20. oktobar
Но МуУ 44 5
-
да ов вон
Бара пружи | свака по-
о] моћ, да има лекарску, а
по потреби и болничку негу, је-
"сте један од задатака народних
"власти, чије се ислуњење одвија нормално. Али, псто тако ве"лику пажњу _ треба посветити бризи о здрављу здравог човека. А да би се то постигло потребно је обратити пажњу на чи стоћу града, вршити свакодневно преглед намирница које се продају у граду, као п на низ
других ствари које могу да бу-.
ду штетне по здравље грађана. У Београду контролу живот-
них намирница врши санитарна
о -——
· дечјих јаслица И дојилишта
Свакодтевто со све већи број бр окена укључује у привреду, У "индустриску производњу, у сао_ браћајну, љмштикстраивау и о ву службу. На хиљаде жесе непосредно за при3 вредну изградњу социјализма у натпој земљи. Напоредо са тим _ ваоштрава . се -проблем _ вбрињавања деце мајки које учествују __у привреди за време док оне "раде. Међутим, до сада, првва руководства нису приласа довољном озбиљношћу том задатку а понекад му нису посвећивала _ никакву · пажњу, тако да је отварање дечјих јасли = обданишта препуштено јеје, синдикалним _ организацијама. » Саветовање, које је 2 августа у Месном синдикалном већу било је прве корак у (обједињавању Ка привредних ководстава, народне власти н о организација у решаваЊу тог питања, а вакључци са (саветовања већ дају у пракси лрве резултате,
Како данас изгледа преблем отварања дечјих јасли ни дојилишта у београдских фабрикама, предузећима и установама7
Јасле а обдапишта пружају могућност жени-мајкв да несметано учествује у произволњи и друштве: НО ПОЛИТИЧКОМ животу, јер су мања деца на тај начин сигурно смештена, У овим уста|ковама постоје сви услови ва одгајање здравог младог нараштаја, јер се дете налаза под надзором лекара и сестара неговатељнпа. Систематским _ лекарским прегледом деце води се евиденција о њиховом развоју, 2 такође је важан задатак јасала санитарно-просветни _ рад — 0с0бља установе са шајкама; Лекар, медицинске сестре а сестре неговатељице · разговарају са мајкама о одтоју депе а товремено се држе и ваједничка давања. У појсднети бесгралсиине вре-
без јасала и лози шта, нарочнто текстилним, ватослен је великн број жена и тамо је решење тог питања Од велике важности. Управе предузећа се нису довољно упорно бориле за отварање јасала но лојилишта, Тако је па пример Урбаниститки завод вакочно изградњу _ јасала у „Октобарској "елободи“ са мотивацијон „итто
“А,
_ ће се кроз петпасст годтна пре-.
Тдузеће отселнти“ а смештај) и беђење деце ок мајке Ра · остао је нерешен. | Мања предузећа 8 установе хад вису користили дечје уове већих предузећа у њи + околини, Тако де ва при| у лојилишту Министарства | о има седам слободтих Дете а у дојилишту ДОЗ-а · девет. „Рејонске јасле, ојих ће ухо _ вавршетка ове године бити че _ трнаест, могу једним делом да · приме децу запослених мајко и | то оних које раде у мањим пре_дузећима иш чији стан нише у _ крају где су запослене. Игко · петогодишњи план — развитка Београда не предвиђа изградњу већих дечјих јасала т дојилишта, на последњем заседању Градског одбора решено је ла сваки рејон пронађе еграде за _ дојилиште чиме ће се то пи _ тање решити за мања предузе_ћа и установе.
__ Као што се вптдт, стање у београдским фабрикама, предузећи"ма и установама у погледу је'т дојилишта није валово-
| љавајуће. Међутим, с обзиром да) постоје могућности ва њи-, · хово отварање а и материчална | ства су расположива, _по·требно је једино да привредна
| руководства и масовне оргапи-
зације приђу решавању тог патања са већом упорношћу.
Шта је нотребно непо% средно _ предузети да се
отпочне са озбиљним ре-
шењем овог задатка
У првом реду управе предузећа и синдикалне подружнице треба да искористе могућности отварања јасала и дојилишта у својим просторијама, које одговарају у хигијенском и техничком погледу. Како су ове просторије сада настањене, Станбени уред ИОНО-а и станбена отсеци рејонских народних одбора треба да омогуће њихово испражњење. Услови за такво решење овог питања постоје. Тако на пример Градско саобраћа!но предузеће има могућности да отвори _ јасле у заједница _ са ЕПС-ом а Снтаром када би се решило ослобођење одговарајућих просторија.
