20. oktobar
У таи ИТ икру Ме
пи (
| 5
АМП ЕИ
у ви пут се у 1948 кодини пали ј оргашезации Фроста Бео | | | града прешило изради оз| о биљних годтшњих плљанњо“ ва, ЊИХОВОЈ разради на тромесечне н месечне плапове, пришло | се пзградњи планске евтдсиције ти прешло се уопште на плалски “начин рада. Мако је у планира“ |, њу у току 1948 године било низ 7. недостатака, као што су некон5 кретност појединих обавеза, не> реалност постављсних задтака, ин слаба евиденција, слаба органи| зација секција за план н евидешцију, кпак је, свакако због "преласка на плански рад, органи "| зација Фронта Београда на свим "секторима своје делатности –постигла далако боље ултате него разијих' годица. Гостизање таквих резултата у првој годи _ на планирања 6 поред свих недо| статака у планирању, још једном “је потврдило прадност планског 0, начина рада над непланским сти“ жиским радом. И __ При изради планова за 1949 | годину треба, пре свога, како би ови били што бољи, користити аскуства из 1948 године. Пла5 вови се морају састављати што конкретније, што реалније и то ве само према директивама одозго, већ уз најшире учешће фрон товских маса. „Да ба се зрада“ годишњих шланова спровела по свим рејо6: шема и ословним организацијама ; шта» правилнисе, одржано је У Градском одбору Фронта саветопање ма коме се дискутовало о начину прављења _ годишњих шленова у 1949 години. На том (| савеговању донети су закључци __кехо треба прићи изради плано_ ва 8 одређени су рокови за њи/ иу израду. Према тим закључ дима градске секције су дале уп о основном садржају # форми планова одговаралућим ре јошским секцијама, а ове, одговарајућим секцијама по осповним организаши:ама. Затим, је · решено да изврши одбора _ 06“ онивних организација сатаве, на осноцу предлога руксводаљаца секција, нацрт годишњег плана за све секције и да поднесу те _ нацрте, (које би, претходне умно| жила и разделили) на дискусију "и допуну на општој конфереппији чланова Фрошта, на кого; би се члановима Фрмита омогућило "широко учешће у разради годиш "њег плана. После тога, извршни __ одбор основне организације са__- ставља, ва основу примедаба чланства, предлог годишњег; пла на основне организације и ша| ље извршном одбару рејона. Ре“јонске секције врше евентуалне исправке предложених _ нацрта 5 планова, додају своје обавезе И | доставља;у их регонском изврш ПЦ ом одбору Фронта, који доно| си годишњи план рада за читав рејон и шаље га Градском изврш“ __ном одбору Фронта. | __ Управљајући се по тим за“~ кључцима градске секцњје су
5 5.
њф
јонске су одржале састанке са секцигама основних организашњја в дале им потребна упутства 0 основном садржају н форми планова. з
Да видимо како је то конкрет | во у пракси изгледало у једној ' = фронтовској организацији, како у се приступило свим потребним 5 припремама в како су се давала + упутства за израду о ГОДИШЊИХ планова. Узмимо, на пример, Тре ћи рејон. који има 30 основних
ника навећи је рејон Београда. Одмах после одржаног савсто ња у Градском одбору Фропта, фругн секретар _ Фронта Трећет рејона одржао је састанак са свим руководиоцима _рејонских секцига. На том сатанку постав| љено је свим руководиоцима сек „_ција да нзраде оквирне планове |! рада својих сектора. Сем тога, 6. на том састанку су сви руково= | диоци секција написали на ко1 мадима хартије шта све треба да ___ уђе у план одговарајуће секци' је у осповној организаци. Та њихова упутства откупана су У 57 80 примерака и подељена секра | -тарима ословних – оргинизацчја, који су дошли на састанак у ре : јонски одбор, опет по питању _ плана. Секретарима основних ор _ _ танизаци:а) обгашњено је како __ треба да се праве планови и 10" стављено им је да одрже, у ве "ви с прављењем пламова, састан“ | ке са свогим секцијама за плам || "и евиденцију. Поред тога. на М" пбм "састанку је решено да изврш — ви одборч основних оргапизаци-“ ја, у заједници са руководиоцима секција, саставе предлог пла на и тај предлог доставе рејон“ ском одбору Фронта. Сва руководиоци
