20. oktobar
зе = 2 4 Алт
мћ две го мада, Главним 84"био да, путем пре-
у обе 1948 годице одожа. 145 таквех иредљаања у аи Београда н Зе
моссела | педагошки
међу _ родитељима
же деце треба но ла. постане тежиште рада пеХх сктива. _ Облик све де на прпом месту су која треба знатно потулафислт он та-
троко србанноовата, да о с све родитеље постшкол-
деце, од цеотра па до кра:-
первфери је _ града,
а би ова продавиња успела
СНО је ла се што боље оргаДу мо да их дечм родитељи
што масотлије,
поедавиња ткугробно !е
у родитељема нужну са сну педегошеу литературу.
Овом поглелу посишле су се
| ос у прополу доо амачл те ~: „Раговори 0 олголу“
| др Е. А. Аркина мо „Изабрапелагошка дела“ од А. Ма. ока. а
одагошким актигима се, ла ставља у зилатон: ља на по-
К оним местима ни превшим пла_ цсвема орегатиху 'у игралишта,
Бри кома се леца прет-
_ пр ог узраста итолти фр за-
а од пролећа ло јесени,
под контролом взепнтача,. лог
Су им може на ралу; ла отро-
__ре собице у. колима ће се леп, у току зиме нграти њЊ забавља
по и да кроз вечерње троне
_ делте курсере, оспособе маже за влепитаче не дечјим играли-
· шта,
У поглелу _ организлиије ле.
чјих — игралишта, залагањем
АФЖ. у Београљу је досал
чи створсна су на многим местима дечја игралишта и снаб девена донекле — фискул им | спресама, УУ
; Међутим, потребно је да се
ђ створи _ зичтно већи број ових | дечјих вгралишта, како би она примила што већи _Сро! прет-
· школске деце, која ишсу обу___хвећена дечјем вртићима: — потребно је да се дечја игралишта
_ Ограде, гклтупе разповрсњим фис __ културним среолствима, (у првом
реду гомилом песка, разноврсиим __|грачкама за покретне игре. као
_ Јкитте, дрвени обручеви, палице, А за гиђање мете ни одр 7, жавање равнотеже, кратки и ду.
гачки копотии за скакање, ке+ гле, серсо, застељице н лруго, в Да се на сваком нгралишту са гради кућица за чување ннвентара а нграчака).
Од ворочите је важности да се ма дечјем итралнштима оргавизује правилна васпштиа служба. А то ће се постићи само ако сен педогашки активи у тоКу зиме спреме вВасинтачии ка__ Дар путем тронесдељних _ вечер_ Њих курсева, прома — добивеном _ блату ни програму, од страше _ Меавистарства | просвете, а од _ Бандидаткиња, које имају љуба-
ви за воситачке посна,
миих саветовајншшти да у опре време ни на одређеном менедељно ли пет
правилио _ васпитање
деце: „У вашај поролици
а под вашим ИСРВОУМ је: то Судућа аним, будући
БЕ ралзик и будући =
зокјујти кипу децу ви ва-
спитавате историју њаше
васпитање
« | рвог децембра завршен је први класификаинони период по гимназијама и учитељским колективи н органи3 зације Народне омљадине, расматрајући ре- | рада за протекла лва и по мессца, закључили су да ове резултати не задовољавју. МИ поред у нозесни објективни моменти и сметње које су опемогућије да настава у неколчко београдских гимлајија. позне на време, нису показани очекивани успеси. стање по нашим гимназијама и учитељским шхолама потсећа нас на први класификациони период школске 1947/43 године. То пожазује да су наши ученици н ове годмне залпуже ли досалашњу праксу: откинтњање са учењем после прзог класификаимоног периода, и залагање тек у другом полугођу, и то у априлу н мају — пред завршетак штомоке године, Било би потребно да се наставцици систематоки но непрекилио боре против оваквог рада меетичких знања. Исто Чародне омладине по школама заузму за што конкретније решавање питања учења, које се поставља као најважније. И ученички родитељи са своје стране треба да на: стоје да њихова деца уредно свршавају задатке
школама, Наставнички зул тога, што су узети
тодом сталног проверавања тако да се оргатизације
које им школа поставља.
Из нзвештаја пиректора види се да је велики број учелика који имају по две слабе оцене, а у показани рђави резуљ
са тра и више сла-
17 гимназија, у којима с тати у учењу, ла је бих оцена.