Планска комисија треба да омогући управама предузећа доградњу . просторија за смешта! јасала т дојилишта у самом предузећу, где то буде. по требно, пили што хитнију изградњу нових објеката који су већ плапирани, а Исто тако по оних који треба да уђу у план за отварање јасала и' дојилишта, То се односи на предузеће за нзраду војне одеће, текстилну индустрију „Октобарска слобода“, „Југострој“, „Рекорд“ и Индустрију _ мотора. _ Министарство рада НР Србије, ИОНО пи одељења рада ИОНО Београда треба да дају потребна упутства и помоћ _ дирекцијама и управама предузећа ва подизање јасала 5 дојилишта по свим питањима
а наротито по питању пивестиција. Одељење _ здравља треба са своје стране да пружа пуну помоћ « то у давању савета на
Укусна роба и јевтине цене у продавницама дечје конфекције и конфекције АФЖ
ред укусно уређеним излозима с дечје кон„7 фекције н конфекције АФЖ. у Кнез Михајжовој улици, свакодневно се тиска велики број жена. Ужурбане мајке брзим погледом прелећу излог дечје кон-
' фекције у коме су изложене
дечје бенкице, пелене, хаљини це, кецељнце, птилхознице и друге стварњ неопходне малој деци, улазе у радњу мн дуго траже, прегледају рафове да купе свом детету најлепше, најукусније. Мајке са децом могу мирно да купују и прегледају робу, 'неометане од деце, јер у углу продавнице постоји лепо уређен дечји кутић, са клупицама и таблама
_за цртање и писање, Роба у дечјој конфекцији |"
је врло лепо израђена, и врло је јевтина. Мајке ту нађу све што је деци потребно, утроше неколико. тачкица и своје дете обезбеде потребном ствар чицом и причине му радост. По која итрачка, купљена У дечјој конфекцији, лепа и јевтина, направљена од отпадака, изазива Код најмлађих велику радост.
Одмах до продавнице дечје конфекције налази се продавница конфекције АФЖ. До не давно је пред излогом ове продавнице свакодневно стајало по десетак жена, које су све хтеле да купе лепе цицане хаљине, Поред хаљина у продавници АФЖ продају се
Постојеће могућности се не искоришћују
којем је месту по 'хигијенскам условима најпогодније отварање дојилишта и јасала, као н да путем саветовања о рејонским експозитурама, која би се одржавала са младим мајкама —н трудницама, указује на важност отварања _ додилишта м јасала како би младе маже помогле око отварања дојилишта а је сала, Одељење здравља преувело је на себе да оспособи потребне кадрове преко своћих течајева. крста и градски одбор Црвеног крста треба да пруже помоћ сиидикалним организацијама и „управама предузећа око додељивања потребног текстила, хигијенског _ уређаја, _ потребног стручног особља и другог. Главни а градски одбор АФЖ преко својих рејонских одбора преко својих активисткиња треба да помогну свакој мајци, која је укључена у привреду, _ око смештаја њеног детета у јасле или обданиште, да даје савете око одгоја детета итд. На прел-
лог Централног одбора _ Једин-.
ствених синдиката Југославије и Централног одбора АФЖ расма тра се питање доношења уредбе о дечјим установама, То ће бити од великог значаја за решење овог питања,
•
Посблен збрињавања деце мајки укључених у привреду ва време док оне раде, може се решита у пуној мери једино свестраном сарадњом — привредних руководстава са синдикалним организацијама, — организацијама АФЖ и друштвом ПЦрвеног крста при чему треба искористити данас расположиве просторије за отварање дечјих јесала и долмлишта а већ сада планирати потребне _ кредите у финансиским плановима предузећа. -
Св.
