20. oktobar

„и ај

СТРАНА 4.

ан 7

агрљено скоро са свих страна планинама, њиховим огран-

цима и превојима, лежи, просечено до недавно вијугавом,

а данас рукама радног народа укроћеном речицом Ми-

+ љацком, главни град Босне и Херцеговине,

да хоће да се отме из тог снажног загрљаја планина и

да се прошири пут Сарајевског Поља, на чијем се по-

четку ве црвене кровови нових кућа радничког насеља.

До недавно се у овај град испод Требевића, Игмана и Бе-

лашнице долазило само ускотрачном пругом. До пре две године

Омладинска пруга је била само замисао, план, тежња. Дошле су у

Босну омладинске бригаде. Секле су непроходне босанске шуме,

укротиле реке, бушиле тунеле, и својом снагом младости крчиле пут тракама пруге нормалног колосека од Шамца до Сарајева.

Хиљаде омладинаца наше земље прекалиле су се на њој,

изградиле је, изградиле себе. Стотине хиљада руку прокрчиле су

„тут шинама нормалног колосека, и за свега шест месеци рада омо-

гућиле да први воз са драгоценим теретом крене у Босну и из Босне. Данас Омладинском пругом, дуж које за вечита времена стоје урезана имена бригада и ударника који су је градили, тутње возови у оба правца. Том пругом се долази данас у Сарајево...

Још низ даљине, са самог почетка Сарајевског Поља, које је једина раван у овој околини, пружа се пред очима путника који путују Омладинском пругом, и који ће кроз који тренутак доћи у главни град Босне и Хердеговине, величанствен изглед града. Црвени кровови новог радничког насеља, Швракиног Села. и бели зидови, сведоче да се ту до недавно још орила песма и шала чланова радвих бригада Народног бронта. сведоче о бици за бољи живот, која се ето ту, на почетку Сарајева, тако жестоко води. Швракино Село остаје у даљини, а пред очима се пружа друга слика. Неколико почетих грађевина, комплекс зграда са оне стране, рисоко уздигнути минарети џамија жуте боје, куполе и торњеви цркава, католичких и православних, димњаци фабрика, куће, и све више и више кућа, и велнких и сасвим малих, шћућурених крај пруге, и ево, воз тутњећи, са гласним звиждуком улази у станицу. Не, боље рећи стиже на место које ће бити станица. За сада су ту само бараке, жуте као медом намазане даске, креч, песак. Данас је то само радилиште, а сутра ће ту бити највећа и најмодернија станица на Балкану. Завршиће се дело градитеља Омладинске пруге.

Ко први пут долази у један град, жели на први поглед, у једном даху, да види и упије у себе што више. Али „Сарајезо никад не можеш видети цјело“ говоре Сарајлије, и свако ко је то покушао уверио се. Чак ни из авиона. Свега три до четири главне улице Сарајева, уједно главне саобраћајне артерије, леже у долини. Остале су разасуте на једној и другој страни, по брдима. Пењу се скоро да врхова. Пењу се тако вековима, у тежњи да се кроз њих и преко њих, град можда једног дана извуче из котлине. Те улице и куће по њима разбацане су без икаквог реда. Оне су махом мале, и онако приљубљене уз Требевић или брдо на супротној страни, личе на делове неког планинског села. Главне улице пак, прекривене асфалтом, кроз које непрестано пролазе трамваји, аутомобили и друга возила, куће у њима, махом високе, модерне, пролазници који журе на све стране, вика продаваца новина, пространи паркови украшени водоскоцима, све то ствара праву атмосферу н прави изглед великога града.

