20. oktobar

Тодине 1942 ступио је као борац у Другу пролетерску дивизију млади, тринаестогодинтвма дечак, Бошко Буха. Са својим старијим | друговима борио се и подносио све тешкоће, као да му није било само тринаест година. За ту своју храброст добио је од друга Тита ва Антифатистичком конгресу у Јајцу зла- · топ сат. А 1983 годите, најмлађи борац Бомнио Њуха погинур је од четнитке заседе. Мако ездутно рањен, успео је да баци бомбу на четшнисо. „У пионирским организацијама усмерује се ваза млади нараштај на велику историску трачницу коју смо ми поставили у току овота Народно-ослободилачкот рата им којом иду сада ваша покољења“. (Тито) Усме-

__ рује се наш млади наратттај на велику историску трачницу за коју је и млади тринаестогодишњи Бошко Буха дао свој живот.

Њетово име носи данас с група најбољих из младог нараштаја наше нове Југославије.

Велика школска зграда утонула је у зимску магљлу. Изгледа веома тихо и мирно. По њеним ДУтим ходницима не чује се она свакодневна ведра траја и вика дечјих асова, нити одјек јаче речене речи учитељеве, У се пробила из учионице. не, иза једпих врата ипак допиру нејасни звуци дечјих гласова. На вратима је окачена табла са црвено исписаним словима: Културно-уметничка Група „Бошко Буха“. А унутра, иза врата, у просторији величине учионице, поређане су клупе. Са· свим обичне, дуге, дрвене клупе. Около, поред зидова, неколико столова. У десном углу клавир. на зиду табла, пароле и графикони, А са клуџа не_ велико десетина ведрих али озбиљних дечјих очи! ју; кљведа. М слуша. Одржава се састанак фолклор_ не секције. Бирају се делегати за дочек Нове го' дише, који ће бити приређен за најбоље пнонире Бестрада ма Коларчевом универзитету. Ова кул| турно-уметиичка група састављена је од најбољих | | нимопира шз читавог Београда. Према томе они који | буду мзабрани биће најбољи међу најбољима. Зато | су ти ширио отворене и сваки предлог пропраћен двоструком пажњом и оштром критиком.

Шредлажу једнота.

= Ше коже он да иде... На састанке долази пе| уредио, а има дпо слабе оцене, — оштро говори пршшураста девојчица са црвеном машном у плетелшиацалка, док одобравање осталих пионира загљушује њене | речи,

Де, дисциплина се постиже нилјбоље кроз кривишу. А та дисциплина, која је касније потребна човеку, треба да се Развија већ сада у првим ла" мита исивота, а нарочито у пионирским ортанизацијата. Те зпају ове мале љушне главе м због тога настављају са критиком и после, пошто су делетати _шзафрани. Крај ушлакане плаве пиопирке, наслоње-

дому Југословенске армије. Гласови

втше рада него лане.“

ка културио-уметничка трупа „Бошко

· Буха“ почела је да израста 'марта 1911 године окуп“ · љајући најбоље м најталентованије пионире из' читавот Београда. – МИ | Просторије у којима се живот културно-уметнич-

ке групе најбољих пионира одвија, никада!јнису тра| зне, Уколико се и не одржавају пробе не е ли | пионири радо долазе, итрају шаха, читају и УН

чају. Иначе, сам нултурно-просветни рад је вео интензиван. И био би још бољи да нема неких по_ тешкоћа. То је на првом месту недостатак ак,

| и Има их свега три и не могу ла задовоље п МО малишана. На другом месту је Медо а

ен. Рецитација, позоришних кожада и друго. | нашој дечјој књижевности написано је доста, жЕ. за рад, жао што га има група » „Бошко Буха“, Ин. је посодних ствари. Због тота се овн млади уметниц припремају да позову наше) књижевнике и дечје писце у посету ми замоле их за помоћ, И добиће је. Јер, посматрајући залагање и рад ових малишана

и на радници осетиће колико је та то"

