20. oktobar
М т Р
| |
; Г
____- СТРАНА 3
отплате народнот затма
једном или двојици лица, а ови су свели своју функ
до свести и
Њу
ародни фронт ушао је у акцију за народни зајам
с мање искуства од оног
с каквим улази у све друге политичке и привредне акције које су у послератним годинама спровођене, јер је то први народни зајам у нашој земљи. И у овој акцији Народни фронт је
| песумњиво одиграо“ ону улогу која му припада као основној масовно + политичкој организапији. Показао је и потврдио сзоју способност, снагу и чвр" стину да под руководством Комунистичке партије окупља нај шире масе трудбеника у решавању задатака на путу социјали_ стичке изградње наше земље. Правилним и добрим масовно политичким _ радом _ Народног фронта и остале масовне организапије учиниле су да је сва| ки радни човек у нашој земљи · схватио народни зајам као мо_ билизапију још неискоришћених
__резерви н латентних снага у на-
шем народу за убрзање оства"рења великог дела _ Петогоди _ шњег плана, за ликвидацију капитализма, за јачање независно Усти њ политичког престижа на"ше земље п посебно као мерипатриотске дужнозсти сваког појединца.
| Савезна влада расписала _ је "овај зајам 3 јупа ове године у # износу, од 3.500,000.000 динара.
| Држава враћа зајам у року од
"четири године путем извлачења обвезниша и плаћа 10 од сто "камата годишње и то 6 од сто
% на сваку обвезницу, а 4 од сто
ћиде.у фонд згодитака, одакле, х према плану извлачења _ свака ~ осма обвезница добија од 2.000 “до 100.000 динара. Сав рад око „уписа и уплате обједињавале су = постављено комисије за — упис ~ зајма. Добрим _ организационим
ои техничким припремама за упис
· зајма Народни фронт је успео,
"да су милиони радних људи гра
А
· "том рејону положено
да н села широм неле земље, и пре рока, уписали и премашили суму. ол 3.500,.000.000 динара. Грађани Београда окупљени У Народном фронту и осталим масовним организацијама ушли су у ред оних који су предњачили по масовности, брзини и висини уписа. Београђани су Укупно планирану суму од 180,000.000 динара премашили за 43 од сто и уписали 263,797.250, с тим што је већ после прва лва дана _било уплаћено 210000.000, — лала више од планираног. „Само преко основзих организашиа _ Народног фронта грала уписано је 81.206.500 и “тртаћено је олмах 40 ол сто, с тим што се у августу, септембру, октобру и новембру, , ла клте у четири рате, има отплатити пела упислпа сума, Основне организације _ Народног фронта преко својих благајника, а пошто су од рејонских комисија за упис зајма добиле спискове тиленика попуњгвају чекове и примају новац, те га уплаћују ма поптци, како би грађанима Уштелели труд и време око олтажења и хчекања на шалтерима, Међутим, у августу месепу уплаћено је 85 од сто од провечне суме, која на име отплате пала на један месеп, а у сет тембру проценат се нешто сма_ њио. У У дсновним фронтовским 0рганизацијама где су благанити "добили пуну помоћ читаве ор ганизацитје _ Фронта отплата за!ма тече нормално и потпуно 3атовољава нарочито у августу месешу, где је на пример у Дру99 ол сто, а у Четвртом рејону 95 оп сто · претвиђене- суме на име отплате. При испитивању узрока ла“ бујег стања у другим рејонима етвртило се ла јео разлог не Корта, како 'организатије Навотног фронта тако и комисија “ поткомтсија ла примљену обагазу испуне ло кра га, Рејонске кемисине смгттале су да те У-
пасом пи уплатом пове рате ЊИ-
мева фетитина 'зовошена и преотплате пустиле су лаљи ток
|
'" Ко не ради, кромпир
у Бео
техничких
Тцију на чисто техничк е
књижења уплаћених сам га ли отплата тече нормално и како се уопште одви:а ствар на терену, у то се није нико упуштао. Фронтовске организације исто тако пребациле су тај рад на благајнике основних организација не давши им довољно подршке и помоћи тако да су ови по нужди, такође – пришли бирократском поступку. Најчешће су огласили време када и где примају уплате и тиме се задовољили, чекајући да им се донесе; новац, па га, онда прелавали на пошту и рејонским комисијама. Највећи је број таквих који нису ни са списком сравњивали да би видели да ли су сви уплатили те ко није уплатио и зашто. Приличан број
благајника решио је проблем та“
ко што је раздао чекове и допустио да се ствар даље стихијски одвија. Неки грађани сами су "попуњавали чекове и непосредно уплаћивали, а приличан број има оних који се тису снашли или се нису трудили и данас се питају шта је с тим чековима и отплатама и зашто нико ништа не доноси, 8е потсећа и не тражи. Овако неправилан став према У отплати Народног зајма _ треба најхитније _ ликвидирати, _ како би, с једне стране обезбедили 100 од сто уплату уписаног 34:ма, а с друге стране спречили да известан број уписника који су углавном највећи део већ уплатили, сада, када има да положе још две рате. дођу у снтуацију, да се 10 децембра нађу међу онима којима ће, ако дотле не отплате сходно Уредби, бити ускраћена обвезница.
