20. oktobar

· Припреме за тапмиење |

едавно је рај Фронта основан вез културно

| просветних _ друштава за | Београд, са задатком да обједини целокупан култур

· но-просветни рад Београда. Да | што успешније ислунио овај свој заи_ ста-крупан задатак, Савез је у сво

ју управу кооптирао наше истакнуте културне раднике, који ће својим и_скуствима допринети да се досада-

| шњи културно-просветни живот Бео___ трада појача и подигне ва још виши

ступањ, _ ако је потребно обухватити више сектора културно-уметничке и про

___ оветне делатности, Савез је подељен

који није добро отпеван.

на седам секција, а свака секција има евог руководиоца који сам, по „указаној потреби, кооптира у секцију онолико људи, колико је потребно да се рад сваке секције успешно одвија. Савез је састављен из следе ћих секција: Секције за народно просвећивање, Секције за фолклор и ба лет, да музику, за драму, за ликовну уметност, Секције за изучавање прошлости Београда и секције за идејно-политички рад.

Поред својих редовних задатака као што су; описмењавћње, (коге се ове године врло оштро воставља), старање о библиотекама и читаолицама, народним универзитетима, идејнополитичком раду по рејонима, културно-уметничким' друштвима. Савез ће узети на'себе бригу о свим културним манифестацијама које се бу-= ду јављале у току године у оквиру нашега града.

Један од конкретних задатака који се сада постављају пред Савез, по-

~. ред осталих редовних дужности, је сте помоћ Фронту у организовању међугладског такмичења културно“ уметничких друштава. У вези с тим, основан је Фестивалсоки одбор коме је дужност да укаже помоћ култур“ но-уметничким друштвима у њиховом раду и спремању за међуградско так' мичење, Проширсне су секције за фолклор, драму и музику, чији чланови, стручњаци у овим гранама уметкости, обилазе културно-уметнич-

ка друштва, исправљају грешке но

својим саветима доводе у склад при“ преме за такмичење.

Пред наша друштва се, пре почетка такмичења, поставља питање стилизације фолклора, Дешавало се да су понека културно-ушетничка дру“ штва излазила пред публику са народним играма које су нагињале ка варијетском извођењу. Да се то не би и убудуће дешавало, Фестивалск; одбор је узео у разматрање проблем обраде фолклора. При решавању тог питања наилази се на озбиљне тешкоће, с обзиром да се о том про: блему код нас скоро никако није ни говорило, и да нема људи који су се искључиво тиме бавили,

Савез културно-просветних друшта. ва за Београд има пред собом велике и крупне задатке у вези са просвећивањем и културним уздизањем широких слојева народа, Он се тог племенитог задатка прихватио са свом озбиљношћу, а наши познати књижевници, уметници и јавни радници који су окупљени у Савезу, својим адом и стручним саветима доприне+ е да се културни живот Београда развија пуним замахом.

Ђујан живот кулшурно“умешничког

друштва _ „БранЕ; Пветков-Ћ

ултурно-уметничка друштва, основана у циљу да око себе окупе и културно уздигну трудбенике уједињене на истом послу, налазила су се у почетку свога рада пред тешким про бдемима. Без искустава у раду, недо+ статак људи способних да организују рад на прикупљању чланства, неинтересовање трудбеника да се укључе У чланство, неуредно долажење на прое бе, — све су то били узроци који су умногоме отежавали рад културно-уметничких друштава.

Данас су наша друштва углавном пребродила те најосновније организационе тешкоће» Трудбеници Београда радо ступају у чланство културно-уметничких друштава и активно учествују у њима.

+ «

Културно-уметничко друштво „Бранко Цветковић“, које је на прошлогодишњој смотри освојило друго место, и ове године се спрема за међуградско такмичење Недавно отворене нове просторије умногоме олакшавају рад. Дож се прошле године радило у две ниске и недовољно осветљене собе, сада су услови за рад несравњено бољи. Свака секција има своју собу у којој се одржавају пробе. Све просторије су намештене скромно, али са пуно укуса и уметничкот смисла. Почев од дутачког ходника, чији су зидови украшени цртежима и сликама наших уметника, па до осталих соба, све одаје да је свака и најмања ситница брижљиво одабирана, да се људима који марљиво им уредно долазе на пробе пружи свака удобност у њиховом раду у 9 ввиру друштва.

