20. oktobar
| у -
У јер о
__СтРАНА 4
ДЕЈ
А ' | Уго синдикалних _ организа“ _- ција у подизању радног елена наших трудбеника и тиме у уремашењу задатака прве године Петогодишњег плана био је вео"мМб значајан. Синдикалне органи. ције помогле су знатно да про изводни задаци у 1947 години уду испуњени и премашени. Рад"дисциплина, захваљујући свеном _ залагању — синдикалних ма, побољшана је знатно, а производња у односу на 1946 годину у индустрији и рударству повећана је на 160%/2, у грађевинарству на 228%, а у пољопривреди на 140%. Са проширивањем појаве ударништва, новаторства и рационглизаторства стално се повећавала, и свакодневно расте продуктивност рада.
Али и поред добрих резултата, кеји су добрим делом последица свестраног залагања синдиката, У 1947 години било је у раду синдикглних организација низ пропуста, махом организационе природе, који су омели још веће успехе у производњи. Републикан“ ска индустрија изгубила је током 1947 године 138.568 радних дана због самовољног недоласка поје динацеа на рад. Ти изгубљени радни дани су добрим делсм и резултат организационе слабости синдикалних полружница, њихевог недовољног залагања на учвршћивању радне дисциплине _ међу синдикалним чланством.
Пропусти у раду синдикалних организација, они најтежи и најважнији, У току прошле године, углавном су били организационе природе и састојали су се у бирократском раду многих синли“ калних организација, у недо татКу контроле над | извршавањем донетих одлука и упутстава, у томе што извесни синдикални форуми нису били обавештени ~ раду организација на терену и што је принцип демократизма М рапу синдикалних организација био често нарушаван.
Увићђајући штетност свих ових појава, Шести пленум Јединствених синдиката Југославије донео је низ одлука, чије спров“ћење У живот треба да побољша ооганизационио стање У синидихатима. поред низа других веома важних одлука.
У одлукама
Шестог пленума Централног олбора о основним организационим питањима Јединствених синдиката јасно је истакнута потреба оштре борбе против бирократизма у синдикалном раду. Синдикални (боруми руководиће радом својих организација непосредно, сволећи на најмању меру свако сувишно писање окружница и аката и указујући својим нижим органима што више непосредне помоћи. На тај начин постићи ће се да се квалитет рада синдикалних организација по-
- бољша и учини садржајним и конкретним. Симликална рукогепстаа дужна су. по оллукама Шестог пленума, да ликвидирају по:гва неправилног односа поема нижим руководствима, _ истовремено вршећи сталну контролу извршења одлука и директива.
Одлука о демократизму у избору и раду синдикалних органа претставља даљу прекретницу У раду наших синдиката. Најзначајнија је чињеница да се за изборе синдикалних органа заводи тајно гласање,
Одговорност руководстава синдиката своме чланству појачаће се тиме, што ће управни одбори и пододбори подружница бити дужни да редовно подносе извештаје „ свом раду члановима синдиката који их бирају.
Честе измене чланова у синди'калним форумима, које су у досадашњем раду ометвле правилно пословање синдиката, биће убудуће сведене на најмању меру.
Састав сичликалних форума мора бити побољшан тиме шта ће у њих да буду изабрани људи са девољно моралних и политичких квалитета, способности м са довољно времена и воље за синдикални рад. Најбољи _ сичдикални активисти, Ударници, новатори и рационализатори, жене и омладинци треба да буду чврст ослонац наших синдикалних орггнизација, што ће се постићи њиховим бирањем у синликалне форуме.
Неплански рад у синдикатима, према олдкума Шестог плен“ма, треба ликвидирати тиме што ће синдикална руководства за одрећени период времена правити планове рада, сбухватајући њима најважнија питања која се пред организаци!у пастављају на рашавање. На тај начин: из синдимал> ног рада биће отклоњенз збока и стихијност.
