20. oktobar

Таља је била 1944, друга, јућа (а мависг | аљева. У њаз уда 20 фабажкама, страљањи, нечујно 8

ова у Издустрији мотора у Раковици, дотодтла за годину дана читава замепена пстореја А асторија овог продузећа је само део

дмжад није предузтиао,

Тет је икстриттти годишњу историју Иљљустрије метара, у #оу су радници узе оделљи све тамње, свове умсмнил 6 зњаове. У такљо; би се встораа писало о Пера Пећанцу рапнонљлизатору; о Мија Бартодовићу, ко је седам месеци датоноћио сутипљао могнеп какав се ње гради код Мас о Меалошу Капларевићу, два пута нњоватору; о Сами Стоћшћу и Мирку Китапићу, жозм су тридесет два месеца уларниши; Ф 230 ударпика и свим осталим радницима, Ф веквалификоватим обљицима КОЈЋ су за годину љана постали мајстори. То бм бвла дуга прича о непхмокатанм и ои неће ка, радника и смаднкалних руководалаца.

Олузела је ова година много људи Ичлустрији мотора. Онт су оставили своје машине, алатнице, стројеве = кренули да постану деректори. стндижални функшвонори, "професори Индустриске школе — да добију "још крупније и теже бреме одговорноста. “Бела је ово тешка и велика голтна. Љушт су редала кљо повесент. О примерима 0и се могле пислта клљчге Кад је ишао, ТОК при крају годене дуго очекивжии материјал, није се знало за ољеф Пословојђе и сма-

времена прескочила 6 мешттама и настав-

љали да раде. Из машања су брзо излазили

= делови, а љуљи су гострани са чуђењем го-

ворили: „Теква брзина, а вема уоште ~“

Осетала су раљнтши ове године многе до сада неложивљеве радости. Сошнјализам је обогатио = продубво скалу људских радо ста. Такво је узбуђење редншка кош пума ваграду а почасно звање и стидљазо наљушта содмум. _ слумзајући пљесак -својих аругова. еклв је = пљесск радемка своме другу фоји се шстакло ма послу. можда је тајлстипа ова двина разлреганост ралнтка који је протавео делте за мептине које његова земље није никада градила,

„ Овакту ралост осетили су радници не јељан-

пут у току ове годиме. Људа су такороми освајали једел за другим пржовоље које њихове фабрика није никала правила. Прва лучва електро-тећ, изграђена код ас, пуштома је код њих у подом; стрти делити СВРА Ољлишвака за камжоте, прва прожанљт њље кастал п котусниз лежаја; прва израла 778 "цаника # диферсицијаља 8 мижте друге

ствари.

Њихова фебрежка вета теђе трлокити меоге ствара по другим предузећима у земља "или вностранстеу. То није само радост већ и повос.

Ипак, плав Индустрије моторе није по

пуно остварен. О томе говоре радници св.

извесном тугом: „Н нам далв наши па] ближи, каша браћа“. о је јадена празњимва у њеховој радости. 7 :

Само људи који се боре т жтве у фабпи-

МАО ИАТА ИАТА

<= 3 “ #

ши чету стеттти сво ускићење ш визосту радфЕт — пад се веб последња продукт у годити — ш кад настане грљење, честшта-

_ ње, стисжање руку пи кад се у очема људи

незре весвактљешњи сјај. Тако је било п соко поноћи 24 депембра.

План малих мотора био је прел завршетика. .'

Управник је спремао реферат о пређеном туту, Ф тешкој галмин, о освајању инд пражтавода, Ф слабостима. Теларош је често звоно и раљднтиш еу сажиштаналн ипо адрЕ песавенат па ће бита крај. У један саа после вовофуа јавила су: „Хал пруже утразниче. готоекн“ И вастала је права махнита љулске радост — раздраганост Мад плодом свдјаз руку. мисли ин жеља.

Сутраћет је бпла свечаност кекву само ралнаце могу оживети — подељено је преко милеов длнара пзграље.