у
А рејонских
израдила рејонска планска секција, требало је да изврши од| бори основних организација изе
"Зао Да је
„организацтема, _ на
"____дале упутства рејонским, а реч“
организација, а по броју станово
ПЕЈН секцича одржали су састанак на хале коме су прегледали планове 0-, | :# 0 оновних организација, дали своје 5 сугестије и измене, а на састане У "ку секретара вратили прегледа“ 6 зацађ не в уређене планове. На осноПа МЕ ву тих предлога планова и на | == = сенову упутстава, које је већ
. сала,
· Прављење годиш ______у Фронту рећег рејона
раде дефинитиван предлог плана до 25 децембра, а од 25 децембра до 1 јануара да изпесу тако дефипитиваш предлог плана на конференције по основлим дискуси) чланова Фрошта, У Међутим, како се у пракси показало, рок до 25 децембра био је кратак н зато је време предаје предлога дефинитивних планова продужено до 27 децембра. У Трећем рејону до 27 децембра предало је планове 23 основ не оргапизације од укупно 30. На основу анализе тих планова може се констатовати даје већи на плапова добро и реално. постављена, да су сви сектори рада прилично обухваћени и да су узимапе обавезе углавлом реглне. Али има планова који су У целини врло лоше постављени, обавезе су потпуно некопкрет-
_ не, нису обухваћени сви сектори
рада, а веома мало обавеза узето, је у погледу помоћи народним властима, нако је то један од наважнијих задатака у следећој годтни. Поред слабе садржине многи планови су технички слаби, често су нечитко писани, без потписа секретара или претседника основле организације. Затим, у веома малом броју планова назначено је, а то је врло важно н није се смело изоставити, колико чланова Фронта броји основна оргапизација. То је веома важно да би се могло видети на основу коликог броја чланова та организаци:а плашнра, па према томе да љи су обавезе рсалне, или не.
По организационом — сектору нису све организације узеле обавезе иако је оргапизационо стање и организационо учвршће ње основни предуслов за добер рад. Неке организације су .узимале обавезу, Као на пример Друга, Четврта, да ће организациопо учврстити секпије и секре таријате група, не наргодећи број људи којим ће попунити секције и групе, нити наводећи које секције и групе. Те обавезе је требало узимати конкретни:е као што је учинила на пример Прва основна организација, узимајући за обавезу организационо учврчшћење идеолошко + политичке = културно - просветне секције, ва водећи при том број људт кој ће радити у тим секцијама.
По културно · просветном раду све су органнааци:е узеле низ обавеза међу којима много добрих, али ни приличан брај неконкретних, Тако на пример Прва основна организација узнма обавозу: настојаћемо да члавсви Фронта у што већем броју посећују изложбе, музеје, приредбе, предавања т. биоскопске претставе. Ова обавеза је по са-
Ме . Ј
држини врло добра ин корисна, али није добро формулисана.
По идеолошко политичком раду, коме ће се у
_ овој години поклонити | далеко
већа пажња во до сада, није узето довољно обавеза, наролито у погледу оформљења курссва Неке организације као. на пример Шеспаеста, Двадесета, нису уопште плапом предвиделе ни један курс. У плапу Двадесетосме основне _ организације пнше: | „Формирати снове курсеве (коликојг и на курсеве н кружоке обухватити максимум посетилаца“(2). У сектору агитације и штампе узето је низ неконкретних 0бавеза као: појачати усмену агитапију, органезовати – очигледну агитацију, извршити претплату на листове, припремити предавања и наћи предавача за Иста. спроводити агитацију по свим директивама итд., итд.
По сектору социјално здрав- · ствене заштите узимане су у главном реалне и конкретне обевезе. У њима је обухваћен сбилазак домова, упис у Шрвети крст, предавање о здрављу, пре глед локала, улица и дворишта.
