20. oktobar

1 у а ] ~ . ' "о и у у

СТРАНА 2 ——— бе

| | за (Наставак са прве стране)

страх, јер су били изненађени да партизани имају и артиљерију. кад су сазнали да Сава има и артиљерију. "траљез био кост, може се оценити сав значај појаве артиљериског _ оруђа на нашој страни, То је много охрабрило наше борце. _____Овим оруђима су наши борци давали оригинална имена као _ „Ненад“, „Несоиша“ и слична, већ према томе како се које оруђе

истакло у борби. Савин топ је, на пример, добио име „Ненад“ зато _ што је непријатеља изненадио. С каквим су се тешкоћама борили "наши артиљерци најбоље показује овај пример. У борбама око Сан-

_ског Моста наши су борци имали само једну цев са затварачем од _ неког брдског топа. Овај „топ“ није имго ни точкове, ни постоље, _ни нишанске справе. Наши су мајстори углавили ову цев у један __пањ помоћу клашћа. Гранате које су употребљаване за овај тол

прављене су у нашим шумским радионицама. Оне нису“ имале упа__љаче, већ су биле снабдевене фитиљимо који су се палили пре ола| љења топа. По избацивању из цеви зрно се пушило кроз ваздух, _ али такво какво је оно је ишло онамо где треба тј, погађало је "непријатеља. После сваког опаљивања цев би одлетела неколико метара услед јаког трзања и наши мајстори су морали за сваку гра| нату изнова да причвршћују цев за пањ. Етс како су гађали наши артиљерци у почетку устанка, |

Била је то врло тешка фаза за нашу артиљерију. Оруђа која "су партизани пленили била су често без нишанских справа, без затварача, без кључева за темпирање шрапнела. Па ипак су наши _ борци успевали да оза оруђа оспособљавају за дејство. У шуми су _ се устројавале мале, примитивне раднонице, у којима су заиста наши људи, наши „пиротехничари“ стварали чуда. Ту су се правиле __гранате готово из ничега. Такву једну радионицу имали смо у Грмеч-планини, где су израђиване мине, гранате, бомбе и бацачи од | старог гвожђа, водоводних цеви и разпих других отпадака.

У току 1941 године широм наше земље партизани су пленили непријатељска артиљериска оруђа и вешто их користили при нападима на градове, као на пример код Краљева, Никшића, Колашина, Грахова, Дреноваче итд.

_- Народ је с одушевљењем дочекивао ове наше прве топове и

радо давао људе, кола и стоку за њихово превлачење.

У 1942 години наше су јединице заплениле многа артиљерисха оруђа ин формирале батерије па им дивизионе. Тако су, на пример, Крајишници ни Личани формирали прву партизанску - батерију, а после заплењена четири топа код Велуша формирана је још једна

· батерија. У тим првим батеријама изграђивали су се и први наши стручни артиљериски кадрови. Ове артиљериске јединице успешно су дејствовале у многим борбама, а у многим оне су одиграле главну улогу при уништавању непријатељских упоришта и ослобођењу градова и села.

Новембра 1942 године наредбом Врховног штаба формиран је први хаубички дивизион Врховног штаба који, се истакао у борбама за ослобођење Ливна, Имотског и Прозора,

Избацивањем фашистичке Италије из ратног строја, јединице Народноослободилачке војске разоружале су 10 комплетних италијанских дивизија и заплениле велики број артиљерије и муниције, што је омогућило да се формирају нове артиљериске јединице.

Порастом артиљериског наоружања и артиљериских јединица порасла је н потреба за стручним артиљериским кадровима. Зато су образовани при штабовима већих јединица артиљериски курсеви а при Врховном штабу Артиљериска официрска школа.

1944 година је прекретница у развоју наше артиљерије, када су формиране прве артиљериске бригаде, противавионски и против-

> тенковски дивизиони. Значај ове године нарочито лежи у томе што

су се тада први пут састале наше јединице са јединицама победо-

носне Црвене. армије, Помоћ коју нам је указала Црвена армија у

заједничким операцијама за ослобођење Београда и целе наше зе-

мље условила је брзо прерастање наше Армије у моћну савремену | Армију. Помоћ Црвене армије није се састојала само у оружју,

у заједничкој борби, већ је она била и у огромном ратном матери-

јалу и у опреми, без чега прерастање наше Армије у савремену

Армију не би било могуће извести у тако кратком року.

_ Острво Вис. претставља важну етапу у развоју наше артиље__рије, где је била образована снажна мешовита артиљериска група ___УШ корпуса која је могла несметано да изврши формирање јединица и обуку људства, да би доцније одиграла важну улогу у ослобођењу Трста и Словеначког Приморја.

