20. oktobar
СМРТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА НАРОДУ!
~ у
"нутом ћутања одата
БРОЈ 191 ГОДИНА У
~
пари Ут РА и ен и те ата е трна еТвиате Ти Еуари Ра
БЕОГРАД. 23 ЈУЛ
ж
ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА
ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ
ЦЕНА БРОЈУ 2 ДИН.
ж РЕКТОРА ДРАГ. ЈОВАНОВИЋА 117, ТЕЛ. 20-443
Почетак рада У конгреса Комунистичке партије Југославије
Политички извештај Централног комитета КПЈ поднео је друг Тито
среду 21 овог месеца, у летњој дворани Гардиског дома у Топчи"деру, отпочео је рад Пета конгрес Комунистичке партије Југославије. “Конгресу присуствује 2344 делегата, већином старих "чланова – Партије. То су стари борци који су још: пре рата у илегалном раду показали своје пожртвовање и – самопрегор, борци Ослободилачког рата са споменицама и одликовањима. Бурно поздрављен готрајним аплаузом,
ду“
Тито, саопштавајући да отвара Пети конгрес Пар. тије. Сви делегати су устали и стпевали Интернационалу. Пошто је ми| пошта палим борцима комунистима и омладинцима, изабрано _ је
~
дакциона комисија од пет чланова.
Када је радно претседништво заузело своја места и кад су се стишали поздрави делегата, друг Моша Пијаде је захвглио делегатима на _ указаном поверењу _ друговима из радног претседништва и поздравио у име Конгреса госте из земље и госте из предузећа и месовних организација, који су дошли да присуствују Конгресу. Пошто је предложен дневни ред, који је једно-
гласно усвојен, и пошто 1 1 к Ду: : је једногласно _ изабрана Верификациона комисија,
прешло се на прву точку "дневног рела: Политички извештај ЦК КПЈ)
Бурно и дуготрајно поздрављан од стране делегата и гостију, друг Тито је одржао следећи реферат: Реферат
друга Тита
На говорнипу, бурно и луготрајно поздрављан од стране делегата и гостију, изншао је друг Тито и одржао реферат: „Политички извештај ЦК КПЈ“, у коме је, између осталог, рекао: „Другови!
Прошло је скоро 20 година откако је био одржан Четврти конгрес КПЈ. То је јединствен случај у хисторији радничког покрета уопће, али када у 0вом реферату изнесем кроз какве је све тешкоће морала пролазити наша Партија онда ће вам бити лакше разумјети зашто се Конгрес наше Партије Није тако дуго одржао.
Овај Пети конгрес КПЈ одржава се под нарочитим усло вима, под условима темељитог друштвеног преображаја у нашој земљи, под условима изградње социјализма у новој Ју гославији. Он се одржагтл послије многих побједа наше Пар тије у току велике Ослободи" лачке борбе, у којој је КПЈ сјајно: , положила свој испит
о а ~ ~
изи- | ~шао је на говорницу дру“
радно ·
авангарде радничке класе: он се; даље, одржава послије великих успјеха КПЈ као руководеће снаге наше земље у обнови и у изградњи социјализма у новој Југославији.
То је први конгрес на који наша Партија излази тако снажна и тако јединствена као никада прије. То јединство сте чено је послије дуготрајних на пора и борбе против разних фракција и група које су кроз дуги низ година разједале пар тијски организам, послије борбе за чистоћу Партије, за теоретско и'политичко уздизање члан ства, за бољшевизацију наше Партије. То је био дуготрајан и тежак процес који се одвијао пол нарочито тешким условима, под условима дубоке нелегалности у којој је _ наша Партија била преко двадесет И пет година,. под непрекидним свирепим прогонима који су, нарочито под шестојануарском диктатуром узели оштар карак тер, претварајући се у право истребљавање чланова Партије и Комунистичке омладине.
Ми се можемо с поносом 0сврнути на тај тешки и славни пут КПЈ, која је одолијевала свим бурама кроз двадесет 0-
сам година и на концу постала |
опћепризнати народни руководилац како у Ослободилачком рату. тако и данас у изградњи социјализма.
Задатак овог реферата јесте,
у првом реду, и у томе да у.
кратким цртама покаже лик
наше Партије у разним перио- _
дима њеног развитка, да у-
каже на основне слабости и не.
достатке у процесу њеног развоја и борбе, да укаже на ње ну улогу у старој Југославији, у великој Ослободилачкој борби и у данашњој изградњи социјализма. Али, да би се имала јаснија слика њеног развоја, потребно је да се осврнемо и на то под каквим је условима стварана КПЈ, то јест какве су у вријеме њеног стварања биле државне, националне, <оцијалне ви културне прилике у нашој земљи. Даље, да би се лакше разумјеле многе слабости у нашој Партији потребно је казати неколико ријечин 0 томе на каквим је темељима створена КПЈ, одакле води њезин корјен као партије и авангарде радничке класе Југославије,“ Приказујући _ развитак — кла-
ПРЕТСЕДНИШТВО КОНГРЕСА ЗА ВРЕМЕ ЧИТАЊА РЕФЕРАТА. ДРУГА ТИТА
сног исиндикалног покрета у зе.
