20. oktobar
Ке
~
]
иза
СТРАНА У
а дан 7 јула.т. г. навршава
„се равно седам година од почетка народноослободи-
лачке борбе у Србији, Седам го, дина, од: 1941 до данас, у исто рији . „претстављају | релативно кратак период, али за српски на "род, као и за остале народе Југославије, ово време је било испуњено крупним“ и револуционарним: догађајима и променама, које. значе коренити прелом у њиховом животу“ и њиховој даљој судбини. У току поменутих ' седам година „српски и остали народи · Југославије, под руко.ВОДСТВОМ Комунистичке – партије ин друга Тита, извршили су на-
родну револуцију, ослободили се нашигфашистичке | окупације, извојевали народну _ власт и
срушили власт капитала и буржоазије, у врло кратком року навршили обнову земље и у досад невиђеном темпу прешли на планску _ привреду и изградњу социјализма у нашој земљи.
Први пушчани плотуни, испаљени у Белој Цркви, малом рађевачком. селу, отворили су нову .еру у историји Србије, као и у историји целе наше отаџбине.
ожар устанка, започет у Србији, под руководством радничке класе и њене авангарде, Ком“ партије, захватио. је убрзо све крајеве Југославије, . све њене народе, основне, најдубље народне, масе, Он је нашао одјека и ван граница наше земље, у ипостранству. у поробљеној и окупираној Европи, која је тада стењала под јармом фашизма.
Услови под којима је започет и'"'под којима се даље развијао устанак у Југославији били су изванредно тешки и комиликовани. Ниједног тренутка, кала је реч о тим условима, не треба заборавити даје у оно време хитлеровска ратна. машина била на врхунцу своје моћи, да се после брзог сламања француског и пољског отпора, после Денкерка и протеривања енглеске арми;е са европског копна, после мирног покоравања читавог низа народа и држава, међу којима су биле и Чехословачка. Мађарска, Румунија и Бугарска, једино активно и са оружјем у руци борио противу фашизма, на тлу Европе,. Совјетски Савез Н Совјетска армија. И у таквом моменту, при таквим односима снага, наши народи су смело и неустрашиво започели отворену оружану борбу у самом српу хитлеровоке тзв, „европске тврђаве“. у
Било. би, међутим, сасвим погрешно мислити да је народноослободилачка борба народа Југославије отпочела одједном“ и “ спонтано, тако рећи преко ноћи, на прост позив наше Ком“ партије. Припремање услова за њено отпочињање и њен успешан и победоносан) завршетак започело је још далеко пре Другог светског рата, у периоду оштрих политичких борби проти ву: ненародних _ режима бивше Југославије. У овим борбама међу којима је довољно ла поменемо само петомајске и де· цембарске изборе, 14 децембар и 27 март, читав низ политичких и. економских штрајкова раднич"ке, класе, као им борбу противу скупоће и глади и борбу за олбрану земље _ непосредно уочи · рата, — народне масе су прошле одличну политичку школу и од· личну припрему за наступајуће догађаје. _ На челу свих ових ' класних и политичких — акција били су комунисти, једини који " ни у једном тренутку нису изда· ли. интересе свога народа и који " су били спремни да и по цену највећих жртава и својих живо· та потврде ту своју верност.
„Априлски слом Југославије и : трагикомедија априлског рата са"мо. су још више, до очиглед-
НОСТИ, разголитили пред маса- |
ма' издајничко лице буржоазије, њен класни егоизам која није па ви каје издајом · "ва; бит.
„ давине
, веззантских акшта и
· тих и таквих
" „1
за
Нана оас ако кан а АНА АН
Маг
" % ПРИЈЕ 11 зри Ил
МУ
УП В ЦАНУ а
1
Драган Савић: БЕЛА ЦРКВА — ЗНАЧАЈНО МЕСТО УСТАНКА ,
-Се могодишњица устанка у Србији
веша Ви седм око шњицу . свог устанка у знаку напрегнуте и интензивне бор
вијих националних интереса народа ради очувања класне влакрупно-капиталистичких клика. Српски народ се тада на пракси уверио у правилност политичке линије — Комунистичке партије и њеног _ руководства. Зато је и историски априлски проглас Централног _ комитета Компартије тако дубоко одјекнуо у душама српских радника, сељака и народне интелигенције, а такође и у народним масама осталих народа Југославије. Комунистичка партија је већ у априлу и мају дала директиву да народ сакрива и прикупља оружје, преостало иза слома бивше Југословенске _ војске, да организује градске и сеоске десетине за извођење мањих ласаботажа, прелажења са слеоре-
са перопе тивом акција нз ни оружани устанак.