Главни одбор Црвеног
они пажње жигијенским_ условима живота гра: ана
инспекција, а међи од мајице. нијих тела у служби санитарне
' инспекције јесте Завод за ана-
лизу. Кроз ову установу прођу дневно многи и многи случајеви неправилности у вези с прода-_ јом животних намирница,
И' поред сталног кажњавања несавесних продаваца који шпе кулишу додајући. намирницама извесне састојке који могу да буду штетни по здравље грађана, свакодневно се дешавају пре ступи. Млеко је један од артикала, са којим се највише шштекулише. Свакодневне су појаве да се у млеко сипа вода. Воде-
но млеко слаби организам, јер му
вода одузима све оне састојке који чине да млеко буде јака и добра храна. Није редак случај да се у туцаној паприци нађе помешана цитла, у брашну гипс, у бутеру доста воде. Дешава се, исто тако, да се продаје сир, који је прављен од устајалог и у ест суду држаног – сиришта. Такав сир може да изазове јако тровање.
Поред контроле животних на мирница, санитарни органи треба да воде рачуна о чистоћи на пијацама, а та служба слабо функционише. Наиме, београдске пијаце не показују нарочит
пример реда и чистоће, Није ре дак случај да по пијацама леже разбацане коре од лубеница и други отпаци. Намирнице изло жене ради продаје, поређане су, по земљи, на њих пада прашина и друга прљавштина.
Мали травњаци на угловима појединих улица, који су ту направљени да улепшају град, често служе пролазницима Као место на коме ће појести коју лубе ницу. Обична је појава да, по свр шеном јелу, нико не покупи коре, већ оне остају ту као пример јавашлука и прљавштите (чест случај са травњаком на углу Ђорђа Вашингтона = улице 29 новембра).
Поред тога, требало би да сапитарне инспекције, које посто“ је при сваком рејону, с времела на време, изврше преглед степепишта и кућних дворишта. Није редак случај да се кућна дворишта не држе у реду, а на
' рочито места где стоје канте за
Требало би установити строге казне, гдегод се наиђе на прљавштину. Нечистоћа по кућама не само што може да изазове болештине, већ она повлачи за собом јот једно велико зло — размпожавање папова, Има великих кућа где пацови песмотано шетају степеништем. То је нарочито чест случај у кућама где се налазе мензе. Често су и београдске кафане пример нехигијсне и прљавштине. Требало би, с времена на време, извршити о детаљан преглед свих кафанских просторија. У хотелу Москва, који је је дан од најрепрезентативнијих ло кала у нашем граду, под се бри ше на брзину и површно, судећа по прашини која се види по столицама и по угловима. Грађани н сами могу умногоме да допринесу чистијем изгле
ђубре.
тила за јесење дане, штофа- · контингенте робе ван плана.
них хаљина нш костима који се већ израђују у радионицама.
Продавнице дечје конфекције „и _ конфекције | АФЖ припадају привредном предузећу Градског одбора На_ родног фронта Београда.
· почетку рада предузеће је имало доста тешкоћа око набавке материјала. Често су продавнице стајале полупразне, јер није било материјала
· за израду потребних стзари.
Ове године већ, предузеће је ушло У план 3а следовање материјала. Поред планског сле довања, оно добија и извесне
Народне власти су правилно схватиле значај такве установе Као Што је дечја конфекција и конфекција АФЖ, У којима жене — мајке, жене раднице, налазе најпотребније ствари за своју одојчад и старију децу ш за себе, и труде се да предузеће не оскудева у материјалу,
Како је у овој години било материјала у довољној количини, предузеће је могло да развија и разграна посао И да у своје продавнице уноси сталио нову и нову робу.
Само у току ове године са-
Дај и Ккобастцу...
Ач Никс
са
МВС ИЕ
а номн
па Еш Х
у спаваћице, џемпери, а ускорој— Враћај ти то друже. набављачима). исмано | ни толико вре« |
ће се почети са продајом ман. мена да га РАЗОаЦИЈУМо. за' чишћење · -те "живине!
ду свога града. ји мини требало препустити само грађанима! старање о чистоћи, већ надлежни органи треба највише да се старају о томе, да опомињу грађане и пазе на ред. Пи пример о томе да треба скретати пажњу грађанству да се придржава извесних прописа
и да су опомене увек уродиле плодом. На пример, док су ор-
Имамо |.
гани милиције мотрили и опоми- |
њали да треба на. одређеним ме-
стима прелазити улице, грађани су се тога строго придржавали. Сада је та контрола попустила и свако прелази где му је најзгодније. Ваља стално ш на сваком месту указивати на потребу одржавања чистоће и реда. Наш град се стално изграђује, подижу се нове зграде, у уређују паркови, поправљају улице. ли све то неће допринети лешпем изгледу града, ако му у свакој улици, свакој кафани, трамвају и на сваком јавном месту, не буде владала примерна чистоћа.