Ваља истаћи да има гимпазија у којима показани бољи резултати, али ни сви нарочито не задслкхвавају. Према показаном успеху најбоља је Пра женска гимпазвја, у којој од 1.063 ученице 566 или 53,24 од сто шема:у слабе оцене. Затим долази Шеста женска пимпази ја, у којој су од 950 ученица 501 или 52,73 од сто без слабих оцена (66 ученипа је неопоњено та оправданих разлога). На трећем месту је Друга женска гимнаџија, у којој 51,14 од сто ученица немају слабе оцене. У тиртој женској гимназији 46.37 од сто ученица су без слабих оцена. На петом месту, а најбоља од мушких гимвазија је Друта мушка. У њој од 1.279 ученика 578 или 45,19 од сто су без слабих оцена, долазе, према успеху, Седма, Пета и Трећа женска гимназија, Трећа мешовита гимназија (нејбоља од мешовитих гимназија), Четврта мешовита гимназија, а најслабији успех је показап у ЧетврОсмој нижој мушкој, Шестој нижој мешовнтоћ Другој мешовитој, Трећој мушкој
Затту
тој мушкој,
н Првој мушкој гимназији. У
гимназији од 1.409 ученика 381 или 27,04 од сто
" У београдским гимн 'и ЈЕ учитељским школама ПЛ] стаутим ТА сади има само 59,92 О4 сто учезика без слабах оцена | а шовитој 30,80 од сто Нужно је подвући да је врло 'слаб успех
тељским школама. У ли је 36,84 од сто ученика без слабих оцена, а у Женској учитељској школи 34,82 од сто.
Школске 1947/48 годиче, у првом ционом перподу, било је 30,7! од сто без слабих цена. Значи да је ове године за 4,21 од сто успех него прошле школске године. |
"у Шесто
во
не оскудевају у
па
АЦИОНИ ПЕРИОД ШКОЛСКЕ 1945-49 ГОДИНЕ ње А
азијома |граду стално
Рм
30,35 од сто и у Другој менемају слабе оцене.
учиМешовнтој учитељској шко-
класкфика-
Нарадне власти се старају да обезбеде _ сва средства за нормално спровођење наставе. Ове године је отпочела настава пио у дзе новосазндане школске зграле, Питање школске послуге је решуено. Предузимају се мере да се школски кабинети из дан у дан употпуњују, као и да ученици
потребилм училима. Све се чини
да се створе што бољи услови у раду гимназија и учитељских школа. ђ
Овакво и стално старање народних власти захтева и од неаставничких колектива, као и од синдикалних подружница по школама, да питању. образовања но васпитавања наших младих генорација приступе са много више одговорпости пред својом земљом и великим задатком изградње соци-
јализма у њој. То старање обавезује организације.
нике да школске
Неродне омлалине по школама да васпитавају уче-
залатке савлађују несто онако као
што је наша омладина савладала и савлађује све тешкоће у радним акцијама, чије им је извршење
поверђено од наше. Партије, као и од нашег др-
су
Свп су деце. Око
Че-
ски распуст.
ој | мушкој вима,
су без слабих оцена, у Осмој мушкој 30,02 од сто,
Потребно је заложити се свесрдно да по пашим школама о полугођу буде што бољи, што огромпим делом зависи од ученика. Сазеслим учењем, наша школске омљаднна ће показати – своју свест о томе да без знања нема успешне изградње социјализма као и да схвата настојања парољних власти и својих родитеља и наставника, који се, не жалећи труда, старају да се наша млада генераттуа подиже и васпитава под што бољим
жавног руководства, Исто тако, ово старање обавезује наставнике н ученике да конкретно разраде питање сарадње са родитељима ученика по пита-, њу васпитања њихове деце — како би постали одговорни сарадници у овом послу.
