20. oktobar

И ВУ гај ј ; 5 Таљ с 3“ А 14 | е

у— ре годину дена. М децомбра, Мво Пе

| Тузи, шодносењи реферш Централног

о. коммтета Комунистичке партије Коња, | . У | у усврту ма офанињу Нарадаслиђо0 дњљачка прмеје режљо је: „Ово је мсториска Миу ; ва којој

ту тектиж и стратегију м исковала сјајно вој _ вечке __ име кљо Чу Деа м Лин Пиао. Потребво је овде рећи да су дуго амерички империјаЛижсти м МК. усељимттоашговам | гомарали | изучавали

МИ мо а аторичуу ИСТА А а = Је а ту" : ' “7

А и ПА а Јо Пе У па "“ од ; И А п "пп ћ

у ОДЕ РА “~ ." 1 и слави АП

стваруј

ратну веш илу Народиоослободмлачке армије. Ови палилајатељи КТМСКЛОСР МАРОДА сазнали су суштизму сове реше вештине, вам је шесу мо ГА пето у еањот, јер татисмо ратаом научкма ово савио да се о корцитти мо саљада она арзанја која са ослања т риље сихије биље го из њајпарих заосљ.

Кову ниитвгчиља“ олртмја Каете је сжала да ожињолинлра све толљње кастесиим паЦиЗДА, СЕ слојења остим, ратуме са, феудалаца им круш них кагиталљмиста. Ова је умсла да створи, поред ослободмавчке армија, м револухвионареи, демоаоритаки Једештстеони ацимхалиии фажишт у чији су се ожутвиле матогољмаилаеонитке мес у борби противе Чазж Кај) Шека ми »меричких имљефнијалеоста. Зашштот На то питање нијоои одгољор дар је генерал Стиеља.") „Што се тиче комлузатста и Куоминтанга, каже Стилвел у своме дневјеку, ја мх оцењујем према осом што сам видео. Куоминт»иг: кхурупцуја, расилвникттео, хаоб, порези, богаћење неколмциње, ша берза. трихижина са вслтријатељем (јапансзива мишантаристима — Ред... Програм комуниста: Смањење гтктреза, подева земље, опорезовашње каквитаља, шовећање гтрожињодње, подизање Жиљотмот стездерда м учестеовање у управи са тутимм одговортнишћу. Кожљунисти спроводе у Пражсу 0 ште шритоведају._. Чант Кај Шеж је очајав птто се шечрич уских комуммста. Он не може ризумсти да конески нзрод поздрањља црвене као једину наду како би избегао велике порезе, проневере војих клика м терор тајне полиције Тај Ли. Под Чант Кај Шеком народ увиђа да не може очекзевати нетшта друго него пљачкање, ки каштто, све теже порезе, све већи пад мовњете, страшно пљачкање људских зомвота н панично презмнршње свмах људстињхк трава“. О, то су разлози зшшто се кинески народ тазоо одлучно борм против троструког ротства јарма феудалаца, феинансиског монополистичког кватитаља м страног империјализма. С друге стране, антиимперијалистички Фронт у Кини постаје све јачи. пошто се у њега стално укључују нове снаге — сељаштво, збот тога што је на ослобођеној територији већ 60 ми-– лиова сељака добило спахиску земљу, — же не зато, јер тиме заувек раскидају срамотне окове прошлости, — јер је дошло време да се збапи јарам четири свемоћне породице Чант, Сувг, Кунг и Чем м страних ммпесријалиста. Против јапанских завојевача Ченг Кај Шек се борио само ва речима, А ва дењу је настојао да сломи Народно-ослободилачку мр мију која се једино супротстављала нетријатељима независности Кине. Чинг Кај Шек, „диктатор са Олимпа чије трупе.уммру од

