20. oktobar
о >
Корешима Њ аи мини ве са ПОЉ ај КАМЊЉА.
пиву оу
МАН у
На скрстиици где се ритска пруга одваја од панчевачке
остоји индустријска пруга. Тако се назива она железничка пруга која је саграђена да би неку фабрику везала с глај вним пругама, па да доноси сировине и односи прерађену робу. Постоји рударска пруга, која исто тако везује руднике с осталом железничком мрежом, како би се благо из утробе земљине што лакше и брже давало онима којима користи. Постоји ји шумска пруга подигнута зато да би се из шума лакше на глајвне саобраћа: низ колосеке добгцивало дрво. у Ових -дава, Београд добија своју пољопривредну пругу. То је пруга која кривудаво иде кроз Панчевачки Рит и повезује најважније центре, пољопривредна добра, од Овче до Беснога Фока.
Њих ТРОЈИЦА НА ЈЕДНОМЕ РАДУ
Мала станица Овча, чиста, као да је јуче жуто обојена са белим таблама на којима је ћирилицом м латиницом написано име овога доскора тако водоплавног села — то је тачка одакле према североистоку полази нова пруга, пруга коју омладина и чланови синдиката гргде сами себи, својој породнци, целоме Београду, целој отаџбини.
Од Овче до Беснога Фока углавном су изградили, а сада 33вршавају Ову пругу наши омладинци и синдикалисти. На прузи ради 25 бригада, од којих су 4 синдикалне. Ту је 3.400 омлади“ наца и 700 чланова синдиката. -
Нови семафор, онај високи стуб са сигналом који као рука некога гвозденог саобраћајца показује да ли је пруга слободна, или није, подигнут је код Борче, јер је и нова пруга ту, пруга која не иде за Панчево или Вршац него шета кроз Панчевачки Рит, „да обиђе и парадајзе, и кромпире, и кукурузе, и купине, и малипе и сва богатства плодне банатске равнине, одакле видите и Београд с његовим кубетима и вишеспратницама и ЏМанчево с она два торња. Београд ће бити снабдеван боље и брже, добиће и Пан чево, опет боље и брже, намирнице са свога Рита, захваљујући залагању оних који пису скрстили руке нити их ломе јадикујући
Мр па пару ме 1
Био
ут ит зе ње
от
| ЈН 2
Најјачи омладмици креносе шине,
Сад материјал стиже и сви се надају да ће о року, а он је веома близак: 28 август, обавеза бити извршена.
Ради се у три смене отпре неки дану Треба да се сагради та пруга која је дуга 30 километара, а са станичним колосецима још 10 километара више. Сви су земљани радови завршени, на добром делу пруге положене су шине и воз већ иде доста далеко: до Јабучког Рита и свакога дана по који километар даље.
Најјачи бриггдисти, момци чије су мишице чворновате, као да се од рамена до лакта наређала све сама песница, носе шине. Шине се носе справом која се зове кљешта, јер на њих личи, разуме се, у великом повећању.
— Овамо ту десетицу!
А десетица је шина „дуга 10 метара и тешка око 9360 килограма. Зачас су млади бригадисти дохватили то железо и са смехом донели га на шине. Причају нам о томе како понекад, кад је могућно, возају шину по праговима, јер онда иде брже и лакше,
— Овамо двадесетицу!
Двапут више њих прихватају кљешта, јер је двадесетица дуга 20 метара, а тешка 720 килограма. Удвојеним снагама двострука тежина донесена је опет за тили час на прагове, да ту буде закована и да већ можда сутрадан воз иде њоме носећи нове шине за завршни део пруге.
— Сад нам пруга гради пругу, јер на све даљи километар носи материјал.