мљама данашње Југославије. и наглашавајући да је он прошао кроз све фазе, кроз које је про лазио и у земљама западне Европе, друг Тито»подвлачи врло тежак положај тих покрета седамдесетих и осамдесетих година прошлог столећа у славенским областима Аустроугарске. Истичући да у то време није ништа било боље ни у Србији, он закључује да су социјалдемократске партије израсле из таквог стања, боловале ол истих болести од којих су боловале немачке, аустриске и друге социјал - демократске партије. С тим болестима: _ ревизионазмом, опортунизмом, – реформизмом и отвореним издајством и споразу маштвом, где су се поједине вође стављале у службу буржоазије, оне су ушле чак н у период свог уједињења 1919 године. Дајући кратак приказ јалистичког покрета у Срби, друг Тито истиче улогу Светозара Марковића, који је већ 1871 године почео издавати лист „Радник“, У то време социјалистички покрет у Србији имао је скоро еснафски карактер. У ње
га је тек деведесетих година по--
чела јаче да. продире наука Маркса преко новина: „Сопијалдемократа“ и „Радничких Бовина“. Подвлачећи огромну улогу Димитрија Туцовића, у борби против опортунистичких _ елемената у српском социјалистичком покрету, он истиче да су ти еле менти све до 1919 године поново постали пуни господари у Со цијалистичкој партији,
Социјалистички покрет у Хрватској бележи своје уз непрекидне оштре. прогдне од стране аустроугарских власти, упркос чему је. политички оформљен _ деведесетих – година прошлог столећа. Нарочнто тежак период за покрет настао је доласком на власт злогласног
грофа Куен Хедервариа од 1883
па надаље,
Године 1906 одржан је Четврти конгрес Социјал + демократске
партије Хрватске, њему су при
суствовали сељачки делегати и у то време био је прилично раз
_ вијен социјалистички задружни
покрет. Социјалистичка партија у Хрватској сарађивала је са буржоаским партијама _ против мађарске и аустриске тираније све до 1914 године кад је коначно забрањена, Та сарадња на
" пред
Оци
"почетке .
равно није остала без штетних последица по саму Партију.
Социјалистички покрет у Сло венији“ развигао се седамдесетих и осамдесетих година и ол бележи 1883 први штрајк рулара за побољшање животних услова. Он је био под јаким утицајем аустриске кратске партије, на чијем се Петом конгресу 1896 образу;= Словеначка социјал - демократска партија под називом .Југословенска социјал - демократска странка“, што је врло карактеристично као тежња „за уједињење Јужних Словена,
Социјалистички покрет. “у Босни и Херцеговини почео се раз вијати много касније него у нанаведеним земљама. Аустроугарске власти вршиле су непрекидно прогањање сопијали стичког и синдикалног класног покрета, нарочито због тога што
је он узимао живо учешће у-
борби против националног угње тавања од стране Мађарске. Кроз ту борбу прека љивала се са до првог свјетског рата и те
борбене традиције унео је као.
наслеђе најсвеснији део раднич ке класе у Комунистичку партију Југославије.
„Ако __резимирамо — каже друг Тито — са пар ријечи, преглед социјалистичког и класног синдикалног покрета прије Првог свјетског рата онда може мо казати слиједеће:
1) Претеча Комунистичке пар тије Југославије, социјалистички и класни синдикални покрет, развијао се четрдесет и више година прије Првог свјетског рата под најтежим условима из-
рабљивања радничке класе и у
непрекидним борбама за побољшање тих услова.
2) Социјалистички покрет у.
то вријеме није могао бити пра-
ви револуционарни покрет рад-.
ничке класе, то јест није могао
да води борбу и против постоје.
ћег капиталистичког — поретка, као на примјер, Руска социјал-
демократска партија (бољшеви- .
ка), јер није имао на свом че-
лу досљедне марксисте и непо- .
мирљиве револуционаре школе
великог Лењина, његових сарад ~
ника Стаљина и других, већ је на свом челу имао углавном о-
| портунисте, ревизионисте, рефор
мисте и разне споразумаше то јест, био је . под утицајем њемачког реформизма. и
3) Његова слабост била је и
фи
социјал · демо-
Аустрије н.
наша радничка кла-:
у томе што због индустријске заосталости није имао неког знат ног дијела индустријског пролетаријата у својим редовима, што је покрет имао више еснафски карактер — због чега је и био подвргнут снажном _ ситнобуржоаском утицају.