По сектору рада село-град узимане су најконкретније оба-
дишњих п
"ринара, одржати
везе као: „послаћемо у село то лико ежипа, толеко лекара, вете толико преда“ вања, послати толико књига новина. втд. Осма ословла органи
зација која је по свим секторњ
ма длла: добре! обавезе но углав--
· вом направила један од на:бо-
љих планова, предвиђа у сектору село-град. поред осталог, # једну приредбу за сталну фрон-
· товску брлгаду,- н једну приред-
бу на коју ће позвати у госте претставншке села са којим је у вези. Ова самоитицијатива Осме основне организације за сваку је похвалу. џ
Изко организација Фронта може мпого, и то по разлим питањима да помогне народним властима, по овсм сектору узето је веома мало обавеза, И то углав» ном неконирстно. „Помоћићемо народним властима у свим пита њима која се буду појавила, 0бавезу:е се Селамнсеста осповна
организација, спровести све за-
датке народних власти, обсвезује се Четрнасста основна организашта, пружити помоћ народлим одборима по свим задацима који се постављагу пред основне оргамтизацисе и извршита их за 100 од сто, обавезује се Двадесет шеста“ основна _ организација. Требало је том питању помоћи Народним властима посветити
поглед према Вишњици
ланова
М
много више пажње, ни узети кон кретније обовезе. д
Секције за план и евиденцеју узеле су највише обавезе у погледу организационог учвршћења н то су их махом постављале конкретно. |
По сектору добровољног рада. све организације су узеле конкретне обавезе, наводећи. тачно број часова. Број часова је одре ђен и планиран на основу досадашњег рада, није се планирало према објектима, зато што још није готов државни план за 1949 тодипу. Свакако да ће се те-обавезе кал државни план буде готов морати допуњаватт,
Трећи рејон у целини, правилно је спровео све припремне радове око израде плана, а рејонски одбор Фронта указао је пуну помоћ основним организацијема како би се направили што реалнији и конкретнији планови.
Добро би било, док се још састављају годишњи планови У свим рејонима Београда заказати такмичење између појединаца, између група, и између читавих осповних организација, јер је то један од начина да план-
ски, рал послужи у рукама чла-
нова Народног фронта као оружје за постизање што већих успеха у остварењу свих зелатака коли стоје пред Народним фронтом, - Е
0 политнаном раду са женама
“ ад _ оргапизације жена уограда у 1948 годи" ам одвијао се у смислу одлука Конгреса АФЖ Југославије и АФЖ Србије. Речи друга Тита служиле су током читаве 1948 годице као Рукогодство у раду свим органи вацијама жена. Оргашнзаци;а 9 усмеравала своју активност на испуњавању задатака које је пред све нас поставио историски Конгрес КПЈ. 4 Први задатак био је да се посвети пажња окупљању жена које нису Силе укључене у организацију и да се организац ;а жена заложи за њихову актива зацију. Избори за одборе оснон« них Организација 8 реонске одборе и стварање широке мреже актива по осповним организацњ јама допринели су да се актив вирају многе жене тако Да се организација проширила ш УчВРстила, а рад У њој знатно ожис вео. ', Да би се лакше решавали Кол
кретни проблеми; из живота же- |
на, учињене су и неке организа“ џионе промене. (Створена :е ортанизациона' секција, у секти културно - пропагандној обједи“ њен је сав рад на _ културном, политичком и идеолошком уздизању жена, а ранија социјално“ вдравствена, секција претворена је у секцију „мажа и дете. Реорганизацијом секција, ства рањем актива | већом бригом (ма да недовољном), око одабиња жена За руководство у организашији, створепи су условт "да се ради са више система к плана. Рад се састодо У збри= њавању деце. укључивању жена на разпе здрасствсне И васпитне курсеве, у отварању дечјих #гралишта. У помоћи народној власти око отварања дечјих јапомођа дечјем домовима .
домовима ученика у трпореди,
Пружепа је помоћ школама око.
васпитања деце, створена су дечја саветовалишта, а #зде;ствовазо је н допошење уредбе «с уласку трудних жена н мајки са малом децом на предњу плат-
· форму трамваја, тролебуса в ~
утобуса.