' глади, створење које мислим да је оваплоће-

ње божшије, а који је само тутоглави матарад, увек је више волео да Немпи добију рат, њего да се нађе после обрачуна на странм ар ће Русије“. Тако је ожарактармсао генерал Стиље вел Чавг Кај Шека м његову политеаку ИМ године. Но, Куоминтанг није плуровао само са Јапанцима, него је истовремено, да би могжо продухутпи грађански рат, део право сталраонирања трупама америчких метеријалљиста ша кинеској територији, право плотилтбе вмеручцим бродовима ми пролазак америчким апмонима. БН Ипак, без обзира ша то ми ва помоћ Волстришта, Чанг Кај Шеку је био потребан предах. У јануару 194 године ош је потписао примирје с Народноослободтлачкош прмијом. Оно је потрајало семео Толико колико је Кусо' мунтажшгу требало да консолидује стоје снаге, Наком шест месеци Чаеж Кај Шеж је отпочео са 2 милиона до зуба наоружаних војника офанзиву против Народноослободилачке армије. И када ог попут Хитлера пред Стаљинградом разгаламио о победи — уништењу комуниста, променила се ратна срећа. У лето )947 године Народноослободилачка армија КкК» не прешла је у офанзиву, чије сразмере су попримиле карактер уништавајућих битака, по савету америчких мисија. од Нелсона до Бјулита, Чанг Кај Шеж је утроштио #09 од сто Гуџета у 1946, Те од сто у 147 м 80 од стоу 1948 години у ретме стрхе. Омн је такође утроигио 4 ммлијарде долара америчке војне им

економске помоћи. Но, све то није помотло, |

Огроман део америчког оружја прешао је у руке бораца Народноослободилачке армије. _ Ослобођењем Мвиџурије и пвомилионског гра· да Мутгдена, Народноослободилачка врмија Кине добила је моћну базу За снабдевање, 0 падом Хсучоуа отворена су врата Нанкишта. Док је Народноослободилачка армија броЗала само 910.000 војника им 2.200.000 партизана У 1945 години, три године касније.она је на"расла на тромилионску армију, морално-то"“•) Амерички генерал Стилвел био је Чанг Кај Шеков војни саветник за време другог

светског рата. Нагло опозван после капиту-'

_лације Јапана, под притиском Стејтс департмента извршио је самоубиство. Његова ши усма и дневник. сабрана и објављена, изизвала су прави скандаа у САД | |

ПА

је МА вере =

" се реч

од Куомнштавгове пијјско ј У Куомонтавовим граловнна, Рривикиишту м

војнжш одради, ве обазмрући се ња Ченг Кај Шекжове прстње војним судовима м смрћу, прелазе ва страну ослободилачких жрааија. Куоминтантови официри н корумпирани феудадлпи ње знају више куда да беже, — на осљобођењу територију, где живи 300 милиона сло(бодних људи, не могу, а на јуту Кине све Белице јача борба гпартизатижужк одреда. Круже вести страних агсвиљија да се Чант Кај Шек спрема да пресели свој шутео ња острво Фарможу. Тамо ће замста владати као што КЖеремски влада у удишу. / Осљободиљачка борса визрицда јеџиар смттмње земаљске кугле прелази оКлнре Кожее Истоврамено са поразом Чашг Кај Шежа, крупних кинеских капиталиста и феудалаца губе позиције им амерички експанзиснисти. САД не могу да обезбеде своје инвестиције у Кини. Њихова страховања и сметеност постају све очитија. Кина више не може бити база им перијалистичке вгресије против Совјетскот Савеза. Зато амерички империјалисти птружију погледе ва горашкење агресорске државе — Јапан ин Немачку. Међутим, више се те може говорити о окружљвању СССР од капи таликстичких земаља Напротив, то су амерички ммпеђимјајитсти клји су окружени од демократских свага, границе фронта мира м демократије ситно су се помакле напред. Победе Народноослободилачке армије Кине имају неизмерне последице за ствар мира у свету. Маркс је предвидео гитантски развој америчкот изеперијализма и буђење ммогомттион сир кинеског народа. Ноу далско они дани

ежа човена у Сетјетском Савезу . која ве би умесе да вам готове све, де Ситница, псприза 6 граду који је омладила СССР-а пддигла ма Далском Истоку ш дарос вала га својој социјалистичкој етаџбити. О Комсоншолску та Амуру змају и совјетски маднтшлваћ. Име града Комсочелснка просљаваља су његова градвтељаи - омдадиани а херојски борци Отаџбивскот (лата, Кло ште су 2еген. дарша пилот Алсксеј Маресјев чеје ! Вводвиге отссао Бок ПЏељсво! у шиза „Позсст 9 праљеф човену“. КЖех_ сотолсву је пеоскетто о своје | стилете велнки совјетски месна Маијаковсиио На Комсошолск је, кад на пример оста ата градовима, указекад Михзна Мватовић Калињниг, Говорећи 2 Комсе. молску, Калењци је писао: — „Значај

