20. oktobar
|
рит мамут ибн
Лакет са деловима људског леша међу
обичним поштанским
пакетима
Ју фу многобројним пакетима ко-
ји су дошли на лошту број 2
у понедељак 9 фебруара ове године, стигла су и два пакета чија је садр= жина огромно изненадила све поштанске службенике. То су била два пакета са деловима људског леша, који су послати из Окружне болнице у Кладову И то пакет број: 39 у тежини од 2,100 килограма ни пакет 140 од 4 килограма, упућени Технолошком о1секу судског медицинског завода Меднцинског факултета.
Делови леша који су били у пакету свакако су послати на анализу. није важно у овом случају чему је била намењена пошиљка. Значајно је то, да се овакви пакети нису смели ви у ком случају послати као обични поштански пакети, јер се међу ссталим пошиљкама често налазе и живот не намирнице, које могу да се инфицирају од оваквих пакета, Поред тога, овако послати пакети шире ужасен задах и могу да заразе поштанске службенике који долазе у додир са њима.
Овај. случај показује колнко страховита аљкавост н небрига према здлрављу људи и према хнгијенн постоји баш у установи која треба да даје у том погледу пример. Ако већ морају овакви пакети да се шаљу поштом, онда би их требало паковати у нарочите кутије или сандуке, херметички затворене и специјално одрећене за овакве пошиљке. Што је најважније, на поштама би го требало назначити, да би се ови пакети потпуне издвајали од осталих пошиљака.
За сваку је осуду,
крајња немарност службеника на по-
шти у Кладову који су примили тако аљкаво спаковану пошиљку, мако је ва омоту пакета било назначено да се шаљу делови људског леша.
Стеван В. МИЛИЋ Ђакона Авакума 1:00
Алн_
исто тако, Н
#75
== 2 а = = == == “ = == == ЕЖРАРа
„КРОЉ БЕОГРАД.
= ЕР = = = == === >= == == = = »=Ж == == Бе Е- == === Р = РЕГЕ
==
Расипање електричне енергије времена Северни бу-
нема уличног осветљетри Бе дуже левар
ња, док у истој улици постоје сијалице.
Велике количине камена и асфалта сакупљене са свих крајева Београда, налази се са обе стране тако да оте жавају пролаз становницима тога краја, који се касно по ноћи враћају с посла. Многе раднице нису — могле, враћајући се са рада, да пролазе том
" мрачном и непроходном улицом, већ су ишле заобилазним _ путевима до својих кућа.
Као становник тога краја, био сам радознао зашто се не. осветљава бу левар, те сам пре неколико дана у „питао за разјашњење надлежног службеника електричне централе, који ми је кратко одговорио: „Вечерас ћете имати осветљење у улици“.
Стварно, враћајући се увече с по
сла, улица је била осветљена, што ме је много обрадовало, јер је дато сбећање, службеник централе испунио, Пролазници су весело ходали осветље ним булеваром.
Међутим, шта се догодило Сијалице не осветљавају булевар само пре“ ко ноћи, него и преко целог дана. Телефоном сам опоменуо истог службеника за тај случај, али без успеха. Сунце сија, а сијалице пркосно светле.
Хтео бих да знам, да ли електричва централа жели да надокнади сву ону уштеђену струју, коју је уштедела ва време док булевар није био осветљен, или и она треба да поведе мало више рачуна о штедњи и непотребном расипању народне имовине. М. НЕЦИЋ Супилова 48
„Тражи се надлежни о
Под горњим насловом у нашем ли сту изашао је, 23 јануара 1948 године, допис Ђорђа Марина. Ма како да су наведене чињенице провераване од стране редакције, поткрале су се из весне нетачности. С обзиром да редакција „20 октобра“ настоји да све ово што се.објави у њеном листу од“, говара истини у потпуности, то доносимо ток догађаја онако како се 04 збивао.
Осамнаестог децембра 1947 године Анка Марин добила је срчани напад на Железничкој станици. Две грађанке
Посебан ред уградњи за хемиско чишћење и бојење
' тДРе кратког времена ајтишла сам у радњу за чишћење м бојење о»
дела на Тргу Републике, да подигнем
хемиски очишћен мантик. Ма да је још било времена ва обављање тог краткотрајног посла, (ва сату је било два-три минујга после пола дванаест), на вратима радње саопштено ми је да мантил не могу подићи:
= Немамо апсолутној времена, рекла је! жена кроз узан отвор врата, да> нас журимо на сивдикалну конференцију... ћ
— То није разлог да раније затво• рите радњу, рекла) сам, изненађена. Није право да због ваше журбе ја поново долазим...
