20. oktobar
РЕН
! 1
својој дугој прошлости Београд је : је често чародних догађаја, а неколико пута око 5! иу
борбе од чијег је исхо ВИТНИ. да умногоме зависио развитак европске
Са општег европског гледилшта, један од најсудбоноснијих догађаја
и: 5 крајем средњега века била је неуспела турска опсада Београда 1456
· један век ослободио средњу Европу
_далних господара. Велика битка под Београдом
године, Задржавши турску најезду, Београд је тада за скоро читав
3 напада отом
дао. јој времена да се Изв оманских завојевача и
А иреми св рАВРиНу уче из хаоса у коме се налазила и да се
иста поднио вамењ. У зону поло Под Београдом ам годице, био 35
а ратов
Европи нису водили народи ни народне војске, За пајемоа 5 о
| 1456 била.
Ма партер Да а моле
: 5 ића тако ве
је па па далекосежних историсних Лене МЕ тада
а . о. ва страни феудалне хришћанске властеле против
својих и НЕЛНИн натаве А Ма то 1 РАНиУ, по ког у , о! затим с
аи а једна од последица та народне песен Ма
пати Доли споре Па биа је ју пон мами, пар па брЕна
тка. о је у почетку замишљен, као Београда 1456 године, ради заједничке виније ата ке
тив Турака, али се убрзо претворио у народну буну против властеле,
'И поред тога што је Дожина буна на зверск
српскога народа са Јованом Ненадом на Чете. ФОА солинва од самога почетка био је једновремено уперен и против феудалних двораца и против Турака. Насупрот тврђењима званичних историчара српске и југословенске монархије, српски устанци почетком ХГХ века нис; избили изненада, после пет векова покорног народног робовања, Зато
_ што су се тада појавили генијални оснивачи династија који су народ
„Турчина“,
"бонтоаре и колсније,
пробудили, већ су ти устанци били припремани још од ХМ века ч г 1 итавим низом народних покрета у којима је народ постепено долазио до свести 0 својим правим интересима. •
. у =
|. Протекле недеље навршило се 492 го, спот Ђурађ Бранковић упутио из ПА ање о нанина РЕНЕ 55: гату у Будиму кардиналу Јовану де Санто Анђело једно писмо које је изазвало узбуђење и страх у читавој Европи. То писмо од 30 јуна л5бу преводу на наш. језик гласи;
„јављам вашој часности да је прошасту недељу т. са својом војском и са целом ојев“ биом био 6. назва удаљен 12 миља. И многе су његове лађе у реци званој Морава, од Дунава удаљене 10 миља, а с том тежњом и тврдом намером да дођу у поље под Београд, звани Вандералбано ( покварени мађарски назив БВеограда). И још са реченим лађама има спреме при руци против нас.
: Ми од страха нисмо смели дочекати турскога цара у нашој тврБави названој Зенден (Смедерево),али смо сад смештени у земљи од Беча и према својој могућности мисмо свакојако приправни ићи против војске неверничке јер је речени цар противник нашега чарода и мисли упропастити све хришћанство,
Сад јављам вашем господству да је господин Јован од Хулбинад (мађарски великаш Јанко Хуњади, знат из наших народних песама по имену Сибињанин Јанко) гтенера-капетан Угарске са целом својом силом и војском при самом Дунаву. А и горња ће се господа спремити да изврше овај посао и зато молимо са великом просбом да ваша часност изволи без сваког одлагања потрудити се и послати нам сваку помоћ коју год буде могла,
Уосталом бог који је прави испитилац срдаца и душа људских нека нам је сведок да ми' осим. самота бота немамо никога у кога би се поуздали, ако не у ваше очинство, И о томе што буде предречено ваше очинство хтело чинити у овоме делу нека изволи нас известити преко вашег писма како бисмо ми могли реченоме цару отпор дати и одбранити хришћанство.
4 Дато у Бечкереку дана шестога после празника Јована Крститеља лета господњег 1456. — Ђурађ, божјом милошћу Краљевства Рашког деспот и господар Албаније ваш у свему."