ислуњују ову просторију:,

неопходна за тихи даљи и моћи звутребиа, ПРО ЛАЕ Хе |

анашње генерације тепхо могу замислити да

је Београд некада био једно од највећих тржишта робљем у Европи и да јеу њему“

~ ит га“ пијаца на којој су се продавале и куповале жене. Па ипак тако је

Фило. У ротраду се људотим перу тртвало као

· стоком све до краја При воаданице Бнеза МиДаје Х 'Иипак зато не треба и њатиа "да је во Бео-

трад много заостајао за осталим културним светом. и аррслене у неким земљама, од којих би се боље могло очекивати, трговање робљем укинуто је још касније него код нас. Може се слободно рећи да У ослобођеној Србији, уколико је власт од Срба зависила, уопште није ни било трговине робљем, Она је укинута чим је створена прва слободна територеја 1804 године. У енглеској Индији, међутим, трговина робљем као легални посао, укинута је тек 1833 године, у француским колонијама 1848, у Сједиње-

· ним Америчким државама 1865, а у Бразилији тек

1888. Уствари, у миогим колонијалним земљама и _дан дањи још се дрпује људским бићима. |

Историчари и друти писци који бране интересе ·

феудалаца и буржоазије обично доказују како је укидање ропства последица штирења кулпуре и како је за то веома заслулжсна црква, а нарочито католичка црква. Уздижу затим и хвале појединце м разне добротворне, организације, које су проповедале против трговања робљем.

Уствари проповеди и моралне поуке нису скоро

ништа учиниле да се тртовању људским бићима учини крај. И поред повремених начелних осуда, званична црква не само што је толерирала, већ је м сама искоришћавала ропски рад,

'Трговине робљем почело је нестајати онда кад су се услови производње стали мењати и кад се употреба ропаке радне снате није више исплаћиваља као некада.

Мноти послови у старом веку могли су се обављати само ропском радном снатом. Опромне камене блокове за етипатске пирамиде, тешке мермерне стубове грчких храмова, дугачке балване разних римеких војних и цивилних грађевина вукли су робови на својим леђима. Исто тако веће бродове возили су робови веслима, јер примитивне крме нису дозвољавале употребу једрила код бродова нешто замашнијих димензија. За све то биле су потребне десетине м стотине хиљада робова. ч

Око Х века наше ере остварени су, међутим,. У Европи извесни проналасци који су ропски рад великим делом учинили нерентабилним.

Док се раније бродовима крманило већим ве-

слом, као што се и сад ради на чамцима, око Х века

ве године, београдски фискул, турници но спортисти постигли

ше од пола године у Београлу раде посебна гимнастичка

почела је улазити у употребу крма са шаркама, сличња оној на данашњим еповима, Са њом се · мото лакше руковало па су се отада једра мотла

АИ АМАН

употребити: и на много већим бродовима. Тиме је

У великим размерама смањена потреба за ропском радном снагом.

"Отприлике у исто време пронађени су и амови за коњске запреге какви се и данас још употребљавају. Р, ји амови стезали су коње око врата тажо да никакав већи терет нису могли повући. Све веће терете носиле су“ стотине робова на рукама, или су'их гурале преко ваљака. Нови амови

' омољгућили су да се коњским запретама преносе мото већи терети им, како је издржавање неколико "пара коња било језтиније нето исхрана стотина им хиљада робова, многи робовласници заменили су тобове коњским запретама. 5

о Ти и други слични узроци допринели су:да се тртовима робљем крајем средњега века стала губити, али она никако није ишчезла чак ни до данашњик дама, свуда где се, услед спемијалних при-

лика, исплаћивала. Она се врло дуго одржала у' Турској јер су на једној страни Турци у току сво-

јиж завојевачких похода на јевтин начин долазили до робља, а на другој страни оно,им је било потребно за попуну њихових харема и за разне измећарске послове.