У Книнској бици први пут су наше артиљериске“ јединице учествовале у масп са пешадијом. Ту се показало да је наша млада артиљерија способна да решава и сложене задатке. ~

У пробоју Сремског фронта улога наше артиљерије дошла је до пуног изражаја. Ту је било концентрисано преко 200 артиљериских минобацачких. цеви на један километар фронта. Наши артиљерци су успешно извршили снажну артиљериску припрему која је омогућила нашој пешадији и тенковима да с успехом изврше задатак. Ова операција је потврдила да се наш руководећи артиљериски

кадар оспособио за руковођење артиљеријом у сложеним операцијама. : Тако је наша млада артиљерија у ослободилачком рату из дана

у дан расла и јачала се кроз тешке и крваве борбе заједно са нашом

храбром пешадијом. Од појединачних заплењених топова и хаубица

· она је прерастала у батерије, дивизионе и бригаде и изградила се

најзад у главни род војске који је у ослободилачком рату одиграо

велику улогу. , ћ ~

Ове године наша Армија, а саањом и наши народи, прослављају Дан своје артиљерије у условима успешног извршавања друге године Петогодишњег плана.

Оружане снаге државе директно зависе од развитка њене економике и технике. Савремела артиљерија, која је претежно технички род војске, умногоме јв зависна од индустриске развијености ____ земље. Наш Петогодишњи план предвиђа као главни задатак, који

ће омогућити решавање свих осталих задатака, изградњу довољно

јаке и технички савремено опремљене тешке индустрије. Петого-

дишњи план предвиђа изградњу читавог низа нових врста инду-

стрије, што ће пак све омогућити да нашу артиљерију опремимо тако да | она може одговорити свима вахтевима савремене артиљерије. Као

што се види, наш Петогодишњи план отвара широке перспективе за

“__ правилан развој наше војно-економске моћи, учвршћујући одбран-

бену способност наше социјалистичке отаџбине. Сва многобројна пренмућства нашег друштвеног и државног уређења јасно указују да ће се успешно решити и сви задаци по питању јачања наше одбранбене моћи. Нове методе рада и Масовни полет трудбеника наше земље омогућиће да снабдемо нашу Армију, а посебно артиљерију, свим врстама оружја, машинама, тегачима, разним уређајима, инструментима, алатом и другим.

Наша Партија, наша влада и наши народи на челу са маршалом Титом изразили су чврсту решеност да изграде нашу народну Армију тако, да она одговара моћи наше народне државе. |

Из тих разлога сви наши народи су чврсто решени да активно учествују у изградњи и даљем јачању одбранбених снага наше земље, јер они добро знају да, уколико је јача и способнија за борбу наша Армија, утолико су чвршће и сигурније границе наше народне државе, слобода наших народа и независност наше отаџбине,

Решеност наших народа да допринесу изградњи наших оружаних снага није уперена ни против кога; она има у виду само срећу и благостање наших народа и учвршћење мира у свету. | (61,6

— Робу

из излога ис прода“

је не извади аран- — То смо малочаг

јема, жер, ..

Док

"С друге стране, дејство овог топа много је охрабрило наше пешаке, · У то време, кад је и ми-

~ _ а иза тнтита ва такдишаенашвавншиа и иннинлишин палситиаавиатаиљатиашмавсља лава че

Е Роба из излога.

продали

ви и зажели добродошлицу. Ну-

из ЧЕХОСЛОВАЧКЕ СУ СЕ ВРАТИЛИ НАЈПИ УЧЕНИЦИ У ПРИВРЕДИ

аји у Чаковицама_

Опет на улицама града у еројој отаџбини

У лето 1946 године из Југославије је кренуо већи број ученика у привреди на изучавање заната у чехословачкој. Наша влада и наша Партија — а са њима и сав наш народ — били су уверени да ће им се у братској земљи пружити пуна помоћ.

Нико ни једног јединог момента није ни помишљао на то да ће'

се наша деца у страној земљи осећати као странци.

Тако је и било. Две године су радили наши ученици у привреди и '/марљиво изучавали занат и за то време могли су да осете колика је величина љубави чешког народа према нашим народима.

Али тада је дошла резолуција Информбиро-а и чудовишна кампања против Југославије и свега онога што су наши народи уз страховите напоре и лишавања постигли на свом путу у социјализам, У низу несхватљивих испада прстив нас, нису били поштеђени ни ученици у привреди који су се налазили на изучавању заната у Чехословачкој. Под нечувеним притиском од стране чешких власти и полиције, од наших ученика у привреди захтевало се да се изјасне против наше Партије и наших народа, да се не врате у Југославију и да као најобичнији издајници остану У Чехословачкој. |

Васпитани од Комунистичке партије У ДУХУ љубави и оданости према својој земљи .и својим народима, наши ученици у привреди су одбили тај прљави предлог, манифестујући на сваком кораку — у домовима где су становали, у творницама где су радили и у затворима где су их ставили — братство и јединство, кличући Стаљину, Титу и Готвалду. Иако под притиском и терором полиције, после неколико дана лежања по затворима, ученици у привреди су се вратили у своју земљу.

| спраћај на станицама био ||| је скроман, али никако не и забрињавајући. Они ко-

митров“ лежала је сасвим близу дома. Већ првих дана ученици су могли да осете дубоку

ји су остали на перонима — у љубав коју чешки радници гаје Београду ишли у Загребу, Љубљани или Сарајеву — а са њи-

ма њ цела земља. били су муве; рени да ће ученици Х привреди у братској земљи наићи на братски пријем.