4) Потребно је утврдити ла је соџијалистички и класни синдикални покрет у земљама данашње Југославије, упркос свих својих слабости, имао у својим редовима читаву плејаду првобораца. радничке класе, прекаљених кроз деценије у разним борбама, који нису пошли за издајницима радничке класе, разним опортунистима и – реформистима, већ су остали вјерни својој класи, створивши КП Југославије. То најбоље потврђује чињеница да је социјалистички покрет у Југославији 1918 године, у сво-
јој. огромној већини, под утица-
јем велике Октобарске револу-
ције, одбацио најзагриженије. о- · портунисте и поборнике сарадње са буржоазијом, стао на ре-
волуционарни пут класне борбе, на пут истинске науке марксизма - лењинизма, објединио све социјалистичке групе и партије које су до тада живјеле одвојено и, на тај начин, створио ре-
волуционарну партију радничке.
класе — Комунистичку партију Југославије (аплауз).
5) Социјалистички покрет у
земљама данашње Југославије и-
мао је у својој цјелини, много прије Првог свјетског рата, по“ грешно гледиште на најосновнија питања. — као што су: а) национално питање, 6) сељачко питање, в) питање односа према
буржоаској држави, односно — |
питање револуције и диктатуре пролетаријата. На примјер, сонијалисти у земљама бивше Аустроугарске, у Словенији и Хрватској, под утицајем аустромарксизма, то јест адлеризма, сма трали су да је најбоље рјешење националног питања давање кул-
турне аутономије у оквиру ца-
ревине. С друге стране, српски социјалисти су опет сматрали да је национално питање _ ствар буржоазије, а да је ствар социјалиста само питање класне бор бе пролетаријата у ужем смислу. Та борба, разумије се, састојала се углавном у томе да се' побољша положај класе у оквиру постојећег бур-
" жоаског друштвеног уређења. По · сељачком питању, и једни и ги имали су уствари исти став:
"рад међу“ сељаштвом састојао
РУ
радничке | · активност у том. периоду стално
. је растрзана непрекидним фракз.
се, углавном, у придобијању гласова за вријеме изборне кампање; на сељаштво се није гледало као на савезника у борби против бур жоаског система, Став по. питању државе и револуције измијењен је послије побједоносне Октобарске револуције на Вуковарском конгресу, али су остала питања — као што су национално, сељачко, синдикално и друга — била предмет вишегодишње борбе у вођству Комунистичке
партије Југославије.“
СТВАРАЊЕ КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ
Први конгрес, одржан априла
. 1919 године у Београду, био је
уједињења _ социјали-
конгрес 1 Нова партија,
стичких партија. основана на њему, добила = је назив Социјалистичка радничка партија Југославије (комуниста). Конгрес је донио одлуку о ступању Партије у Трећу Интернационалу. Други, Вуковарски кон грес (април 1919 год.) завршава процес уједињавања али и процес отпадања – најопортунистичкијих вођа социјал - демократског покрета. На њему је донесен програм и статут Партије. „Садржај тога програма — каже друг Тито — одражава дјетињско доба наше Партије, — али нам показује, упркос свим недо"стацима“ даје наша Партија, Комунистичка партија Југославије, већ била ступила на пут оштре револуционарне класне борбе ин и то је било оно најпозитивније у том програму.“
Анализирајући политичке, екопомске и социјалне прилике у доба стварања Комунистичке пар тије Југославије, друг Тито наглашава врло тежак положај рад ничке класе услед хаоса у политичком животу земље, низа других фактора и привредних тешко ћа које су наступиле после Првог светског рата, 1918 године. То је довело до огромних штрај качких валова који су од 1919 до 1921 године, за пуне три годише, запљускивали политички још пнесређену версајску Југославију, силно плашећи буржоазију револуционарном ситуацијом која је, поред осталог, настала и под утицајем велике Октобарске револуције. Излажући услове и начин на који је дошло до такозваног уједињења Срба, Хрвата и Словенаца 1918 године, друг Тито наглашава, да су већ избори за Конституанту, у је сеп 1920 године, као и доношење Устава показали да ће се мо рати водити тешка борба против државне концепције великосрпских хегемониста на челу с краљем. Тај период је обележен терором жандарма и полиције министра Милорада Драшковића, који је познавајући слабе стране вођства КПЈ то искористио при задавању одлучног ударца Партији и класном синдикалном покрету у Југославији, „Обзнана“ и допошење Закона о заштити државе (1920 и 1921) биле су ме ре које су поспешиле одлучни ударац режима против КПЈ, после чега је дошло до њене забране и преласка на илегални рад. Све то проистицало је из духа такозваног Видовданског устава Који је био састављен тако да је обезбедио власт буржоазији и неодговорност краља за своја де ла. Тим Уставом озакоњена је национална _ неравноправност, а самим тим створени елементи за
" оштре сукобе у будућности по
националном питању, услед чега нова држава Југославија није
· била способна за живот. У зна»
ку тог Устава владала је југо-
" словенска буржоазија на челу 6
| краљем, под маском демократије
до 1929 године, када је краљ Александар завео. монархофаши• стичку диктатуру, · завршавајући период лажне демократије.
Тај период могао би се обиље«= жити као Период прилагођавања рада КПЈ нелегалним условима,
. Као период њеног развитка под
непрекидним _ прогонима. Њена
· цијским борбама, које су почеле
већ у почетку 1920 године. Та (Наставак на другој страниј ~! ~.