= Жао ми је, зли већ смо одбили
увеле су је у амбуланту, где јој је указао прву номоћ Радомир П. Петровић, лекарски _ помоћник, који је био дежуран. По његовој изјави, којом располаже Отсек унутрашњих посло~. ва Трећег рејона, после указане помоћи жена је издахњула, а на његов захтев састављен је (записник ствари, које су код ње нађеме. Састављању записника присуствоваља је болничар ка — чистачица Ружица Војановић и орган Одељења унутрашњих послова ИОНО-а града Београда, Светозар Исаков. Записнички је констатовано да
Треба посветити више панње идголошко-васпитном раду
Ние крајњи циљ створити само а-
тлету, доброг боксера, футбалера, „звезду“, а не васпитавати га истовремено да буде и добар човек. Ако бисмо ми стварали добре спортисте а рђаве људе, онда не бисмо одговорили задацима које пред нас поставља наша народна држава и наш фискултурни покрет.
Вежба на круговима
Како се до сада спроводио идеолошко-васпитни рад у београдским фискултурним организацијамаг Укупно узевши — доста слабо. Радило се донекле у „Црвеној звезди“, „Славији“, „Милипионару“ али. идеолошко-васпитни рад као сталан систем, плански спровођен, није постојао. Чак је било и много погрешног рада. На пример, „Раднички“ и „Металац“ су стално одржавали игранке које су имале само једну сврху: доћи до зараде. Они их још увек одржавају. Тренери, У“ место да буду васлитачи, често су били носиоци нездравих навика, оста'"така прошлости, које су још више о-
метали правилно _ васпитање _ наших фискултурника. Васлитни рад углавном се сводио
на одлуке дисциплинског одбора. ИРрач направи преступ, одбор га казни забраном наступања за одређено време, и то је све. Наравно, да само 0вај начин није довољан, На утакмиџи одржаној прошле нелеље између „Београда“ н „Радничког“, ма да је утакмица била пријатељска, било је доста грубости. Тако је леви бек „Радничког“ приликом сваког старта на противничког играча био _ веома груб. Он је доста добар играч, али ако у футбалу види само борбу која се води „на живот и смрт“, не бирајући при томе средства, играјући гру60; опасно, приговарајући судији на
“
сваку његову одлуку, онда се за ње»
га не може рећи да је добар нграч..
Њега је у току ове игре судија три пута опоменуо због грубе игре.
На истој утакмици један део публике стално је пратно одлуке судије са „уа“, негодовањем, неумесним упоређивањима итд. У једном моменту Станојевић је грубо срушио играча „Београда“ и судија је сасвим правилно свирао против „Радничког“. Извесни „навијачи“ као избезумљени викалн су против судије, коментаришући н убеђујући један другог како није фаул, како они познају правила и да је судија „потплаћен“,
Уместо да код наших спортиста развијају спортску свест, љубав за истину, ови провокатори, непријатељи нашег фискултурног покрета раде сутротно. А друштва у том погледу не предузимају ништа. Сви су се про. блеми свели на делатност футбалске секције, на првенствене утакмице, и све остало је споредно, Није довољно играча само казнити и оставити га 2—3 месеца да „размишља“ о свом
преступу. Треба радити са људима, васпитавати их, учити. „Не. поводити, «се за успесима на „зеленом“ пољу и само по њима ценити рад. 5
Наша друштва и колективи треба да пруже својим члановима у идеолошко-васпитном раду исто онолико пажње колико им је пружају у струч“ ном усавршавању. До сада то није било тако. Пропагандно одељење Градског одбора саставља редовно недељне, месечне и тромесечне планове. Они су заиста добри, дају пуно објашњења. Али, на терену, ол свега т га не спроводи се ништа. Истина, још увек се попуњавају одбори, апарати нису још постали оперативна — тела. Потребно је, ипак, да се укаже на извесне проблеме који би, ако се не реше, могли довести до већих пропу-, ста.