дитељни обавештени о успеху своје од сто родитеља незадовољно је резултатима њиховог рада. То баш н упућује родитеље да више сграђују са школом н да се интересују за резултате тога рада. Свега месец и по дана има до полугођа, после кога настаје крађи зим-
успех
услоЋ. С; С.
| п | обнови и изгра;
апоредо са успесима по
Ти емљи · јализма у канлој зем све више се сужава сва ЈЕ цијална база, која је извор 3 вршењу разних кривичних а ла. Све је мањи рој делик рата из редова радних људи, је остварена | рада и зараде, егзистенцију. У томе је главни кључ 38 Базу мевање факта, да је криминалитст у нашој земљи У опадању; за разлику од земасвета, где Је с по
сле рата, Тју и, услед поратних погоршаних социјалних _ услова, никако се не смањује, већ се одржава на максимално постигнутој висини.
сек 1945 и 1946 крими налитет у Београду достигао је висок ниво. Ратна разарања, беда широких народних маса, која је тим разарањима била условљена, учинили су да је криминалитет у то вре= ме био развијен у већој мери, но што је то било у предрат“ ној Југославији. Међутим, већ 1947 године забележено је знатно опадање криминалите та у нашем граду, тако да је
· број кривичних дела опао, не
само у поређењу са 1945 и 1946 годином, већ и са предратним периодом. Ого важи првенствено у погледу кривичних дела против живота и тела, као и у погледу кри" вичних дела против приватне имовипе грађана,
Број провалних крађа у о вој години опао је за око 40%, у поређењу са 1946 годи“ пом, а такође је опао иу поређењу са предратним перио-
дом. Исти је случај и код џепних крађа, крађа ускака“" њем кроз прозор, и слично.
Број превара био је минималан. Међутим, док број ових кривичних дела опада, то се не може рећи за кривична дела извршена у нашим привредним предузећима. Ове го дине забележен је пораст кривичних дела ове врсте,
ПРЕД ОДРЖАВАЊЕ ШИРИХ КОНФЕРЕНЦИЈА СТРЕЉАЧКИХ ДРУЖИНА
РАДУ СТРЕЉАЧКИХ ЛРУЖУИНА ТРЕБА ПОСВЕТИТИ ВИШЕ ПАЖЊЕ
моћи _ наше до-
мие. почетком ове рО'
дане формиран је као посебан са-
свез Стрељачки савез Југосла“
вије, Ускоро потом образован
је н Стрељачки савез — Србије,
као и стрељац нв ссвези по другим народним републикама.
Почетком маја месеца т, г, 0. држата је градска оснивачка скупштина Стрељачког савеза Србије у Београду, на којој је изабран градски Одбор савеза, а током маја ни јуна одржане су оснивачке с-упштине стре“ љачких дружина по рејонима и у Земуну. Сем тога, осповане су стрељачке дружине у ,Народној милицији, на – Новом
, у Железник, а о вех дела оснивају се стрељачке дружине и на Београдском У. виверзитету. Већ до сада угисано је у свим дружинама блиг зу 5.000 чланова.
Крајем јула месепа одржано је међудружитско такмичење и тај стрелци узели су Учешћа на такмичењима за др жавно првенство _ у Крагујев“ цу. Поред тога, дружине су #3. водиле гађања на којима је у чествовао већи број уписаних
стећи _ вељлвки — значај стрељштва за јачање ода Орајнетае.
%
зални су да у вашем граду постоји расположење за омасов“ љење стрељачких дружина. Сво. јем масовним 'увнсивањем у стрељачке дружине народна 0младина показује љубав према стрељаштву и високу патриот ску свест коју је испољавала како у борбама за слободу тако и у раду на изградњи социјализма. У лосадањем настојању па развоју острељаштва у Београду било је разних тешкоћа и објективне ни субјективне при. "оде, Пре свега, ми нисмо ра сполагали теренима за стрели“ шта. Једино стрелиште за војничку пушку, у Јајинцима, на" смо могли да користимо — из разумљивих разлога — тамо су за време окупације _ меџима фашистичких _кроника побијене десетине хиљада родољуба. У ближој околини граља није се могло пронаћи погодних — при“ родњих терена за волничку пу. шефу, а радови на великом стре-
да, чији је инвеститор _ Коми. тет за фискултуру – Савезне владе, слабо су напредовали. Једина могућност била је на градња стрелишта за малокали“ барску пушку. Терена за стре. лишта ове врсте има у самом граду и њихово преимућство је у томе што су она на домаку
стрелцима. У току јесени, успело је, залагањем _ масовних организација, да се — изгради
неколико таквих стрелишта, та“ ко да данас у свим рејонима, сем Четвртог, укључујући Зе. мун, постоје стрелишта за ма локшалибарску пушку. Најбоље стрелише ове врсте је у Првом рејону испод Калемегдана, гле је направљена и пуцаоница, док су по осталим рејонима углав“ ном #звршени само земљани радови, али су стелишта ипак већ сада употребљава.
