20. oktobar

а да Му ју

из прОШЛОГТИ БЕОГР

= ( . ( Земун је ускоро затим постао важан погранични тако ухватимо се на врх аде, а оданде на ] гарнизон и у време мира врло промстно трговачко нопац) спустимо се до спрема Сукапије_ београ место кроз које је пролазио велики број европске Овде извучемо топ у треку, а једни ст ј трговине са Левантом. ћутећи шанац копати и тако осванемо. ' Нарочито истакнуту војничку улогу Земун је знајући да смо ми у ади, подранили и по играо у времену аустриских освајања Београда 1588, Земун. Овде Ранко Буљубаша из Остружнице _ 1777 и 1789 године. Земун је у преме тих ратова био хтео чекати да изиђу Турци из лађе на суво не само седиште аустриске команде већ и главни онда да их похвата, но одмах удари на њих, ка центар српске устаничке акције, јер је у свим тим _ приђу крају: првог убије, а они други спасу ратовима учествовао не само велики број српских Онда са града оспу се пушке и топови да | добровољаца са оне стране баве и дунава, већ и _ више нас трска падала. Ми овде топа бацили ни још већи број побуњених Срба из крајева под тур“ а ни пушке, но смо ћутали под трском до је тј ском влашћу. Земунски и београдски Срби увек су ска ватра прошла. По малом "времену указа. се ' били спремни на врло смеле завереничке и оружа- _ леп дан. Неки Коста Цинцарин, бећар који је виј не акције. година ишао с крџалијама (турском нередовн 1 "Кад је 71804 године избио први српски устанак, ском), изиђе на Дунаво и стане ударати у шар између устаника и земунских Срба постојале су А тако и Арнаути од Београда изиђу поред Б врло тесне везе двојаке природе. Једне су биле , ва, познаду Косту, њиховог друга: „Коста, = трговачке, јер су за време мира из Србије изво- они, беса бес (вера вера). и више нити су“ Н жене спиње и друга стока коју су куповали и даље нас пуцали, ни ми на њих. МЕ

Некадашњи изглед обале према Земуну

| које је често ратовало са Турском, ослободити ропства. Зато је узимао великога учешћа у аустриским

) ратовима против Турске, тако да су у тим ратовима

ад буде изграђен Нови Београд са свима мо- српски добровољачки одреди играли понекипут

стовима преко Саве и другим саобрарајним _ знатно већу улогу него и саме аустриске регулар-, Та у Пе · средствима која су планом предвиђена, 3Зе- не трупе. Најзад, крајем ХУШЕ века, пред устанке препродавали махом земунски трговци Срби и Цин- Обрштер (пуковник) земунски дође и на. БА мун ће доиста постати саставни део главнога града у%Србији, разочаран неодржаним аустриским обе- цари. Друге везе биле су запсремичке природе, по- триста чуда, говобђећи пред оноликом немачком ге

што су земупски Срби у аустриској слуаби за вре- сподом: да смо ми хајдуци као и наш предводи ме претходнога рата врдовали Србе из Србије за тељ. Тако се извиче и отиде. Кад би то вече, чуј аустриски фрајкор (добровољачки одреди састазље- се на нашој страни ла виче стражар. Ја, који ни махом од Срба) и потстицали их на устанак био код топа, очекивао сам да видим ко је. К

Југослапије. Прострапа, милионска варош, пружаће ћањима, српски народ почео је долазити до сазнаПа се од Дедиња, Бањице и Великог Брачапа све до ња да се може ослободити само сопственом борбом Бежаниске Косе са оне стране Саве. Нехадашшњи и да за то располаже завидпим снагама.

