20. oktobar
| у
СИДЕ а
у рганизовање бе зе: "тине и правилне дистрибуције иу вези ес тим културно услуживање | потрошеача, чини један од основних залатака "које Петогодишњи план поставља пред нашу трговину. За извршење овога за датка потредно је рагполагати резгранатом малспроданом мрежом кога ће правилним раз мештајем продавекшт по читавом граду смогућити потроша чима да робу широке потрошње добију непосредно у крају где станују.
„Какву нам слику у свом по гледу- пружа Београд2
Анархи:а која је владгла' У предратној трговини. нарочито се одразила на развој трговач ке. мреже, Капитализам, наиме, не познаје проблеме пл: нирања трговачке мреже и-њеног распореда онако како одговара друштвеним потребама. Ин терес и потребе потрошача стоје на последњем месту при ликом одлучивања. једног к> питалистичког предузећа где ће отворити своту радњу. Тежња за постизањем што већег профита је прво и одлучујуће мерило у том погледу. Ово, на равно, доводи до ненормалног пораста мреже и ло њене којнцентрације на нојпрометнијем делу града. у његовом центру. „Главна улица града препуна је»; · продавница распоређених једна поред друге, које прода-
ју исту ' врсту робе, „водећи борбу за истог купца.“ "Све. је ово било карактери
стично и за: трговачку мрежу Београда. Пре рата Београд је имао неколико хиљада трговачких радњи које су у скоро 80'/о случајева биле распореБене "у. централним | деловима града. Улице које воде од Сла > вије до Калемегдана, Кго И 0стале које гревитирају „ужем центру“ "препуне су. биле про ПЕН. м велихом броју слу:
чајева продазница исте бранше,' Периферни _ регони града ОИпИ су потпуно запостављеНа тај начен радни човек је 516 да набави одело, шта друго, морао цент"р, чак и'са
к цинеле ил: БИ ћИ У
даљина од по некдлико кило- метера. ај "По ослобођењу, с обзиром
на измењене друштвено-еконамске услове морала се извршити радкхална промена. Али, питању празилног распореда постојеће мреже и рсзавоју нове која се стварала, није се у почетку погветила довсљна па жња. Питање њеног развитка и распореда било ја остављеко појединим друштвеним | и
зодруж: ТИМ предузећима да га ачиа "решовају. Овакав начин стварања мреже није нарочито побољшао стање које је за тецчено,. Пословања градских предузећа и задруга у првим годинама по ослобођењу носила су у себи улке клице капиталистичке трговине, што:<се одразилс и на развој њихове малопродајне _ мреже. Општа тежња и код једних и код дру тих била је усретсређена на отварање продавница у најпро метнићим деловима града и У вези с тим запостављене су по требе радних људи са периг ферије.
"Поиватни сектор пак, уколико је и имао продавнице у пе риферним рећанима није игрјго неку значајну улогу у снабдевању. Рад 'овог сектора био је сконцентрисан (на штпекулаци“ ју и илегалну трговину. _Продавнице приватних трговаца У ствари дтлеко су више служи“ ле као пграван за прикривање њиховог шпекулантског и про тивнародног рада него' за снаб девање становништва То <е
ћрастично показало приликом ликвидирања овог. сектора, када је код већег броја приватних трговаца нађено по неколико пута више сакривене р0бе, којом се шпекулисало, него оне која је била“ одређена аа „легалну продају.
„Улазак у прву а нарочито У другу планску годину · донео је и у погледу развоја трговачке мреже (као и у нашој трговини уопште) читав преокрет, Извршни одбор Београ“ да узео је у своје руке планирање трговичке мреже. Њен развој и распоред. не решавају више градска предузећа и задруге, већ она претставља 'о6јекат јединственог планирања и регулисшња, Приликом планирања. насупрот старом стању, сада. служи Као критери тум: | распоредити продавнице
у оквиру постојећих могућно"сти тако да буду максимално приближене, потрошачу и на тај „начин створити радном све ту. морунност да- Ст 59 ко и
Наша. градска
у
Развој Беотрнаске.