Еапад фашистичке Немачке на Совлетски Савез још јаче и још шире је продубио веру "аших народа да је фашизам, у крајњој лимији, осуђел на пропаст и да је његов Пораз неминован. Сна: га Совјетског Савеза и његова армије, у чију непобедивост нинедног једеног тренутка нисмо посумњали, били су резлиг та“ ранција и наше победе. Постојање Совјетског Савеза в ње гова „активна "оружана борба о.“ творили су перспективу подедоносног завршетка нашег устанка. Позивајући народне масе на о творену оружану борбу противу окупатора и издајника, Комунистичка партија, на челу с лругом Титом, водила је рачуна, приликом процене односа снага У
међународним размерама, о 9 вим очигледним чињеницама, Дижући се на устанак, у народноослободилачки „рат, под таквим необично тешким усло вима и околностима, противу таквог непријатеља као што је немачки фашизам са својом зверском ратном машином на фронту и зверским апаратом истребљивања и пљачкања У позадини, српски народ и остали народи Југославије СУ били свесни да ће жртве, и људске и материјалне, бити огромне. и они су несебично поднели те жртве, свесни да у заједничкој ' ослободилачкој борби најбоље на тај начин помажу и себи и свогим савезницима, у првом реду братском Совјетском Савезу који је на својим плећима носио главни, несразмерно велики те рет рата противу фашизма. Српски народ. Као и остали народи ' Југославије, ниједног јединог тренутка се нису у љуљкивали лажном и убитачном теоријом да мале народе треба неко други да ослобађа, а не они сами, ма да, с друге стране, нису потцењивали, нити потцењују помоћ која им је указана, нарочито од стрлне
Совјетског Савеза · и Совјетске у гавмије. , ' 1
"На стотине хиљада немачкоиталијанских фашистичких тру па, усташта. четника, нелићеваца и љотићеваца, читав низ елитних дивизија, које би окупатор употребио на Источном Фронту, у Африци или другде, прикивала је наша Народ-
ноослободилачка војска за на ше тле. у га
Од првог дана усташка, на све до краја рата, ми смо имали читава подручја у нашим руктма, читав низ слободних територија, имали смо нашу народну власт и нашу наролнУ војску. створену у огњу бита ка и крви, Па ипак смо у једном тренутку, услед комплота издајничке _емигрантске владе и међунаредне резкије, морали да доказујемо да је крв проливена за слободу наша, а не дражиновска, излајничка ла су извојеване победе у борби противу фашизма наше победе, а не четничке, окупаторских слугу.
'
Седгм великих офалзива и безброј малих је прогрмело нашом земљом. и увек смо, из сваке; излазили јачи, чвршћи, јединственији,
Свака нова офанзива, уместо пораза, како, су то желели окупатори и његове слуге, доводила је, у свом крајњем исходу, до још шире мобилизације народа и његовог све чвршћег збијања охо Комунистичке парти;е, око нашег војно-политичког ру“ ководства, на челу с другом ТипомлТо једитство народа и Партије, јединство војске и позадине, упркос свих тешкоћа и жртава, и довело нас је до коначне победе над фашизмом. То јединство Партије и народних ма» са и данас води нашу земљу ка пуној и коначној победи у борби за изградњу социјализма.
бе за испуњење ·Петогодишњег плана, у знаку доследне и истрајне борбе за изградњу социјализма У нашој 'земљи, српски народ се са дужним по штовањем и захвалношћу сећа својих палих синова и кћери, безбројних жртава ослободилачког рата и фашистичке окупације, = ; Под воћством непобедиве и прослављене -Комунистичке пар тије Југославије, под руководством Тита, српски 'народ. ће;
свестан своје историске ·одро=. ворности и пред својим пре-“
цима и пред потомцима, <свестан свих тешкоћа и препрека које нам [ош претстоје) у монолитној заједници са осталим натодима Југославије; стостру ко и хиљадуструко појачати своје напоре за изградњу с<оцијализма, за потпуну Лликвидацију и последњих – остатака капитализма и заосталости сва ке врсте у нашој земљи, Седми јули, дан свог устанкљ Србија ће и овог пута нај-
"зећа и установа, обавезали
боље прославити НОВИМ ним подвизима. који су ко јасно. испољили њу које се разгорело земље У част
вије. новим _еланом њених трудбеника У гралу и на селу, тачним _ извршавањем плана и све већим победама социјалистичког сектора народне привреде, _
У одбрану мира и демократије
аршавско заседање министара. спољних послова Совјетског Савеза и земаља народне де-
мократије има огроман значај за све мирољубиве народе у свету, а пре свега свропске народе, који су дубоко заинтересовани. за живот у условима мира и демократије. Изјава министара спољних послова Совјетског Савеза, Албгније, Бугарске, Чехословачке, Југославије, Пољске, румуније и Мађарске, усвојена на саветовању у Варшави, коначно је разоткрила мрачне планове империјалиста у вези са стварањем новог ратног жаришта у Европи и указала на једини правилан пут којим се немачко питање може решити у пуној сагласности са интересима свих европских народа.