ћ Београд и некадашњи Земун биће у тој; сад већ Све ове народне тежње долазиле су до највидР блиској, будућности само стари квартови велипста нијога израза у Земупу на домаку Београда и Србије (Кочина крајина). ето нам обрштера из Земуна За њим је ишао « У модернога града. У средишту важних аустриских пограничних, трго- због тих веза устаници, нарочито они који су дан стражар, али подалеко. Он ми назва: „Д У 3 Београд и Земун били су вековима раздвојени вачких и вејпих установа. опседали Београд, већ у самсм почетку устанка вече Србине, чуваш топт“, па онда пригрли топ ' Савом квилом 1 ~ 6 =: " У ; А ЈЕ; и –- пи мочварнога поља, непроход Године 1466, приликом одбране Београда од опса- · обратили су се својим земунским пријатељима за пољуби говорећи мени: „Чувај слатки роде и б. # и а нога дела године. Опи су исто тако — де коју је око њега био поставио султан Мехмед помоћ. Поред прилога, земупски трговци Срби да- данас моју псовку и вику примити за зло за Пи Е ти раздвојени и пица два заво- _ „Освајач“, Земун, који су држали мађари као и вали су устаницима и зајмове за набавку оружја сам у служби и морам чинити по дужности, ћу а царства, која су међу собом живела у Београд, одиграо је важну улогу. у Сланкамену ви- | и мупиције. Они су им у исто време били и главпи чините како вам ваш господар заповеда“. Он оде. Сутрадан.ето ти нам из Земуна тер

набављачи ратпог материјала. Меки од њих чинили су то из патриотских разлога и с великим поржтво- , вањем чак и у периодима кад су аустриске власти најстроже забрањивале сваку везу са побуњеном Србијом, Други опет бавили су се тим пословима из шпекулантских разлога. Неки су чак били и у аустриској поверљивој служби тако да нису били

РКО ИБАР ОМ СТАНУ. Мислећи на 080 — не Земуна Јован Жуњади (Сибињанин Јанко) главни Е- време, Виктор Иго опевао је Београд и Земуп као | запоподник угарске и савезничке војске био је · два супарничка града од којих један стоји ма — ускупио око 200 шајки са којима је савладао турске ППИ а = а други на претстражи _ бродове на Дунаву између Београда и Земуна и му аи = ње Мезринне пропштити ноја их притекао у помоћ опседлутом Београду. За све вре' 558 з г ме ове опсаде остатак ЖХуњадијеве војске и масе 0“ је тако дуго раздвајана, Београд и Земун били СУ _ добровољаца које је био довео фанатички калуђер

мана (аустриског чиновника, тумача, који је « "жавао везе са Турцима) и управ у Београд. Јавимо господару Карађорђу да пролази тер! ман мало који дан у Београд. Од Карађорђа до! налог да му се трипут викне: „Натрат комшија“, па ако неће, удри топом. То ми једва дочекамо Сутра поране Милоје Петровић и Вуле