ита ата а"

Комсомолска расте вз дана у дан“,

Зи 3е 2 Ки Ј гр та Вања Бакулова — прво дете

Рођењо у Комсомолску Совјетски Комсомоа је зарстее о Градњу евот видустртског града ка Делскош Истеку 1932 годтве. На река Амур, па шесту гле су се малазала села Пермска в Аземги, улареве су снове будућсн великом нидустрвскош т културнош впентру Далског Истова, На позва Лељипскот номсомола ФлАзвали су се смладтници ин омладнике ЕЗ Москве, Лењиаграда, Кијева, Мипска, Сатаре, Саратсва, Смодетска, Рестева, Казана ин есталид градеза, ебласти в репубаима СССР_д, Ст ти оала динша = омладнтке који су на обалу Ашура стегла после великот пута, че= сто дугог преко десет хиљада неломе. тара, горели су еФд шеље да што тре естваре своје обећање лато отаџбини — да што нре полигну достојан спбо мети« велнке стаљмиске сиохе. ИМ, ускоро су, усвед дизље н бескрајке тајге, на месту где су се чалазнли ша- / Тори и барпке комсомолаца, — почела да се онртазају контуре будућет ведњо Кот Града Котсомолска,

У тому своје велачавствене 5 евста борбе ва изградњу града, комсомољин. су честе били петсиљсти ка чете патчовечанске напоре, У тој борба са природом и стахпјом, Кошсошол је по бедто. Тако је. ња пример, набујали Амур једне повемоврске ноћи пробио изсит. Реша је понели собом готове сву дрвену грађу намењену подизању Зграда, Мако је миша аила као Бз Кебав, четири стотиде комсомолаца Су, ФА два сата вођу до прешсутра у то. "дне, водтли борбу е узбурккавм Е . хладним таласима ове велике сибирске

| реке, И — готове голоруки Комсо-/ молцима је пошло за руком да падја-

„

у титнилотлниаонишивеле овиме ввнеееевевиимоеавлиломинввевивнливимимввввваемивнивмвивевеетаелианиатилималивленоввавивавитниввививививиеииваааваавиилилвввввлављазвввевенвениввимвиатвелитвентвввитввви ЈАНИНА

ЈЕ 5

+ Ру | л РЕН. МУ Ен 5 + 4

=). МЕ Це – 1 МУ,

Ру

1 ла! |

| ' Н

њи . : Д

И "у

ЂА

и Ма о Це

Људа == Мин Пиза

. • којењха је он М јемутра 1359 годване поссеку: „Када ваши европски реакционари у своме бекству кроз Азију триспеју коначњо до кивеских зидиња, до врата која воде у жврђаву ревкиције м примитивног конљерватиума, ко зва да онш неће прочитати ња овим зеденама

„а 5 8 | И и

треше:е топање ел дрвета сопствсте израде етупе њихове боје прављене ФА чајкег дреста, шутија ед Комљерња, бода БЕТА.

ГРЧКИ БОЖИ

ето пакете

па 2 плован

из стихију Секнрзма и њукама коње с

изтивис: Кинеска Република — слобода — Јед-

важост — братсхео“.

сетолци су кваталш и секушљали дрвежу грађу, Дрњста грађа бала је стасета, А у истерају града Комсонељ, ска записана је јотв једна дизла стра|ица којоји је могла ДА се нстоги сва оиладиња СССР-а.

Давље је Кошсонваси велниз виду страсми град и културиа метар Дљљежет ИМстока. Шптреже всфалтераве удише, ознестрттиф аграле, бмосати, стално, варавствсне воститунија, шкеле, дечја вртића, пртјатис кузљмоо р= мењет насеља Дзежта — сва је ружу. Меша "љасц виа унучиње #26 ова — осшеч (ауо осрбањи во нодитењота 4 Та

тућ дретске шизоранте, диве болмита ш 49 дечје јескица. Репрезтататизшт „ем културе изграђен је у току стога рата. У њету се ње аази сала са 1.000 седтшта, бибашо

"тежа ч тметанчка стрдве,

Малустртска мредузсља Косе шронзведе 8влрте котлове, сљежтрачић уређаје, пољепривредве маште Бо рљ-= бврсве љиђе. Велака шеталургиске ваБед „Амшурстад“ је вајљећа веталуртш ски завод за Далскез Мстоку. Њетосеа изградња је трајала чсттири годне“, Завршен је 1942 годвте, Амурскв чео ево је учинео шеоцењиву услугу Цр< веној армптја у њесваш борбама ва 38. налном в даљеконстечпомш фронту. Граћана Комсомелска су с нуним прзаом ћезали у једној шесим: „Гравате 'назве вете од Ачура де Клраата,.."