Док већа друштва имају предава“ ча, људи способних за спровођење идеолошко-васпитног рада, колективи“ ма они често недостају. Прошме го дине актив „29 новембар“ био је један од најбољих у Београду. Сада
ради врло слабо. Њихов секретар ка» же да их од реорганизације није ии-
ко посетио. Само једанпут, је видео |
секретара рејонског одбора, а пр: давања не може да одржава, јер нема предавача. Значи да Пропагандна
одељења Градског и рејонског одбора;
морају усмерити свој рад у правцу пружања помоћи основним организацијама. Проблем су и просторије. После рада, тренинга, утакмица сигурно па би сваки од фискултурника радо дошао у своје друштвене просторије. Њих истина нема много, али и оне које постоје не одржавају се уредно. Друштва се не старају да те просторије лепо украсе, да набаве радно, новине, часописе. Преко курсева, семинара, усмених и зидних новина, читалачких часова, заједничких _ нзлета, колективних посета селима, услели би да даду и садржај и форму рала својим члановима. А све се то до сада није користило.
3 "вршено је више од две трећи
не међународног турнира у Београду, али се још не може са сигур“ ношћу предвидети победник. Чело. та-
беле су заузели мајстор Бора Тот, мајсторски кандидат Драган Јаношевић и бивши мађарски првак мајстор Тибор Флориан. Одмах иза њих су мајстори Видмар млађи, Вуковић и Милић. Значи да међу овом шесто» рицом треба тражити победника тур“ нира. Зависи све од тога који ће од тих фаворита показати највећу снагу у финишу. За крајњи пласман нарочито ће бити важан сусрет у претпоследњем колу између Тота и Флорнана. Утицаја ће такође имати резултати сусрета Флориан — Вуковић м Вуковић — Тот. За Јаношевића је значајан сусрет у седамнаестом колу са Видмарем млађим.
Занимљиво је да се страни мајстори, изузев Флориана, налазе у средини табеле, што је доказ снаге не само наших мајстора, већ и мајсторских кандидата. Тако је, на пример, Флориан једини свој досадашњи пораз претрпео у игри са мајсторским кандидатом Андрићем, док је са Јаношевићем и С. Недељковићем био у изгубљеном положају. Зато је Флориан ни рекао да му је на овом турниру чеже играти са мајсторским кандидатима, него са мајсторима. Високу класу игре показао је и првокатегорник из Чачка Мајсторовић Међу осталима успео је да победи бугарског мајсто: ра Нејкирха, затим мајсторе Божића и Рабара.
Да мајсторски кандидати добију бал ва мајсторску титулу, потребно им је да на овоме турниру постигну 8 и по поена, а за дефинитивно освајање мај“ сторске титуле ЛП поена. Јаношевић ће несумњиво постићи мајсторску титулу већ на овоме турниру. Мајстор“ ски кандидати Андрић и С. Недељковић имају „изгледа да освоје један за њих драгоцени бал, а првокатегорник
КУ 1>
ГРА
— у Ва >
неке муштерије па не "можемо ни вама да дамо, гласио (е одговор.
4 Сматрам да је сжбај однос према ра-
; ду и радном времену сасвим неправидан и да је, најмање у складу са смерницама синдикалне организације, која, тижећи своје чланство, штити и радну дисциплину. Познато је да се све конференције, па тако и синди“
калне, одржавају ван радног време. |
на, а овакав пример јасно показује какф члан синдиката не сме и не треба; да се односи према раду.
/ Радмила МАРКОВИЋ
(
фи
рган“ |
| су код умрле жене нађене следеће ' ствари: једна стара ташна у једној | корпи, а у њима: 20 до 30 динара У
новцу, неколико паклица цигарета „И |
бар“, неколико комада пераћег сапу“ на, нешто конопље за конац, возна карта, пријава стана, легитимација,
. нешто алеве паприке, и друге безвред- |
носне ситнице. Пошто је ово свршено тело Анке Марин предато је органима Опште државне болнице, са свим нађеним стварима. Ови су и тело превезли у болницу, ради вршења обдукције. Са овим је рад органа о. дељења унутрашњих послова Трећег рејона био завршен, пошто се овде радило о природној смрти, у ком случају органи унутрашњих послова не воде никакав поступак,
Даљи су поступак водили органи просектуре Опште државне болнице.
