20. oktobar
ла расни са
Ши а Ри
МЕЦ
у МЕ Наг
4 било је
та али
1 ан ређа јон од по Беит У описмењавању же-|
7 резулта“
још. потребна већа
У А како ан ој орга.
анпзациј __ АФЖ. пору ње овај "непинсм 5 ; ности_ пл ме схватите
4 (80 сталан. задатак орг За е « : | окупити све жоне просвег-
а и на том
ралнице и Ду ис р
Меди иа и кхружеци 1949 години много
пре-
уран ј · развтени“
Си. у организацији жена и о _ државаће' се много "шире нето У сада. Ако погледамо _ јеви| ју олржавих конферен
ПЕК '" У 19
48 години види се да
су с6е посејне. конференције У 'заказивале углавом по упут-
% ству Градског одбора,
ми рејонски одбори или „органиааци је конференци поставили ' пред жене неки проблем свој улице или рејона. Као на пон-
мер укључење жена у приаре: | проблем неког дечјег об % питање неко друге
· бори основних вису заказивалти - је да би на њима.
ду, деништа или "снабдевања или питање.
Јасала,
На курсеве Нарољног фронта жупио се велити број жена како у Првом, Петом, Сел. рејо-
ДОК са
мом тако и у осталим
нима. Међутим, о успеху жена које су укључене на политичке курсеве још 'се (не воли довољћа евиденција и брига, а знамо да су баш на те курсепошле олборнице основних организација Било би од користи да се по-
ве или _ рејонских
времено олржатају савети са тим другсрицама, ла се виде тешкоће На које оне наилазе
у проради материјала,
им се бош, уз помоћ посећивање устех. __ Исто је тако жена – обухваћен
курсева и
у редовном посећивању курсева и ло организације жена омогући редовћи добаг
велики семинаримг
од“
бто'
Народпог фронта. У издизању
тих жена постигиути су видни резултати, Међутим, у дгљем организовању семинарг потребно је ла се већа пажњ посвети олабирању тема ко! ће посебна затитересоплати же не и које ће им помоћи у пкупљању необухваћених _ жена, тако ла се избегне одр-
жавање семимдта кроз организаџију жена РУО по проблемима _ секција »Мајка У дете«.
У послелње време Саралњг организације АФЖ и синдикалне организапције огледала се највише у решавању _ проблемл жена — радпица, у бриЗзи За Отватањем дечјих уста“ нова. за услове пол којлимг ралнице живе. али баш услел тешког живота жене — рал-
нипе и мајке та страдња требало би ла Се огледа н у по-
лизању културне и
свести жена — радница, би оне постале гралитељи социјатизма, За остварење плана културног и политичкот уздизања. жена у прелузећтма где има велики број | жена
"на пример, »Стаљинград«, »АнНа
тобарска слобода«,
политичке
како
(као,
Ок Ран
ковића и другим) треба да се
заједнички подружнице см
« АФЖ.
бриву _ синдикалне организације
Културно . просветни ин политички рад у целини, а во
; себно са женама које нису 0бухваћене, није био довољно развијен. Форме рада биле су доста уске и огледало се доста крутости која се теже отклањала него у извршењу о
сталих задатака који-
се
по-
стављају“ пред организацију жена. · Како је организација. · АФЖ део Народног фронта који има задатак да најшире,
најзаосталије,
пасивне и нео-
бухваћене жене окупља ин васпитава да постану свесни ти
активни чланови
Народног
фронта, културно ~ тросветти рад мора постати један од 9сновтих задатака оргатизапи је жена, јер ће се путем тога рада организапија још | више проширити и. развити, и створиће се) пови, сресни чланови Народног. Фронта, Кроз тај Рад
повећаће се брига '0 идеоло- |-
шком И политичком. "уздизању |“
широког торуга
астивистииња и руководилаца "одбора, а | тој нирања,
је једзи од услова да рад до-
_ бије своју пуву“ садржину, да
| се у тај рад јунесе | више идеј- | ности и да се прошири па ши-
роке масе жена.