Колико супротности. Човек истовремено може да се диви сарајевском небодеру, и мало накрививши главу да посматра малену, нахерену кућу приљубљену за једну, скоро оголелу страну планине Требевића, џ не само то. Ако прошета Баш-чаршијом, зачудиће га замандаљени ћепенци, празни дућани, а исто тако и ту и тамо у понеком дућанчсту човек који седи по читав дан подавијених ногу и куцка ексере на нанулама. Баш-чаршија. Права, у пуном смислу речи, чаршија. Али, то је било некада. Данас, Башчаршија као „баш“ не постоји. Остало је још неколико трговаца којих је из дана у дан све мање. Кривудавим, узаним улицама тог дела града, покрај ниских дућана, данас пролазе певајући радне бригаде. Иду да руше старо, да обнављају, да граде ново. Једнога дана, порушиће се и онај најгори и најружиији део Баш-чаршије.

Улицама Сарајева још увек промичу жене с фереџама. Али њих је све мање и мање, Саме бацају зар. Саме уче да пишу. Виделе су шта значи нова држава за њих, осетиле су, најзад, да су пали ланци окова са њихових леђа. Снажно, оне које су до јуче носиле фереџу, корачају данас откривене у строју, у бригади. И оне иду да граде. И себе да изграђују. Жена муслиманка, која је 1945 године била неписмена, данас ради у фабрици, на својим грудима носи орден за пожртвован рад, она је седмострука ударница. Жена муслиманка данас чува своју равноправност, користи се њоме, и учи друге, заосталије, да крену њеним путем. И тече, тече и из дана у дан постаје већа река муслиманки које скидају фереџе и које се заједно са женама осталих вероисповести укључују у ново стварање, у изградњу, у борбу за боље. Не падају те жене више ничице када у сабах или акшам одјекне над градом са минарета глас мујезина. Многе од њих још верују, али верују више будућности, и стреме више ономе, зашта се сад у новој, за њих до сада непознатој слободи, тако широко, заједнички, сви боре.

Место на коме се данас простире Сарајево није било насељено у прастара времена. Тек из каменог доба нађено је у Сарајеву и ближој околини неколико значајних налазишта, као што је Бутмир, која доказују да је у то доба на том месту било насеобина. Но, читав овај живот припада праисторији. Тек појавом Илира сарајевски крај улази у историско доба, ма да се прва појава Илира још губи у пренсториској тами. Од илирских племена у сарајевском крају су живели Дестијати, који су се први пут сукобили са Римљанима већ 34 године пре Христа. Нешто касније Римљани заузимају читаву територију Босне и Херцеговине, и у тим крајевима завлада мир. За време мира развија се благостање у земљи, али како није остало довољно историских споменика, нама није познат историски развитак овог доба. Интересантно је да је на територији самог Сарајева нађено врло мало римских остатака, и то једна циглана, неколико гробова, гробница и нешто остатака од бољих кућа. у

После напада разних варварских народа, Словени заузимају овај крај, називају ту област жупа, и она одмах у почетку добија

арајево. као“

НЕКАДА ГРАД СУПРОТНОСТИ, ДАНАС ГРАДА ЈЕДИНСТВА

име Врхбосна. Сва прошлост жупе Врхбосне од 7 до 10 века непозната је. Зна се да је касније та жупа припала некој породици Павловић која је држала читаву Босну, алу су Турци 1428 године отели од Павловића Врхбосну. Нешто касније, око 1435 године, долази до оснивања Сарајева. Варош на обалама Миљацке изграђивала се око намесниковог двора, који је ту живео и господарио читавом облашћу која је била под Турцима. Намесников двор и куће око њега називале су се сарај, што значи седиште. По пољу око сараја, турски сарајова, назвала се нова варош Сарајова, па је касније наш народ по свом изговору то преиначио у Сарајево. Од оснивања Сарајева од стране Турака, и њиховог освајања читаве Босне имао је да протекне читав низ година. За то време су сеу Сарајеву мењали намесници. Они су сви оставили за собом као траг бављења неку џамију, текију или какву другу јавну зграду. У тој новој вароши, којом су господариле Османлије, почели су се развијати занати за прављење ствари потребних војсци и путгвицима, као сарачки, ножарски, сабљарски, самарџиски и ћебаџиски, По данашњем распореду улица у Сарајеву, нарочито на Башчаршији. познаје се распоред тих заната. Пролазиле су године. Намесници Хисарбег, Исабег, Синанпаша, с Хусревбег, познат у историји под