Преко зиме би се могло ве. жбати по разним салама, у за: твореном простору, ваздушним пушкама. Нажалост. за сада се ве располаже реквизнтама који би омогућили да се стреља“ штвом могу бавити и наши нај. млађи-пионари, Надамо се да ће се ускоро и овај недостатак објективле природе отклонити.
Али, поред објективних те шкоћа. било је несумњиво и субјективних, у првом реду организационе природе, Пре све га. није се довољно озбиљно прешло питању "одржавања 0
оснивачких с«купштина и избору доброг руководства дружина, Код _ одржавања — оснивачких
скупштина, с обзиром на значај стрељаштва, требало је да
рејонска руководства | укажу потребпу помоћ дружннама, у
првом реду у агитацији за до лазак на скупштине и у давању потредних кадрова за руководства. Нажалост, те помоћи није било у довољној мери. Тако, на пример, у Трећем и Четвр“ том рејону неколико пута су одлагане оснивачке скупштине, јер је број присутних бло врло мали Отсуство те помоћи на. рочето се одразило код бира“ ња упрсвних одбора дружина. Није се водило рачуна да се у руководство дружине извору људи којм имају љубави према стрељаштву и довољно свести о значају ове врсте фискултуре п времена које могу да посве. те стрељаштву, Често пута ни" забрани лругсви нжу били у напред ни питани да ли желе и да ли могу да буду чланови управног одбора дружине. Та. ко се десило да су се извесни управни Одбори распали тако“ рећи пре него што су и изабрани, јер се нису могли никако састати,
Због оваквог састава руко водства стрељачких _ дружина десило се и то да се за време годишњих одмора у низу рејо“ на није могао пронаћи ни један члан одбора дружине који би руководио радом. Тек ујесен, захваљујући настојању — Град. ског одбора, успело је да се у извесној мери оживе и активизпрају руководства стрељачких дружина, Притом се још увек нису отклонили многи недоста-“ ци у раду стрељачких дружи.
Три пионира..
— И кошава има своје добре стране
улица!
АРЕНТ њ
— сар одува ово ђубре са наших
.
на нису се искористиле могућпости за стварање огранака у низу предузећа и установа, ма да за то постоје услови, ни с спрсводена евиденција — члаг ства, ке воде се потребне КЊИ ге, не одговара се уредно на тражење Градског одбора, не
врши се правилан обрачун чла-
нарине коко би стрељачке дру жипе давале одређени допри. нос Градском одбору и Стре љачком савезу Србије итд.
Градски одбор стао је — на становиште да за сада кали не
треба одржавати редовне годишње скупштине дружина, пошто је од њиховог Оснивања прошло кратко време, већ да се уместо тога одрже шире конференције чланства на којима би 'се претресли досадањи недостаци у Полу и извршиле до. пуне постојећих _ управних одбора. Ове конференције — треба да се ољфжже ових дана, а нај даље до Ед јануара ове године На конференцтама ће се' бирати ми делегати за Градску скуп. штину Стрељачког савеза Ор бије, која ће се одржати у фе бруару ове године,
__У вези са овим к 2 јама, козе ће имати Реј усни а делимично и измене руковод_ ства стрељачких дружина, с о6зиром на све досад чепољене не лостатке, потребно је да рејонска Руководства, нарочито масовне организације, пруже највећу по. моћ _ стрељачким дружинама, Њима нарочито _ треба помоћи приликом 'одабирања таквих кадрова, који имају и времена, и во ље, н љубави нрема стрељаштву како би могли да још у зим" Ском периоду изврше еве потребне организационе припреме да бисмо већ на пролеће — ове године могли да почнемо са ма. совним извођењем стрелаца на гађања и такмичења, Београд, који је био у првим редовима у борби за слободу, који је у
дасци“
Е" у фискултури, Он ће то , И наше стрељачке дружи“
не обухватиће "најшире _ масе НишИхХ људи само тако ако масове _ организације, Народна фронт, омладина и синдикалне организације схватајући — важ-
пост стрељаштва, пруже неоп„Ходну помоћ у р 6 пља Ких дружина, -
Ж, Јанић
ј сре - , и ПЦ ВАЦУИЊЕ агнви л ВЕ БАДЕР те
Д нееди + а а ара НЕ РИД Оку н
нарочито јуну и ЈУЛУ.