Тако вели један бригадиста, други додаје:
ДИМ П ТА МА АИ АЈИ МА паун а Плен та
МИНА и а
пират
За који дан возови ће ићи на прузи 40 калометара кроз Панчевачки Вит
маршеве веле азвивинаћ“ 77
Т
Једна омладинка која превози шљунан за насип : ;
— Наша пруга још није свечано отворена, али већ ради да не може бити боље,
КАДРОВЦИ И ОМЛАДИНА
На прузи, на Тој прузи одушевљених нестручњака, који се ту уче и другарству, и самопожртвовању, и љубави према раду, па и самој струци (ко зна колико ће од њих заволети овакав или сличан посао да се њему и посвете), постоје и стручњаци, од инжењера до пружних радника, 5
Они су увек ради да даду савет. То је и њихова пруга, Остарина са омладином, раме уз раме, гради, подиже, крчи нове путеве, |
Поправља сеједамн део насипа који није био довољно раван да прими прагове Једна снажна омладинка гура колица са шљун= ком, изручује, с празним колицима трчи да узме нови товар, а два омладинца лопатама~бацају тај њен шљунак на њихов заједнич“ ки насип. .
А крај ових младића један седи човек.
Пришао је једном од те двојице што бацају шљунак, положио му руку на раме и рекао: м
— Чекај, млади друже, вредно радиш. али.
— Молим, чико... |
— Вредно радиш, велим; али немој да се увредиш, ја бих то овако радио...
И он му узе лопату из руку па поче сам да баца шљунак, не преда се него иза себе,
— Ето, овако, купа да буде иза тебе. Више постигнењ а мање се замараш. Јер, иначе, мораш тај посао двапут да радиш.
То стари кадроваф стари пружни радник, преноси своје ис-
куство. ОНИХ ОСАМНАЕСТ ЧАСОВА
Шест часова се ради, осамнаест часова је посвећено одмору, спорту, образовању и обедима, 1: — Како се храните, децор — Четири пута дневно“ Изјутра, увек пола литре млека, а понекад, — ето, баш данас, —— цела литра. Смена која ради пре
него су прегли на посао да им буде боље,
Код овога вовог семафора пруга је готова и воз већ иде. Али још се поправљају неки недостаци и ту раде три младића. Туцаник да боље лежи испод шине, завртањ да буде чвршће
заврнут.
Упознајемо се с тим омладипцима и они казују своја имена; — Богосав Димитријевић, инсталатер водовода.
— Јосип Блажековић, текстилац.
— Светозар Новаковић, свршени матурант. Одатле се већ види њихов логор.
=— Ено, тамо где је јегрбол са заставом,
И та тројица од којих нам један обезбеђује да имамо воду у своме стану, други да добијемо и кошуљу и хаљину, трећи који сада бира свој пут или га је изабрао, — биће можда лекар, професор математике или ко зна какав користан суграђанин, тек сва та тројица данас сложно, другарски, поштено улажу своје
напоре да се сагради ова пруга.
Њихов понос биће кад већ идуће године буде. на београдске пијаце стизало изобилно поврће, које није увело, јер је довезено А када деце буду имали, па путовали панчевачком пругом, показаће њима кроз прозор пругу која се
возом, њиховим возом.
лево одваја и казаће:;
= Видиш, кћери, видиш сине! Ову је пругу градио твој тата! 'А деца ће из фишека јести неке јагоде, које су можда баш
том.пругом стигле у Београд. рели ПРУГА ГРАДИ ПРУГУ
"ко | : шите, НИ Некб време није стизао на време материјал: ни М : Завладала је мала забринутост.
праговњ ни завртњи, ни плочице. Бунили су се: Е — Не можемо да радимо!
,20 ОКТОБРА“
али нека један од вас спрема са мном алтернацију.
= Ово је лепа ствар, Костице, — одобрио је Рибцов. — Био сам уверен да ћете пристати... ко би знао какви ће све Стрепетове и Станиславски да испадну од њих,
Све ово стварало му је изванредно задовољство — доиста, некад су талентоване људе гњавили, натледао се он свињарија током свог живота у позоришту; како су се таленти пропијали, Брко им нису дозвољавали да избију на површину; ПЕ вола, брате, свршено је с тим! И Кобељков се пр Р мио да са заводским драмским кружоком извед Хамлета — примио се свесрдно као што је младости доликозало, примио се с поверењем, као певи је доликовало бившем токару, с надом, као ђ је доликовало глумцу који је навикао на ТА “ и црвеноармејџи, и ливци челика, и руд пи трактористи постали гледаоци У позоришту.