именом Гази, што значи јунак, победник, и још многи други, за-

вели су у Сарајеву и читавој Босни феудални систем. Народ робује, кулучи и од 1824—1875 године због тешкег живота у свим крајевима Босне пламте устанци. Последњи устанак 1878 године, има и посебан политички значај. Те године османлиску власт смењује аустро-угарска. За време Аустрије буне народа због тога што Аустро-Угарска није хтела да реши аграрно питање постају све чешће. После анексије Босне и Херцеговине 1908 године, настају тешки дани и јавља се јак национални покрет са циљем да ослободи Босну и Херцеговину, и да допринесе бржем уједињењу Ју жних Словена. Аустро-Угарској то никако није ишло у рачун, и она се свим силама бори да спречи стварање једне велике државе. На дан 28 јуна 1914 године, Гаврило Принцип насред Сарајева убија Фердинанда. Тај атентат је био непосредан повод за први светски рат.

Исход првог светског рата је познат. У даљем периоду између два светска рата властодршци су се трудили да што је могуће њише раслире и онако велику верску и националну нетрпељивост, Сарајево је одувек било мешовита варош, и по пореклу свога ставовништва и по његовој вери. И властодршци су то користили.

За време окупације на почетку другог светског рата. живот у Сарајеву био је пун понижења и беде. И Немци и усташе потпиривали су ту мржњу између становништва града. Они су били господари који су у том граду беснели и пировали више од три године. За време тих мрачних дана Сарајево се само приклонило, није клекло. Најбољи његови синови, и Срби-и муслимани и Хрвати, отишли су у партизане. За њих је и у току свих година ропства и страдања снажно куцало срце напаћеног и рањеног града.

И морала :е да дође слобода, права слобода, народном борбом извојезана, после тешког четворогодишњег ослободилачког рата. Смирили су се завађени. Нова држава дала је и загарантовала свима подједнака права.

И данас већ, свега нешто више од три године од 6 амрила 1945 године, дана ослобођења Сарајева, у обнови и изградњи на. претку и развитку града, узимају подједнако учешће и муслимани и Срби н Хрвати. Сви онн, укључени у радне бригаде Народног фронта, не само да изграђују читава нова насеља, просецају и поплочавају улице, регулишу ток реке Миљацке и убрзавају процват свога рођеног града, него и кроз тај рад, дајући милионе добровољвих радних часова, кују из дана у дан све више братство и јединство, једну од: најдивнијих тековина народноослободнлачке борбе. _

Сарајево има данас 113.650 становника. Народни фронт је укључио у своје редове 61.053 члана, од којих је 27.000 уписано у 167 радних бригада. Само у току ове године дали су чланови Фронта града Сарајева око 500.000 радних часова, чија вредност, изражена у новцу износи преко 3 милијарде динара. |

Народни Фронт ове године највише учествујг у станбеној изградњи, на регулацији реке Миљацке, на изградњи фискултурног стадиона, на подизању паркова и дечјих вртића и на другим радовима локалног значаја. .

Културно-просветни рад по селима такође је жив. Седам кудтурно-уметничких друштава Сарајева посетило је села и дало неколико успелих претстава. Сем тога, претплаћене су 32 задруге на

„Ослобођење“, „Борбу“ и друге листове, И остале секције Народног фронта бележе видне успехе у

аду. | 1 Сваког дана бригаде излазе на рад. Сарајево има четири рејона и' сваки рејон има свој радни дан. Са песмом, складно корачају улицама Сарајева, кроз Алифаковац, __Баш-чаршију, __ крај