Овеп тен доприноси развштиа, ра ДА живета п ставрање ијеш с ва грађује в риста Кемсонњаси — њлза, редље 8 стварају грађави – Кошсвоелдска, Рздшиш Ласисеј Јерсива је дас прстоедита Градсиог совјета н носазиња вајзишег соајста СССР; ве кадашња брављр Лева Качајсе је девас вижењер дпрсктор · фабрике; Дрзесеча Сергеј Шуннисав је сада ручеводалњва грађсвишског вредузећа, а ралњања Валситина Дсмањатове ру_ Бовољиља у оветалургоскем _ вазеду. Тридесет хиљада грађана Комсетеолска носа едатшовања стечева на свим бојљаштинав ееропскот = азијског фрошта СССР-а у теку свога рата, Хиљаде мљадиба '2 девојина је ваБршњиф слатцу школу рада и ствара ња па гралиљмиштиња Консеплолска; ва гради лиштвиа Кошссмеолска се ишограћивала техитзна вителигетија Кошсотолска в његони екепошсини налрова. Дазас сам Кожсомолти има вазе | вижењера п'техначара тего ште је по | вас цее Сломр мре Октобарске ревелувије. Ма месту где се пре ветисост ге дижа простирала у недеглел фес крајља тајга, ва ебаљима ка којема се палазиљло насеље непасмених НМавејада, расте дапас = развија се сва ким Даном град ЛЉењинског комсомб= 2а — Комсомолск на Амуру. Још о вих дана кида Су комсомолци о Ств-о тла на обалу Амура,. Нанајци су вапустили риболов в придружили се кКомсеволцима. Учествовади су во у взградњи Комсомолска, | за кратке Врсње њаучили да знтају и пиму, = убрзо се истакли над одлична радиш Ва, а нарочито кво металци по ме Ханичари. Мапустила су НО поруши своје земунтце и преселили се у ме станбење зграде; | њихово рибарско васеље заменно је град са школама, библистеката Б радном, И, док су раппје изумнрали, сада, под новим условима, број Мапајана се нсколико вута повећао, Данас, ,Нанајци имају к своју народну интелигенцију, учнтеље, земире, писце м научне реде ујак, -

Консетолск па Амуру је и данас место млалости. У Комсомолск и сале да сваколневно стижу ссвјетски | д-

младинци и омладинке; са својим ста |

ртјим друговима, онв вастављају де#о изградње славног совјетског гри-

а ва Далсков Истоку,

тиранин ввотнанивитеввави зими омлаввввилвениивеполвемаванмвваи ава ио вале мвлвалива пало ааемвеаввивавегевввапнвивв виа

“визе ин вевин

РАНИ НАРАВИ "ЕВОРА АИ ЕБВ

њу ома ше одговара. То је био војпињ 6 пра~

_ зиашчним, божићњим расположење,

— за много година, буразеру, рекох, но шасвешно сл руку на његово раме.

Шије се уплашио. А кажб и да ее уши кад ма такав дам шзлази шз своје шућа. ДА,

~ Хајње, шевушши ба (та СЛКР РЕШИ. (АДИ, па жијдаиње тамна, од дрвета, Бле веша ТОЖИПАО ежега. Завшћешо ше једу ша да ме ушознаш ш да та упознаш,.

Почели сме разгењор о обичиши етилрзираг % Б речи су наш шзбијадое меустљете, шље шу излазе речи шз срца. Говсршаш слао о своше завичају, • својој кући, е налзиаака. Р али сл» своје дечје успомене в божићие обичаје е'зјих ирајсма. Трећа цигарета затенма вас је да меваме, Глас мала Шије био свакидвшињи, "2 је шлглеланло да шзбшја из заборављентх области нахлег бића.