без- чекања · дође ло задовоље
ња својих потреба. Е
Ма да је план овако постављен, он ипак у прошлој и у првих неколико месеци ове го дине није могао бити остварез. Равлог за то лежи пре све га у чињеници, што су инвестициона _ средства одређена за потребе развоја мреже била исувише мала, а затим У томе што се највећа део лока ла нглазио у руксма приватног сектора. Ова последња околност онемогућавала је рад на правилном „размештају мреже односно преформирању сувишних продавница једне бранше у продтвнице друге бранше којих нема ловољно (на пр. колонијала и' бифеа у млекаРе. продавнице хлеба и сл), Тек _ лихвидацијом — привотног трговачког сектора дошло се У могућност дефинитивког решења питања постојеће мре же и регизације плана Преу| зете продазнице приватних тр говаца, у оквиру плана, ргспо ређене су на градска предузећа и задруге. Тачно су одре
ђена места где ће бити смештене продавнице робе масов
не. потрошње а где остале. У овом погледу Извршном одбо ру корисно су послужиле при
чин трговачка мрежа је већ у прошлом месецу знатно'изменила свој изглед а у току те кућег квартала' биће у потпуности формирана онако како је планирано за ову годину.
„Овде се треба осврнути па си-
туацију у Првом и Трећем ре јону. Наиме, у овим рејонима
"има далеко више радњи него
што је, с обзиром '#На бројно стање становника и територијалну величину тих рејона. по требно. Међутим; с обзиром да. ови рејони претстављају натвећим својим делом такозвани „ужи цечтир града“ са наслеђеним _ највећим _ бројем локала, који су ин по своме у ређају нафбољи, то су сви они У интересу естетског - изгледа града укључени у мрежу, ма да, ако би се стриктно придржавали закона - који важе за планирање мреже то не би смело бити. Но, и овде је у ведена једна новин:. Сви локали. који се налазе у истим зградама а имају услове 32 спафање, биће претворени У једну целину. Тако ће се. добити мењи број великих и све тлих локала уместо шаренила које је досад владало.
Ако погледамо цифарни однос између стања које је код
| трговина У борби за извршење плана
Ме
трговачке мреже _
почетку ове какво ће бити већ У току 0вог квартала,! добићемо следећу слику: док је у почетку го дине било прехранбених продавница 447 а непрехранбених 524 (овде улази и 331 продавница дувана), у току овог квар тала већ ће бити прехранбених 1.129, непрехранбених 1.054.
Ситуација је нарочито измењена У периферним рејонима. Док је на пример у почетку тодине у УП рејову било продав ница колоничтлне робе 26, мле кара 10, продавница поврћа и воћа 13, хлеба 14, меса 21, тек стила и обуће 8, нирнбершке робе ниједна, гвожђарских 2 (у ове бројеве урачунат је и приватна сектор), у току текућег квартала биће држгвно-за дружних продавница: колонијала 35, млекара 27. продавница поврћа и воћа 22, хлеба 48, меса 28, текстила и обуће 10, нирнбершке робе 2, гвожђарских 3.
Трговачка мрежа, онако ка ко је, планирана, биће довољна да згдовољи потребе робног промета који се предвиђа у овој години, Међутим, с 06-
зиром на све бржи развој Бе- ·
отогла и повећање броја ње-
тодине и стања,
. чини локала, што значи даће
"жу предвиђене су просторије
ска да-се кроз-њу' овна промет чији ће волумен · (бити знат. но већи од овогодишњег. Затим, специјализација и типиза“ ција мреже, којој ће се још У току "наредних месеци -приступити, поставља такође нове за хтеве. За ову сврху неискоришћени део старе, наслеђене мреже неће моћи да.задовољи нити по месту где се сада налази нити по уређају, и, вели-.