Бентбаше, преко Бистрика, Врат- А А О О ИО О ТИ ИТ

ника (старог турског краја) у све правце, бригадири, чврсто снојени у бригадама општенародне политичке – организације, и жене и омладина и мушкарци свих вероисповести и националности, чврсто

Улица маршала Тита

две јавне зграде, за свега три године, од ослобођења до данас. пбдигнута су читава радничка насеља, нове станбене зграде, установе, зидају се школе и факултети. Само за ову годину за станбену комуналну делатност план инвестиција са обновом износи 237 милиона динара. Сем тога, поклања се велика пажња поплочавању улица и уређењу паркова. И у најзабаченијим деловима града засијаће електричне сијалице.

ЈЏто се тиче снабдевања града, ту још има тешкоћа, ма да је стање у односу на предратно знатно поправљено. Услед свог положаја и пасивности околине која га окружује, Сарајево је принуђено да се снабдева из даље околине. До сада то није било могуће најсрећније решити.

— Стара, ускотрачна пруга била је симбол наше заосталости — говоре Сарајлије. #

Јасно, нова, Омладинска пруга биће симбол њиховог напретка. Нова пруга ће знатно допринети побољшању снабдевања града.

ултурни живот главног града Босне и Херцеговине постаје све интензивнији, јер из дана у дан има све више услова за његов бољи развој. Поред Народног позоришта, у коме се приказује и драма и опера (први пут у Сарајеву), културно-уметничка друштва, домови културе по рејонима, библиотеке и музеји, пружају сваком грађанину Сарајева широке могућности за културно уздизање...

По гимназијама, у Учитељској и Вишој педагошкој школи, у Трговачкој академији и Техничкој школи, по факултетима, спремају се кадрови да данас-сутра узму у своје руке велике и одговорне дужности, да што брже поведу свој град напретку.

Главни град Босне и Херцеговине постаје сваким даном сре лепши. Да би се замисао његовог процвата и модерног уређења што пре испунила, направљен је генерални регулицаони план, по коме ће се Сарајево најзад извући из котлине у којој је провело вековима. Осноза изградње регулационог плана јесте решење _ железничког чвора пролазног саобраћаја, уличне мреже и земљишне површипе намењене будућој градњи. У будућој изградњи ће се настојати да се карактер оног дела старог града који се простире по брдовитом терену не измени, него чак задржи, док ће нови град, који ће се развијати у равници пар Поља, бити модерно уређен са широким, и зеленилом богатим булеварима.

Новим регулационим планом предвиђа се Сарајево као град за 250.000 становника. Изградњом по плану, како станбених тако и

"административних делова града, од некада непланског, анархично-

грађеног шехер-Сарајева створиће се, удруженим снагама Народног фронта и народне власти, модерно и лепо уређен град, који ће процветати, развити се, и постати заиста достојан имена главног града

Босне и Херцеговине. Јованка ТЕРЗИН

ПРИЧА

широком, лоше испегланом оделу про-_ винциског кроја, лица изровашена великим рупама од црних богиња, с ташном вечно набијеном класичним писцима,

ПТ ба 175 1ау “ Т ТЛА ~ А

корачају све ближе и ближе ка бољем животу.

Трудом народних власти и снагом Народног фронта Сарајево из дана у дан мења свој лик. Мије то било давно када је Миљац“> ка текла кроз Сарајево кривудајући и ширећи се. Данас је та река укроћена. Њене обале су поплочаће, озидане, и она сада својим равним током знатно доприноси лепшем изгледу града. На њеним обалама ничу – непрестано све лепше грађевине. Док су у читавом периоду од првог до другог светског рата сазидане свега

„--. _ Будући изглед једне од главних улнца Сарајева

из којих је наводио дуге одломке, опијен лепотом текста и заборављајући на свој кокотави глас, — био је он за своје седмошколце крајње комична фигура. Па иако је својом спољашношћу напросто нудио многе и тачне надимке, ипак су га и на овој гимназији прекрстили онако као и на свим претходнима, кроз које је прошао за двадесет година свога наставничког рада;

— Виши принцип, — прозвали су га одмах трећег дана, чим су чули неколико његових оду“ шевљених тумачења на часовима латинског и грчког језика; и тај надимак је за кратко време сасвим потиснуо његово грађанско име.