"ол којих су неки већ
" завршени, радило се на "њи парка на Звевлари, ' прумљавању Бањице, на изград—
ргатизашја ' нези [) фронта Београда забе-–
лежила је у 1948 тоди-– _вољног рада знача јне резултате, Обавеза од 4.417.000 | добровољ. них радних часова, узета на позетку годтне у!оквиру међуград_ ског такмичења, испуњена :е већ по 21 новембра, А д01 децембра та обавеза је истуњена за 10832 од сто, олносно лато. је 4,784.793 | добровољних . радних часова у вредности ол 69,591.739 динара,
Свакако да је један од нај
важиисих разлога 31 постизање свлко великих резултата тај, што
се ове годипе први пут пришло.
плапском начину рада. На по. четку 1948 галије организација · Фронта Беогоала израдила је. _ користећи се искуствима дотада. штњег рада, а на основу рејон.
ских годишњих планова, — свој Годишњи план, Ти планови, н рејоноки и гралски еетее. см
у току рала разрађивати _— на тоомесечне и, месечне Како г:е 1948 година била прва година планског гола зора нтаацие Народног фропта, било се у плани. гању но петостатака, Оснозни нелостатак био је нереалност у уз"мању обавеза тако да се де_ сила да се неки гесон у пелини
узео. према броју становника, као на примео Гучи племалу оба везу, а некн опет. као Пети, превелику, КОЈУ није могао да
испуни,
Поред планирања ове голпр“ је уведена јелна нова организа. пиона фогма пала, наиме. фор мипане су паппе бригаде,"Већ а. потла месепа у Беогпалу е о. Ћогмљено 407 фронтевских п омлатинских ралних бригада са 54332 бригглиста оформљења радних бригада ствљ. репни су-од ранитих секпим — ва добровољне ђрапове, управе за изголдњу и у Градском и у свим пејонеким олборима. Овакве ор= татизапионе пзуомене биле су је. лан бод на'важнитих поелуслсва за постизање сектору лобровољнот пала,
У току рала између 'брттада ге живо развитало тлкмичете, а блтна. ол > их фотми _ ТОГА пазвијања "такмичења било ''е мегечло лолељивање | заставице „ Мбоље“ рејоту и назбољој бра. гали Ђеограл,. Сем тога. међу. градско такмпчење полизало 'е
елам и развијало полет за по. стизањем што бољих резултата кол свих бригалиста "Београда
Такмичарски дух бригадиста и. спољио се папочито у лане ве. ликог такмичења пред Пети кон. грес КПЈ, кала су брпталиста Београла лали 658,449 лобровољ._ пих ралних часова и тиме лали пун доказ своје оданости и привржености Партити,
Каспизе је слан такмичења не_ што опао услед јаких врућина и „бројног одлажења бригадиста на отсуство, а У лане такмичења пред Конгрес КП Србије такми_ чење се поново растлемсава,
За своје залагање и пожртво.. вани рад на уређењу ин ногражња свога грала 14.172 члана Фроњ та понело је као признање знач_ ке за добровољни рад.
Ове голине извођени СУ радо. "ви на низу значајних објеката,
току године завршени, Тако Пе ваертио на изградња летње вежу У у Топчтлеру изградња трамвајске "пруге _ Топчилер — Раковипа,
- изградња Дома културе у Четвр.
том рејоту, низа станбених зирала, неколико паркова им велики број дечјих вртића. Порел радова на овим објектима, који су изгралка по.
њи фабрике изградњи Новог зу других објеката,
Свакако ла завршетак ОБОоли„ког браја објеката, и замашни _радови ва многим КОЈИ ЈОН ни. „су. завртети, претставља _зпачајат успех организације Народ. ног фронта, Али, ла није било . недостатака ин пропуста у самој“ _ организашији лобровољног "рала, „Нарочито у погледу организацно_ ног учвршћења ттабова бригада, "резултати би били још бољп.
Организатија Народног фрот.