на сваким вратима, иза којих се одржавају пробе, када почне рад упали се сијалица која црвеном светлошћу

осветљава стаклену плочу, на којој пи~

те: „проба — не улази“. Чланови се врло дисциплиновано односе према раду и ни један неће ући у собу на чијим вратима види упаљену сијалицу,

Једна ствар која пријатно изненађује јесте, да чланови хора вежбају седећи. На средини собе је клавир, а са

једње и друте стране низ седишта са · наслонима. Ово пријатно делује, када

се помисли да људи проводе цело пре подне на раду У привреди, и да један или два сата, колико траје проба, не морају да стоје и замарају се. Увежбава се ХУ Мокрањчева руковет. Диритент тражи да се понови сваки став Колико је ту часова посвећено, колико труда уЛпожено да, када се изиђе пред публику, песма тече глатко са цуно бојв и „полета. Хорска секција има 123 члана. Поред овога, постоји омладински хор, који броји 100 чланова. На међуградско такмичење ће се изићи са масовним песмама, које ће певати зај оба хора, док ће уметничке песме бити « е без омладинаца. Драмска секција има у свом саставу 25 чланова. Ова секција је позната са

· прошлогодишње смотре, где је вешти-

ном равном професионалним уметницима, давала Нушићевот „Покојника“. И овога пута ће се изићи са Нушићем. њетово „Сумњиво лице“ биће одличан материјал за драмску секцију „Бранка Цветковића“.

Многима је у сећању фолклор овога друштва, Елан којим су се спремали

| за смотру није попустио ни доцније.

Вежбало се и даље и уносила радост им полет у сваку итру. Међутрадско такмичење је само повећало број проба. Поред ових секција, друштво је формирало симфониски оркестар који је састављен -од 45 чланова. У оркестру,

, поред млађих чланова који студирају музику, има и аматера, Чланови оркестра се марљиво спремају да би достојно репрезентовали име Бранка цветковића. Унутар друштва створена је и радио ница за оправку инструмената, у којој мајстори — стручњаци врше све поправке које се наметну током рада.

Да би се чланови оркестра музички образовали, организоване су колективне посете концерата, као и осталих музичких приредби које се одржавају У нашем граду,

Управа друштва је, не жалећи труда, створила својим члановима све могућности да рад унутар друштва буде што пријатнији. Чланство, са своје стране, показује огромну љубав и приврженост за своје друштво. Између управе и чланова влада другарски однос. Дисциплина је, са малим изузецима, на високом ступњу. Пробе се редовно посећују. То најбоље доказује чињеница да су друштвене просторије у поподневним часовима, препуне. У „црвеном кутићу" се одвија културан, здрав и весео другарски живот,

На заједничким конференцијама се износе неправилности које ометају рад друштва, оштро критикују недостаци појединаца, исправљају грешке и праве планови за даљи рад.

на претстојеће међуградско такмиче ње културно-уметничко друштво „Бран ко Шветковић“ ће изнети пред широку јавност плодове свога рада, који ће

- сведочити о марљивом раду и управе

и чланства, да се њихово друштво што

Мешовито македонско коло

РРА ТИИША ОПОУЋ -

споља п радости прослављало ниједан пра-

| икада ведрије и са више лепота : изнутра, није Скопље

ЛП | змик, као што прославља свој велики ' дан, = === Разлог је био сасвим прост: тада празници нису били празници његових грађана — славље се ограничавало само на официрски дом и неколико раскошних вила, |

Тринаестог новембра 1944 године, по први пут у чсторији овога древног града на обалама Вардара, био је истински народни празник — улице и тргови су били пуни радосног света. Мако су у непосредној близини још увек одјекивали пуцњеви пушака и бацача, грађани Окопља су раздрагано поздравили своје ослободиоце — македонске бригаде. Од тада славља нису 'била ретка: 1 мај и 13 новембар, 9 мај и 29 новембар, То су били празници целог народа и грађана Скопља и радост се није ограничавала само на неколико раокошних вила — ипрало се и у центру и у Топаани.