= Обојица смо Грци — рече ми војики. Геворжшо мттим језиком, пат Готово шете обичаје, псте снове, али, шпац, кад се ихло | кзстаје растанешо ш кад се сврши евај ит 1 божићни састанан, узећемо поново пуштке, ка ћу ја гледати да убијем тебе, а ти мене. Зар те мије страпгвот

= А цо је за езе крши. Јеси ли инад ме-

шисвио на тот

— Бриж су „еелиши“, ешш мевз терају да ве убијили,

— Ме знам, ишта шеслиз тд ушстребљаБе мложљжну „велики“. Ја, у паше) еташбат, видиш саме једног „велижог“, — Але рику. Делер, погледај, које је шарка твоја нузтка, ногледај) дутмад твоје унафоре, шокуштј да разговарати без тумача с главним | сфипжреш твоје једмимце, ла онда дођи епет ма разговеф,

вого закрвили. Овај рат не може ља се окош- | ча срузжјсова, јодмво ће изро и шастиље да шље | нзауче шз овог стања. ђ

— Шероп Е-. Хе сам базл ми чежае да ма | каже. А но смречаша све шере да со СТАЛИ у секрет Је л шнт Сванако, ве, Сакгурто зизш камео шазла влада тије пропустиља на једму мриљишу а да не вопуди споразум. А да Жж' си чуо да бар шекиацут ош шз Атине геПаре # шарут Чујета саме смришћење =, веузшћеме шх, нозивају све шење плесе шед Фружје м саз паше вичу дајте мам је оружја. јеси ља шиљда шемислео откуда та разлиКЕТ ДА и је елуљајко, дни мала ВАЗДА 579

— Ата каква слабост — добани ми сте вам све преврнули, | –

= Ово не кажеш саме ти, н сам Труман је те њедзипо изустио. Пропале су операдије у ума години — каже ом — већ се, благо меи, спремајте за 134, па ћемо епда још видети. А ако си рачунао да едети кући, својитза, еида слушај Џемса ван Фалита: „Лужност мам налаже да ше донустимо Ма м једмом војннку ХА се врати у грађански живот, Потребње је да се мобллитшу све снаге мн да се држе на думсотости“. Дамле, морал да признаш, да те је на Шопу годину ван «лит удесио и'о за врбицу, Тако, церо — да се поново вратим на твој омиљени израз — коче Американци. Они жоће рат. Они, су шовезали споју судбину с бродовима, што сталио долазе из Америке м доносе смрт у

машту отаџбину, 5 ој Говорили смо јопа е мторго чему. Говорили |

емо многе, све што могу ла кажу лва Грка! која седе један поред другог, два рођена Грка која су прислонила оружје и глеправљају језнком срца, логике. језиком страрности,

На крају, обојица смо донели одлуку да! ово буде последњи божић који Трци проводе | У рововима грађанског рата. Ова одлука, која | је жарка жеља = протрам акције демократ- | Еко. габора, «а крају ће обориги „ве премреке, М у мљизој пући ђе бити одао в

ми њихови домаћи органи, који |,

си матер зри не 4 ! ИО ма чи Ах

Турнир за

шаховско

"првенство Југославије

"Београду је у "еЕУ ТуРЖЊр 58

првењстто о Југосљавије, ожетарта по реду од ослобођења 46

~“! даенес | У самој ствари то А фтимале у току оте годиме спроведе =: заогобројииа отаакочења – перич читава лрижаве, ма соја СУ учзестав ваље десетине паљада шахиста _ Ња фемљлиој утљашии држевии трења стеа у Бееграду сулелују мајстора 'и Пиајсторсти камдтлета, који су стејиш

ранијим усљестив аљш добрти | вле- · стекли праве

сманом у еретфицалу учествовања 24 самом шампионату.