Управини, веклдла металски радниш, смешедв се причао ма је о тепеиј голима во са звестом ветисшту помињао своје људе. Говарво је о освајању вомнх продуката, вејлетшем догађају после дугих напора, 0 групе младих техничара које могу учити

. „што год човеш хоће“, о спремпоста и жуд-

ња сваког човека да по сваку пену изврши ваљан. Гиитчао ма је о учењу 5 подизању > виа љула. Нема ни јелног млалжи човека во ве би учво курс, штиту зе онште обрезовање ралтшка, текникум али анлустристу влољлу. Бефе отребно шиопа, маого (ОВИ

мајстора.

Одлазећи из фабрике, обишао сам светле простореје радпичког ресторана, који је пре века дев отворез у вовосаграђеном стиди“

| |

релна тринна а зећа ИОНО~ — Београда, рачута;ући периол од је“

до 20 децембра

1948 године, у целини су истушала плав по ворма часовтма са 119 ол стао, Фенансиски плав тавође је вспуњем, зли тачан прошенат није ов могао дата УбОР тога што грађевниклса орелузећа Во дшнас 6мсу успела ја ванља-

ПА КРАЈУ АРУГЕ ПЛАНСКЕ ГОДИНЕ ~ _ Моменти из годишње историје

ИНДУСТРИЈЕ МОТОРА ·

белаф Меоћанац, рапмонаљизаторо та Рафаела Би, десет њута удармит

калном дому. На спрату су моше ирксторије за културна рад у којима ће мпога рсшниди можда пун пут у животу глумити, вевата у хору, штети нарадве втре ју сокишјама културзог друштва „Радоје Дахжћ“, Видео сам ш радничке ставове ва Кажлревом Брду, читаво ит иасосље у воје Фе усежило ове годиме сто еородинца.

Затривњље се јадна велтка п ташшаа сорта.

Та година је свтма даља Ммесго ВЕП. слао

ге, и увереноств.

И ваметнуло ми се и питање во одговор: штта ли ће се сте ново доголита у Нздустрији могора кроз само — годиту дана.

ворттах средстава. Оскудица у радној стави осеа се у овој години те = шкада ранаје Велики ОСрој радвика радно је на изградњи 38-

РРА

Градска грађевинска предузећа

масовна о стециште Београђана

Фисскот „Београд“. Његовим де : приредбама

ј исти у Бестралу трењ стављају > ва љулестушаћ[) | маја кузтурља стешашла машта рања маса Два ресст а јолан Оноскоп, које кома Бехирад заклео са Земутана, броје 11.389 "седишта, За једамест месеца у 1948 годвни дато је у њима 20.457 претстава, ло мроме продато — је 6,819.396 улазница док је 1935 годн.м тај број ишзошо 2,539.700, Злачи, _ да се број бвоскопских посетила ја за Тринаест годтниа бовећао за преко четира мин ова: љли Орој љубитеља филм ке умстомста зистио се пожећао ТЕК росле ослобођења У свој године ит број гледелаћа ихћан је ва Б45,000 за ризлику од броја гле даљаца у 1947 гадтина.

Назвећи услек од сва дазљних филмова у Београду, – магар домаћих, тако о страннх, имао је ваш филм „Живјеће овај нарад“. Он је приказгван у два казусћа Спиоскопа _Беотраде | Е глелало га је 257.425 леда.

Оз совјетокии фтлацва мајко фа успех дожјимео је филм „Про леће“, за које је продано 15.253 бесскопске уласшиане Затим, „За клетза", Човек 2 пупжом",

„Велики Пре, „Ленан _ у октобру“, „Трећи удар“ ш други. Вероватно је да ће филмо и: „Сеоска учнтељнца“ | | Легеда о земља сикрсжој“ према та број гледалаца свет досаленевлех совјетских фињамова, Нета лишћа филати дезки вела су зелика уста у _ Бе»

граду. Број сниих, кој || гледала износво ми де 331.161, а у ! голтењ,

ва јелакасст месспи, тај број њввоси 792.004 посетилаца.