„Бетоњерка“, Беотрада
п
. та Беогпада, у целини, на сек–
зоо лобропољпог рада, испуни_ 4 и премашила своју обавезу. · Алт сви рејони, неки због нереТалног плантрања, неки због не_ укеторетиости у узимању авеза,, "или због слабог ортанизапионог "стања по бригадама, штабовима н управама за изградњу, нису Ипунили „своје годтшње обавезе,
| а неки су их махом због. малих
| обавеза, олносно нереалнот пла_ далеко премашила, „Тако је први рејон узео оба"еау ла у току 1948 године _ да ''350.00 добровољних часова. Пре "ма ју станбвника, та обаве.
за је била мала и она је до 1.
а љимни на | Пи ен ланови Фронта, Првог она, редећа ва изградња „Белоњер-
Олмах после“
ветими“ метех“ на“
ни на сектору. _добро- |
| у
ем, на. и Душан. | ђењу парка. код бе етеке амба-
ве улице, на изградњи станова у Дунавској | улици. на Новом
граду и низу станбених згра_ дв по дечјих вртића дали су до 1 децембра 1948 године 364.488 радвих часова. односно испунили своју год „ Обавеву ВАН
- 10413 од сто.
Чланови Фронта Другог рејо_ на обавезали се ла у току 1948 године дају 595.000 рални“ чассва, Према броју становника (48.735), та обавеза била је реал-
"на, До 1' лецембра чланови Фров
та и Народне омлалине Другог рејона дали су. 528.604 радна часа. односно истунили су сволу" обавезу за 88.84 ол сто. Радили су на изградњи станова у Шити. ћево! улици, на изградњи штам_ партје „Рад“, на пошумљавању Звездаре, на изградњи Улице Бра ће Грим, на изгралњи Дома културе, станбених зграда. уређењу пагкова и улипа,
Годишња обавеза Трећег рејона, коли је према броју станов ника (61.588) реално планирао, износи 760.000 радних часова, а до ! децембра датб је 875. 868 р х часова, што значи да је годишња обавеза испуњена са 115.24 од сто. Преко .20.000 бри.. галиста, чланова Фронта и На_ родне омладине Трећег рејона,
радило је у току године на уре.
ОХНј
авез бораца Народноо. слободилачког _ рата 0 снован је крајем септембра прошле године. сланови Савеза били су борци из» рата, љули одаци свој земљи који су и пре форми“ рања Савеза учествовали У раду На обнови и изградњи У свим масовним акцијама које је предузимао Народни фронт. Својим _ оснивањем Савез је скупио око себе то љуле, сгва рена је још једна масовна оргенизација у оквиру. Фронта « задатком да заједно са свим масовним организацијама учествује у што бржем и бољем остварењу Петотолишњег пла: на, у изградњи сопијализма, у економском п одбранбеном јачању земље, за бољи и срећнији живот наших народа,
аде м код старе Звездаре, на уређењу" парка. кол: „Мостара“, на згради Претседништва влале "Србије, на изградњи станбених зграда у Московској и др Кестера ултци и на стадиону ЦДЈА_ Поред тога. _ чланови Фронта Трећег рејона узели су учешћа заједно. са омладином целог Београда на пеконструкцији улице кнеза Милоша,
"Чланови Фронта Четвртпг рејона обавезали су се да ће У току 1948 године дати 507.500 лобоовољних радних часова До 1 децембра та обавеза је испуњена за 59.775 ол~стр олносчо пато је 267.769 падних _ часева Иза ја према Сбтоју становчика (60,699) та обавеза била реална, усЛел слабе опганизати:е _ рала. услед недовољне атиттније тти– ликом уписа у бритале (ол 60.599 становчика у бригаде 'е уписано само 8.415 чланова Фронта и Народне омлалине) п низа друтих недостатака, постиг“ути _ су овако слаби резултати. Бригади_ исти Четвттог рејопа ралили су У трку године на резервоагру У Кралинској улици, па изградњи Дома културе, на Звезлари,. на Каленићевој пијаци и на низу стапбених згпала,
Нотодни фронт Пето" рејона
ДЕЛИ
одбора, 0сваком рејо-
Поред Градског биле 79 ОМ при ну рејонски одботи да би: се организација, рашчлањена _ на мање делове, могла лакше и боље снаћи на терену н руководити . радом. – Оснивајући рејсвске олбове који су бројали 3—4000 чланова. констато вапто је да је немогуће ускла.
