба обележити, многи стари споменици које треба обновити и сачува ти од квара. Треба одати признање онима који су се борили и онима који су дали своје животе за отаџбину, Треба одати признање књижевницима и песницима који су својим пером без страха шибали самовољу негдашњих владајућих клика. Да би један град имао изглед велеграда, треба обратити пажњу на његове културне споменике, јер се његова култура, поред осталог, 0гледа пи у културним спомени“

_ цима,

У филму „Стењка Разин“ говори

се о вођи козачко-сељачких побуна у о седамнаестом веку, јунаку многих руских народних песама, Степану · Стењки Разину.

Економски положај Русије средином седамнаестог века био је тежак. Све већи намети које је водила царска влада пали су углавном на леђа сиромашног дела становништва. „Стога имамо у то. време читав низ градских и сељачких буна.

60-тих година седамнаестог _ века поћеле су побуне и устанци, и међу сиромашним козацима и сељацима на Дону. Једној од тих буна стао је на чело атаман Стењка Разин,

Са одредом сиромашних козака он прелази са Дона на Волгу, где напада неколико бродова са царском и бојарском робом и ослобаћа са њих оковане робијаше. Његов одред се све више повећава и он већ са неко. лико хиљада козака одлази према пер зиским обалама. 7

После две године Разин се враћа у Русију, на Волгу. Сиротиња га свуда одушевљено дочекује, са свих страна долазе му одбегли сељаци кмето-, ви. Разин је од самог почетка исту» пао као непријатељ бојара, војвода, племића, као заступник сиротиње. Устанак се шири са обе стране Волге. Разинови људи ишли су по селима и градовима и позивали народ на устанак. У својим посланицама Разин се обраћао не само Русима, него и Татарима, Чувашима и другим потлаћеним народима царске Русије,

Успеси Разина и брзо ширење се. љачког устанка изазвали су велику узнемиреност у Москви. Била је послана велика војска ради угушења топ устанка. После дуге борбе војска Ра-

, зина била је потучена и он се повуу као на Дон. Богати козаци, који су

били противу њега, издају га цару. Али и после Разиновог пораза сељачки устанци још дуго су трајали, букнули би час овде, час онде.

Сви ти сељачки ратови и устанци, како у Европи тако и у Русији, претстављали су борбу сељака и кметова против феудалног угњетавања. Али они су били неорганизовани, стихијски раздробљени и то је омогућавало властодршцима да угушују устанке један за другим.

..„Разинова глава пада под секиром џелата уз громке јецаје , народа, за који се он борио и који га је волео. Стењка Разин био је оличење борбених, слободарских снага руског народа. Племенитост душе, доброта, вера у људе и спремност да до краја жртвује себе за добро — других — то су одлике тог народног јунака, чије

БЕОГРАДСНО АРАМСНО ПОЗОРИШТЕ

спрема премијеру „Младост отаца"

згледа да се некада на

позоришну уметност ни је много обраћала пажња када се дозволило да Београд годинама остане само са два позоришта. Истина, тада је само известан слој људи ишао у позори ште, док је за широке народне масе оно било неприступачно, тако да се тај недостатак није осећао.

Данас, међутим само једно позориште у Београду није у могућности да задовољи потребе свих грађана. Зато је на седници Извршног одбора, од 12 августа прошле године, решено да се оснује Београдско драмско позориште. Београдско драм ско позориште је већ после неколико дана отпочело да се организује. Додељене су му просторије бивше библиотеке Трећег рејона који се састоје из једне велике собе. У тој једној просторији требало је организовати рад драмске трупе, држати кулисе, направити канцеларију за управника. Тешкоће су биле, заиста, велике.

Али особље Београдског драм ског позоришта, на челу са управником Обрадом Недовићем, бившим помоћником директора драме Народног позоришта, уметницима, економом и _ реквизитером, успело је заједничким залагањем да савлада многе тешкоће. Та једна просторија подељена је грубим платном на два дела. Један део је претвоен у канцеларију, а други, веа, у салу за пробе. Платно је стављено зато да би била боља акустика. Поред тога, и са ложењем је тешко ишло. Али све те тешкоће су лако подношене, јер се знало да су привременог карактера.