Организација жена Београда, као доо Народног фронта, _допринела је да се мобилишу на|шире жена на испуњавању крупних задатака који су се поставили у 1948 години: приликом избора за органе фронта, уписа народног зајма, такмичења. у част Петог конгреса КПЈ, као п такмичења у 'част Другог конгреса КП Србије по
масовног учешћа у додбровољним радовима и слично,
Организација жена има вала
так да најширим масама жена.
улива свест за активно учешће у изградњи социјализма, да = маже женама да постану пра-
и свесни градитељи социјализма, да путем подизања њи ховог културног, просветног, и“
' деолошког нивоа, ликвидира
и Ју-
„заосталост, | назадњаштво предрасуде које је стара гославија оставила као своје наслеђе. Организација жена Београда Имала је до сада видних успеха у подизању културно • просветног _ нивоа широких маса жена, Њена актигусст одвијала се кроз културно + просветни и политички рад Народног фрошта, као "и преко посебних форми рада у организацији АФЖса. Почетком ове године одржало је једно сапстовање на "коме се поставило питање форми рада са женама. Тада се видела велика ' Укалупље мост крутост, заблен, жао М
Народног.
много дуплирања рада са Народним фронтом, Од тога времена сви они залаци које спроводи Народни фронт, а на којима се могу обухвагити и жене. не спроводе се посебно у организацији жена већ се ва њима жене обухватају кроз Народни фронт, кзо на · пример, курсеви, предавања, кружоци. и конференције
разним питањима.
У раду са женама није биз довољно развијен онај свако“ дневни живи агитационо • 10литички рад; многи послови свршавани су или се јш и сад спроводе без много 96јашњавања и живог контакта са сваком поједином женом.
Упис зајма, претконгресно такмичење н популаризација Петог конгреса КПЈ. затим акције за прикупљање потписа у вези одбијања предлога. сов-
| јетске делегације на заседању.
Организације Уједињених нација оживеле су н зоталасале жене, али баш услед недовољ“ но · развијеног свакодневног рада са женама и објашњавања, као и услед недовољно 'ра„звијених форми рада са же нама, тај рад је добивао 'кампањски карактер,
Културно-просветни рад на охупљању жена . одвијао се кроз одржавање читалачких . група, посећивање разних при хредби, колективне изласке У биоскопе, одржавање – посела, окупљање жена око библиотеКа, разних универзитета итд. Те форме нису по свим рего“ нима исте н једнако развијене, Тако, на пример, у неким рејонима нема посебних читалачких група за жене, док ах у некима има, Рамије «у мо
“~
#
стојалс читалачке групе но свим рејонима, зли су оне ве многим местима укинуте, тако да сада њма примера Као У Четвртом, Петом, Првом м 0 сталим рејонима, да се чита. лачке групе поново оформљавају узимајући у обзир жеље посетилаца. тих зиталачких група ми материјал који се
« прорађује на читалачким гру-
пама. У сваком рејону има че обухваћених, неактивних, _неиздигнутих жена које ћемо аакше окупити кроз читалачку групу организације жена.
постала веома п а н омиљена форма окупљања же на. Сви рејћмиски одбори _органедују по основним организацијама посела за ове жене које не могу да окуке на неки други начин, На тим се поселима углавном чита! лакши материјал, – белетристика, а на мпогима од њих даје се и неки лакши. програм, као на пример, нека рецнтација, песма н слично. Преко тих по“ села организација жена доби“
"ла је нове активисткиње и 0
купило један број жена које
х данасућпримају м остале задат,
Ке и које сваким даном пост ју свеснији чланови Народног фронта.