Насупрот онсме што би се из овога писма на први поглед могло закључити Ђурађ Бранковић, као и остали феудални владари и владарчићи његовога доба, играо је на две карте, Он је имао склопљен уговор са Турском, али Турпима није много веровао и зато је био спреман да их изневери и да се придружи вс-скама хришћанских владара ако оне буду довољно моћне пошле против Турака. Отуда ово његово писмо папскоме лсгату чији је задатак био да организује коатицију свих европских држава за крсташки рат против „великога а пре свега да припреми одбрану Београда који је тада припадао мађарским феудалцима и који је био главна препрека продирању Турака у средњу Европу.
у Европи су се у то време догађале велике друштвене промене. У Млецима, Ђенови, Пизи, сФвиђенци.. почињао је већ полако да се окреће тешки точак капитализма, Нове речи: жиро, кснтокоренто, ломбард., створене тамо у то време претсказивале су будућу силу, која ће заменити моћне властелинске кастеле. Шпански им пор туталски морепловци, искоришћавајући недавно пропађену бусолу, воетарили су по далеким, дотле непознегтим морима м сенигали своје
Христифор Колумбо већ је био ро талије Хеприха Морепловца утирале су путеве крај дивљих обала западне Африке којима ће на путу за Индију ускаро проћи Васко де тема. Инжењери Денис и Петар од Витерба просецали су по италији“ езштачке водене путове, па архитекти Мипетака, Вероне, Фиренце и
ли су палате које ће њихове
чтавог низа места у Холандији подиза градсве учинити славним кроз дуте вексво. Међу овим напредним градовима м наш Дусровник заузимао је једно од првих места. . Док је тако Европа, благодарећи епохалним успесима своје привреде, технике, науке уметности џиновским корацима улазила У и је касније назван Ппрепородом, Мехмед Ц,
га развитка к:
период сво саузео Цариград,
пошто је 1453 Сио уништавао је у великоме Констан-
и византиске културе и спремао
тинорема траду споменипе античке :1 се за нова осваја псшто је га држао већи део Балкана, Београд му ја Сио главна поспрека продирању У срце Европе. х „Сазнавши за лоследњи Т задов триумф — каже француски историчар Мишо — сви су се хриштапски народи били поплашили. узгледало им је као да већ јаничари сограју олтаре и јеванђеља У при помисли да италија неће избећи
Утарској и Немачкој; дрхтало се 1 турску власт и да ће једнога дана коран бити црквама претвореним У џамије“. .
Овај страх појачала је још пој
шшњем празневерном феудалном друш 3 ни в тоже љето истекоше две звезде опашате,
а друга од запада“, забележио је стари српски лет Тин товорећи о овим небеским појавама, меле
Западни хроничари, а МЕТУ јављала у зору, а друга после сунчевога заласка.
а се једна к А и | 5 то су лачили као претеказање скоре турске најезде, која се, уоста плота прсрећи и без репатих звезда.
па ју МЕТ бронзу од полупаних звона цариградских држава, об статуа и од осталих споменика непроцењиве Ји вредМоини ли зу 1 5 аравани ками; !
Е ариграду уништили, дуги Е |
ПЕН и ноћу ка Крушевцу, где су, по Мехмедовом наређењу, Турци,
Уз помоћ стручњака потурчењака, лили топове за. БпваНУ. Ра Турски писац Дервиш Ахмет каже да су топови којима је 1 тоне тучен Београд били изливени традс
„од разбијеног цари коња, од спиралног крста и од црвве
проповедан у Риму по
ава двеју комета, којој је у ондатву придаван изванредан значај. една од востока,
описац под 1456
них звона која су поскидана и
Ма ара
ђен, а, смеле.