моршти да се ствара: нова. мре жа. Она треба да никне у'новим зградама које“ се подижу у Београду. _ Међутим, : лосад у овом погледу није скоро ни шта учињено. У. веома. малом брофу од зграда које се поди-
32 продавтице. Па и оно што је предвиђено не одговара захтевима који се данас постављају пред једну продавницу, како у циљу правилне. манипулације робом тако и ради културне услуге _ потрошача. Зато се овом питању | мора посветити већа пажња, Урбанисти и пројектанти, приликом прављења пројеката и планова нових зграда,., треба у спора ЗУМУ са планском. комисијом ИОНО Београда да узму у: обзир и потребе нове трговачке
: помоћ: тамо где се заостало или
медбе и предлози грађана на
зборовима бирача. На тај н=+ у погледу Мреже ·
државног и задружног сектора владало на
мреже.
гових стоновпике, већ у идућој Бранко ЂУРАШКОВИЋ.
години ова мрежа ће бити у“
УСПЕО „ЖИВЕЛА ЈУГОСЛАВИЈА“!
НАСТУП ТИТОВИХ МОРНАРА, НАШЕ „ЖИВЕО Тито“!
ЧчИТО ЈЕ КЛИЦИМА ИМЕ
оре
Ц
· Повећањем довоза, цене воћу и поврћу _____у Београду знатно су пале
роблем снабдевања великог града увек је веома компли-
кован. Да би се он правилно решавао, потребко је извр-
шивати низ и низ радњи, Међутим, кеко код нас у трго-
вини још нема довољно кедрова који умеју да воде праву социјглистичку трговину, У снабдевању Београда долази, прилично често, до разних пропуста. Да би пијаце града биле снабдевене, потребно је, пре свега, преко откупног спарата ту робу“ обезбедити са терена, а затим је транспортовати у град. А веома често се дешавало да откупни органи не шаљу на тржишта Београда довољне количине робе. Поједини откупљивачи проводе на терену по три месеца, а да ништа не откупе.
Услед | недостетка робе у градским предузећима на пијацама, цена производима је била висока. Кулаци који су редовви посетиоци пијаца доносећи сзоје проигводе У град, набијали су цене по својој вољи, Они су продавали. робу пиљарим:, а ови су са њом шплекулисали одређујући јој сами високу цену. Граћанство је, немајући често других извора за снабдевсње услед слабог довоза робе у градске продавнице, било принуђено да
робу, купује по врло високим ценама. Ликвидацијом пиљара кло последњих остатака шпекуланата, ситуација се знатно, изменила.
Промизвогач је био принуђен, вемајући више уточишта код пи ' љара, да своје производе продаје. градским предузећима по јев-.
тинијој цени, или да их сам продаје на пијаци
Одељење трговине и снабдевања, уочивши све неправилности кофе.су се дешавгле у вези са авабдевањем, почело је да отклања из апарата за откуп све људе који се нису довољно залагали У раду, који нису схватали значе! соцкалистичке Трго“ вине. Апарат за откуп је почео боље да функционише, довоз је знатно појачан, и Одељење трговине, и снабдевања било је у мо-
гућности да диктира дневне пијачне цене, Тако је у току послед-_
њих двадесет дана на београдским пиђашлма примећен знатан пад цена. Боранија се сада може добити на пијзцама у градским предузећима по цени од 6 динара, а кромпир по 12 динара килограм. И код других артикала цене су знатно пале, ,
Градско предузеће за воће и поврће добија норме за дневни план довоза робе. Испуњавањем плана омогућава се диктирање дневних цена. Што се тиче воћа, њега на пијецама нема довољно из објективних разлога. Мраз и гусенице уништиле су воће у ближој околини, и сада се откупљује, углавном, из даљих- "мрајевау. но тај довоз не задсвољава. Један од разлога што.