дити рад Опот"к-г броја чланова без Зпојтијег руководе. пег тела, о0огт тога се прибегло ' оспивању _ повереништава
у основним — Организацитама Фронта, којима је руководио рејонски олбор. Ово је уследило и збот тога што је на тај начин било мното лакте повезати се са зланством У јелпом релоту,
При Градском као и рејов-
Расподела вишка робе
кенед обезбеђеног снобдовоња
дмах по ослобођењу, ка.
да је требало привреди апарат поставити во.
ве темеље, основане су радни. ке набављачко-потротначке за_ друге по рејонима. Њихов за. датак био је да организују сна.
' бдевање становништва живот.
ним намирницама. _ Спабдева. њем кроз задруге у многоме се сузбијала штшекулапија, која је У то време непосредно посље ослобођења, имала широке раз. мере. Поред тога су задруге, иступајући као колективни, могле много боље да се свађу на терену и набаве разноврсније, јевтиније намирнице, као им много бољег квалитета, У то време је појединац бло упућен
' на прну берзу, на којој су не_
" вриступачне само извесним Сло, |
" расподела
високе нене биле
намирница, да би сваки грађанин добио ополико колико му следује према броју
“чланова, издаване су чланске карте, уз минималну члатаринту=
Доцније, увођењем обезбеђе_ ког снабдевања, преко задруж.
__ њих продавница почела се из.
давати роба која је следована путем обезбеђеног снабдевања, поред извесних артикала даваних слободном тога“ доба задружни сектор гуд · би самоиницијативу. >. 'Недавно су неке | задружпе
" продавнице делиле грађанима
„пунски пратнак, кекс,
"својих рејона извесне артикле
керата (саконзерве. бораније и друго.) Чланске кар те на које су дељене ове на. мирнице требало је претходно обновити У рејонској задруж.
на о у члан
свој канцеларији Један педоста_так У овој акцији, који варочи. "то треба истаћи, задруге спроводиле деобу на.
Јесте ла су
мирнипа не објављујући је пуТем дневне штампе, тако. да су многи грађани остајали без
· свог вишка следовања, на који
МА ИН. право као
продајом. 'Од |
_ службу,
чланови задруга. О овој распо. дели су грађани бнли обавема. тени једни од другихПотребло би било обавести“ ти грађане, путем. штампе, о дану расподеле, као но начину на који ће се ова вршити. Мво. ги грађавтњ који су негде за-– турили, изгубили или јелноставно бацили своје чланске карте, мислећи да им више не Бе бити потребне, ве знају да се ове могу поново ДЛобити У затружпим канцеларијама сважог гејоћа. Они, који нвсу уотште били чланови, могу се, стет преко задружних канцела. рија и кад год то зажеле, упи. сати у своју рејопску задругу.
Савез радитчких мабављач-.
копотрошачких задруга издао
· је налог задругама да издају
намирнипе до којих је теже ло ћи на слободном тржишту: јабуке, грашак и боранију у кон зервама итд. јер их вема у до. вољним количинама- Задрувкним правилима је прелвиђено да залругари имају рвенство на коришћење ових намирнипа, Има задруга које нису при_ шлље овом систему сматрајући за то треба много труда. Треба Одлазити на терен, набрвљати робу. за шта рејонска задружна управа нема. (или не. ће да/се постара да има) до. вољан кадар људи, а ако га има, он се не сналави, како ови
“кажу, добро на терену. Поред
тога, дешавало се да је за неке потрошаче, којн су на вре. ме-били обавештени од својих незапослених познаника и при јатеља (којима је једипа дуж_ пост“. да обилазе продавнице и да бе граститују шта се у њима дели) било намирница, лок их
' ва ралми свет није било,
"Требало би ла задружни сектор боље организује своју која за то и постојњ да би побољшала“ снабдевање радном човеку и пружила му онај вишак намирница, који он
|уне добија путем. а
“У.