пар пар паде би оса фан пааиену пићмепрзш на ма а Мару а те 4 ЕЦ 5 па МУ у А
ји Београд нао „грудобран запада"
нама) одбране пеограда 156 голи
Тешко је данас рећи који су то управо споменици били 5 24 да су византиски цареви били давутИ У Цариград "инога ЊИМА а рини дела старе Грчке и свих земаља којима су владали. Средтај ~ је писци тврде да је у Цариграду пре пропасти било окупљено Ке Р не блага овога света им да је само једна трећина била распо+ Го на по осталим градовима. У тренутку кад је пао у турске руке,
ариград је још био. највећи и најкултурнији град ондашњег света. низ Поред тополивнице у Крушевцу Мехмед је у исто време у ВиУ им на ушћу Мораве био отворио бродоградилишта у којима је спремао бродове да Београд опколи са стране Саве и дунава. ј Овако велике припреме ради освајања НВеограда чинио је зато ер је Београ, био последња тврђава која му је бранила проширење његових освајачких планова на читаву средњу Европу, нзеЊи а еролино дана после напред цитиранога писма деспота Ђурђа Би Е: а Мехмед је пао под Београд са војском огромном за оно р ме. Савремени писци тврде да је имао 150.000 војника и 300 топова поред великога броја ратних бродова који су допловили уз Дунав.
Београд, међутим, није био спреман да дочека оволику турску силу, Све донде,док је турска опасност изгледала још доста удаљена цела се феудална Европа хвалила како ће јој изаћи у сусрет и одбранити хришћанство, Буртундски војвода Филип Добри приредио је велелепне свечаности и том приликом заклео се-пред властелом и наАН да ће поћи на Турке и лично поделити мегдан са „великим
Урчином", то јест са султаном. гроф од Етампа зарекао се да ће позвати на мегдан „све велике принчеве и властелу из друштва великога Турчина“, Један француски властелин заветовао се да се неће задржати ни у једној вароши и да суботом неће лећи у постељу дотод не сретне једног Сарацена и не потуче се са њим прса у прса, Немачки и мађарски феудални владари одржали су низ сабора на кодеа су се договарали како да организују заједничку војну против
урака. Сам папа у једном писму мађарскоме краљу Владиславу, позивајући га да крене на Турке, писао му је 10 априла:
„Из ономадашњег писма реченога легата (папског легата кардинала де Санто Анђело у Будиму) и од људи које нам је послао дознали смо да неверни Турчин са великом војском жури да нападне град Београд, Због тога позивамо твоју светлост им преклињемо те крстом спасиоца да што пре изиђеш пред то чудовиште које се приближује јер ствар је велика“,..
„Каквим било начином и средством ! непријатељу се мора стати на пут. Ова ствар захтева да се без обзира на непријатељски бес пред њега изађе на погодно место. Да бисмо растурили његове снаге ми нашу флоту свакодневно умножавамо а храбримо и ускоро очекујемо нашега предрагога по Христу сина, славнога португалскога краља и остале моћне владаре који ће са прејаком флотом лично на исток запловити. Као што смо сигурно дознали првога дана овога априла месеца португалски краљ упутио је к нама своју флоту, а неће изостати ни сувоземна помоћ, јер свом силом преклињемо моћне владаре и све Христове верне. Због тога, ако се непријатељ ма и најмање покрене, бог ће дати да нам све народне вође не само ради наших завета и савета већ и ради својих унутрашњих интереса пошаљу помоћ да уништимо и Турке и цео мухамедански род“.
Португалски краљ, чију је помоћ папа очекивао, од најмоћнијих владалаца ондашње Европе.
Упркос свим папиним узаветима и саветима“ од свих ових обебања није било ништа, Три године пре поласка Мехмедовог на Београд, приликом његових напада на Цариград, удружене флоте хришћанских држава распале су се пред самим Цариградом саме од себе, услед издаја неких од њих, које су чак, како изгледа, помагале султану да пребацује војску у Европу. Сад је било још мање изгледа за неку ефикасну заједничку акцију, јер су одмах после пада цариграда прво Млеци, а затим и више других држава склопили савез са Мехмедом.