У вагонима је било весело. „Идемо у земљу — говорило се — о којој су нам тако _ топло причали стари борци, у братску земљу, која се исто тако као и ми борила против · Немаца.“ И мислило се — тамо је као код нас радничка класа на власти. Нема више ни пендрека ни затвора. ·

Онда су стигли у Праг. Вацлавске _ Намјесћи — широка и поплочана улица, Храдчани дивне старе зграде и дворци чешких кнезова, Влтава, са много мостова. _ Стотине пријатељских стисака руку, Бојажљиво су малишани, са коферима у рукама, обилазили велики град им само су се у прво време осећали као странци,

Из Прага су се брзо растурили. Једни су отишли у Микулово, други у Раковник, трећи у Дубницу над Вахом, четврти...

Група од њих 90 скинула се ва станици-у Чаковицама, само неколико километара од Прата.

— Никада такав дочек „нисам доживео у своме животу — рећи ће данас Мирослав Пантовић, сећатући са тих дана — маса света је изишла да нас поздра-

дили су нам разноразне поклоне,

према нама, Сви омладинци из Југославиге _ добили су своја

на места, мајстори Фу их че"сто обилазили и показивали им, "и знање је полако расло, .

— Заједно са нама налазили су се у творници и чешки ученици у привреди, претерати, ако кажем да су се и радници и руководство фабрике односили „према Југословенима са много више пажње него према својим ученицима. Свуда и на сваком месту су нам излазили у сусрет — каже Пашко Матошин и онда одмах додаје: — Исту такву љубав испољавало је и остало становништво Чаковица. За време празника обич-

но су нас звали у њихове куће , где су нас гостили са свим оним

што-су имали.

Две године су живели наши омладинци у Чаковицама и више никакве разлике није постојало "између Чеха и Југословена, На"ши омладинци су се осећали. као ју својој земљи. У радним бригадама, које су добровољно ралиле у граду, налазили су сен „Југословени. У програмима при„редаба, које су спремали радници творнице, учествовали су # наши ученици у привреди. __— Даље шта се збило, рећи ће сваки од омладинаца који су се вратили — не, то је тешко схватити. После свега онога, после оваквог пријема...

Дошла је резолуција Информбироа и отада су се догађаји бурно развијали: присиљавање да се изјасне.за _ резолуцију, много конференција на којима се бездушно бацало блатом на наше руководство, покушај да се продре без дозволе у дом и из» врши претрес, бацање на радна места на којима раде неквалификовани радници, покушај да се убацивањем взапаљеног пања изазове пожар у дому итд. итд. Неколико наших омладинаца који су се изјаснили за резолуцију нарочито су били упорни у, својим испадима. Двадесет дана и двадесет ноћи без престанка су ученици чували _ стражу: пред својом ВИЛОМ. ,

Више се није могло издржати,.

Омладинци су затражили да-се врате у Југославију. Тада је-наишла полиција и агенти у цивилним оделима, насилно стрпала у аутобусе наше омладинце (је-

Пн

Град Кујбишев

"Никако нећу!

Ј

дан је том приликом _ ударен кундаком у леђа, док је други добио неколико удараца песни~о цом у лице) и онда (их оте рали у затвор. _ Призор је био дирљив. Око дома се скупило мноштво света и поздрављало наше омладинце који су ве време певали борбене песме н пзвикивали пароле братству и је. динетву.

У затвору ученици у привреди нису хтели да примају затвореничку храну. У знак протеста против оваквих — поступака чешких полицајаца, решили су. се да штражују глађу. Али у осталим домовима, где се већ пронела вест о овим догађајима, скупљали су наши омладинци заједно са Чесима храну коју су затим слали у затвор.