Према установљеној пракси за лица која умиру по болницама, или болвица врши обдукцију над њима, ду жне су да о смрти обавештавају срод нике. То потврђује и изјава лекарског помоћника Радомира Петровића, који је службеник болнице већ 14 година. Ово је од стране Радомира Петровића било саопштено Ђорђу Марину, пре но што је упутио редакцији допис,
_На који је начин преминула и како _ је сахрањена Анка Марин, ко је и кад о њеној смрти обавестио сроднике — о томе оргави унутрашњих послова, у конкретном случају, нису били дужни да воде рачуна. Шта више Ђорђе Марин, док је трагао за мајком, пре но што је дао оглас у „Борби“ о њеном нестанку, није ни потражио потребна обавештења од органа унутрашњих послова, већ их је на неоснован начин клеветао.
Посебно, читав се предмет ниуколико не тиче Отсека унутрашњих послова Трећег рејона, јер његови органи са овим случајем нису имали викакве везе, нити је случај завођен у Трећем рејону.
.
Како је редакцији „20 ' октобра“ стало до тога да све оно што се објави у листу, поготову у дописима, буде потпуно истинито, то су добро. дошли горњи подаци, које смо доби ли из Отсека унутрашњих послова Трећег рејона.
Мајсторовић наслов мајсторског кандидата. Свако коло турнира донело је по коју узбудљиву партију. У дванаестом колу занимљиви заплети настали су У партији Тот — Јаношевић, али је касније настао изједначен положај. Тот је тада у два маха предложио реми, коју понуду је Јаношевић одбио и покушао жртвом фигуре да – изведе
матни напад. Прецизном игром Тот је
Бора Милић, шаховски мајстор (Југословенска армија); Љубинко Мајсторовић, првокатегорник (Чачак)
=
сузбио напад, добио партију н оду. вео Јаношевићу воћство на табели.
У тринаестом колу партија С. Не дељковића — Флориан толико је привукла многобројне гледаоце, да је чок осталих сусрета једва ко и по.
оматрао. Недељковић је после одлич-.
но изведеног напада дошао у добивен положај и освојио топа за ко ња. што на шаховском језику значи да је добио квалитет. Како је Флориан дошао још м у велику оскудицу времена размишљања, изгледао му је пораз неминован. Међутим у том критичном тренутку неочекивано долази до преокрета, Свега један нетачан потез Недељковића био је ма. Ђарском мајстору довољан да брзо срачунатом комбинацијом изведе мат
Међународни турнир у Београду
приближава се крају
ни напад и реши игру у своју ко. рист. Многобројни посматрачи били су у највећој мери изненађени. Заиста је за дивљење духовита концепција Флорнана, који је из на изглед пропале позиције у свега неколико потеза пре окренуо ситуацију.
Било је и других примера где наши млади мајстори и мајсторски кандидати нису искористили пружене при. лике, в|!све услед тога што још немају довољно искуства за овако те шке борбе. Зато им је овакав турнир врло добро дошао, а сличне утакмице требало би што чешће приређивачи и на њих позивати рутиниране стране мајсторе. На тај начин убрза. ће се напредак наше младе шаховске генерације.
Пред меч“турнир за светско првенство
закључку – прошлогодишње
скупштине _ Светског шаховског савеза ФИДЕ-а у Хагу, којој је на челу совјетских шаховских делегата присуствовао велики мајстор _ Рагозин, већ идућег месеца треба да у Холандији отпочне меч-турнир шесторице најбољих великих мајстора ва светско првенство. Према програму други део меч-турнира »диграо би се у Москви. На тој великој утакмици, која ће кроз више недеља узбуђивати шахисте читавог света, треба да уче ствују совјетски велики мајстори Бо! виник, Керес и Смислов, бивши свет ски првак Еве (Холандија), затим аме рички велики мајстори Решевски » Фајн.,
Мако је утакмица толико близу, и: пак се ни сада још око листе учесника води дискусија. Надлежни америч. ки шаховски кругови по сваку цену хоће да уклоне са листе учесника свог мајстора Фајна, 8 да стеве Кеждна.
1 рема
Исто тако воде скривену кампању против великог мајстора – Смислова. Коментатор ТАСС-а мајстор Михаил Јудович одлучно је иступио против енглеског шахисте Вуда, који је у вези са овом кампањом изнео како је тобоже Рагозин | тврдио да Смислов није дорастао за овако важну утакмицу, Међутим Смислов је у мечевима СССР — САД — и СССР — В. Британија надмоћно тукао своје про: тивнике, а на турниру у Гронингену 1946 године између двадесет учесни. ка освојио треће место иза Ботвиника и Евеа! Све су то резултати који се не могу порећи, За Смислова је карактеристично да пуну своју снагу: развија баш у најважнијим сусретима, а циљ кампање је да се по могућ ству овако опасан ривал уклони из борбе за светско првенство. Зато је овај о англо-амерички _ иступ против Смислова међу шахистима читавог света изазвао осуду.