Политичка организација Европе половином ХУ века није ишла у корак са привредним и културним напретком тога времена. ФеуДАлни. владари и владарчићи, осећајући да им се, услед развитка капиталистичке производње, измичу извори богатства и моћи, бринули су се само о најуже схваћеним династичким“ интересима и чували су
био је један
Турски војници у средњем веку
поља пати ет
ћ Б "“ а пена аи ден 5 Ми“ 4
Вис да у
СТРАНА 5
(аса Ба ду
екупо плаћане најамничке трупе само за одбрану сопствених замкова. Обавезе заједничког рата за одбрану од Турака упркос папиним по зивима избегавали су на све могуће начине и црквени поглавари, који | су у исто време били и феудални власници. поморске трговачке држа- | ве, Млеци, Ђенова, Фиренца.. где се рађао капитализам, У дивљој « међусобној конкуренцији, гледале су једино како једна другој да под»
вале и да се докопају левантинских тржишта којима су. располагали
Турци. ; Р Због свега тога Турцима су пружали отпор само онп феудални господари који су били непосредно нападнути, Чак и феудалци једне | исте државе који су били ближе граници нису могли да издејствују помоћ од оних који су од ње били удаљенији. ЊЕ. Мађарски великаши, који су били најизложенији, одбили су да држе сабор ради ратних припрема У јануару 1456, као што је краљ Био наредио, јер је то било сувише близу Божића, па су га одложили за фебруар. Тада је решено да се услед оскудице У храни поход против турака одложи за август како би се за војску могао прикупити порез од дуката на дом и припремити дочек војника који ће са стране доћи у помоћ. Другим речима, мађарски феудалци гледали су да са себе. скину што већи део ратних трошкова. ' | | Турци су, међутим, још преко Н што смо већ видели, првих дана јула били огромном силом. ј Гаје 834 главног команданта мађарских трупа био је. одређен Јован | 'ф Јанко из наших народних песама), Он је за ко- ј манданта Београда био поставио свога шурака Михаила Силађија, кога неки наши старији писци називају Свилојевићем. придодао му је још двојицу чувених восковођа, свога пријатеља Михаила Орсата и иску-= снога Шпањолца Јована Бастиду. У град је довучено нешто хране и доведено неколико бродова. Непознато је колика је била градска посада, али се зна да је била једва нешто већа него у мирном добу. Нија могла бројати више од неколико хиљада људи. Мађари су држали горњи град, а у Доњем Граду становали су, како изгледа, у већини | Срби, који су давали посаду за дунавеску флотилу и нису имали приступа у Горњи Град, ИЕ 5 : Тлавна нада полагана је У војску коју је Хуњади купио .по | Угарској да са њом удари на Турке под Београдом, али „У јуну месену, кад је Мехмед већ био на обалама Дунава, Хуњади Је још преговарао 'А са угарском властелом и имао је код себе толико мало војске да су се 'и они који су пристизали деморалисали, видећи са.чим се он спрема на онолику турску силу. Окупљање војске омбтале су и заваде међу феудалцима, мање више верним вазалима мађарске круне, око чијег су се наслеђа во- 2 диле сталне борбе. На једној страни били су краљ Владислав, УЛрих ЕД Цељски и деспот Ђурађ Вранковић, а на другој страни Хуњади, као | претендент на престо и Силађи, На неколико година пред рат, Бран- + ЈА ковић је био заробио и оглобио. Хуњадија, а ускоро после тога, Хуња- ка: дијев шурак Силађи био је ухватио њега и његову жену Јерину И уценио их великом сумом. ; | Кад су Турци стигли на Дунав Бранкови. видели, напусито веома тврди