БЕОГРАДСКЕ СЛИЧИЦЕ
Велин гроб
аже се да је од свих уметности најкраћа глумачка. Време
"истроши и камен вајарев, време у-
вишти и фреску, време вековима и књите баца у гроб, јер библиотеке горе, а хартија бива све жућа им распада се. Али глумац, чим умре, оставља за·.собом само успомену код оних који су га гледали м који су смртни као м он, а поред те успомене тек по неки запис о себи, тачан или погрешан.
Вела Нигринова била је крајем прошлог века првакиња београдског Народног позоришта. Дошла нам је из Љубљане и одмах се истакла великим природним талентом, особитом марљивошћу У студирању м безграничном љубављу према глуми. Играла је ГоспоЂу с камелијама, Есмералду, Ану Карењину,' Дебору, Мона Вану, низ других тешких и славних рола, а њена последња можда највећа улога била је Теодора. њу је Беотрад много волео.
Умрла је млада пре четрдесет ходина: 1908. Они који су јој тапжали м бацали јој цвеће на позорницу, ако су живи, вел су стари или бар средовечни људи.
Њен је гроб на београдском Новом о в у трећој. парцели, 0оној што је преко пута гробљанских жапела. То је један обичзн, пуст правоугаоник, ограђен само ивицом од бетона.
Али никада Велин гроб није без већа. Ма да она нема овде родбине, њену уметност, све оно лепо и племенито што је давала у нашој старој згради код Споменика, Београд није заборавио. Они старији, када дођу на гроб својим покојницима, одвоје неки цвет и за Велу, па и млађима причају о њој да ни они њу не забораве.
Зер Београд не заборавља своје драге уметнике. Б.
|
тшивено је 40.000 метара цица и кретона, 8.000 метара френча, 9.000 метара американа, 5.000 метара разних штофова.
Од првог јануара ове године унето је у продавнице око 8.000 бенкица, 1.700 ски-оделца, 4.600 френч-оделца, око 15.000 пелена, око 4.000 хаљиница, преко 11.000 шпил-хозница, 900 дечјих ћебади, 2.500 кецељица, око 400 спаваћица, преко 700 џемпера и разних других ситнијих ствари,
За конфекцију АФЖ есашивено је од почетка године око' 6.000 лепих цицаних хаљина. Све те хаљине су брзо продаване, јер су биле веома модерно и укусно сашивене, а цена је била приступачна свакој нашој жени, Поред хаљина рађени су мантили, сукње, џем пери, штофане хаљине.
Како се лето завршило, предузеће је преоријентисало своју производњу на јесење ствари. Сад се у радионицама производе дечји мантилићи, штофане хаљинице, кошуље за дечаке од 14 година и друге ства ри за јесен и зиму. Жене Бео.града моћи ће ускоро да купе јесење мантиле, штофане хаЉљине, костиме и зимске спаваћице, ' :
Продавнице дечје конфекци-
је и конфекције АФЖ играју
данас у снабдевању наших
најмлађих и женамајки и радница важну улогу. Оне пружаЈу потрошачу врло укусну, модерну робу по приступној цени, а својим производима бога те асортиман, наших продавницаг 4 /
,
· сква, Париз,
# – о ; “ | ТАЧНО ВРЕМЕ
По коме се. часовнику управљају
Београђани _
ед јиш устулвм градом отегнуЕф то и вродорво одјекује звук
фабричке сиреве. ' Шест. сати, Бујшце радних људи сливају се у. фабрмке и предузећа да својем днењ. вим радом учине корак ближе ка бо. љој сутрашњици.
Опет, после осам сати од јутарњег звука спреље, разлегне се ад гра дом поново њеш звук. Два сата. Љу. ди напуштају редва места = сливају се кроз град.
Мензе раде де и Треба | пожури. ти. А после у шет сати треба сврши“ ти веки домаћи а узече у седам сати се одржава улична конференди. ја, или чеки састанак у Фрошту, али човек хоће да иде од седам до де. вет у биоскоп да се разоноди.
И тако је скоро читав дан име. рен на сате. Време брзо пролази, тре ба сваки сат искористити,
Наши стари пису тако миоо МА. рили за сате, вису тако журњаи. А данас, у темпу којим се веша 96. мља изграђује, у машем животу који је из дана у дем све бујтији, сет #гра веома важну улосу.