Четврти шастњонат ерганљзовао је

"вовоосмовани Шаховски савеа Јутеславије, коме је то ујсдмо п праг велика прарслба. На свечавоств •тедб рења тамтиовзта трстседтии Шзаасе ског севел, Југославије Драгиња Иза вон тодвукзо је широки — рРариних штакотскег окрета у сошијаластичњај Југосазтији а стапае, да су ељеста сессњи својих думтости у оесви тању себе и другна у дуву безгрепечее одатоста вашој сошијљастичној дочовимш, павој саавзој Кому пистечкој вљртији Ју зенје 8 другу Титу. После вретседиика Севеза Иваговића говорте је у вше уче ањтурчтра питертецљовалви сајетер Глигорчћ п варасте своју аду. | да ће ево такчичење домржоств ввалње тетиом педиооњу кв 6 његолем рРазвеђу у твеј мешао.

Ња такиичсењу суљалуја Љ8 овајгворе а шајсторстии бмидидата Мајгтарту учестна је мајстор | Куламсла , из Мовет Сада, годиму, 2 сајмљађа с је — 17—тодмња

Фудерер =з Суботице. Судија гурев~ |

ра је мајстор Михало Марковић, ваветаи. Пред вочетаи

Централиот олбора Шаховског савеза Југославије Миросаве Рајачић објењњо је решење Свежа, да ће прва зетворњца св свога тртењства ииаље та праљо директног учелића ва Следећем шамтвопату.

Изваачење бројева, не шојшиа учњ синаи улазе у турштрску табелу, очеКивањо је с тејвећни нитересовињам., То је равумљвве, јер бројеви одређују кад се сусрећу иоједнвн Такање чари -и св којом бојом фегура веђусобље вграју. Утесто троструког држвевог трака Трафутовећа број је извукао његово сттарегодњшиња ћер"_=ња Ова јој је уво у табелу вед бромт Б Иако је Гашторшћ взтуцње број М, те се ша тате тавсзађсња Уставотаве | ла | Бротеогодишња бр жааив прваши између себе (ерају већ у чреот колу. Како Глаеторић |у сле-

· дећем колу добија за пзртасра Пуба, то см ва самом старту има два тешка противичка, што се у турнир ској пракси сматра сао знатва дене двњаст. Искуство је устанотилљо — де је Феље паизменично добијати јаче и слабије партнере.

Прва тра кола су еспаззлу да “ учесишци добро спреман дошав — 55 туршкр и ља ње се за титулу вовог првака водшти тешка борба. Да «а турнпр“ нема слабих, видело се низ чињениче што је Трифуновић мораб дз спасава рсми у сусретима са мајсторским кандазатима _ Хорватом и Удовзићем који по врви пут суде Зују а шампионату Готово _ саване коло дочосило је мзиенаћења, У грећеш колу сељзашнју је езазвзо загребачки мчектор Ргбар, иоји је фивгом к арстизиосм сштрош оапед победу вад велемајсторш Пиршош Да и омдеЉањља Фудсрер уме ља буље овасац, доаазвр је у трећем велу _вобелом

који ја вашршво 40

туржтра — фази

вад мајсторсопаш каадпдатом С. н~

дељкеваћен, кога је устео да матвра. Такмичари (у сва узољи у борбу са

залом у већи али мања усесх. Глав-

Би фаворити се борс ва прво место, ав бир ла буду чеђу првом четвораом. Друга меље да востигну такав пазсман. ма основу кога ће ноћи ком Бетотати да каскије уђу У аржввну екзу за међупародне сусрете. Маје сторсим камдидата се вадвју да ље

Феота тута коначао освојити жељску мајсторсљу

титулу. Колика

ПЛ, Трифуновић Светозар Глигорић

Ве се од тих вада остварити, оллучиће крајњи исход турнира. За успех Рије довољна само жеља, већ н објективћи услови, Напредан шахиста мора з: само да изучава теџрицју и Аз усавршава знање шаховске техацке, већ му је потребно такоће плански да тренира н да олгаја у себи карактерне особине правог оамовског борца. два

Шампнонат се игра У Уметничком павиљону на Калемегдану свакога да» ва од 16 часова. Такмичење је примерно организовано, по узору на на: веће међународне турнире. а у првом реду ња оне у Совјетском – Савезу. Гледаоци аосматрају борбу преко веАЕКИХ зидних табли Неких лана је 8 ареко хиљаду посгтилаца прошло

давед

кроз турнирску салу Решено је да

се излаје билтен, који ве уз опис тока борбе садржавати сва одигране партије, затам биографије н слике Учесни«а, теориске белешке“ као н занниљнвосга са Четвртог првенстаз

дугосљаљице,

ој Зла