Наиме, Београдско драмско позориште ђе имати своје просторије у Дому културе Четвртог рејона који је требало да буде завршен почетком јануара, али су наишле неке техничке сметње, тако да ће радови бити завршени почетком марта. У сво јој новој згради Драмско позориште ће имати све удобности — велику салу са 650 места, све потребне просторије за гардеробу, свлачионице и друго.

Али, и поред тешких услова у којима је Драмско позориште отпочело своје делање, оно је вредно радило. Крајем фебруара оно ће изићи пред публику са премијером „Младост отаца“ од Горбатова, у режиаи Пеције Пе

Сцена из филма

је име дуго живело у успомени руског народа и потстицало га у његовој вековној борби за слободу. Успомена на храброг атамана Степа“ на Разина сачувала се у многобројним

КУЛТУРНИ ЖИВОТ "

ара асттЕ

тровића. Премијера % се одржати у Народном позоришту, које је, и поред свог обимног рада, успело да омогући да се пробе пред премијеру одржавају у њему. Чак ће и неки декори' бити израђени у радионицама На родног позоришта.

Убрзо после комада „Младост отаца“ Београдско драмско позориште ће дати „Прст пред носом“ од хрватског књижевника Јоже Хорвата, у режији Владе-

а.

Позоришни ансамбл је претежно омладински, састављен од свршених ученика Драмског сту дија. Поред омладине има и неколико старијих уметника, који су дошли из унутрашњости, и неколико из Народног позоришта. За почетак сезоне, тј. када позориште буде смештено у своје просторије, биће спремљено шест комада, тако да ће одмах моћи да се састави – репертоар

Београдско драмско _ позори-

ште ће имати широко поље рада, с обзиром да ће његове про сторије бити у Четвртом рејону, |

скоро на периферији, где је на-

стањен раднички свет Београда. Оно ће имати велики задатак: удаљених _ крајева Београда развија љубав_ за позоришном уметношћу и да

да међу грађанима

им пружи прилику дау њој у~

те Драгутинови за целу недељу. живају. М Књижевни преглед у | . 66 Они МОСНЋ:_„ЛОКОШ ђЕ | 8 » : 24 | (Издање „Просвете' Београд 1947) ,

Т] розно дело Бранимира Ћосића 0стало је недовршено. Писац је умро и сувише млад, у тридесетој години живота (1934), а да би могао дати потпуна зрела и уметнички довршена прозна дела, за која у данашње доба није довољна само извесна снага приповедачког талента, који је Ћосић несумњиво имао, него и изграђен идејни став према животној ји друштвеној стварности. Ћосић је настојао да тај став изгради, да се, да тако кажем, идеолошки пробије. После с застрањивања У филозофскометафизичком правцу (у роману Два царства), он је нашао свој пут у по стављању с друштвене _ проблематике. Тематски, Ћосић је већ прилично рано осетио да је његово право врело књижевног стварања у сликању београдског друштвеног живота; само док је то у првом роману Врзино коло чинио још доста површно, дотле је у последњем свом делу, Покошено поље, учинио с јаким напором да захвати што дубље у глиб живота крупне београдске буржоазије. На том књижевном путу збирка приповедака Као протекле воде (1933) значи у његову писању прелом, јер њоме свесно обележава почетак новог, идејно продубљеног односа према друштвеној стварности. Мсте године изишло му је и Покошено поље, дело писано у болести, која га је гонила на грозничаво стварање и на отимање од смрти, Није јој се отео: она је дошла крајем јануара 1934, три месеца пошто му је објављен роман Покошено поље, најбоље што је остало у његову књижевном наслеђу. Покошено поље има два дела: први је роман једне генерације под окупацијом (Читава једна младост), други је слика београдског поратног друштва (Силе), У првом делу, који има доста аутобиографских црта, насликан је живот дечака Ненада Бајкића и његових вршњака од почетка

„Стењка Разин“

народним руским песмама и његов сна жан лик надахнуо је многе руске у“ метнике — песнике, књижевнике, музичаре и филмске раднике — да стварају дела о њему.

НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ КОЛАРЧЕВОГ НАРОДНОГ. "__УНИВЕР ЗИТЕТА ОД 9 ДО 15 ФЕБРУАРА

Понедељак, 9 фебруара у 18,15 часова: Др. Бошко Милијић, лекар Државног завода 88 социјално осигура ње о теми: 0 професионалним болестима. Са пројекцијама.

Уторак, 10 фебруара у 18,15 часова: читаће се предавање Др. Синише Станковића, професора универзитета о теми Порекло и развитак човека, Уз предавање ће бити приказан совјетски културно-научни тонфилм Ч0век и мајмуни,

У 20.00 часова: Пословница за културно · уметничке приредбе Комитета за културу и уметност ФНРЈ: Симфониски концерт Београдске филхармоније. Диригент Алфред – Менделсон (Букурешт).

Среда, 11 фебруара: у 18,15 часова: Др. Риста Петровић, лекар Др. жавног завода за социјално осигура ње о теми О дужностима и правима чланова социјалног осигурања у здрав ственој заштити,

Четвртак, 12 фебруара у 18,15 часова: Милан Богдановић, универзитета о теми О Радоју Домановићу, Поводом 75-годишњице рођења Радоја Домановића.

У 20,00 часова: Удружење позоришних уметника и трудбеника Србије: Концертно извођење опера, Диригент Крешимир Барановић.

Петак, 13 фебруара у 18,15 часова: Политичко предавање Народног фронта Београда.

У 20,00 часова: Симфониски концерт радио Београда. Диригент Крешимир Барановић, солиста (клавир) Антонија Гајгер-Ајнхорн.

Субота, 14 фебруара у 19,00 часова: Културно · просветно _ друштво Македонаца у Београду: Вече македонских песама и игара. У корист помоћи грчком народу.

Недеља, 15 фебруара у 11,00 часова; Концерт народне музике за омладану. професор .

рата 1914 године па до „Ослобођења“ 1918 године: ту је прво бомбардовање Београда, па бежање према Нишу и живот у њему, а онда године робовања и гладовања у – окупираном Београду. То је заиста хроника живота једне младости, писана руком која је умела да истакне драматске моменте, да у причање унесе топлине, тако да ти делови романа Покошено поље спадају у оно што је највише надахнуто у читавом књижевном стварању Ћосићеву. Писац је већ у то доба окупације запазио неке људе који се продају као слуге окупатора, а који ће изронити опет после окупације у новој држави као носиоци трговачке и политичке коњуктуре (такав лик је, поред других, Шуњевић). Ненад Бајкић ушао је у нову стварност с прераним, старомладачким сазнањима, с извесном горчином у срцу и с осетљивом савешћу за друштвену правду.

Други део романа нема тако јединствен, приповедачки целовит карактер као први део. Амбиције пишчеве овде су много шире: он не жели да да само животну судбину новинара Ненада Бајкића, него широку слику живота београдске крупне буржоазије у поратно доба. Он хоће да прикаже оне силе које су загосподариле читавим друштвеним системом, да прикаже оно гамизање и провлачење финансијског капитала, који осваја фабрике и банке, господари штампом, одређује политику владајућих партија, поробљава и привредно уништава сељака, засужњује малог човека, чиновника, новинара, интелектуалца, одузима. му савест, упропашћује, породицу, речју, ствара од друштва џунглу. (Како се жали једна упропашћена личност, новинар Андреја), у којој могу да просперишу типови као Мајсторовићи, _Бурмази, Распоповићи, _ Деспотовићи и (њихова имена већ казују њихову карактеристику). Све оне моралне и друштвене наказности у животу крупне београдске буржоазије, у доба њене пуне владавине, — огледају се у овом роману, насталом у доба адександровске диктатуре као протест, побуна и — пуцањ у празно! Читаво оно врзино коло, беспуће, на коме се налазио друштвени живот и политичко мешетарење грађанских партија, огледа се у овом роману, у коме насиље, бесправље и безакоње побеђује, у коме обесправљени људи постају жртве насилника, циника, корупционаша, моралних пропалица и убица., Пуцањ Ненада Бајкића у — часу нервне напетости и превршене неправде доводи га на оптуженичку клупу, на којој треба да седе они којима људски живот није светиња, који исцрпљују и поробљавају милионе суграђана, праве берзанске махинације с Ратном штетом, отимају сељаку још зелено жито на њиви, не познају никаквих ограничења и скрупула на путу личног богаћења и у“ живања. Читава та и таква предратна Југославија — то је једно велико покошено поље, с којег су жетву убрали владајући, на челу с династијом. Има ли излаза из тог врзиног кола, из тог беспутног мрака џунглер То је основно питање које поставља главни јунак, а с њиме и писац. Одговор је негативан. До таквог решења дошао је писац супротставивши мрачним силама капиталиста — „трагично индивидуалну свест м о савест“ Ненада