Због тога што је досадашња дргнизација неких _синдикалних форума постала сметња при руковођењу радом, Шести пленум је донец одлуку о промени структуре Јединствених синдиката, Од Шестог пленума синдикални форуми су главни одбори, централ“ не управе синдикалних савеза, земаљски одбори синдикалних саве-
___ • ва, месна (среске) синдикална ве+
КВ ЛАРИ
=
Поа
ћа и месни одбори синдикалних |
савеза. 7
Финансиским контролама став“ љено је у задатак да редовно, сваког месеца, врше темељни преглед целок пног блага'ничког пословања олговарајућег сичдикалног форума, а финансиске контроле управног одбора подоужнице треба најмање — јела пуг тромесечно да врше преглепл пословања каса узајамне _ помоћи. За сваку непртвилност у фичансиском пословању, биће одговор“ ни, поред функционера који су их учинили, и чланови о“говарајуће фингнсиске контооле.,
Ради мспешнијег решав-њ> ооганизационих питања и побољша ња рзда синликалних пол“ 'жиемца, при управним одбобима подружница са преко сто чт“анова биће формигане организ ционе комисије, чија ће се делатност састо'ати у окупљању У синдикзлну организацију свих неогггнизовних радника и службеникз, у о масовљењу синдикалне оргзнизације, ликвилацији нереда у евиденцији организованих и неорганизованих ралника м службеника и у побољшању организације на“ плате чланарине, што су такоће У исто време задаци и самог Управног одбора синдикалне по-
ЕСТИ ПЛЕНУМ.
___ прекретница у организационом раду синдиката
, дружнице, _ односно _ целокупне синдикалне организације. __
Све те задатке синдикалне организације ће испунити ако, поред осталог, појача у бригу за решење питања која су од животног значаја за раднике и службенике: питања плата, снабдевања, станова, социјалног осигурања и заштите рада. Та питања треба решавати паралено са оним кој» су у непосрелној везм сз извршењем задатска у производњи,
Одлуке Шестог пленума _ Централног олбора о основним орга“ низационим питањима — Јединстве“ них синдиката, допуњене оОглукама о спровођењу редовних годишњих скупштина, о организ-ци!и одмора и одмаралишта, о фес култуотом раду и раду љрганиз-= ције „Техника и спорт“. о рокови. ма такмичења и додељивању пре лазних застава радним колективи“ ма, основа су за даље учв-шћење и побољшање рала си'дикалних оргзнизација. Ове олпуке, правилно спровођење у живот, допринеће да радни елан нгших радника у“ другој години Петогодишњег плана буде још већи не“ го него досад, да се он пргвилно каналише и да тиме знатно допринесе _ побољшању _ животног стандарда радних људи наше земље. - "20 ОКТОБАР" _
12 МАРТ 1948
ова цигларска сезона захтева. хитно решење неких проблема
ећ се много пута говорило
да је рад цигларских рад- |
ника, код ручне производње, један од оних који највише физички исцрпљују човека. Да бисмо боље схватили од куда то долази укратко ћемо се осврнути на про. иес производње цигле и црепа,
Посада је раздељен на радње: превртање — „кубицирање“ земље, прављење блата за циглу и цреп, сечење цигле и црепа, полагање — простирање на плацеве, да се просуше, слагање У „банкете", одвлачење у пећи или „мезере“, слагање сирове и изношење печене цигле и црепа из пећи.
Међутим, _ анализирајући сваки од ових делова у процесу производње иако је сваки од њих на изглед део посла различит од другог, налазимо да имају једну заједничку карактеристику: крај. ње физичко исцрпљивање и изнуравање онога који ради. То долази прво отуда што је процес производње на врло ниском техничком ступњу, па се све ради ча рукама: друго, што се ради са добро наквашеном земљом блатом, које је врло тешко. Једна сирова цигла мери око шест ки. лограма.
Пре него што се приступи прављењу цигле нужно је напра-
Борба за даље развијање демократизма
у синдикалним организацијама .