У уклањању _неписмености, нако је било видних _ успеха, брига за описмењавање жена била је још увек недовољна. Најправилније су ту бригу схватили Први и Пети рејон, Они су од укупног браја –неписмених _ жена · обухватили; Први рејон од 114—101 жену,
(Наставаа та МУ _ зетартој страни) | |
Просек
кроз кулљ | турни живот. Београда
асцват културе у ватеш главном граду, # потреба грађана свих узраста и н занимања за књигом,. музиком, позориштем ш другим културним потребама, као и све срдио старање и напори народних влости да задовоље ту потребу и да пруже нашим људи ма могућности за свестран кулљтурно - просветни развој, — све то дало је плодолосне резултате у културном богаћењу наше · градске средине и сваког нашер човека, . Обповљене су по ослобођењу, све културне установе. о ене у току рата, а изграђено је отворено н организовано МНОГО нових, Н то у разним градским кра:евима, како би' биле широко приступачне. . Знатан допринос на пољу про- / свете и културе дала су културе но - уметничка друштва. По ослобођењу основана су културе но - уметничка друштва; „Абрашевић", _Никола Тесла" и „Је динство". Почев од 17 културно + уметничких друштава КОлико их је било 1945 године, са 9.190 чланова, ме имамо гл еб у Београду 44 културпо -· умет= ничка лруштва са око 5.000 члатова. Порел тога „ради на овом жтослу и 100 културно - уметнич ких група.
И унутарњи _ развој ОБИХ културно - уметничких друшта" ва знат-о је добио, тако. да сва ко има хорску, фолкларшу и драмску секцију, а многа од њих имару секције за ликовну уметност, музичке секције, за илеолошко - политички рад, о младинске и пиопироке секци:е, Ова наша културно - уметн ч+ ка друштва развигају код трудбеника смисао 32 колективан културно - просветни рад, за здраву, културпу забсву, при“ ближу:ући, једновремено, _ умет--
ност. налшкрим сло'евима. ~
Културто - уметничка _ Дру“ штва добијају сталну материјалву и стручну помоћ ол народ„них власти, које исто тако. :18грађузу и нове култупзе _уста"две аб што суг) Школа, ва опште · образовање, факултет“, уметничке школе и курсеви.
Кроз синдикалне и фронтовске организације. од ослобоћења до данас, у Београду је о" писмењено 6.486 људи. а то значи да је описмељен сваки не писмени Београђаним. Даља бор ба се водни да се описмеџе сви они који неписмени долазе У Београд
Наш град је пре рата "мао тра библиотеке: Упниверзитетску, Гралеку и Народну. _Данас. међутим, поред ових библиотека. постоје осам _ре'опских, девет библиотека и читаониц, У васељима удаљеним ол центра и око осамлесет читаоница чари основним организгциама Фронта. Синдикалче. полружнипе располажу са 350 библиотека, Раосно се може копстатовати ла је у 1948 годинт до месеца депембра у нашим грпалеким библиотекама било 195.050 посеталаца, После ослобођења наново су организовани, уређени н знатно употпуњени Војни, · Уметнички = Етнографски музе: а поред тога отворен је н Гралски му зеј. који располаже знатним ~ » сторноким н археолошким збире кама. Значајна је н његова галерија слика. У оквиру овог музеја постов по мала изложба Народно - ослободилачке борбе у Београду, која ссенциелно потсећа ва тешке и славне дане вашега града.
Позоришта, биоскопи, прирелбе, концерти јесу културге ма«ифестаци!е на'приступачни је
: + нашем радном човеку. Потребно Посела су у свим рејонима је напоменути и
општепозчату чињеницу да су све карте за позоришта, биоскопе и за мно-, штво концерата редомао, оаспро дате. лок је у прелратно! Југославили био обратан случа:. Ееоград је пре рата Имоо 'елно драмско позориште и Оперу. Ме ђутим. сала, у Београду погтоје три драмека позоргшта. Опера пи око четрдесет аматепских драмских група, Што се биоскопа тиче, чије су коте за протставе стално распролате у накраћем времему, с обтитом да се пази на ирбор филмова по гоне хов квалитет. у Београду ланас има двалесет јелан биоскоп кроз кон је до депем/та 1948 годпте прошло. 69'9359 глелллана, а дато 2 20.457 протстава. Поред тога. отвотено је ош оне. колико биоскопа, измењених гра Ђанима удаљенијих ногоља а то, у Дому културе у Чоттттом рејону. у синликалло: соли Бео градског саобраћа ког ппе лузе+ ћа, на Сењгку ноу насељу „Су“ теска" у Земуну... | Ово је само крлтак ттеглед, управо извадак. из читавог Ни за залагања и труда ша културни живот у Београду добије што шири замах и