Наступ наших морнара на слету у прагу
ПРЕД 280.000 ГЛЕДАЛАЦА, НАСТУПИЛИ СУ НА ХГ СВЕСОКОЛСКОМ СЛЕТУ У ПРАГУ НАШИ ФИСКУЛТУРНИКЕ АПЛАУЗ ЈЕ ДОСТИГАО ВРХУНАЦ КАДА „тито“,
НА ВЕЛИКОМ ДЕФИЛЕУ У ПРАГУ, КОЈИ ЈЕ ПОСМАТРАЛО ОКО 750.000 ГЛЕДАЛАЦА, У ПРИСУСТВУ ПРЕТСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ КЛЕМЕНТА ГОТВАЛДА, ЧЛАНОВА ВЛАДЕ, ДИПЛОМАТСКОГ КОРА И ГОСТИЈУ ИЗ ИНОСТРАНСТВА, "МОРНАРИ ЈУГОСЛАВИЈЕ ОДУШЕВЉЕНО _ СУ, ПОЗДРАВЉЕНИ. ПРАЖАНИ. СУ КЛИЦАЛИ ТИТУ, ЈУГОСЛАВИЈИ И
ЦИМА
"кромпиром и парадајзом., Дневно се довози 6—8 вагона кромпи-
НАРОПОЗДРАВИЛА ПО-
ФИСКУЛТУРНИЦИ ИМ МОРНАРИ. ПУБЛИКА ОДУШЕВЉЕНО ЈЕ СУ МОРНАРИ
ПРАШКА
ТЕЛИМА _ ИСПИСАЛИ
ЧЕХОСЛОВАЧКЕ
ФИСКУЛТУРНИЦИ и НАШИМ ФИСКУЛТУРНИ'" | јури и :.
св. ти Хи
по пијацама нема довољно воћа фесте и незалагање откупљивача, Они се на терену углавном сконцентришу у исте центре, 'а "не иду по селима У којима има воћа. На пијацама има највише кајсија које су се доскора продавале по цени од 24 динара, док им датшлшња цена, због појачаног довоза, износи 16 динара по килограму. Иако је довоз поврћа знатно побољшан, ипак поједини артикли не задовољавају потребе стопроцентно. То је случај са
ва, а требало би увести 10—12 вагона. И парадајза би требало увести више, али обзиром да се он довози чак из Истре. а нешто мало из ближе околине зато што још није зрео, није могуће, бар. 28 сада, знатније појачати довоз. Услед недостатка тих производа који се сада највише траже, стварађу се редови, којих је у последње време, због појачаног довоза, истина, све мање. Редова има углавном на' периферним пићцама пошто Град“ ско предузеће за воће и поврће и предузеће „Космај“ не воде рачуна о правилној расподели-робе по свим пијацама, Да би се. и ти последњи остаци релов» ликвидирсли, почело се са прављењем оријентационих дневних планова расподеле робе по појединим пићацама, обзиром на могућности. потрошње робе од стране потрошача. На тај начин ће све пијеце бити снабдевене' довољном количином робе за потребе својих потрошача. У. Одељењу трговине пи снабдевања дежураће сваколневко од. 3—8 Ун. футро, чиновник који ће бити у непрестаној телефонској вези са пијацама, Управници пијаца ће му сваких пола сата јављати колико им још које робе треба и. дежурни чиновник ће вршити распоред, Упревници пијаца: ће водити рачуна о распореду НЕ бе до тезгама да се не би дешавало да једна тезга има робе, друга | стоји празна, па се крај оне где робе има, ствара 1 Правилном расподелом робе по тезгама, под условом. ла: на пи-_ јаце стигну довољне количине, управници пијаца ће пећ потпуности да ликвидирсђу редове, . пи
Да би се. омогућило снабдевање | запосленим женама,; које У ране "јутарње "сате немају времена да купуту-поврће и друге артикле на пијшци, требало би да поједине пиљарнице и бараке. градских предузећа буду отворене и увече. Одељење трговине и снабдевања би требало да расмотри и ову могућност побољшања снабдевања редних људи Београда. Поред низа: мера које Одељење већ предузима, и ово би био један важен допринос за све оре и успешније %у од ваве. Пода | ЈЕ
=== =
( пе пен нитаите ншЦ 5 - 4
-
„бољу. ' им
. остали
ОН повољног фризачког. рада |
И ланов организација најок з)| вог _ фронта обухватили су године далеко веће задатке | дека што је то било прошле и „рави: јих година, "Извршење тих зада-| така је у зависности и од тога | колико ће, одбори организација. који руководе извршењем планова, знати“ како тече извршење планова, да би могли да пруже
да пренесу "напредније методе | _ рада које се покажу на поједи- | ним местима и да тиме убрзају || „рад код свих група, бригада, чета, које раде. То значи, да се мора имати тачна' евиденција из вршења _ плана