Нажосећемти бострадсит бео екоп, у току ове годие, Ово је

Ни

освеооскиа баба ствоваљло је вакључно са мосенам новемброш, 1,004026 гжада“ даца !

У тову ове год ФтвОрсни су Опоскољи ња Сењаку а у Ре ковици. Затим (кижов у вросторајаава _ Градског |ток, предузећа, која је прети рев у клупска биоскоп. Од врвог јануара почеће са радом бе оскош Четвртог рејова. За са крај Београда имати о лика значај због тога што је то једао од рејона која има авј више трудбеника.

До, сада «ије посвећтнаиља ЛО воља пажња отвихању Филжеба па оорефертна а. Прад ђа се у току едуће године

ље бижжопа Лектикова Брду = у Раковзити. про ет ТУ је в то у скиром времену, Фтварање биоскопа на желсчић. кој сташни. Отварањем Сносто па „Нон-стоп“, ког ба сталто» радмр = где ба се могло улази та = пзлаатии када се Р

комичних феилмова.

Из свих чаведентх ретултата ели се да су наша . производња, као = ред беоскова у Београљу ча доста ВЕСОМОМ ступњу пи да за њед постоји ве-

чет, беотрадскт биоскопа постали су моковна културпа стешешта телпих грађана.

ЗВВаЛаКВНЕЛаНКААЋа.

потнила 1 поелниља плав Хо Нор

дурееће шаљар је велику тешноњ. ћу шаж тога што је кисео доби о пројмкте _ Због | коршговшње паша. од ссшттемдра мосеца с бустављсл је рад та многич ва

ПЕР а А УБИТИ Е Ба Би 5Е

дружи домова во Србитш 4 ће 7; боље 5 Мин радници еј придије сдља- те ил и аза шредусме езоочете радове — дРУ~ . = вели на радоше по срехиим ме ал 0 р ово их шрадузећа Мако је во три = ва појава Раоа Тој дек рано бвли веома те- 7__ж __г-" 2. Ј__._-'__. = | НЕ ил у чорма че радова, лав је азоризси 5

бе сплге, мораће се – прлиљиш та 2 од сте. „ ~ = = внтање аграђинљња пра Велика Тезпкоћа врелу“ ФА <И- · = пи а Га у есће бала је угљавлом та. ште И алани рејонста оредуве = Мини Пра парна а Пар ша рицштв а са Пратне остајала па ћис = дова без па шала. У ин Предузеће = еф 2 Петог рејона бвло је пабоља. 5 Ши полуРаду осећала се У Ја и на ар Првобитна плла изаршило во У Е Ј удкиа ит ин је безброј тешкоћа ала колск- сештемдру за сто од сто а пан- = потклње пиле За Таја унију долссњло љо застоја ралова 1а- = | Е ва. ва пример а стенбе ој увојвим ба Фелисии. и. Боматке Ова ројопска предузећа имала = бгради а учутра- з су тешкоће због ведоститка и. = шњитх послова Рам Предувеће А Мт Фовоникалихфиковиног _ кадра. = могло досет дана да ралт Тако- о је плин (са сто. токт 1948 голи предузећа = ђе ва гралплашту у Сазоно ој решило па Леда ватећа с услевном су а оба Чака =

улици ралова су више шута пре желети због помањкшња Слично је бпло чи

игле, та нтоги

ње едиштоције в састим мати број товоградњи, док ће секу =» жубој години из ознх детжт пре джузећа адзошти ова кош ће редити мокључто ов одржава њу жграља, а извсстив број предузеће авбградњи.

У току Ниљ сољаме у Београду је ведитнуте из шиниц пашостратаниа

(2 %

4 » | ; 1 « ' 4 4

А АИ АИ АИ А НЗ НА ЕДИ а

1 .