" један од најважнијих 3адатака, који је пред све синдикалне организације – поставио Шести пленум Јединствених синдиката Југославије, је борба за даље учвршћењ. и развијање демократизма у раду синдикалних органи. зашија. У раду извесних синдикалних организација десиле су се у току досадашњег рада појаве недемократских метода рала Свакодневни рад и начин руковођења у масовној организацији ралника и слу. жбеника — синдикатима, темељи се на демократским принципима. То значи, да су син. дикалној _ организацији _ туђи свако командовање, наређивање и бирократско канцелариско руковођење и да је убеђивање основни метод рада У синдикатима као добровољној организацији радничке класе. Без тог, основног метода убећивања, синдикалне организапије не могу одиграти своју значајну улогу у лаљем акти. вирању и мобилисању радних људи на решавање низа важних проблема.
Општа је.-појава да управни одбори _ синдикалних — подружница подносе извештаје о своме раду веома ретко и ве. ћином само на годишњим скуп штинама. На тај начин руководства подружница су отргнута од контроле маса које нису обавештене о важним од лукама свога руководства. Че. ста је појава да се важна питања плата, норми, снабдевања. додељивања помоћи из појединих фондова и преузимање такмичарских – обавеза решава само на седници Управних одбора, а без учешћа чланства.
По свим важним питањима и одлукама управни одбори подружница треба у првом реду да се консултују са члан ством и да воде бригу о же. љама |и предлозима најширих маса радника. Само на тај начин синдикалне организације ће моћи да допринесу да се У масама Радника развије још већа иницијатива и синликати ће моћи још боље ла изврше улогу мобилизатора ралника и службеника у решава. њу својих свакодневних зада. така.
Честа је појава да се у многим _ предузећима — предлози радника за отклањање недостатака у продукцији и за по. бољшање _ организације рада само региструју, а не спровозде у дело, и чланство не обавештава шта је по поједином предлогу или критици предузето. Услед таквог начина рада руководстава неких подружница, масе радника сматрају узалудним да подносе уопште предлоге које нико не поку. шава да спроводе у дело, што наноси велику штету раду организације, Тако је на пример, у предузећу »Стаљинград« и у неким другим предузећима у току прошле године маса предлога радника са. мо регистрована, а предлози нису спровођени у дело нити су радници обавештавани шта је по њима учињено,
_ Метод командовања и наре-
"Ђивања није потпуно искоре„Њен у, извесним _ синдикалним
| остали д дискутују по
подружницама. Против ова. квог начина рада потребно је водити оштру и свакодневну борбу, да би се овакве лоше појаве у потпуности отстраниле. У неким синдикалним подружницама све мере које се спроводе једноставно се саопштавају чланству, без икаквих припрема и убеђивања људи о њиховој потреби, Кад јеу одељењу ткачнице у »Стаљинграду« у августу месецу прошле године требало да се пређе на рад на више разбоја, синдикална организација није припремила _ уопште раднике за расправљање овог важног питања, већ су врата по завршетку рада била једноставно закључана да би сви радници 3 овом питању. Овакви случајеви догодили су се иу неким другим предузећима и показују да таква руководства нису уопште схватила да је синдикат добровољна организација радника и службеника, У Којој су овакви поступци недозвољени и потпуно оправдано изазивају незадовољство ралника. И по другим питањима дешавају се крупни пропусти. Тако је, например у »Срби. ји«. предузећу за производњу алкохолних пића, претседник полружнице оспорио право на
86. цра ак ли ; нови, ,
КОБИЈА
о,
~
ара фр % . • пе у
100 7, ВРЕДНОСТИ КУКУРУ
Фрање ср 6 обим, али јака.
бон за платно једном награђеном и похваљеном пословођи зато што није платио На време чланарину! Овом поступку није с" потребав никакав ко. ментар.
Кршење демократизма у раду синдикалних организација оглела се и у гушењу здраве критике од стране радника. Овакви поступпи наносе огромну штету синдикалној организацији и ометају активно учешће радних људи у решавању низа важних задатака.