ћ бцов, балансирајући на ки зе 5 изазивајући весело расположење опробеним манирима комичара, испрати посетиоце,
— Наравно, Костице, неки можда и неће да осете Шекспира, али смео покушај ваља поздравити, — рече ом с љубављу посматрајући овог правог позоршшвог трудбеника који има поверења и у сина позоришног дрводеље — Лаерта, и у штанцерку — Офелију: -
Кобељков је приступис раду с кружоком, сам се одушевио, пренео је своју страст на остале, назерво позориште ла се прими патроната кружока, прибавио преко Рибцова реквизите и неке ствари потребне за претставу. Одмах је запазио и дубови, мирни глас Смирнове који је употпуњавао вели_чанственост краљице Гертруде, и несвесну наивност Офелије — Катарине Стукове, и младу одважност Лаерта, кога је глумио Стуков, и необичну оду хо: ост Мишкина, друга несрећног принца данског Хамлета. Рибцов се у лету појтгвљивао ва пробама, остајући минут-два, његове усне мицале
својим кратким но- о
,
Зна
а БН ИРАНА АРАПА КАМЕРЕ ВО МАГА
су се као да нешто жваће, слао је ручицом одо_бравајуће поздраве...
Напролеће претстава је била готова и премијера Шекспировог дела изведена је на клупској позорници завода „Октобарска револуција“, Јурећи по клубу, као импресарио задовољан што су сва места попуњена, Рибцов је успут дотеривао глумшима маску, руковао намештањем дометнутих клупа, изгрдио елекромонтера који није добро пазио на реостат, излазио у двориште да. се надише чиста ваздуха, Пролеће је гласно и широко освајало поља. Небо без звезда било је испуњено мартом. Ширили су се мириси коњске балеге, топљења снега, влажне коже чизама — сви ти полузаборављени мириси које он, Рибцов, од детињства, током деценија својих путовања по градовима, ни-
је удисао.. Биле су то и године увреда м горке глумачке судбине, била су то и тражења антаж-о
мана, и успех код чиновника, и пијане сузе, и болан, под морање растанак с бином, и кућица шаптача која је потиснула сновео признању и слави, Све је то било одавно преживљено м, ето, он стоји сада крај првих редова гледалишта, посматра лица радника, свеже младе очи, чији је поглед управљен позорници, потшишане потиљке средовечних људи, беле брадице и светлуцаве ћеле стараца. И син позоришног дрводеље Стуков дивним покретом тера косу назад и каже: „Не. Природа не расте само с телом у нама. И што је виши храм, то виша бива душе и ума служба племенита"!
Затим он примећује како се код гледалаца позављују боре између обрва — ваља схватити шта се то догађа на позорници, какву то мрачну улогу игра Полоније, зашто сви они толико муче и протањају овог недосетљивог Хамлета, коме би баш требало наговестити да та обмањују — 8 ту су и ваљани људи Лаерт и Хорацио, и њима сви почињу да пљескају од треће сцене, чим се њих двојица појаве на бини,. Мз забаченогт приволошког
"
Одбојка је омиљена вгра
ЕВОРА ТРГОВАЛИ НАРАВ ввивевивваммниклволевилотиоиевевипвоаоптивенвиетлиланвввулминивгинииввеннигтиливе 6
села, син пристаништог радника, отишао је ом, Стјепан Рибцов, да крстари по свету, да одважно преваљује читаве планине мрака м беде народне и, ето, близу истог тахвог приволошког града девојке и момци играју Шекспира, а народ седи и саосећа с несрећом племенитог Хамлета, звижди Полонију, пљеска хероизму Лаерта... џ
и балансирајући, по навици, на кратким ножи“ цама, котрљајући се као лопта по тескобној позорвици, коју је његова заузимљивост затрпала разноразним предметима, он се у трку ствара изз кулиса, насред тужве, у којој се намештају одлепљени бркови, полугласно понављају улоге, дотерује шминка што се од врућине претворила у велику мрљу, док нервоза спопада све ове дворјане данског краља, коњанике, слуге, глумце, гробаре — рачуновође, трактористе, комсомолке, па чак и старијег благајника Сушкине прилагођеног улози
Рајнолда — и одушевљено шапће Хамлету, дижу- '
ћи му прстима прамен косе са перике:
— Костице, а како само они слушају. брате...