узео је према броју станови
ит
(ТЕ (2808
буку пружила је помоћ парав- ~
Е (АФЖ,
ј
резултати. до 1 песни 1948. Ју
МЕ такође ни те зетуто 25 го. дишњу везу у погледу доОровољ:их часова, зато што је обавеза била велика, Узета је о–
бавеза на 845 000 „радних асова, а љата су 543,844 ради; "часа, опносно , 64,36 од сто, дина
Фионта и Народте Ал Петог рејона Раде су на З6. злари на) изградњи станова на Соповиом Би; леву, "на уређењу пуркова, фискултутмих 1
тица и дечјих вртића. |
Чаролна фоснт Шестог реј
(30.162), плевелику обавезу зд 679 000 побровољна гллна часа, и та обавеза испуњена је ло. 1 пепембта за 57.10 ол сто, Олносто лато је 383.763 ртдна часа, Ратило се на попртумљавању Бана изградњи колектора:
њише, на изгратњи | зграте Народног одбора, фабрике ,.20 октобар“.
обланишта У Мабинково! Бари, стадиона ЦДЈА и на. изгладњи станова у улици краља Владимира, Седми рејон је, према бређу становника (33 278), узео прилимч. но реалну обавезу од – 308.850 ралних часова и та обавеза о њена је ло 1 лепембра за 114.49 ол сто олносно пгто 'е 353.089 ралних часова, Брег» тисти Седмог рејона и члунови Фронта
ским одборима формиране су секције; за сопијално старање предвојничку обуку, куљ турно - просветни рад и прикупљдње историског материја Матаодноослободилачке боре. Радом тих секција руководили су рејонски и Граджи одбор.
Културно · „росветне секпи+ су до крајг октобра месеца одржале 35 предавања, која Сила пезана 2“ значајне да-
1
~
гуме из Пародноослободилачке
борбе. Кроз та предавања осонвљавана је наша прошлост и догађаји који су били од огромног значаја у нашој најновијој историји. Поред ових предавање »држано је 9 при редби, 5 другарских вечери и организована 2 излега на дан годишњице устанка У Србији.
У Земуну је организован ве
черњие гимназиски курс који похађа 20 бораца — чланова Савеза. Да би се онима који
похађају овај курс олакитао рад, гнтажовани су студенти Ветеринарског и Шумарског факултета да вм пруже помоћ.
Поред тога одржан је низ вредавања _ по предузећима, која нису имала нарочито широке размере.
Економско - - социјална соко
вородицама погинулих _ борањ- Требало је посетити ну и показати на да се не забеоравља на родитеље, децу, бра
Ми сестре банх који су дала,
ћено је 187 породица којом приликом је 58 њих добило тренутну помоћ. Осим тога, Екоњомско - социјална секција
убрзала је решење 47 споро-.
ва соко инпалиднине, Десет
мајки погинулих боглца доби-
љо је овог лета бесплатно лље-
чење у нашим бањама. Савез
је, поред тога, ургирао да са 409—50
нарочити успех. Прикупљање А материјала врштиле су н
масовне _ организације Градски одбор Фронта преко Градског музеја), тако
да због некоординирања рада
нису постигнути' добри резултати. Ваља напоменути да ви агитација није _ била широко постављена. Требало је објавнти преко дневне штампе ову тражњу _ матери“ јела, али то пије ни један. пут учињено, Непфтто“ материјала је сакупљено, али ни то мало још "није сређено. Међу. Тим, баш ово прикупљање и кроз њега оживљавање наше Јуначке прошлости, треба поред осталог да буде један од најважнијих задатака Савеза бораца. Савез бораца би, ме ђутим, могао много да“ помо. гле рад на стварању великог музеђа.у коме ће бити сме. штен сав материјал нз доба дилачког рата,
ПРИ ен но"
_ апарат за прикупљање
· совним | организатијама,
_ Се одржати почетком 1949 дине умногоме, „Да се учврсти ова значајна ма“
и Народне омладте, на изградњи
а
у Топчидеру, на привредна трам· вајску пруге Топчидер — Рако_
вица, на пошумљавању И и на низу других МАЛЕ [05 ката.