смедервски град, сазидан по последњим | правилима ондашње војне технике, и склонио се у други свој трад | Бечкерек, Његово писмо папскоме легату у Будиму, написано 80 јуна, ј које смо већ цитирали, изазвало је У мађарској престоници толики страх да су краљ и његов најближи доглавник гроф Улрих цељски побегли у Веч. Тврди се чак да је онога дана, кад се Мехмед појавио под Београдом и сам капетан будимски напустио био град и оставио та пуне две недеље без одбране. Док је Хуњади У Ковину очекивао угарске и немачке племиће да са њима и њиховом војском ене У одбрану Београда, они су се позатварали У своје замкове решени да
ту сачекају развој догађаја. , . у | "Гринаестога јула Ђурађ Бранковић писао је моново папскомеа
легату кардиналу де Санто Анђело у Будим: | „...„Јављамо вашем поштованом очинству како је свирепи пага- Е нин господар Турака био са свом својом силом под нашим градом ј Смедеревом и повукао се отуда, али не са чашћу, јер су многи из његове курије и то главни људи били побијени а друти су заробљени и до сада се држе у реченом нашем траду“. урма за Извесно је да су неке српске чете нападале успут Турке) али. то свакако није била Ђурђева заслуга, јер је он са. Мехмедом имао. склопљен споразум и по неким изворима чак поздравио је султана при пролазу кроз смедеревски крај. У истом писму Ђурађ даље вели; , БА затим исти Турчин отишао је и опсео. град Београд и са Џ сува и са Дунава и тресе га дању и ноћу без престанка својим лумбар : дама. Једну КУЛУ већ је сасвим разорио“. | "тога дана београдској сасвим малобројној посади није још била идућем броју како је
стигла никаква помоћ са стране. Видећемо У у | Мехмед организовао нападе на Београд и како је Београд и поред 4
издаје феудалне властеле ипак спасен. — наставиће се — | ЈГ Е
зиме отпочели припреме;и као = су пред Београдом са
Хуњади, (Сибињанин
~
ћ је, као што смо већ _
+
поразбијана“. ОБРА"“ | пили :20О ОК АЛА АИ Лећи ћемо на нутак касније, више та нико и не гледа,., придо- бријао, нико, верујем, није посвећивао томе ни зију. Може се двапут у животу рећи — „волим“, седи у подруму и ослушкуја једне мисли више него што је то заслуживало. Да, али се умире само једанпут. Тражили су моју глаАли им дам главу било
— Онда да пођет патос. Даћу вам хиља
Хојни је климао тлавом
е пуном брзином.
ду злоти.
— али то је значило не. ушао сам за њим У
као испран, с. а одјек мина које с времена на
Кад му досадио клупа у подруму, еницама У капији. Као м сви дру-“
шлица, заједно с другим време прелетају.
у екто махну руком. к и јем смо стајали, не знајући каква ће замењује је степ МОЈ 1 најближих неколико часова, ти, Киша и досада.
нам бити судбина ни
У списку станара прочитао
убрзо сам угледао "дворишту У држало избијање У
тора, као и мене.
хл
први комадић полу
зграде већ после
јасно да преко шездесет људи О са == 2. некако нахранити и дати им пр врејег По очима. скупило — треба неке 1 И аи
ноћиште. Појавио се заним машћу, цали су нас да се" места за спарање, још више појачала.
вечеру. Прву виолу
те
чија Ровињски ' мени и практичаћ. Помагала му је Ванда ми лашевска, којо; је често притрчавао муж, о не шешире, га] својим ви Ј а вали. 3 исоким ногама. укена га је слуш слав, на' својим ви масти и хле- шир, додуше,
само једним ухом. У ба, у питањима малог требало слушати пама,
већ нараслој гомили станка исто та
послужавник с Кућни становници потсти-
с чајем. # ; затим су нам нашли
човек ед неки
милашевског.