_ Стога је потребно да комисије одрже састанке с поткомисијама и благајницима осповних организација и стање у својим књигама сравне са списковима које имају блага:ници, те изведу поименично стање за сваког уписника заједно, а затим ла прате, контролипту и помажу даљи ток отплате. Основне организације Народног фронта пе ко фронтовских група – помоћи ће у агитапији и организационо - техтитким мерама, нарочито око обиласка уписника. По казало се у пракси као на:боље да се, у циљу уштеде трула и времена, уписници лично обилазе преко секретаритата фронтовских група и да им се уру_ че привремене признанице с пот писом Слагајника основне организапције, а примљени новац пре да благајнику. Када благаник положи новац на пошту и преда извештај о уплати рејонској комисији. враћа се, опет преко секретаријата уплатиоцу оригинална потврђена чековна – признаница о уплати, ,
Не треба ићи линијом мањег отпора и делити чекове уписницима с тим да они сами уплаЋују, јер неки, у нелостатку вре мена да чекају на шалтерима. пропусте да уплате рату одмах после првог, па када прође половина месеца обично нанђу неке друге потребе којима се ла преимућство, те рату уопште не уплате, тако да идућег месеца створе себи тежу ситуацију око отплаћивања. С друге стране овакав пут онемогућује основним ортанизапијама сваку евиленпију и праћење тока отплата.
Све ове и друге мере треба најхитније прелузети како би се задатак око уписа народног зајма од стране организација Народног фронта и комисија схватио тако, да није било довољно учинити све што је до данас учињено око уписа и првих отплата него политички ми организапионо - технички окончати посао, да се на време изврши отплата свега уписаног зајма“ и тиме испуни и ова примљена 0брвеза као допринос бржо: социјалистичкој изградњи _ наше земље
НОС
„~ томе
= Морамо и спаваћу собу да претворимо у шпајза.
#
О Њу
допринеће извршењу плена у гргђевинарству
( ( ЈЕ
есло се поставља петање зашто такмичење па
3 градилиштима Београља нема карактер консташтног тау-
мичења као што је случај; у лругим привредним гранама, _ него више карактер периодичног, по-
Зграда у скелама
временог или на махове. Овакав начин ност то је, може. се рећи, постала пракса готово на свим градилиштима Београда. Редовна је појава да се такмичење организује само с времена на време и на појединим радилиштима, а да никада такмичарски дух није обухватио сва радилишта, која би се такмичила једна с другима и на којима би се посебно такмичиле на једном градилишту
поједине групе и радници између
себе. Не може се споменути ни једна узорна такмичарска комисија било којег предузећа која је успела да сама организује такмичење, да га подржи и стално кроз читаву годину одржава.
Такмичење, па било опо периодично или да је везано за
неки полетички догађај или др,
жавни празник, увек је са успехом носило собом и последицу, а то је због тога "што у почетку такмичења успеси _ превазилазе све мере; а већ после десет-петнасст ишли двадесет дана озито
такмичења није“ случај-
се вили како такмичарски елап не само што не напредује, него опада,
Путем оваквих једностраних
такмичења, која се углавном 0-
коме на исфорсирано испуњење производ них планова, не т рети з
„рају се никакви други важни про
блеми колектива градилишта, као што су: организаци:а рада, идејно-политичко уздизвење радника, спровођење н усавршавање нових метода рада и многи други. Зато се производни плаљ
нови на многим градилиштима Београда нису“ испуњавали — на време.