Шести пленум Јединствених
синликата _ Југославије ставио де као едлан ол важних задатака ликвидигање недемократ
ских метода рада, што се 0.
„гледа у командовању и наре-
ћивању, Као и У решавању низа важних питања без учетића чланства Пленум је пред све синликалне организације поставио залатак ла поведу богбу за дале развијање де. мокптатизма. Само тесном _ повезанмишћу руководства синдикалних подружница са масама радника и сталном и систе. матском консултацијом радника по сзим важним питањима и соллукама, одиграће синдикати своју велику | васпитну улогу, биће још више истин. ска школа социјализма.
· ЈКемефом 25-8, 26555, 24-55%,
ГЛАВНА ДИРЕКЦИЈА пре:
Еле
а
6 ПРИШТИНА
вити блато. За сваки астал је на радилишту одређено место. Ра. но зором или још преко ноћи излазе „блатари“ на. своја радна места. Добро наквасе земљу, са мотикама у рукама преврћу и газе блато, Које им често прелази преко колена, Ово је у исто време и најтежи део посла, јео 38датак прављења блата је да се добро мситни м накваси . земља, али је при том нужно да се води рачуна да блато не буде жетимје него што је потребно. Због тога прављење блата траје дуго, често и више сати,
Пошто је блато направљено, посматрајмо једну радну јединицу — циглаоски астал, да видимо како то изгледа. Један астал броји обично шест, седам, па и осам људи. За десеточасовни р"дни дан један такав астал просечно уради 6.500 комада цигала. Направљено блато износи се колицима на астал и почиње промизводња цигле. За сваким асталом одде по два стручна радни. ка „секзча", који секу циглу. „Секач" узима калуп тресне га неколико пута, да не би остало блата од прошле цигле, јео то шкоди формзту цигле — поспе калуп песком, узима блато и убаиме га у калуп, равни горњу повошину им уклања пун калуп са стране. Тако се ради преко целог
дана, стојећи и без одмора. дневно
Један „секач" исече " око 3.500 комада цигли, то ест он дневно протури преко РУКУ
око 42 тоне, и То на сунцу и У стојећем ставу.
Овако направљена цигла долази у надлежност „простирача . који је простире на плацеве да се просуши. Обично Уз сваког „секача" ради по један „простирач“, који је најчешће омладинац. Задатак „простирача" је да калуп са исеченом циглом тако брзо однесу простору, на плац и да се врате док „секач" још није исекао следећу циглу. Важно је при том напоменути да он мора сваком приликом да иде најмање десет метара од „астала", који су непокретни. Значи да је престирзч принуђен да више од пола дана трчи са шест до седам килограма. Из тога разлога излази да сваки од њих пређе дневно око 30. километара.
Онда долази скупљање цигле У „Банкете“, у којима се цигла су-
ши све донде, док не буде довољно сува за печење. Сува цигла се увози или У
„мезере“ — неку врсту складидишта, или у пећ. Овај се превоз врши нарочитим колицима званим „тарге", на којима обично стане 50, з по некад и више комада ци. гала. Овде је битно да се цигле превозе са 50, а често и више метара. Према томе сваки „сироваш" са просечним теретом _ од 200 килогргма пређе дневно око 9 километара.
Пошто је цигла на овај начин дошла до пећи, на специјалан се начин слаже у њој, олносчео спре.
3 уму % КлИ1У ее ЧОНОВЕ
оћиш , Ху зуасим. Ра % у ( %
ХУЗЕКА ЗА ПРОМЕТ ЖИТАРИЦАМА омеји, -0, #“ __бЕОГгРА_,- ћиса, Ромима, др 4|5:7
ма за печење. Слагање се врши
на висини често већој од два ме-
трг, што зависи од висине пећи,
Међутим, значајно је напоменути
да је овај део посла, као и из. | влачење из пећи, најштетнији део,
јер се врши У великој прашини
како од угља, тако и од земље џ
то уз температуру која честе пре-
лази 30 степени.