сам име
њих људи,
еба изнео
ациског часа, — толико на
нам је насто, кад је већ
стидимо,
Сутрадан се „акција за по Добили ину У тој акцији свирао је х четрдесет година,
смо доручак, руч
питањима каше,
чинило се да
резлисма,
милашевских. саме. Мотали су се по коју је зако као и инспек-
јнић било с се
моћ“ ако и ћур“
није
Бринули су се 0
Тако се неколико десетина лица слило у масу, у којој се нико није разликовао. После два дана сви су се већ познавали. не могу да кажем да лису милашевски раније већ знали ко сам ја. Можда јесу, а можда и нису, не могу да кажем. Али овде У дворишту упознали су ме свакако. Хоћу одмах да кажем да сам скретао пажњу људи, да сам се разликовао. Чиме7 Одмах ћу рећи. , у
Знате ли по чему су гестапрвци познавали Језнате ли по чему су их познавали полицајци") По зеленим шеширима. Не знам колико је Јевреја живело с исправама, колико их је излазило из куће, али су сви, или скоро сви, као један, тражећи пута и начина како да ослабе своју особитост и да прилагоде своје стране, неовдашње ликове улици, сасвим независно један од другог, дошли на то да треба да носе зелене шешире. Заиста, то је психолошка појава. Сви су носили зелете су их тамномодри одмах препозна Не заваравајте се, и ја сам носио зелени шене тиролски, с оним узаним, уврнутим гајтаном, као што је носила већина, али ипак зелен, Неки уљудан полицајац једном је упозорио; Тако вам бога, реците им да промене шешире. Преоменили су. Свршило се на том да су један %ешешир заменили другим зеленим шеширом,
б Е ној страни улице = лени
" Бин КЕ мотаврени Мр ву зе на другој Зашто, не старам се да то протумачим. рата лице Фоша и трембацке, који Време рата — то је време илола. Имао сам по»рапи, био је 'утас - стране, из зграде министар- знаника, који није излазио из куће без вешто саа туноа затва < А РЦ а“ бензинске станице У «вијеног кишобрана, „С таквим кишобраном_ нико и. тај ата па су тај угао убрзо и тач“ неће у мене посумњати“. Тај мој пријатељ веровао У ПР ПВП а смрти. Да првог дана нисвм у је у кишобран, а ја сам веровао у — чешаљ, Још = сбузлабо жељу за даљим путом, моји земни од пре. рата сачувао ми се јадан остатак рожаног Сетели киснули би тамо све до сада. Немци су пу“ чешља, Ако бих изишао ма улицу, а не бих га пали чак и на санитетске сестре с тракама црвеног напипао,у џепу, одмах сам се у силној паници враврста, од општом _ паабајо да обави. Око три ствари сам Фе а но
: | вена п ада им. с
не а искрсна неко за време рата: ока зеленог шешира, чешља и... ново. лице, јер с "времена на време је понеко ипак браде; стално сам се бринуо о томе да је немам. 5 = хо- ррна, густа брада, милијарда црвића, под којима
на неки немагући ће силом да извуку сте те како је тамо
их бију Ко бије7 — прилази одједном неко ко нија
чуо почетак. Али такав се отвара да га прогутају ваједно са чарапама! не воли ни такве кој сасвим тачно.
пелама и мокрим
не воли кад се прекида.
желе да говоре, ако
начин стизао.
из њега новост; 2 те бране ли сет
како, зло пролази Маса
не знају нешто
Окружавају га, а — те одакле
наши
ји не
Тани, али говори, па ћемо ми већ сами оценити колико вреде твоје речи. Испитавши придошлицу
све. на ситна црева,—
маса та полако напушта.
тре-
су губило лице, црна брада, густа као мравињак, био је мој свакидашњи непријатељ, Без обзира на то гле бам био, нисам се ни корака макнуо, а да
| Тридесет уста се нисам обријао,.
блатњавим пије нестрпљива,
А сада сам већ четврти дан био необријан. Једне је убијала досада, друге глад, а мене пре свега "мисао о бради. Трљло сам руком обраве, сањајући о уклањању браде, као оболелог зуба. Нико се није а ивајиниевњ |
у) Полиција је била састављена углавном од домаћих Немаца; имала је тамномодре- униформе.
· пријатеља, против његових нељудских закона; Ме-
„него су,
моје браде сигурно нису проводили никакву реви-
али моја брада је била друкчија, моја је одређи- ву; вала мене, истицала се као национална боја. Да, али зар се нисам налазио међу Пољацима,
који су пограбили оружје против заједничког не-
себе
ђу Пољацима који.. Хиљаду пута да, милион пута
да, па ипак ме је мучила моја брада. Само ја једини
У дворишту имао сам је такву. Бити јединим на
неправом месту, верујте, но, али шта да о томе
говорим» =»
се ради о делу, тешке тренутке.