како слушају. Најплеменитија публика, све разумеју! Али код монтера опет се јогуни онај несрећни 4
реостат, а треба отићи и руковаоцу осветљења и дотерати Полонију перику која се сва створила у наборе, и охрабрити Офелију која је ед узбуЂења промукла. с
Недељу дана касније, нешто после седам часо"ва увече, глумац Кобељков ушао је у тескобву и топлу шефову собицу за рад. Све је изглепало као и увек пред саму претставу у градском позоришту, Каб и увек, аматери су кашљуцали пред вратима, као и увек кратка ручица бригала је на табели слободна места, издавала пропуснице, проналазила заветно слободно месташце негде у четвртом реду прве галерије, где је тескобно и запарно, где вам сусед својим раменом подупире раме и где се тако особено шири мирис уметности. Звонце је одјекивало, врата су лупала, ходници су се празнили,
подне добија и други доручак, вбог кога прекида рад за 20 минута. Ручак онда. Смена која ради после подне има ужину. Увече вечера. Четири оброка... =
— Ви запињете, право је..
И наш фотограф спрема свој апарат да сликљ а Онај омла“ динац каже у шали:
— Па запињете и ви тај ороз на вашем зпарату.
Тога дана за ручак се спремао кромпир с месом и крофне. У кухињи један омладинац, који је био две године кувар у. Војном училишту и две Омладинке које он поред својих казана у= води у све тајне куварске вештине.
Из казана излеће једна крофна за другом, јер бригада има добар апетит.
Између њихових барака за спавање м кухиње два играли“ шта: једно за футбал, друго за одбојку. М ту се проводи добар део слободног времена,
Предавања су честа: једни другима говоре о ономе што најбоље знају, Прави народни универзитет. Студенти ветерине који су у бригади „Стеван Наумов“ спремају се и за испите, д демонстратори с факултета држе предавања. Под ведрим небом имали су они и три колоквијума: из анатомије; физиологије и хистологије. У околини су прегледали јагањце, извршили неколико струч них интервенција примењујући већ сада своју теорију у праксу и сточарима с пољопривредних имања одржали су више предавања.
Уметност и песма и игра, имају своје предвечерње часове, па и вечерње кад се упале карбидски рефлектори, они рефлекто“ ри који ноћној смени помажу да радни дан буде дужи него што то сунце допушта. 5 '
И тај рад наше омладине, свесних радника, који траје и да-= њу и ноћу, дароваће нам 40 километара нове пруге
· ворнице, и да живот изнова проживиш = да те
Ж. ВУКАДИНОВИЋ
Ма
претстава тек што није почела. Глумац је сачекао да Рибцовљеви посетиоци оду. –
— Стјепане с Јаковљевићу, — рече он помало свечано, — ја вам дугујем највеће задовољство које сам икада имао. Ето, прочитајте шта су ми написали. Ц
Рибцов узе из његових руку писмо и прочита наглас; , (
„Ми, група колхозне и заводске омладине, изражавамо вам, пошто смо гледали с претставу _ „Хамлета“, нашу захвалност. Ова нам се претстава веома свидела. Све што је Хамлета снашло разум- | љиво нам је. Разумљиво нам је како су га мучили и напослетку убили. Ми смо ту скоро слушали причу о ПЦушкину м све ово у погледу про- - 238 гањања најбољих људи слично је. Молимо вас још да нам спремите другу претставу, на којој би се видело како народ збапује све ове тиране и сам долази на власт. МИ сви наши колхозни и заводски момци добро су играли, а ако неко од њих убу-. луће оде у глумце, наша ће их комсомолска организација потпомоћи на том тешком путу“,
Рибпов је прочитао писмо и метнуо га на сто,
— Ни Иванов-Козелски није сањао, Костице, оно. што се данас само нуди свакоме глумцу, рече он, дотерујући необично достојанствено лептир-машну. — А знате ли шта, млади човече, илите ви одавде... Јер м сам се толико зажелиш по-
просто сузе спопадну,
ИМ он изгура кратким ручицама глума, балансирајући у ходу, закљунча своју ссбипу 36 рад; претстава је већ текла. аматери су били распоређени и нико није каптљуцао пред вратима У оче кивању заветног месташца негде у четвртом реду прве галерије, тескобне, запарне и тако снажно спојене с позорницом, са сеим што се на њој досађа. Е
(превод а руског) Владнипр ЛИДИН
ако дрик а