Супротно одлукама у Јалти и Потсдаму, влада Сједињених Америчких Држава, уз сарадњу британске и француске владе, ослањајући се па сателитску групу држава Бенелукса у низу корака којима је погазила обавезе примљене у току рата по питању послератног 'уређења Немачке извршила је једно најкрупније гажење. На њену иницијативу одржана је у Лондону тајна копфеђрепција о подели Шемачкс. А после конференције одмах су предузете мере од стране западних сила
које- У потпуности осветљавају циљеве америчке политике У Европи. Као прва мера извршена на 0снову такозване лондонске конференције је спропођење сепаратне новчане реформе у западној Немачкој. Тиме се западне области Немачке потпуно претварају У базу англоамеричког западног бло ка, јер ће монополистичким групама западних империјалиста бити потпуно одрешене руке привредном потчињавању тих лелова Немачке. То је само један У низу корака предузетих у циљу цепања Немачке и претварања њеног западног лела у економско-
политичко и војно упориште Вол
стрита у циљу подривања мира и припремања нове агресије у Гвропи. После овог треба да доће до стварања марионетске владе им реакционарне Западне Немачке државе. Она ће затим бити укључена У „западни војни савез“ и „Маршалов план“, тако да ће се њеном маршализацијом Западпа Немачка претворити потпуно У колонију америчких империјалиста. Одлуке лондонске конференције у својој основи су у супротности са интересима немачког народа и одушевљавају само оне елемешт> који пораз фашизма сматрају при временил ми ноји мепростано са+ њају 0 новим аронтуристичким и злочилачким ратним походима У
пиљу рехабилитације и остварења својих ревизионистичких тежњи. Немачки народ, међутим, јасно види да лопдонске одлуке коначно онемогућавају закључење ми ревног угсвора, у бесконачност продужавају окупацију, цепају Немачку и претварају њему западну зону у америчку колонију немачки марод у колонијално рог бље. Све је то далеко од обнављања напионалног и државног живота немачког народа на бази успостављања "мирољубиве и јединствене Немачке — како то пред виђају одлуке домесене у Јалти и Потсдаму. Немци у западним 30» нама сваким даном све јасније гиде да беда п беспослица база још страховитија после завођења „Клејове марке“. У Западној Немачкој отпочело је масовно отпуштање радника, радио становмитштво трпи страховите ударе спра вођењем "новчане реформе. Немачком народу бива све јасније да се новчаном реформом ствата финансиска база за обнову немачке ратне ипдустријс, за јачење немачких монопола и прускоминхенских елемената, који су до вели Хитлера на власт и припремили овај рат, чиме ће позиције англо - америчких империјалиста постати још чвршће, а немачком народу 2 ома донети само још већу беду и незапосленост. Зато се у Заладној Немачкој осећа све веће незадовољство, радних маса, па су англо - амерички финансиски стручњаци принуђени да позивају „да се чврсто стегне срце и запуше уши,“
Мећутим, уколико више лондонске одлуке постају стварност, уто лико јасније постају убитачче последице тобожње америчке „великодушности“ | Еврспски нароли који су на својим леђима осетили страхоте хитлеровске агресије знају ла су данашњи ортаци америчких и енглеских империјалиста у Западној Немачкој они и-
сти људи који су подигли Хитлера, дали му власт и припргмили овај страховити рат. Њихово поновло уздизање значи стварање нове опасности за те народе. Тога је свестан и сам немачки народ који је недавно референдумом милиснима својих потписа доказао да је против цепања Немачке, против обнављања фашизма, а за праведан мир и јединство „немачког народа. Мако је хушкачка кампања организована 5 Западној Џемачкој против Сопјетског Савеза и земаља народне демократије била дуга и упорна, мако су је свесрдно помагали „денацификоваџи“ нацисти и Шшумахерови социјалисти, како би се одвојила пажња немачког народа од његовог претварања У волстритско колопијално робље, ипак, имао што говоре резултати реферсндума, она није затпорила очи милионским масама немачког народа, Зато је захтев за праведним миром, у сагласноси: са Потс дамским/ споразумом, постао данас још једнодушнији у свим 30нама Немачке, ·