Са мното вероватноће може се претпоставити да је за време од четири столећа владавине римске робовласничке империје над Беотрадом, отдашњам Синтидунумом, Београд био важно тржиште робљем,

мотив СА КАРАБУРМЕ

Милорад Ћирић:

међупаролним сусретима, а

МЕЧ У ИАТА

пи ние и

А ЕОТЕАР

Ирак

Ића.

епа а

· затим стрељачка,

су своје највеће досадашње успехе, Година 1948 била је најплоднија у погледу спортских так, мичења ни _ фискултурних приредби. На основу искустава протекле три године развијен је широки рад на физичком развоју широких народних маса, поведена је оштра борба _ за омасовљење нашег фискултурмног покрета = за подизање квалитета спорт ткхи. грана, Ако се анализира 0овогодишња активност београдских фис= културника и спортиста, поред и3свесних недостатака ин слабости, мо“ гу се лако уочити огромни успеси за које наш предратни спорт уопште није знао. Може се поуздано рећи "да је београдска фискултурна орга= визанија учинила значајан корак У омасовљењу фискултуре и да су бео градски _— спортисти, захваљујући У првом реду помоћи народне власти дали значајан допринос у подизању мивалитета наших спортова. е ла

За 1948 годину често се каже претставља прекретницу п у развоју нашег "фискултурнокћ | покрета. Она то унстилу и јесте, Док се ранијих година углавном -лутало у _ налажењу организационих форми читавог фис културног покрета, у тражењу поголних форми за окупљање широких ма са фискултурника и подизање квалитета спортова, ове године се од“ ључно прешло на реорганизацију фис културе н спорта код нас, На основу одлука Друтог конгреса Фискултурног савеза Југославије, читава наша фискултурна организација добила је своју нову структуру која у потпуности одговара савременим потребама, "Из | фискултурне _ организације потпуно су издвојени народна техника и шах, Сем тога, створени су по-

себни савези за најважније фискултуре и за развијање спортова. На основу тих одлука створена је посебна гимнастичка организација, планинарска као и из спортских организација, Већ ви-

гране.

љачке | дружине, штво, кружони и секције и низ спорт ских клубова,

Фискултурне манифестапије, одржа не током ове године у Београду, по_ казују колико се у масовиости фискултуре напредовало у односу на про текле године. Пролећни и јесењи кро совн, рејонски слетови, Титова штафета, такмичење, за значку фискултурника и учешће Београђана на Пра ком слету, јасно показују какви су успеси постигнути у омасовљењу фис културе. Док је 1946 годипа на пролећном кросу у Београду учествовало 10.000 такмичара, а следеће голине већ 15.100, Ове голине тај број се попео на око 25.000.

У јесењем је кросу ово повећање још изразитије. Године 1946 трчало је 13.000 _ такмичара, 1947 године

19.000 такмичара, а ове године 30.019. Сем тога, ове године у јесењем кросу трчало је 7.718 пнопира по пнонирки, Такође ш у Титовој штафети број овстодишњих учеснижа далеко

премашује број учесника ранијих го-'

дина, Такмичење за значку фискул'дурника ма да је почетком ове године било прилично успавано, ипак је дало_ значајне резултате. Током“ године преко 3.500 београдских фискултурпнка стекло је право на ношење значке, Учешће 540 београдских вежбача на Прашком слету, па пајквалнтетнијој смотри вежбача — слоВенских земаља, био је такође значајап успех, Сем, тога сви рејопи » Београда одржали су своје слетове, по су били израз снаге и масовно-

рејонских фискултурних манифестација, У народном вишебоју такумичила се 171 екипа, а у бакљади, за дан Републике, учествовало — је 8.300 фискултурника н фискултурница Београда, | |

Најбоља београдска друштва по-

стигла су ове године велике успехе У сусретима са иностраним екипама.