Такво такмичење, које је #Остало готово штетна пракса, треба неминовно елиминисати.
На предлог Месног одбора грађевинара, Одељење _ грађевина ИОНО, затим савезно ни републиканско Министарство грађевина у заједничком раду са Месним одбором грађевинара приступили су том врло важном питању правилне и свестране ортанизације такмичења, од чега у највећем делу зависи испуњење годишњег плана на београдским градилиштима.
(Ово последње квартално такмичење разликоваће се умногоме од досадашњих. У првом реду, обухватиће осим плана производње и многа друга важна зависна питања, као; питање организационог учвршћења синдикалних подружница и њених пододбора, појачање "идеолошко-политичког и културно-просветног рада, питање производње, појачање снабдевања радника и питање станова, смештаја, _ затим спровођење и усавршавање #0вих метода рада, Ово су основна питања. углавном свих раднлишта и њима треба посветити нарочиту пажњу.
Радници ће се на конференцијеима својих колектива детаљно упознати са кварталним планом промаводње то са планом такмичења, а осим тога разрадиће се "детаљни радни налози за сваки месец до краја, године.
Организација такмичења и само трајање такмичења треба да буде прекретниша у будућем раду, а самим тим створиће се нове смернице у раду на свим градилиштима у Београду.
Ове године, друге године Петогодишњег плана, грађевински радови у Београду већи су за 2 и по пута од прошлогодишњих. Сасвим је разумљиво да је за такве обимне радове било потребно уложити максимум залагања и сналажљивости, како би се они што успешније извршавали. Један од најважнијих чинилаца брзог темпа изградње, који се поставља оштро, нарочито сада пред зиму, је правилна организација такмичења, које, најзад, и у грађевинарству. треба. да. постане сталан систем рада. .
ошли су хладни дани на-
гло, као што то обично
бива у нашем граду,
тако да из лета улазимо,
готово без икаквог прелаза, у дугу и ветровиту зиму. И што се више приближавамо том периоду леда и кошаве док јесење кише заливају паркове и плочнике, а најугоднијге место у стану постаје кухиња, питање опрева се све оштрије поставља, „како у надлештвима тако и у домаћинствима.
'Народне власти су уложиле велике напоре да свима Бео-
ђанима, поред свих тешкоћа бо набавке и транспорта огрева, обезбеде довољне количине
ни угља за наступајуће хладноће, Према томе, нема никасвог разлога за неку психозу страха од зиме која је настала збот привремене оскудице _ на стовариштима угља, Сви они чији су подруми још _ празни, могу бити сигурни да ове зиме неће проћи као иврчак из приче.
Дрва ће бити у довољно] количини за све имсоце К карата. Шлеповима и вагонима се свакодневно пребацу:у на стоваришта Градског прелузећа _ „Огрев" дуге, правилне, пепанише. После тога ступа у акцију матипа за тестерисање. Њен резак звук на београдским , улицама увек је предзнак зиме. Пре лва лата додељен је Београду нови контингелт од око стотину ХИљада метара. Биће доста, лрва. Деоба иде без неког застоја.
У току прошла лва _ месеца било је мало угља на беотралским стовариштима. То најбоље знагу они Београђани који су тала чекали у редовима за угаљ, према чијој су лужини релови на пијаци задивљу уће кратки, Угља није било ловољно због тога што у летњим месецима још увек подбацују ппо рзводњу рудници угљених _ базена. У то време велики бро: радника полусељака оптлази на пољске ралове што се може убудуће спречитт само широм агитацијом, и још већим побољшањем услова рада у рулпипима угља. Догол у рудпипима булу преовлађивали полупролетери, за које је копање угља сезонски рал. дотле ће нелостатак ралне снаге Кочити произволњу У летњим месецима. Питање транспорт тих срелстава, која су била у току лета заузета превозом откупљених житариђа и разне сезонске робе, #сто тако је, у знатној мери. Утицало) на неловољне количине · ловезечог. угља, Било је и гретака приликом. саме располеле количина којима се располагало.
| Сви грађани Београда
_ биће обезбеђени ољгревом _
Они који су могли неограниче- | но време да чекају у реду снаб дели су се угљем, Напунили су
подруме и они који су за ту |
сврху имали довољно новаца. А то нису били увек они који то највише заслужују. Многи имаоци кредитних бонова Градске штедионице нису Они би требало да су први на реду када се он поново буде издавао. То ће бити врло скоро, ер већ пристиже на оживела стоваришта и лагерује се у све већој количини.