„У развоју евиденције досад учињени су,“ првенствено у Београду, крупни резултати. -
Прошле године углавном се обрачунавање радова вршило..на тај начин што се узимао број датих радних часова па се то множило са,„десет динара за сат што је дозвољавало да неке организације, које су имале у; плановима лакше послове п дале, иззршлавајући их „више радних часова, буду боље од оних које | 5 су дале нешто мање радних ча- | сова али су радиле, далеко те У же послове. Или, постојала: је [ могућност да један _ рејон или радна јединица, која је имала више радних часова, постигне 5 мањи учинак од „неке друге па |; да ипак буде проглашена за нај-
Отклањању овог недостатка приступило се почетком ове године. Вредност извршених радова од тог. времена рачунала се према просечним нормама у граћевинарству. "Али, и овакво обрачунавање показало се неподесним, У евидентираном _ раду није се могло видети све“ оно што је важно да би се добила ] слика рала једног рејона. или 5 једне радне јединице. Сада су се бележили не само радни часови него и оно што је урађено “али није бележено како је урађено. На пример, код преноса, материјала, видело се колико се сати радило колико је лица радило., али се није видело да. ли се тај материјал преносио рукама, колима или камионима итд.
Сви ови недостаци су уочени приликом сумирања · резултата међуградског такмичења и донесена је. одлука да се изради. је- | динствен ценовник за све врете| _ ралова и да се у њему ·одразе сва искуства у вези:с- евиденцијом добровољног физичког рада. За његову основу узете. су најновије норме у грађевинарству и тај ценовник је одобрен _од Министарства грађевина ФНРЈ. Према њему Градски одбор Народног фронта за Београд створио је формуларе за' евиденцију рада. |
Статистичари ће према њему Е требати да приликом уношења ђ
ЊЕ
, количине рада изражене у рад-
ним сатима, броја учесника и радног учинка који су они дали; опишу укратко и сам рад да'би
1.
се могао тачно применити нови ћ ценовник, Увођење новог система еви- | денције „захтевало, је ' упознава- џ ње свег статистичког апарата са 4 новим начином рада. Током 'туна 4
одржан је низ састанака евидентичара на којима су они добијали упутства како ће у будуће водити евиденцију. — Резултати тих састанака су се већ осетили и' евиденција је досад знатно, побољшана, _ узевши у целини, али то не значи да она у свему задовољава.
Служба евиденције током јуна „месеца добила, је осетна побољшања. У радне јединице ступили су многи чданови“ синди- || ката који доскора "нису узимали учешћа у лобровољном раду па. ни у евиденцији. Међу њима налази се већи број људи који су. у стању да у свему испуне. задатке који се налазе пред ,евидентичарима. Ти чланови Фронта који су из предузећа.и устано ва, имају у вођењу евиленци “+ искуство и много ће помочи ле се побољша евиденција добро. || вољних радова, Упрзво у томе треба у многоме тражити узроке побољшања у евиденшени ко. || ја. се осетила у последње вре ме, Али баш та чињеница, с друге стране, указује да се пре. „недостаци у поглелу е виденциј је могу још лакше укло нити, јер се за евидентичаре нг многим местима или за помоћ е“ видентичарима могу узети'љул' који у томе имају искуства 6 који ће се брзо снаћи у вовиу формуларима. л- М
Побољшање евиденције олразиће се, према томе, ако се, љ потпуности спрбведу сва упутства које је дао Градски олбог. Фронта, не само што ће одбор" Фронта добити бољу слику. нв: || вршења планова, што ће им по моћи да правовремено отклањају, недостатке који се буду пој зв љивали, него и у правилној онени радног учинка што је врло. важно код проглашавања најбо- · љих рејона, бригада, чета, десе тина или појединаца.
Ма алоја свила ј -