Као највернији 'израз расположења и осећања најширих маса европских народа дошла је Варшавска изјава, Изјава претставника земаља које су непосредно заинтересоване за решење немач ког питања — јер су у току последњих 30 година двапут биле изложене _ немачкој агресији одлучно се супротставља вантури стичкој политици стварања | жа» ришта нове ратне опасности у цен тру Евроце. Земље учеснице Варшавеског саветовања одлучно су осудиле политику —' којом се све очигледније спроводе циљеви западних сила — политику претварања Рурске области у војни арсенал, цепање Мемачке и потстимање агресивних претензија међу немачким становништвом. Те земље су насупрот тајних одлука Лондонске конференције, показа-
Нове књиге ли
Јосип Броз Тито; Изградња нове Југославије, књига друга, издање „Културе“; Београд 1948, ћирилицом, страла 398, цена 44
динара. Борис Зихерл: Члапци м расправе, издање „Културе“, Београд
1948, ћирилицом, страна 455, цена 48 динара.
Н. В. Гогољ: Припсветке, „Културе“, Бесград 1948, рилицом, страна 351, динара,
А. Белић: Вукова борба_за народни и књижзвни језик, из-
издање ћицена 40
гање п„Просвете“, _ Београд 1948, ћирилицом, страна 279, :: = о
цена та динар. _
. 7: страна 88, цена 4 динара.
Војислав Ј. Илић: Песме, издање „Просвете“, Београд 1948, ћи+ рилицом, страна 231, цена 44 динара. :
В. Г. Бјелински: Писмо Гогољу, издање „Просвете“, Београд · 1948, ћирилицом, страна 18, це-
„на 6 динара.
ћилтор Ито: Гаврош, издање „Про свете“, Београд 1948,. ћирилицом, страна 85, цена 12,50 дидвра. )
Никсла Вујановић: Лењин и селимит, издање ,„Ссљачке бор бе“, Београд 1948, Бирилицом,
ле једини пут којим се немачко питање може решити у пуној сатласности с интересима свих европских народа.
То је пут враћања основним начелима и циљевима постигнутим У Јалти и Потсдаму. Ти пиљеви садрже конкретне предлоге за спровфђење мера, које обезбеђују окончање демилитаризације ·Немачке; контролу четири велике силе над рурском тешком индустријом у циљу њеног мирнолопског развоја и спречавања обнапљања ратног потенцијала Немачке: закључење уговора 0 миру с Немачком уз повлачење окупационих трупа свих држава годину дана после закључења. уговору о миру и предлог за усвајање мера за извршење репарационих обавеза Немачке према државама које су страдале од њене агресије,, "На тај начин су земље учеснице Варшавског саветовања још једном доказале да чврсто. стоје на позицијама споразума постигпутим у Јалти и Потсдаму које гарантују немачком народу достојан живот у заједници европских народа на бази изградње мирољубиве демократске Немачке. .Мако су то државе које су највише страдале од немачке агресије, оне се ни овом приликом не руководе осветољубивошћу, већ, укћузујући ма нове опасности и обездеђују“ ћи мир, помажу немачком народу да се обнови, уздигне и заузме месно место у заједници мирољубивих демократских народа Евро пе.
Варшавска изјава претставља пајпунији израз доследне. мирољубиве политике истински демократских "земаља које на челу са Совјетским Савезом воде. одлучну борбу за мир и сарадњу међу демократским народима. Ома је пред целим светом у потпумости разоткрила мрачне мацевре антло • америчких империјалиста управљене у циљу подривања ми ра и покоравања целог света волстритским магнатима. Зато Варшавска изјава претставља и не» умољиву оптужбу против оних ко ји на тајпим жопференцијама · до-
' носе одлуке о бацању света у но-
во крвопролиће.