Саобраћај се регулише ве сату. Тачно на мипуте полазе возови, трам вајн, аутобуси, тролејбуст. Јавне при редбе почињу тачно у одређено вре. ме. Позоришта, биоскопи. Конферешције такође. Не сме се закаснити.
А касо мере време грађани Београ. да који немају сат, или га случајно у журби забораве код куће, како у. спевају да стигну свугде тачно У одређено времер по
Ту су по улицама и раскршћима града, по часовничарским радњама, јавни часоввици, који помшжку грађанима да регулишу време. Нажалост, Београђанин који жури не сме увек да се ослони на јавне | часовнике. Јер, свакодневна је појава да сат ва Главној пошти, на пример, показује пет минута више од правог времена, сат на Теразијама жури десет мину, та, а сат на Дому Армије касти по се дам — осам минута. То не би смело да се дешава, јер у Београду посто. је могућности да, се зна у минут и секунд тачно време.
Велики део Београђана навија своје сатове по радију. А Радно . Бео. град добија тачно време од Гринича,
Али постоји у Београду још једна могућност сазнавања тачног времена.
Готово све веће земље добијају тач но време са астрономских опсервато» рија,, М у Београду, на Звездари, у Астрономској опсерваторији, постоје часовници који тачно олређују и одр жавају време. У часовној кабини, ко, ја се налази десет и по метара испод земље, изолована са три Копцентрич, на ходника и једним катранисаним простором. изолованим од температур ских промена и влаге, налази се шест „прецизних астрономских часовника звезданог и средњеевропског време на. Звезданих часовника има четири и они се налазе под стакленим 887, ном где је сталан притисак Два па. совника, који показују средњеевроп-= ско време, на слободном су притиску, а температура је стална, захваљујући техничком уређају кабине и термо, регулатору, који је врло осетљив и реагира на десети део степена. Зве_ здани часовници служе 3а одређивање тренутака кад се догађају посма_ тране астрономске појаве. Часовнипи средњеевропског времена служе ва одржавање времена и за његово пре вошење за јавну употребу железнилт, ким станицама, часовничарским радњема, јавитм часовницима, радну итд.
Извад часовне кабине на земљиној површини постоје синхронизовани ча. оотњици који показују тачно ово вре, ме које показује сат у часовној кабави. Један синхронизовани часовних малазн се у канцеларији одакле с<8 јазља тачно време грађањима,
На Астротомској опсерваторији вре ме се одређује естровомским посма. трањима пролаза ввезда кроз мери дијан, нли упоређивањем _ часовника са основним часовником неке од: ве. ћих астрономских опсерваторија, ва пример, Гринич, Москва, Париз, које учествују у међународној служби вре мена.
Одређивање времева пролазом 2ве, вд вршни се шасажитм швструментом. Кад која звезда прође кроз меридам јан, тај се тренутак забележи са ча, совника. Тај тренутак пролаза може се и унапред рачунски олредити. Из разлике тренутака пролаза звезде. и времена које је било израчунато ВА њен пролаз, добија се поправка ча. совника која се додаје на оно вре« ме које часовник показује, ш тада се добија потпуно тачно време, Кад би сви сатови на св стали, кре,; тањем звезда одредило би се тачно време и милиони часовника наставили би свој задатак искуцавања секуна. да, минута и часова,
Упоређивање времена врши се у ња рочито уређеној соби са раднио- га, . ратом који хвата часовне сигнале ове ставнце са којом се време упоређује. Пријем часовних _ сигнала врши се преко радија ва хронограф којн ре. гиструје време на траци од хартије. На тој траци се бележе секунде нашет часовника и часовни сигнали Ча• совника са којим се упоређује (Мо. Гринич). Разлика на пантљицн се израчуна н одређује се на стоти део секунде тачно време, захваљујући прецизности посматрач“ ких метода ва одређивање времена, а и самих часовника, а
Мако наша Опсерваторија распола. же свим средствима ва одржавање иШ одређивање времена, ова не дириш гује време Београду. Још нису из грађене потребне нисталације које би везпвале Звездару са Радно.ставиј цом, ради брзог превошења тачног времена. Београд још увек мери своч је време по Радио_Београду који. до: бија време са Грмнича.