Али, нако су сви народни празници | после ослобођења прослављани онако како то они заиста и заслужују — топло

па

'и раздрагано — овогодишњи И октобар — Дан устанка на-

рода Македоније — био је величанственији него а раније. Грађани Скопља поздравили су 11 октобар 1948 године не само као успомену на велики дан почетка борбе против окупатора, него и као дан нових постигнућа, нових победа на путу у социјализам.

Прослава се спремала много пре тога и Скопље је било на ногама још одавно. У великој основној школи „Гоце Делцев“, пажљиво су се слагале књиге које су штампане од ослобођења на македонском језику; у некадашњем турском амаму стављане су слике и документи о борби народа Македоније против немачких и бугарских окупатора, а иза новог фискултурног стадиона дизао се вашар; на улицама су се појавиле нове пароле.

То је био почетак велике прославе, али и само један детаљ те прославе. Далеко по планинама и пољима Македоније, у селима и градовима, културна друштва су спремала игре и песме народа Македоније. Огромни народни фестивал требало је да употпуни прославу |! октобра.

„Јужносрбијанске“ игре на ранијим фестивалима

И пре рата, само у ретким случајевима — између једног и другог често су пролазиле и десетине година — приређивани су фестивали, Међу многобројним тачкама, спикери су објављивали и коло „Тешкото“ или „Русалији“, али су при томе додавали — „јужносрбијанске“ народне игре. Никада дужи и искренији,аплауз није се проламао салом: гледаоци су били одушевљени игром и музнком. А

Алн „јужносрбијанска“ игра није била јужијосрбијанска, Ј

празнични |

— македонски сељак их је певао и играо и оне су. биле ње гово власништво — наизмерно богат део културе његовог народа.

Четири године је прошло од тада и много се тога изменило, На фестивалима који су се приређивали — сада сваке. године = спикери су објављивали и коло „Тешкото“ или „Русалији“ и при томе су додавали „македонска народна игра“.

Више се не игра и не пева македонска народна игра и на македонском језику само по далеким и забаченим селима. Македонска игра и песма — огромно и непроцењено богатство народног духа — постало је нешто чиме се са гордошћу поносе не само Македонци него и сви наши народи.

Скопље у данима фестивала

Шестог октобра је почео фестивал. Улицама које су биле свечано искићене заставама, цвећем и паролама,. кретала се непрегледна маса света. Окопљем су одјекивали ударци гоча, танак писак зурли. Народне ношње у свим бојама, од јарко црвене и жуте па до црне и плаве, шарениле су се на свим странама. То је личило на богату расиветану ливаду, пуну

шароликог цвећа. Све неизмерно богатство у ношњи народа

Македоније излило се тога дана на улицама Скопља, Игре су се одвијале на фискултурном стадиону. чије су

трибине биле пуне до последњег места. Поред посетилаца из

свих крајева наше земље, у ложама су се налазили и уметници, — сликари, кореографи, музичари и књижевници: велики број уметника дошао је да непосредно и на извору забележи и научи народно стваралаштво,

Преко читавог дана групе су смењивале групе, и у исто време у фискултурном дому такмичили су се, хорови, соло певачи и свирачи. По први пут и ненавикнути сељаци и ге љанке излазили. су пред публику И само су у почетку Оли збуњени. Песме које су певали биле су једноставне и млалалачки богате. •

Колико има лепоте, дубине и човечности у свим играма и песмама Македоније. Сваки велики догађај), македонски човек је примао у себе и кроз- игру и песму манифестовао свој став, своја осећања, своју тежину, често бол до смрти, али и своју незадрживу радост великих победа. Неизмерпа је и богата душа македонског човека Неизмерно је-и огромне богата игра и песма народа Македоније! Кроз њих је он. лубоко осећајно, изражавао свој мучни живот у прошлости, стремљења и борбу за бољи живот у будућности. Песме и игре су дизале дух, челичила народну снагу, подизале паде и спремале га за одлучну борбу против ропства.