Пуштена је у продају 36 свеска

„ПОЛИТИЧКЕ БИБЛИОТЕКЕ“ СТ. СТОЈИЉКОВИЋ

путу демократије |

Цена свесци" је 4.— динара. Књижари и ревизори имају 20 од сто попуста, — Поруџбине слати на поштански фах број 53, Београд.

жх

Нова Бугарска на

15 фебруара излази из штампе 37 свеска „ПОЛИТИЧКЕ БИБЛИОТЕКЕ“ Геополитичко „образложење“

америчког експанзионизма жх

. Одговорни уредник „ПОЛИТИЧКЕ БИБЛИОТЕКЕ“ ~ Танасије Младеновић

други

Бајкића. Значи, Ћосић је поставио читаву ствар индивидуалистички, управо на типичан начин како је некада наш (и страни, такође) напредан а ђански писац супротстављао органи зованој моћи капитала — немоћне, индивидуалне побуне интелектуалаца, осамљеног интелигента. Писац – није истакао оне друштвене снаге које ће коначно ликвидирати не само Деспотовиће, Распоповиће, Мајсторовиће и Бурмазе и остале паразите, него Читав експлоататорски друштвени си стем с његовим политичарима, фабрикантима, банкарима, зеленашима, про. даним новинарима и др.

Ту колективну друштвену снагу ма. са радног народа, која ће срушити један дотрајао политички и друштвени систем, Бранимир Ћосић је тек у

великој даљини наслућивао. „Он још.

није знао тачно — размишља његов јунак — али је наслућивао да мора бити људи у којима тињају насупрот сили новца и корупције — силе побуне. Успаване силе вековног отпора потлачених. Силе које су једног дана плануле у једном сељачком устанку црвеном светлошћу запаљених тур“ ских ханова. Силе пригњечене, спетљане и везане, силе заваране, силе загушене лажима, опсеном, _ другим силама...“ С тим друштвеним снагама одоздо главни јунак Ћосићев још ни је повезан, оне у овом роману не делују. У 5

Заједно с Ненадом Бајкићем писац износи тек протест против друштвених неправди. Он то чини с толико грађанске храбрости, с колико је то чинио мало који писац наше грађан• ске књижевности између два рата. Он још није имао довољно времена да се идеолошки и уметнички изгради, није умео да идејно продуби своје дело. Исто тако и уметнички, Покошено поље остало је тек први о. тисак, без печата уметничке зрело сти. Но при свему томе, оно претставља, по речима Елија Финција, писца предговора, „једну озбиљну ни импозантну књижевну творевину, је“ дно од најпозитивнијих, најбоље у• смерених остварења, у области романа, у нашој књижевности између два рата.“

У предговору Финцијеву уверљиво је изложен књижевни развитак Б. Ћосића.

К. ГЕОРГИЈЕВИЋ

А. Љапин: Социјалистичка организазација друштвеног рада, издање „Културе“, Београд 1947, ћирилицом, страна 61, цена 7 динара.

Кардељ · Кидрич: Задаци наше локалне привреде и комуналног газдинства. О економици локалне привреде, издање „Културе“, Београд 1947, ћирилицом, страна 311, њена 58 динара. %

Марк Твен: Јенки на двору краља Артура, издање Хумористичне библиотеке „Јежа“, ћирилицом, стра на 449, цена 75 динара. |

Стеван Ликок: Јунак у пеленгирима, издање Мале библиотеке „Јежа“, ћирилицом, динара.

Ото Бихаљи-Мерин: До виђења у октобру, издање „Просвете“, Београд 1947, ћирилицом, страна 818, цена 85 динара. 4

и:

и“

иу а

страна 101, цена 15 ·