Народни фронт Земуна 166 | обаве од 333.200 радних а
сова, је, према пика "аб Тоду, м: мала, о. 5 1
· децембра чланови Фронта и На_
родне омладине Земуна, рале!
на изградња, ливнице, фискудтур _ "них терена, МЕНЕ пи јаз НРМЕа. нар ародног о: ј | овом. Београду и 16 радних
5197 786 о лнае
а: олмосно испунили своју У годишњу оеавау са 153,92 од сто. ·
И. НО низа дел . ји су се испољили у раду у току 1948 године, · чланови _ Фронта Београда дала су својим ового.. дишњим радом крупан допринос изградњи социјализма у пашиуј земљи, Чланови Фронта Београ_ да доказали су својим радом и успесима, Које су постигли У
овој години, да су способни да
приме на себе истуњење и већих ин тежих задатака, који ће ее свакако, поставита у трећој «а.
дини Плана,
ликом изтрађивања стрелишта на којима омладина врши га-
=!
Бања. Поред тога дата је но“ —
моћ војним отсецима У одабирању наставнот кадра. Ади, приликом обухватања Смлљадни—
не за предвојничку обуку Са“,
вез није пружио довољну шодршку, тако да није
; обухвећен предвиђени број. Нарочн _ то рад у предузећима није те.
мељно постављен. Управе прел_ дузећа не озбиљно предвојничку „обуму, а Савез, са своје стране, није учинио много да тај рад кре“ не са мртве тачке, Поред тр- | га, Савез је учествовао у формирању стрељачких дружина, али доцније, када је требало уочити све оне проблеме ко“ ји ометају развој овог племе. нитог и корисног спорта, Савез није интервенисао. –
У првом тромесечју 1949 го“
дине треба да се Олрже РО-.
дишње скупштиће Савеза, на којима ће се поставити као главни _ залатак – омасовљење Савеза. Савез сада броји 25.000 чланова и ставио је себи у задатак да у 1949 години обу хвати још 4.000—5.000 _ нових. Има много људи који не знају да ли имају право да се упи-
схватају довољно |
ту у Савез или не, па их тре- >
ба укључити, Осим тога, вма чак и првобораца који још ни“ су чланови Савеза и то, прдсто, због свог нехата. м
Затим, у 1949 години ће «е
појачати политички рад и 06-_
јаснити _ значај предвојничке обуке. Омасовиће се Стрељачки савез и пружити помоћ иде пуларисањем ове организације, Још више ће се форснрати предавања са темама 8 Народноослоболилачке тога, учврстиће се 4 турно = уметничко друштво које је у формирању, а које оснива Савез Земуна. Извршиће се преглед стања порддица погинулих бораца, „ма треба помоћ, Оформиће материјала из Народтоослободилан
· ке борбе, као и извршити евн-
денпија значајних места Ез ове борбе.
Поред тога, Савез ће се чврг шће геовезати са осталим ма“ варочито са Народним фронтом и помоћи својим предлозима н сугестијама- Исто тако, де
"ва се да чланови Савеза ве. " чествују У масовним акинјама - које организује Фронт У: 1949
години ће се већа пажња со светити овом питању,
Годишње скупштине које ће совиа организација и изврши
„прекретница у _њеном · раду о сала се доста лутало, иако
_је прошло годину дана од 0„снивања Савеза. „нови Савеза као најсвесни. и „елементи у нашој земљи, тре:
Међутим, чла
ба својим радом да буду приМер осталим масовним организацијама, да покажу _ како раде првоборци, људи којн су с пушком у руци извојевали
· слободу,
5 ЕЦ |.
КА