— Виши принцип,., ХМ... морала, који морате да усвојите, напросто вам неће допустити тако смешно подао поступак као што је преписивање задатка од свога суседа, — говорио је тога дана, држећи у рукама модрољубичасте свеске латинског језика. Толико је напрегнуто последњих дана смишљао поједине реченице задатка, у којему је хтео да сакупи рад читаве године, да је за остали свет, иако пун страшних догађаја, остајао и глув и нем. Али управо кад је дигао коштуњави, мастилом вечно умрљани кажипрст, и са старинском достојанственошћу саопштио да ће диктирати прву реченицу, епипћабопет ргипапта, зачуло се нервозно куцање, а кроз узан отвор врата, која је журно притворио, ушао је директор гимназије, Гушио се од неког страшног притиска, завалио се леђима на врата, као да хоће да савлада удар капи, па је млитавом руком дао знак ђацима да остану седећи.

— 0 Спартанци, ја се журим испод Термопила! — шапнуо је седмошколац Ришанек своме суседу Моучки, настојећи да досетком савлада у себи узбуђење које га је у тај мах захватило. Али Моучка, пребледео, одједном сав нервозав од слутње, сасвим је пречуо другову изреку. МеХанички је замочио перо и исто тако механички ставио га на горњу ивицу свеске, Држало се почело окретати по чистој страници свеске, остављајући при сваком обрту мокар црн траг,

а Хаведка... Моучка... Ришанек,.., пођите “ буђења, о се директоров глас, Малаксао | Колега Виши принцип, чији се подигнути пос приправљен за диктирање, уконке од пе леаје:

ња у том неприродном положа ЕН ју, изричито се

— Господине директоре, управо треба да почнемо латински задатак... па у име вишег прин“ ципа.,. отсутност управо тих ученика...

Тројица ђака збуњено устадоше, лупајући се“ далима. Погледом пређоше по друговима, као да траже знамење своје будуће судбине; у свој тројици је подједнако искрсло сећање на јучера“ шњу глупу дебату на купатилу.

Директор није могао да издржи дуже у разреду. Брзо је изишао на ходник. Али колега Ви“ ши принцип, узнемирен претставом да три упра“ во врло добра ученика, на чије је латинске фор“ мулације био скоро детињасто рачунао, неће бити присутни, потрчао је за њим, узбуђено гестику“ лирајући.

У том тренутку, ученици седмог разреда, Хавелка, Моучка и Ришанек, приступајући к вратима, погледаше својој судбини право у очи. Кроз отвор врата видело се како код великог светлог прозора ходника стоје три човека у кожнатим сивозеленим капутима. Моучка се осврнуо према разреду, обухватио га жалним погледом, као да је, неспреман, молио да му шапну одговор на страшно питање, На челу су му избиле видљиве капљице зноја. Франта Хавелка, који је седео у првој клупи, још једном је притрчао на своје Место, престрашеним, скоро неприсебним покретом залупио поклопац мастионице, и опет се вратио к Ришанеку, који је већ хватао за кваку. Он се није ни осврнуо. Ни опростио. о

Кад су се за њима затворила врата, свима прео“ сталим ученицима седмог разреда прешла је по леђима језа. Јер био је то месец јун 1942.)

Колега Виши принцип вратио се у разред 10 сле пет минута. Ноге су под њим дрхтале, тако да је једва дошао до катедра. Свалио се на сто“ лицу, стегао своје велико, изфочено чело кошту“

“) 10 јуна 1942 убијен је Хајдриж, Хитлеров На" месник у чешкој, у Ја А