На стовариштима, из дана У
дан, повећавају се гомиле до- -- ђ
брог костолачког и колубарског
угља и указују на светле пер-.
спективе заложених, топлих пећи београдских падлештава и домова. Угља ће бити довољно. Пошто, ће међутим, пристизати у току целе зиме, требало би организовати његову правилну расподелу. Не сме се дозволити да неко прикупи дОвВољ по огрева за целу зиму, а лруги да га уопште нема. То би се могло избећи деобом угља сви-о ма грађанима у више махова. Грађани који су успели у току ранијих месеци ла се снабле у угљем требало би да препусте
новсприспеле | количине _ онима који га уопште немају. У вези снабдевања огревом
поставља се још увек врло 90штро питање транспорта. Да би би се то питање ублажило, треба предузети мере да се у тран-
спорту угља ангажује већи број возила него што је онај којим ИОНО располаже. _ Предузећа која имају своја возила _ могла
би, на пример, уз препоруку“! упут ИОНО-а сама да превезу угаљ који им је потребан повезујући се директно са _рудвицима. Исто тако треба организовати правилан транспорт _Угља од складишта до домова. тим у вези неопходно је реши“ ти питање приватних кочијаша који су толико скупо наплаћивали превоз ла је понекал Више ста:ао од купљеног огрева. Стављањем кочи'аша пол руководство прелузећа „Огрев“, решило би се питање брзог пребаџивања угља са складишта у ле мове трулбеника
Потребно је. уопште, прег пуштање у продају нових кон“ тингената огрева _ предузети читав низ, већих и сасвим ситних, организационих мера које ће 0+ лактати грађанима ла га сместе у своје полруме без дугосатног чекања, муке око превоза и лру тих непријатности које загорчавају и компликују живот, а могле би се избећи.
Признање гаслужичм члановима Каполног фро та
претставника Народног фронта главних градова наших република решено је да се најбољим и најактивнијим члановима Фронта, који су се истакли ва радним акцијама и који су дали већи број радних часова, утлавном преко 50, додели значка Народног фронта. У неким народни републикама значке се већ деле. Дванаестог октобра почела је прва подела значки на територији Београда. . Изврилни одбор Народног фронта Београда донео је одлуку да се значке деле на свечан начин, преко основних организација, уз присуство једног члана рејонског Изврштног одбора Народног фронта. Право на ношење значке имају сви чланови Народног фронта који су дали преко 50 часова.
ПН међуградској конференцији установљене су значке од четири степена. Значке првог степена добијају чланови Фронта који су дали више од 300 добровољних радних часова, другог степена до· дељује се онима који су дали 200 до 300 радних часова, а значке трећет степена добиће они члано-
.
— Тражимо, бако, нове врсте · поврћа кој : . рћа које ће стизати ануару, таман док дође есенција.. Е НА
ви који су дали од 100 до 200 часова. Сви чланови Фронта који су дали више од 50 часова добиће значке четвртог степена. Они чланови Народног фронта који булу носили значке, као признање за њихове радне подвите и љубав према социјалистичкој иградњи, примиће уз значке и легитимације. Посебно признање приликом пре к даје значака биће дато м оним члановима Народнот фронта који су се залагали на другим секторима рада.
Значке се деле на основу статистичких података евидентичара основних организација. Значкама ће се обухватити рад чланова Народног фронта до краја месеца септембра. Али, и други чланови срронта који доцније испуне услове за поједине степене, добиће такође одређене значке.
Сем тога, Извршни одбор Народног фронта дао је предлог Градском народном одбору да носиопи значака имају извесне бенефиције, које би претстављале извесну награду члановима Народног фронта за учешће у свим радним акцијама у току. ове године.
добили угаље |
; | ј
:
158 " 3