Футбалери =

Партизана“ мобедили су

„разних грана,

„за

т свим друштва, стре- „Црвена звезда“ је изгубила само планинарско о дру- једну утакмицу, Поред тога Црвена

звезда је освојила Куп ФНРЈ, а у јесењој _ сезони фуугбалскрт првенства сва три београдска друштва на лазе се међу мрвих пет екипа, Услове за све ове успехе београдске фискултурне организације у • вој години остварила је пародна власт, која се брине за свестрани физички развој наших радних људн, Тако је ИОНО поделио ове године фискултурним организацијама, на име материјалне помоћи за изградњу ра_ зних објеката, за набавку реквизита и справа но за подизање стручтпих кадрова, суму ел 21,000,000 _ динара. Ове године у Београду је одржвп шестомесечни _ течај за – наставнике фискултуре у средњим школама, која је завршило 26 слушалаца. Поред тога, захваљујући помоћи ИОНО-а, одржано је још десет курсева па које је успешно завршило 300 људи,

У нзградњи објеката помећ нарољне власти 'је нарочито дошла до пзражаја, Плаћеном радном снагом низ грађено је 12 терена за кошарку, 8 одбојку, реновирано 6 тениских терена, подигнуте трибине на Калемегдану н у Земуну, затим мале три бине на терену „Радничког“. Уз поч моћ масовних организлција завршен је стадноп „Авала“, заједло с помоћним теренима, а завршзва се градња игралишта _ „Дсрћол“ као ни гимпастички дом па Чукарици, У част Ле тог копгреса, _ добровољиом _ радном снагом, изграђено је 28 терсна за одбојку, 18 за кошарку, 6 за футбал, 10 скакалишта, 4 лаколтлетске стазе, Један ринт, један сплав, гимнастичка кутка и један базен. Сем тога, ИОНО је предао друштву „Бео град“ базен Крсмановић, а све са

Пе ПАПИ ан писин га

„У гимназијама и средњим школама · доведене су у ред п снабдевене

квизитима ми справама,

За ндућу 1949 годину, ИОНО предвидео за развој фискултуре, «уму од 21,5 милиота динара, Од те суме изградиће се стадном за 15.000 гледалаца у Другом рејону,“ велика ин модерни фискултурни дом у Тре ћем рејопу, затим стадиси у Земупу, завршиће се игралтште _ „ДЛорћол",

„сала на Чукарици и радиће се на о-

државању _ свих старих об'еката, Сем тога, _ одржаће (се шестоме_ сечни курс за наставнике фискулту-“ ре и 12 течајева на. којима треба да се оспособи 335 инструктора во 150 судија, ИОНО ће такоће плаћати 13 стручних (вреера. "во Рели друштвима.

Према томе, створена је ин на база за даљи напредак фискултуре и спорта у Београду. Појачаним залагањем _ фискултурног и спортског рукоћодства, већом бригом за подиза

ње прдилијка, већим, антажовањем

беношћу на | спортским. гвали. фискултурниши "ње допринети још јачем подизању паших спортоџ

» занулириаивелмилевма

Ош је то морао бици зарсчито превик. тадиие теажа наше ере за време Трајанових дочкиж ратова. Сивг су и вођени великим делом ради хватања робља по данашњем Банату и данашњој Румунији, или се онда звала Дакија. О томе, међутим, немимо пешсљио- | вих података, онога што се може зажључнити из познавања римских похода успе,

И у току следећих векова у Београду са, «вакако, тртовало људским бићима, али ми них описа те тртовине имамо тек од појаве Турака

' под зидинама Београда.

СИШАО БЕ684аАЕ664 ЕЛИ ВВ ПИ ЕТАН вва ЕН

Разноликост и живост нашег фискултурн и спортског живота у 1949: години

НИНА ние

пипит

' '

пп ин ни ни

1г “

ЦИЕ

Турци су први пут опседали Беопрад, а успежа, 1440 године, под вођством султања Мбураина И, коме је деспот Ђурађ Бранковић био дао своду жир за жену. Муратову опсаду Бестрзда описао је журски хромичар Дервиш Ахмед који у своме делу шеред осталог каже:

„Султан Мурат био је свестан да је овај весерад | капија за улаз у земље Угарске. Зато науми де ову капију. освоји. Сажуши војску па пође и вападе Жеоград, правећи се тобож као да се имала намера да туче град. Међутим (Турци) пређоше преже аде ж почетне пленити м пустошити угарске земље. Гашије се силно напљачкаше. За једну чизму продевили Жу робивњиу. и ја убоги за сто аспрм купио сам јериот дивнот. младића. Тада говораху да од мславастор постања није било оважо услештног боја. М теже ж јесте. И ја уботи био сам у овоме походу. Љедтита дана изађохж пред султана. Он ми поцулм заробљен ниже (робове), а ја му на то режшок: „Царе гостводару, да бих те заробљениње носио требало и да имам коње м новаца за пут“. Цар ми даде 500 летирм и два коња. Са девет заробљеника и четијхи жета дођуск у Једремзе, Продадох мх за 300 Астри, а пеже м за #00 аспри“.

Овде нарочито пада у очм да се људи не сррњјају од коња тако да чак шије речено јасно да ли су и људи и коњи продати сваки по 200 до 200 желтри, или само људи.

Касније, кад су Турци совавдали Бестраден, Фиш им је био велика база у коју се после ГРОЛИСДЉ Б2О Угарској и Аустрији довлачило плеш са хиљада

Путописиац Павле Рубитал, који је МИФ тодине прошао кроз Београд са једним мађарски шосиињством, описао је нашу варош у латинсктна стени вима и нарочито се задржао на опшистма тртопашње робљем. Робље се, велм оп, по Угарсној лови шина беопрадској пијаци голо м јевтино жшродаје.

„Ваздели смо, вели, велику .кенабуну трж уродаји робова међу којима је било лагтности Ф6а теза. ТУ су Фе од мојим отртана деца овонирм РНИЕ растављаси сд својих жена“,

Рубитал даље описује праштање проданот рорња ма каже

„Пред таквим призорима многим и жати меји другови јако су се упљашлили и задржтатм од стрили“,

Занимљив је м стис- беотрадскогт тржопшта робљем који нам је оставмо барош Вратислав, Чех ме рођењу ми член једног посланства нмсмачиот дара Рудолфа Н. Ош је жроз Београд прошиму 1501.

„Мма ташође у варотши, каже ст, једма особеша мњућа где су заробљени хржишћани затворени шоу тој кући поменути робови јазно се продају м иш> ложени су купцима на бирање мш гледање ка» м други еспап“". И

Из других извора сазнајемо да је за продају

робљем у Београду. Поменућемо само случај Мојсија Петровића, каснијег беотрадусторе | -- У Беотрађанина по рођењу, којим се #7112 од Турака откупио за сто гроша. Врло често Срби из крајева

пи су у Београд довеши мното српскога робља ж

им ми поостимати. Шутови но Босне крчкам су од

пио од једног босанскот војника. у четршаест година, али, откако сам видео да брат јој хоће да ме убије, она ми је уливаља такав страх, | да нисам смео код своје куће заноћити, нето отидем на преноћиште сину пашином Осман беју, а сутрадан) поклоним ту робињу београдском муфтији м замолим га да је прими“. у 3

Чак м посље Друтог устанка за све време Милошеве владавине, Турци, који су остали да живо у Београшу, = нарочито војници у граду, продужили су трговање робљем. Орби Београђани, а нарочито Милошеви поверетици, откупљивали су робље од Турака и ослобађали та. Једно дете стајало је око. 1000 прошка, а једна жена ожо 700 гроша, Нарошито | мното робља Турци су били довукли у Београд за зрно прнес ууанка, и 5 Ва" ИОНВЕ веј Наум Ичко предлагао да се освује. чити фонд за откуп тога робља.

М6ого једноставније“ то питање решили су се | љаци беотрадске околине. Они су просто пресретаи Турке који су робље у Београд терали м силом га отимали од турских ртоваца. Двадесетих.м три десетих година те отмице претвориле су се биле у. неку. врсту омиљеног спорта којом су се Ђеолран ђани м забављали, г

Тртовише робљем коначно је- шеста -« ЗИД а БИ ит |