Седам дана касније једну мању трупу одвојили су, рекли јој да ће је транспортовати за Југославију и отерали у затвор 2 Панкрац — чувен због тога што се у њему налазе најтежи криминалци и страни шпијуни, Пе. десет пет сати налазили су геу ћелијама, обучени у затворевичка одела, са траком око руке као политички кривци, и тек пошто су их поново вратили у исти ватвор, пребацили су их у воз којим су, најзад, стигли у Југ славију. |

Друга, већа група, остала је седам дана у затвору, прво у подруму, а затим у двема собама у којима се спавало на бетону, После дугих саслушања, затворене у аутобусима где су били агенти и полицајци, спроведени су до чешке границе, а одатле, слично као и у Чехословачкој, затворене у аутобусима, транспортовали до границе Југославије. То је била прва група ученика у привреди која се вратила. у земљу, где је дочекана онако како доликује таквим синовима наших народа. Касније, јелна за другом, стизале су нове групе.

— То што се тамо десило говори Војимир Гајић и притом узбуђено дрхти, — то је само вешто привремено, просто немогуће и несхватљиво. Не, ми смо довољно дубоко осетили колико је велика љубав Чеха према нама и она се не да тако срушити, То ће се сигурно кад-тад за.

" вршити и изгладити... Сигурно.

ивот ивАДУ СССР жЖ

· а било је њ суза, Какав дочек!.

Сместили су се у великој вили, чији је власник некада била нека грофица, Около се налазила башта са пријатним сенкама старог дрвећа. Унутра, у пространим собама, било је топло и пријатно. Имали су и радио-апарат и велику библиотеку. . Творница авионских миш аутомобилских делова: „Георги Ди-

;

Пе ЦБ паран браћајних веза, налази се град Кујбишев, велики индустрлеки и културни центар Поволожја. Више познатих књижевника совјетске 3зе-

КГ левој обали Волге, у средишту важних саде

мље живе и раде у Кујбишеву. Сви ови књижев-.

ници чланови су обласног одељења Савеза совјетских писаца,

У граду излази књижевно-уметнички алманах „Волга“. На страницама овог добро уређеног алманаха, као и у обласном дневном листу „Волшка комуна“, појављују се дела кујбишевских књижевника. Учешће књижевне организације града Кујбишева у јавном животу целе области живо је и многострано. Између осталог, организација редовно одржава конферевције књижевника са читаоцима, Пре кратког времена, на пример, књижевници су прочитали своја дела кујбишевским студентима. За ово књижевно вече била су одабрана дела с темама из живота омладине. Р | и _ жујбишерски књижевници доследно поштују и извршују велике традиције оснивача совјетске књизевности Максима Горког, који је некад живео и радио у Кујбишеву. Ове традиције упућују, на чврсту и нераздвојну књижевникову повезаност с народом. Књижевнику је основни задатак да у своме стваралаштву одрази .мисли и очекивања народа, да истинито прикаже оно ново, светло и достојно

_подражавања. што се формирало у људима велике

епохе. , р "прожети свим настојањем, које је Максим Гсњ ул тако моћно уздигао и потврдио својим личним при-

· мером, кујбишевски писци вредно и продубљено

раде. Књижевник Николај Задонски бпремио је за штампу књигу, У којој говори 0 "приволшком селу Гавриловки. Белини руски књижевник Лав Толстеј, чије се имање налазило "близу Гавриловке, често је посећивао ово село, разговарао са сељаци-

ма и на основу тих разговора жигосао злочиначку безобзирност царске владе, под којом је сељаштво тешко патило и пропадало. Књига Николаја Задонч ског прича о срећним унуцима оних обесправље« них и сиромашних сељака, чију је грозну беду Толстој изнео у својим чланцима. Задонски је свестрано приказао огромне преображаје и достигнућа у животу волшког сељаштва после Октобарске реч волуције.

Кујбишевски књижевник Евгениј Шаповалов познат је као аутор серије прича из живота вели ких руских писаца који су Живели у Поволожју« Шраповаловљева дела, написана на основу марљивог проучавања, всома су оригинална по форми. Писац им даје облик народних прича и она су заиста на« дахнута причањимд становника Поволожја о велич ким људима који су стварали у томе крају. Најзна< чајније су Шаповаловљеве приче о Лаву Толстоју. и Максиму Горком. у

Учесник Отаџбинског рата песник Сергеј Коч шечкин сада је студент Педагошког института, .

Борећи се у редовима Совјетске армије, Коч

| шечкин је прошао кроз земље Источне Европе. ње-

тови стихови посвећени су светско-историском подвигу Армије-ослободитељице. Целокупна, делатност кујбишевских књижевни“

| ка одвија се,у знаку најприсније повезаности с чи-

талачким мајсама. У просторијама главне библиотеке

—одепог велшког града одржана је ту скоро веома

садржајна конференција читалаца књижевно-уметвичког. алманаха „Волга“. Читаоци су изнели своја запажања и закључке а паистијој четзртој књизи алмалаха. Конференцији су присустговали Теви књиокевници чија су дела објављена у тој књизи, Саслушати Мишљења читалаца, писци су их исцрпно обавестили о својим новим творачким замислима и плановима. в. к.