одувек повезани чврстим везама и, ако се њихова — Јован Капистрапски зежбале су се у Земуну и пре- нимало поуздани. | > Е _ историја посматра као целина, онда би се пре мотло бацивале у Београд. : Порел свега тога, Земунци су учинили драго- који у били у ади с војском (старешине), кажу | | - ва ван Пра ра близнака; који су најчешће шездевет и пет година касније, султан Сулеј- цене услуге устаницима. Они су им дали првога ЕЦ но 25) Ма ћемо те се уклонимо у рит и да У зе хору СУпРННЈе ман, сећајући се рђавог искуства свога претход- дипломату, земунскога трговца Шетра Ичка и читав се грејемо, а ти зови Јефту топџију и кажи му " | Земунско насеље исто је тако старо као пи бео- ника, пре ного што је почео нападати на Београд низ школованих људи. Занимљиво је да је у зе- нека напуни топ и зко пође терџоман и неће да се 5 градско, Прве му трагове. свакако треба тражити У прешао је у Срем и упутио се ка Земуну са за- муну дошло и до првих међународвих преговора врати, нека гађа и нека гледа ако може да га убије. “ далекој преисторији. У време римске владавине у пада. Док је он прелазио преко Срема његова прет- које су устаници водили. То је било још прве го- Но и то му кажи, кад би дошли Немци, да про-_ к нашим крајевима Земун је носио име Таурунум и ходница освојила је Земун. дине устанка кад је аустриска команда из Земуна тестирају и вичу 5“ нас, да га пред њима свежем | у налазно се на величоме СЕМОкОМо друму који Је са По тврђењу путописца Вранчића, који је кроз покушавала да измири устанике и београдске дахије. за ундан ТОПОРОКИ , „ли |. (| занада преко Сирмиума (Сремске Митровице), Син- | Земун и Београд прошао 1553 године, заповедник за односе устаника са земунским Србима им зе- Но ево белаја: Наш Јефта, знајући закоце воје . су (Београда), Виминациума (Костолца) и Земуна био је у то време Марко Скоблић „јунак мупским аустриским властима врло је карактери- не, не да се ни осолити. Ту му претставим госп | Нисе (Ниша) водио на југоисток према Византу _ рода хрватскога“ заједно са својим братом Михаи- стична анегдота коју у својим мемоарима износи дареву наредбу те се наш Јефта ослободи и рече ми: | (Цариграду) и земљама Блискота Истока. лом. Под њиховом командом налазило се 400 шај- Аптоније Протић, један од учесника у Првом устан- „Може бити да ћу га првим топом и проминути, | | -. Као поОсране Земун је у време велике сеобе каша. После херојске одбране земунскога града, ка- ку. Протић прво излаже како су устаници 30 но- али, ако онда врдне, знам да ће се курталисати“, 4 А | народа добио словенско име њоје је до сада сачу- — же Вранчић, Марко је рањен пао у ропство и пошто вембра у зору заузели београдску варош и сатерали Терџоман из Земуна, како је пошао, пође све ' | вас. Опо му је, свакако, дато зато што су му ста- није хтео прићи Турцима, умро је на мукама. Турке у град па онда "наставља: оном страном обале, иде и барјак разапео на свој | | новници живели у земуницама, Чан и путници ХУГ Под Турцима Земуп није играо важну улогу. „По трећем дану овога прикљученија одреди штиклици. Викну а стражар: ; | хум века тирде да су у селима око Земуна људи _ Западни путописци мазивају га малим српским се- Карађорђе Милоја Петровића и Була Коларца да „Натраг комшија! |, | становали у подземпим кућама, тако да су се опе — лом и тврде да су многе куће у њему биле уствари пређу у немачку аду (Ратно острвој, видећи да Како је викнуо стражар, ми смо с Јефтом спреУ ) из мале даљине распознавале само по димњацима, земунице међу којима се истицала само црква. сваки дан Турци преносе храну (из Земуна) у град. мили топ. Стражар викну други и трећи пут. он | У време првих крсташних похода У ХЕ веку Зе- Значај Земупа почиње да расте тек после тур- # тако пређу једно петсто душа са једним топом. (терџоман)у се управио управо у Београд. Но када | мум је, поред Београда, био један од важних ко- ских пораза под Бечом 1683 године када су аустри- Овде будем и ја који ово пишем. Бреме је било је хтео салдумисати, Јефта топџија прида ватру | нака на путу крсташких чета. Из Земумша су се — ске труле поморво допрле до линије Сава — Дупав. _ божићњи пост а топло и прозрачна Месечина м _ ТОПУ м умало га ђуле мимоишло. Терџоман изиђе | | крсташи морали бродовима пребацивати у Београд из лађе и узевши шешир опраши у Земун. Јефта | — – —- – —_-_-_- 5 = === – — == му прида још један топ који смо гледали како

диже прашину до близу Бежаније, а наш терџоман | што вит:е придаје зорта за у Земун. |

По малом времену дође обрштер са свом госпо- | дом и стану викати на нас да,смо ми рђави људи, | да смо хтели царскота сина убити. Ја, по налогу, |

извињавајући се, обедим Јефту да је он то чинио |

ти због тога су се у Земуну задржавали и пљачкали —___ његово становништво, Крсташи етра пустињака | у НА РРА, а ~ · зу Р | ћу 1096 године починили су у Земуну толика зверства 5 :

|“ · да се становништво Београда, чувши за то, разбе- итикварниде пружају 18 Ор ДО ИХ к ]еТКИХ КЊИГа гло пре него што су крсташке чете почеле прела-

зити Саву, тако да су оне затекле празан град.