"Трећег дана кроз подруме дошао је к нама т, Лангнер, власник каване у суседству. Позвао је у страну ћурчију Ровињског и Станислава Милашевског и поверио им нешто шапћући. Кад су свршили дошаптавање, ћурнија је викнуо: пажња, пажња! Обвезници Земаљске војске“ и добровољци који хоће да учествују у устанку, нека се пријаве мени,.. , ;
Неколико је особа полаганим кораком пришло и покушало да заузме војнички став, Али Лангнер и Милашевски више су се интересовали онима који за то нису показивали воље. Отајао сам на вратима собе за пеглање, која је била сада мој стан, и одједном сам на себи осетио поглед Милашевског, пун одређеног смисла. Окренуо сам се и ушао У собу. Ускоро сам чуо кораке одреда који се удаљавас. Могла је бити десет сати до подне. ·
Нисам имао илузија у погледу моралне жвалификације свога поступка. Поступио сам као кукавица. Моји обрачуни с непријатељем били су много тежи него тих дечака који су се пријавили на први позив. Помислио сам да више никад у живату нећу моћи погледати у очи Милашевском, Гризло ме то, гризло ме то утолико више, што у себи нисам могао извести промену те одлуке, све. кад би ми се и пружила прилика. Стално ме је убијала моја брада. Размишљао сам о њој овако; она је већ овде У дворишту мој непријатељ. Кад се предам у руке тим младим устаницима, тим младим дивљацима, који су не само говорили Кеннкарта,“) можда, навукли у себе хитлеровски дух, хитлеровски начин мишљења — јер никакав друти никад нису упознали — зна се онда какву ће ми судбину донети моја брада. С том брадом нисам био човек — нисам св у томе заваравао, Ако су тим младим, сјајним занесењацима старији и ревидирали извесне појмове, — но опет, на отсеку, рецимо,
кршио сам их.
људе;
така, поновио се
да иступим,
Рекох име, Кроз п а
животу они који
недуго посла
који су се тако уср; и они изгинули у п Не знам.
|") Земаљска војска (АК) — некадашња државна војска, сада-војска лондонске пољске владе,
"у Кеннкарта, немачки, уместо легитимација, лична карта, | џ
имали су право, како, уз шале и потсмевање, извучем пристанак сам се само бојао, те је тежак камен кукавичлука био дубоко сакривен... Милашевски могли о мени помислити. оно се или сам имао никаквих оправдавања. през
Јачина унутрашњих доживља степеном зависности. Љубавна зависност није ни„шта према зависности од глади. Сасвим туђи људи су ме хранили. га У име извесних грађанских осећања. А ево,
У шест сати увече свако ново лице извлачило нас је из закуисти вињески је стао усрел дворишт јавило се десетак особа, Исто сам на вратима собе за пеглање. Стид ми није до пуштао да се сакријем,
вам оно што се логађало, Одједном, ухв поглед Милашевоког, Нисам издржао дуже, Кемена липа кроенух према групи која се формирала. и ви такође% —! запитао је Милашевски, — Ваше имет,,.
кроз Мјодову у Стари Град. положили смо заклетву, а два сата потом — кренули смо према дољи акцију, Маса света кој» се набила у уске улимице, испочетка је тупо гледала, повикала нам: Живела пољска војска! Уличице су вахучале од усклика, зрачиле осмесима, Тек тада ми осе: лице разведрило,
су
нашег одласка!
6
друмима Оперет7
(С пољског превео К, А
да
на то; Уосталом,
сам све што
Схпатао
извршава или
Лангнер је поново дошао призор као и јутров.
а
Један
коју чини Висла,
а онда се осмелила
пошли е Лангтнерому
— нисам могао да из можда
9У
Алпи тамо где не. Никивљавао сам
ја условљена је
чинијице каше у доба У име че-
по
Рроа и проговорио. прикао и јутрос, стајао
недостатак одључности
Очима које нису ништа виделе гледао атих на себи
руме дошли емо у Сенаторску улицт сат касније
У прву
м
из куће коју сам описно можда су остали У 2 остатак је, међутим, дапело' изгинуо, Морало се то догодити кад су Немци запазили да се по кућама налазе ненапружани становнипи, потерали су све-у подруме Великог позори+ ита и све их тамо побили! у пргим данима (устанка) Немпи су убијати сва који су им допали шака, Каква је била судбина Милашевских) који су ме, истиснумши из мене обтатке части, спасли од емрти, — ћурчија Ровињеког и свих оних добрих љули,
о заузели око нас, — јесу ли
'
Адолф Рудњицки
јуав