Зато Варшавска изјава претставља глас не само оних народа чији су претставници учествовали на њенсм доношењу. већ и тлас мирољубивих и демократских маса целога света, јер показује правилан пут за решење немачког проблема. А то је још један доказ доследности мирољубипог пута истински демо ратских држава које указују на могућности да сви проблеми мира могу да пађу правилно решење уз поштоваље слоразума постигнутих м> Ђу сапозничким лутавама у току
рата м посде његовог завршетка,
радсе та" у такмиче широм Петог: конгреса Комунистичке партије Југосла-
Танасије МЛАДЕНОВИЋ
· претконгресног такмичења,
Добров подови
чланова Мао ај фронта
Такмичење у част Петог греса _ Комунистичке партије Југославије захватило је и чда | нове радних бригада Н фронта. И они су се, каои нови радних колектива. Пре;
153 А „и
свој рад у току претко сног такмичења знатно плоб шају. зели су обавезу даћ претконгресном такмичењу“ већају ефекат рада за Уб поређењу са постигнутим еф том у месецу мају. Семт обавезали су се да ће отпо де ти радове на великом, а нових објекста и да ћенџ стан број почетих објеката у периоду претконгресног лави чења, завршити.
Претконгресно такмичење а. почело 15 јуна и трајаће 6 јула. У току протеклих 15 на такмичења чланови -ра . бригада Народног фронта Бе | ограда излазили су на пад ју | много већем броју но до са Радили су на ситним локалну радовима и на већим обе 4 ма као што су Нови Београд, Звездара, летња позанн ни Ш Топчидеру и игралиште 5;
Само у прошлу недељу радове је изишло око 15, чланова радних бригада, који су дали преко 50.000 и вољних радних часова. '
Чланови радних бригада По» вог рејона радили су у сваме рејону. помагали су ареал станбених _ зграда Це ској, Дранчићевој и Понел| улици, на изградњи фабрик; „Бетоњерке“, а преко 250 6 гадира учествовало је на градњи Новог Београда. Па ном је било предвиђено за те га дана изиђе на рад 1100. гадита. а изишло их је | Дато је 3957 добровољних | них часова,
Преко 1850 бригадира ла гог рејона радило је утоку да на на 6 објеката и то углађном на објектима рејонског значаја. Радило се на изградњи станбених зграда у Цвији- _ ћевој и Далматинској улици. Тога дана је дато 6180 радних | часова,
Сврстани у 30 радних брига да, радећи га 17 разних обје | ката, преко 130 чланова радних бригада Трећег рејбна дало је 4320 добровољних радних часова.
Радећи на уређењу Каленићеве пијаце, на резервоару, На изградњи Дома културе и на разним грађевинама, 1050 чланова радних бригада Народ. ног фронта Четвртог рејона дало је у недељу 3200 добро“ вољних радних часова. >
Чланови радних бригада На родног фронта, Петог рејона прогласили су недељу за удар. ни дан. Они су и до сада по стизали најбоље резултате У раду, двапут су већ добили | прелазну заставу па су ХТЕЛИ. и овога дана да постигну најбоље резултате. М успели су. Преко 4200 чланова бригада, 1 радећи у две смене на Звезда“ | ри, Пиониру и циглани „труде беник“ дало је 19150 добре вољних радних часова. То је „најбољи резултат постигнут У | "Београду у току овог дат“
Чланови радних бригада Ше стог рејона радили су на дд вршавању игралишта ЦДЈА и помагали изградњу летње позорнице у Топчидеру и на дру“ гим ситнијим "локалним радо“ вима. Радило је преко 2000 чланова Фронта_и дало око 5000 радних часова,
Преко 2500 чланова радићх бригада Седмог рејона, УЗЕ | ствујући на довршавању лек ње позорнице у – Топчидеру, дало је у недељу близу радних часова.
Ни чланови радних бригада. | Земуна нису заостали у 186. мичењу Они су у недељу рЕ о дили на изградњи парка На ке ју који се греди у част Петог конгреса, на уређењу фискуло турног игралишта у градс парку, на подизању станбен | згпада и многим другим о ским и локалним» објект с" Преко 1200 чланова бригада Земуна, колико У а | узело учешћа на раду, дало 4700 добровољних радних "= сова, 4
Постигнути резултату, која су свакако више него 334080" љавајући, неће задовољити , чла нове Фронта. Напротив, ти у спеси ће бити потстрек на 2, | љи рад, за постизање још да љих и већих резултата“ 3 нови радних бригада га | ног фронта Београда даће ћ уређењу свог града у част
о тог конгреса још много И пао го доб Двр ВИНА, бадниХ 4 ва, 4