То би био укратко процес производње цигле, само свето је теорија, ако би заборавили да све то ради човек, а не машина, А кад се још посматра рад нарочито „секача“ на терену, чозек често има утисак да то и нису људи него машине, због брзине њиховог рада.
Из свега изложеног ја-но је да се мора посветити најозбиљ. нија пажња питању исхране цигларских радника, јер је Њихов начин рада кед ручне производње специфичан и знатно се разликује од рада других тешких радника. Узмимо на пример шум. ске раднике, кеји због тежине свога посла имају највеће следовање. Међутим, код шумских рад“ ника су могуча, и не само могу. ча него се већ и употребљавају, разна техничка средства, која олакшавају рад, као што су прављење „олука“ низ стрмине, употребљавање теглеће марве, жи чане железнице; 83 код самог процеса производње обарања др. вета, употребљавају се моторне тестере, итд. Док међутим, у цигларској производњи, бар за езда, немогуће је увести неке нарочите новине код ручне производ. ње.
Проблем _ иехране _ цигларских радника у Београду, неколико пута је бивао горући У току 1947 године, јер су цигларски радници почели рзд у сезони са следовањем хлеба од 650 грама. Доцније, У току сезоне, то следовање је, на захтез радника повећано најпре на 800 грама, па су онда добијали по 1 килограм при крају сезоне,
На почетку еве сезоне враћамо се поново на ситуацију, која је била у пролеће 1947 године, т', цигларским радницима није одреено специјално следовање хлеба, него су уврштени у ранг са осталим радницима, који добија“ ју 650 грама дневно. У овој годими, с обзиром на искуства У прошлој није смело да нам се то деси, јер прво питање које постављају радници приликом Уго варања — „катарисања“ гласи:
„Колико је следовање хлеба!“
А кал им се објасни, Многи од њих олбијају „капару“, што зна» чи одбијају да дођу на рад. Ето, због чега се београдске циглане тешко снабдевају радном снагом. А са друге стране имамо слмчај циглана на територији АПВ, које уговаргју са радницима на истом терену а У могућности су да им обећају, поред награде у новцу, и извесну количи“ ну жита или кукуруза. На тај начин се долази У ситуацију, да не ефде има изобиље радне снаге, а да је на другом месту неће бити довољно,
Хлеб је од особите важности У исхрани цигларских радника, јер им најбоље надокнађује оно шта у технолошком процесу промиз“ водње изгубе преко дана. Изгубљену физичку кондицију човек може надокнадити само на два начина: или дугим спавањем, мировањем, где се у телу прикупљају квлорије или ако човек нема прилике да довољно дуго мирује — уношењем готових калорија у тело, тј. уношењем веће количине хране — хлеба. То је Утолико важније, с обзиром На менталитет ових радника којм су и код куће навикли да употребљавају хлеб као тлавну храну, јер су дугогодишњим искуством дошли до тога, да им хлеб на! боље надокнађује оно што поеко дана У раду истооше. Због тога надлежни треба, имајући У виду све горе изложено, већ с да на самом почетку сезоне, да одобре _ циглаоским _ радницима код ручне производње бар 1 ки: лограм, хлеба.
Надлежни, као и руководиоци самих предузећа требало би 23 исправе све пропусте учињене У прошле! години по питању исхрвне радника, каке се то питање не би поново наметало у току 100 изводње и тиме шкодило само! производњи — остварењу про“ изводног плана. Такоће би (8 требало позгбавити питањем над ница цигларских радника. |ер о"е још ни до данас нису олрећене. Требало би приступити одмах ревизији оријентационих норми УЗ прошле године и исправити 7УХ онде где се показало, прошлого“ дишњим искуством, да су биле превелике или премале.
Благовременим решавањем гор њих проблема знатно би се олешало извршење плана, који сто пред индустријом цигле и црепа у Београду, а који је са сто "8 сто већи од прошлогодишњег.
Трајка АНЂЕДКОВИЋ