Све је то данас прошљо ге, а моћи ће и ла понуде ан“

У хп веку око Земуна и Београда водиле су се ве до првот светског ра- Нестале су мрачне, прљаве и кварницама књиге које хоће Б велике борбе између Византинаца и Мађара и ва- та антикварнице немају 5 мраз и тор пе а по својој вољи, а да Карађорђе за то не зна. И | | фин је у више махова прелазила из руку у руке. развијену делатност. Е- прашњаве антикварнице, замат да продају. · заповедим друтима те га (Јефту) вежу за кундак | : мађарски краљ Стеван ПО (4 и 1131, пошто је поха од осамдесетих годи- 3289% излога и сумњивих про Свакако да би стварање е- топовски, Ту су се налетали на њега, подносећи | даваца који су поред Књига кипа к“је би обилазиле разне му палце под нос. Но је срећа била те је имало. :

контроманца (да су та дотакли морали би у ка-

рантин), а онако, све би му нос обили. Јефта је.

само ћутао као курјак у жежељу. Товоре му: > Ј „Сутра ће те црни Ђорђе на вешала“. А ја кажем да хоће.

| у току тих борби био освојио Београд, наредио је | на прошлога столећа па до

и да се камен од порушених београдских зидина пре- светскога рата, кпуњена је штекулисали и другим _ства“ крајеве наше земље. омогући“

несе преко Саве и да се утврди Земун. Каспије, многобројним _ издањима, _на- рима. Нестао је један прикри- до сабирање старих ретких вен начин шпекулације, #38 издања, Видну улогу на. томе

византиски пар Манојло пошто је победио Мађаре, рочито преводима, због _ чега 3 заповедио је да се поруши Земун и да се камен је заинтересованост читалачке чизлога украшених културним пољу одиграли би срески про-~

Мр | врати натраг у Београд публике — концентрисана на 2 . У светни отсеци, културна ·-дру- И | родине 11228 Мађари су били прешли Саву и упа- књижаре, Београд данас има пет Н#0' уштва и масовне организације, Овај Јефта је родом из Лозовика у смедерев- | ~ ' де у византиске земље које су опљачкали све до Од првог Светског рата па 58% антикварница у којима се оравештавађући се о старим, и ти Он је служио у фрајкору код старог | ради и тргује На социјалн- библиотекама које Се не ко- хаљевића и био је вичан зекциру. (

по малом времену, ето ти једно вече наше бра-

Нисе (Ниша) п Сердике (Софије). Та њихова побе- до ослобођења антикварнице ~ Е И да није, међутим, била дутога века. Већ 11 цар | нису одговарале својој наме- стички начин. Својим култур- ристе и повезујући _ власнике М Манојло предузео је био са својом војском и ду- | ни, Својим проблематичним, БИХ уређајем по приступачношг који желе да продаду своју навском флотом велики поход против Утарске, том неодадраним _ Рантиквитетима«, ћу оне омогућују грађанима библиотеку са појединим пре

4 лакше долажење до ретких

ће Земунаца: један танварски чамац пун мађарских. · хлебова. Истрчимо овде и примимо с радошћу. Затече нас и Божић. Наша браћа Земунци једну ноћ

ом освојио је Земун и опустошио цео Срем, у : . џ

| ; ви закони град није задржао. Овај је ускоро сре жене У по аниме половних књига, _ Продавнице не Паки ЊЕ свили и

Га % код разнородне читалачке пу- јенски уређене Откупљивање старих књига, и шунки, и вина, м ракије с нама грлећи се м љу-

| затим понопо прептао у мађарске руке и У то време || блике, Ту навраћају они ко- су хигиј | . ретких, оних које имају би“ бећи се. Овде ши итра срце од радости сећајући