сврхе. с Раке арта трговца Божића _из
јона, који је: био Био робу милионске вред- | ности. Ликвидацијом приватне | трговине углавном је љикви“ диран и тај извор. итекула- За
ДР
пио, и поред овога, запажа се | ; других кривичних
постојање ЕУ дела, против задружне и от | чштенародне имовине. То АН разне малверзације, које се
ше нашим привредним Бр елузећима. Извршиоци · ове за врсте кривичних дела су у! великој већини из редова _ бивших трговаца и остатака _ буржоазије, који су се увук= -а ли у ваш привредни апарат. Јј Своје навике, стечене У вре _ ме када је буржоазија _ била 3 на власти, они користе да се- би прибављају недозвољену имовинску корист, како. би и даље живели „на великој 1 нози“. Они су врло вешти у | извођењу својих махинација, па их је тешко откривати, т
Већи број дела ове врсте у“
еловљен је младошћу нашег
« социјалистичког сектора при~
вреде. Слаба евиденција и | контрола користи обилатр 64 вим делима. То се види варо“ 48 чито из чињенице да је право ове године откривено већи број кривичних дела, извршених на штету народне иј имовине,. која су извршена. јошт ранијих година, 1946 и. ] 1947. Са консолидацијом нашег привредног апарата несумњиво је све више оте. жано вршење кривичних де-= | га ове врсте. Добра евидене _ ција и контрола знатно оте _ жавају штеточински рад непријатељу, који се увукао У нашу привреду. + Други важан фактор у том. погледу јесте и појачана буд- _ ност наших радних људи У
Г
. привреди. ф
При свем том, мора се ра“ чунати да Ке управо ту, у на- _ пој привреди, непријатељ на- ' стајати да нам и убудуће на носи ударце. Зато управо ту | и треба још више заоштрити будност радних људи, синдикалних, омладинских и фрон. товских организација. И Ру" ководства предузећа треба, са своје стране, да појачају кон тролу. Не смеју се дозволити такве Појаве да се, без икак~ . вог проверавања, 'постављају
они, чија прошлост није про" верена, на одговорна места, где се могу вршити злоупотрсобе. У борби против криминалиг тета органи Одељења унутратињих послова, укључујући Народну милицију, имали су и видних успеха. Број открил вених кривичних дела, чији | су извршиоци похватани, у поређењу са свим извршеним кривичним делима, знатно је већи но што је то случај у | буржоаским земљама, где се | расветљава свега 30 од сто од свих извршених кривичних · дела. | _ Ови успеси, објашњавају се знатном сарадњом народних маса у борби против“ крими“ налитета.
Ова сарадња дала је-плодб носне резултате. Но несум. њиво је да она може да-буде још шира и свестранија.-Трез | ба још више заоштрити-буда ност против лупежа и штета ' чина у нашој привреди. Треч ба пооштрити евиденцију и контролу. Треба још: више ба братити пажњу на оне еле. менте, који расипају новац по ноћним локалима, на оне који данас живе на већој нози но што им то дозвољавају редовни извори прихода. Пра. вовременим указивањем на | такве индивидуе, а нарочито на оне који живе мемајући | никаквог легалнов извора прихода, помоћи ће се власти ма да у зачетку открију из- | вршиоце кривичних дела ида им онемогуће да у већој мери оштете, било друштва, било | појединца. Тиме троструко: доприносимо:. прво себи, јер правовременим _ откривањем кривца онемогућујемо да на“ НОСИ штету друштвеној или приватној имовини (ве смемо заборавити да свако оштеће- њењ, било друштвено, било —
приватне имовине, у већој | Или мањој мери, осећа на СВОЈОЈ кожи сваки грађанин —
при земље); друго, друштву а целини, јер онемогућавају криминалну делатност из“ грађујемо социјализам и, тре2 самом кривцу, јер је и ње. ова одговорност, па тиме и
казна, мања, ако је у самом |
ЕУ откривен, него ако
дубоко загдиби у штеточин“ Ма ски рад. 44
| Х и