Седам дана без престанка, од раног јутра до касно у ноћ,

(Наставак на петој страни) 68

више уздигне у културно-уметничким ма колико се трудили да докажу они којима то ишло у

ствавањима. корист. „Тешкото“ или „Русалији“ биле су македонске игре | · титан з "РРА ПОДАИСТ АК

по НАРЉЕ аС ве

ад океаном и земљом. висила је магла, гу-

сто помешана с димом, ситна киша тромо

је падала на мрачне зграде вароши м на мутну воду пристаништа.

Крај бродске ограде скупиди су се емигранти,

ним наде и плашње, страха им радости,

РАТА АРАРАТА АРАРАТ тРОа

ћутљиво гледајући све около радозналим очима, пу-

~ Ка је тор = тихо је упитала девојка Пољакиња показујући збуњено на статуу Слободе. Неко је одговорио: .

— Амерички бог,.. У

Масивна фигура бронзане жене сва је прекривена зеленом патином., Хладно лице слепо гледа кроз маглу у пустињу океана, као да бронза очекује сунце, не би ли оно дало живота њеним мртвим очима, Испод ногу Слободе има мало земље, и изгледа као да се она подигла из океана, њено постоље личи на скамењене таласе. Њена рука, издигнута високо над океаном им јарболима бродова даје јој израз поносите величине и лепоте. Изгледа као да ће бакља у чврсто стиснутој руци блеснути јасно и растерати сиви дим и облити богато све око себе јарком радосном светлошћу.

А око маленог комадића земље на коме она стоји, клизе по води океана, као препотопска чудовишта, отромни гвоздени бродови; промичу као глад-

не грабљивице мали бродићи. Урлају сирене као ·

гласови митских колоса, разлеже се љутити писак, звекећу ланци сидра и сурово, грубо ударају тадаси океана, ј У

Све около јури, брза, дрхти напрегнуто. Пропелери и точкови пароброда ужурбано ударају воду а она је покривена пеном и избраздана борама. и изгледа да је све — гвожђе, камен, вода, дрво пуно протеста против живота, без сунца, без песме

_и без среће, заробљено тешким радом.

то је град, то је Њујорк. На обали стоје два-

_ десетоспратне куће, ћутљиви и мрачни небодери.

четвртасте, без жеље да буду лепе, тупе, тешке зграде уздижу се мрачно и досадно. У свакој кући се осећа надмена гордост због њене висине, њене ругобе. На прозорима нема цвећа, не виде се деца.

Издалека град изгледа као огромна чељуст с неједнаким црним зубима. Он дише у небо, облацима дима и дахће као прождрљивац који пати од магомиланот сала.

Жад уђеш у њега осетиш да си доспео у стомак од камена и гвожђа, у стомак који је прогутао неколико хиљада људи, па их мрви и вари.

Улица је клизаво, прождрљиво ждрело, по њему негде у дубину клизе тамни комади хране вароши — живи људи. Свуда над главом, под ногама и упог редо с тобом живи, звекеће гвожђе, славећи своје победе. Пробуђено снагом Злата које га је оживело, оно окружава, омотава човека својом паучином и дави га, сише му крв и мозак, ждере мишиће и нерве и расте, расте, ослањајући се на неми камен и све,више шири карике својих ланаца...

–——— — – — — — — — –— — — –— — —

Ма трговима и скверовима, где прашњаво лишће дрвећа мртво виси на гранама — уздижу се црни споменици. 'ихова лица покривена су дебелим слојем прљавштине, очи њихове, чоје су мекада пламтеле љубављу према отаџбини, засуте су прашином града. У мрежама многоспратних кућа ти бронзани људи мртви су и усамљени. Они изгледају као патуљци у мрачној сенци високих зидова, они су се заплели у хаосу безумља око себе, заспали и полуслепи жалосно с болом у срцу гледају на

похлепну журбу људи под њиховим ногама. Људи