Сени
књига набањ
иштер,
оред високог стола У експресном
ресторану стоје два човека експресно једу. Пред сваким је од њих по један тањир са саламом и хлебом. Између њих сланик с два валовчића за со.
Један од те двојице као да се #3ненада наљутио баш на онај сланим, Престао је да једе и намрштено упе-“ рио очи на тај бели предмет. Онај други јео је и даље.
— Шта радитер упитао је онај што се наљутио,
— Једем! одговорно је други равнодушно, одгризао опет пола режња саламе, па ону другу половину гурнуо мало у со, да је затим целу тутне у уста.
— Једете, али какор
= Као сваки човек.
= Као сваки човек! Па зар не ви дите ви шта радите са сланикоме
— Видим, брате. Солим...
Саговорник коме је прекипело сврати сада својим повишеним гласом на себе пажњу и околних столова,
—— Солитер Заразу ви ширите! Своје огризине, на којима увек има н пљувачке, можда мало, али довољно да зарази и најздравијег горштака, умачете у сланим, со прљате и поганите, ту со којом треба после вас још толико људи јело да осоле,
— Нисам ја заразан! наљути се сад и онај који је нехигијенски солио.
— Нисте заразниђ Откуда знатер Ако јутрос нисте били, можда, ево, већ вечерас ширите заразу...
— Море, каква те зараза спопала! Зар не видиш да сви тако радер
.
Чекаоница у Заводу за социјално 6сигурање. На једном зиду табла: „Пу шење забрањено“, На другом: „Не пљуј на под“.
Сестра излази из собе за вештачко сунчање, подиже своје заштитне наочаре на чело, скупља ноздрве да 60ље омирише и каже:
— Опет неко пуши. _
Пушач је био сакрио цигарету иза леђа, али сад нема куд.
— Пушење је, друже, овде забрањено, вели му сестра.
Он баци остатак цигарете на чисти, тек опрани под, пљује да угаси и ципелом размазује.
— Јао! каже сестра. грма
— Па шта! чуди се онај. Сама си казала да угасим...
»
Јавна библиотека. Уредна и тиха. Изнад сточића који су се поређали као леје у врту доброга баштована светле лампе са зеленим | стакленим штитовима,
За једним столом кашљуцави чика пљуцка у прсте ни преврће листове књиге.
Чиновница библиотеке напушта свој пулт, прилази том читаоцу, сагиње се н тихо му каже на уво;
— Молим вас немојте на тај начин овлаженим прстима да листате књигу,
А онај ће чича:
— Е, баш си нека наџак-девојка. Ако сам мало и пљуцнуо, нисам ти књигу појео,
•
Старински је начин да се после прича и причица напише и неко наравоученије, нека поука. Али, како новим нашим данима не одговарају старннски обичаји само када су штетни, рђа ви, нездрави, мора да се тога ради да наравоученије које је већ пре толико деценија исписано по толиким 38довима, али које се ни дан-дањи не поштује.
Још се лижу прсти кад се преброЈава папирни новац или издају трамвајске карте, још се руком не заклањају уста кад се кашље или кија, 8 већ да и не говоримо о пљувању.
И сваки ко поштује своје здравље, здравље своје деце н целога народа неће се устручавати да се можда _ изложи потсмеху глупих и грубости грубих, него ће увек упозорити на те такозване ситнице које скупо коштају и појединца и заједницу.
А свако ко је паметан и поштен неће узети те опомене за зло него ће научити ла је и за њега добро ла поштује ону стару, али, као што рекосмо, још недовољно поштовану паролу: „Не пљуј по поду!“
На велики понос и на срећу, у борби за боље здравље нашег нарола скинућемо онда са свих зидова те табле и плакате, јер неће више бити потребне, Б. БЕОГРАЧИЋ
ЛАКА ПОГОДБА
— Могу да Вам дело, донесете свој конац, своја дуг-
с шијем о-
мета, 2000 динара, и своје стрпљење за једно пет до шест месеци!
плаћа
али под условом да ми _
1 4 :
у
' 5