Ћ усЗемуну је погинуо мађарсви краљ Стеван ЈУ. ји воле да »преврћу по праш- Главтн задатак новоотворе. (лиографску вредност, врамиће се како сам оно време радостан био: све ми се чи-

ЊВ Цар Мапојло још једаред је јен пад за њавим старим књигама. ИМ них антикварница је да оку Специјалне комисије, која, нило да полећем, а не корачам". РаД у јуриша 116: тодине. Ове борбе између Мађара и Ви- крај полица, где је поред Бе- пљају ретке књиге и да врше јачњо проверавати порекло мн Благодарећи овој акцији на Ратном Острву бео- |

традски град био је потпуно отсечен од земуш

замтинаца трајале су све до турских освајачких “ товева стајала јевтина ошла- њихову о планску расподелу, вредност тих књига. Тако ће похода. У њима су понекипут учествовали и Срби, | типа, како то библиотекама, тако И бити заштићени пи продавци и

тако да су се ш Турци у њему морали ускоро

“ зна или су српски феудални владари у овом вре- или поред Золинот »Кермина-~ по установама. У ко-ди ретких издања, предати. .

~ жену дрталт Земун лас Шјерлок Холмс са лулом _ Многе ретке књите ранијих _ Тако ће нове антикварпицо После ослобођења Србије, још за време

ЗА пл у устима, — развијала се не издања, као МНолит«, часопњ- у Београду, својим модерним Милошеве владавине, из Земуна је прешао у - трад известан број земунских трговаца Срба и

завршила врло песрећно по хришћанске феудалне, сметано шпекулација свих Ф- си »Наша стварносте, »Израз«, уређајем, много допринети, качетегсултана Бајазита прешле су преко Дунава, ра- блика. зУметност и критика«, »НИНе ко у продирању књиге међу Та штекулација није се ра и многе друге, леже по При наше широке радне масе, тако

дара и осми су били оснивачи трговине ослобођен Београда. Дошли су и многи школовани Срби, мунци, међу којима нарочито треба поменути Д

– зориле Земун, одвеље у ропство становништво Ми= 5 У а | ОИ ела- . Београ- ватним библиотекама ; | к. тровице з, опљачкавшт цео Срем, допрле до ни па У овавиру ње 5 "6 и о у Ми Еол па чнитрија Давидовића оснивача српскога новипар ЊЕ Првих година ХМ века српски деспот Стеван Ла“ дова унутар земље, Она се би ке оскудевају У њима, Исти је ова знснн и и На од про иннћи и најнапреднији му заревић пошто је после Бајазитоље пропасти код | ла развила у ТОЛИКОЈ мори, чи је случај са издањима У 00 културне историје. ПРЕ Ду за лика аја у близи | Анторе 1402 напустио савез са Турпима мн постао су поједина књижевна дела слератном периоду. Има пуно у века, За спот положаја у ита 1 вазал мађарскога краља, добио је од овога, поред | странци Одпосили У Лондон / дела која су имала мали ТИ- и Мт катонин за Њ пао ан ба Ш--. · ; 1 |- о , . ноИ" за У Ио И она парира на ли у по ара МЕ ита МЕ т22 већ сада „не могу везан са главним градом нове националне државе СА # Мо пеш прешао у руке српске феудалне вла- ке. Таква небрига за Пл 6 М У њему су се окупљали војвођански Срби који. 5: р 1 б а По Планском расподелом О услед прогона бечких и нештанских властодржаца | гледали ла се дочепају Србије, али су се у њему,

- | стеле и отада је итрао све важиију улогу у нето. || чување наших културних рег ће у заштиту ш ва итал |___| рији српског парола. Поред Срба померанене У Зе || кости, могла је бити дозвоље чување У наше библиотеке | муну м околини настањивали су на само у једној назадвој 36- многе сија ај | пре = + и из крајева које су Тур- МЉИ. | паса ем није и били ве. осво ђ и + и ц били споје велиже саобраћајне и стратешке ва- ||. Фашистичка о 5 ОИ у туђе руке и туђе зиности, Земун је итрао врло значајну улогу у мно- | Је донела глад ни беду земљи, у потеке. о! __ тобројлим и дугим ратовима који су се водили из- приморала је а сопстве- _ Велику улогу У правилној ћ међу хришћанских држава с једне и отоманских | НИКЕ да продају своје суми расподели књага и њиховом држава с друге стране. При томе су се нарочито књиге антиквар тицама. Данас, одабирању одиграће Централистицали земунски Срби, једно због својих разгра- разгледајући књиге у Ново на антикварница »Просвете«. натих веза са пародом под турском влашћу, а друго отвореним антикварницама, ви кпоз коју морају проћи све због тога што се углавном у њиховим рукама на- ди се, на пример, да је У ста- књите. Неће купац морати дз лазила дунавска шајкашка флотила без које се | Рим антикварницама _ »Ренак« преврће по полицама ља 69 ратовање прежо двеју великих река није могло ни | ОД Апола продавана по 5000 нашао извесне књите. Две кар | замислити. И динара, док се у данашњим стотеке, једна по групама, 4 та У тавним времепима која су настала после про- продају по 150 динара. А шта друга по писцима, омогућиће њ. · пасти српских средњевековних државица, српски је тек било са „издањима ИЗ посетиоцу брзо обавештење Е, Е. _ народ прошао је кроз "многе неизвесности и лута- прве половине прошлот столе~ да ли антикварница има или МЕ | ња, али се кретао углавном једним правцем: ка све ћа2! нела оно шт, му је потребно дотнунијем развоју народне свести и памет Старе новине нису поштеђе Књиге се продају по старо; | ња. У првим годинама после пораза српских феу- , ~ 5: Е “> || не, Пресо“ом чишћења једне предратној цени, уколико _ се далаца народне масе без вонства, незадовољне до : | 6 Палм 0 пљазаттим издањима | - маћом феудалном властелом, а неповерљиве према | пр“ антикварнице прона. :- И Е странцима, колебале су се меко време, тако да срп- ђене су новине из 191 годи- Централна | антикварниц ске чете налазимо и у служби Турака и У служби не, у које је власник замота“ »Просвете« повезаће се са У! мађарских и немачких феудалгца. У другоме перио- вао масноћу, Тако је то, из- нутрашњошћу ради откупљу ду; који је затим настао, српски народ је веровао гледало када су некултурни вања књига. Љубитељи књигс људи располагали културним, из унутрашњости моћи ће пи- 8

да ће га хришћанска војска хабсбуршкога царстза, 58 ; : Ма а АВИВ че НИ мр библиографским реткостима. , смено да траже жељене књи- У једној лепо уређеној антикварници % МИ о да и аи! (; њи. Ае Га |

- ~ = о ррн = =

слви тувири ћи са И пне и

у исто време, често сретали м емигранти из Србиј' који су бежали испред прогона реакционарне 7 лиције владајућих дворских клика. · Све ло пред крај Х1Х века Земун је био | врста прозора кроз који је опдашња још заоста Србија гледала на запад. У Земун су прела трговци идући по индустриску робу. Занатлије из Земуна доносиле модерне алате и модерпе изра ' ђевине. Новинари су свакога дана чекали земунск пошту са бечким новинама да из њих подрпе сти из далекога света. | ла уколико се Београд развијао и постајао знача фан културни центар утолико је и ова улога муна опадала, док најзад, после првога светскога. рата и ослобођења од Аустро-Угарске, Земун постао нека врста улаљеног птедграђа Београда Други Светски рат и стварање нове Југосла доносе Земуну нове велике промене. Кал се. гради Нови Београд и кад све врховне држави установе заузму своја места у њему, Земун ће до бити нови значај. Он више неће бити удаљепо пред грађе главнога града, већ важан део тога грала_ једнако удаљен од средишта као и сам Беотр: р Мих. С. ПЕТРОВИ

1 Све примедбе у заградама |ја сам лодао ра Ди лакшег разумевања цитираног текста М, С. мЈ