20. oktobar
итвестинтје == Фр "Изрршног одбора с ока ретубликавеске владе да
“ _ (Наставак са · прве стране) гославије, – мзност 5 одпосу ва
ко 70:000, а у односу на пред-
ратно стање преко 100.000 нових
становника. У току 1949 године
овај ће се број повећати ва да-
љиХ 3 Беафу вових Па та-
| кода ће крајем у Беопраду бити око 450.000 становника,
Друга разлог за овако обимпе
у Београлу је У и са
_ се Беопрад што брже _ од шеуређеног и заостелог града у уређен _ сопијалистичии град, слжутн град нове о У _ старању друга Тита да се „већ давас, и под данашњим уоловима покоже бар мало од сонијаАтеттчкси“ живота вештим радним Који су главни задаци који се у плату нивестиција ИО-а по стављају у поједнинм гранама делатностиг
Ту СТАНБЕНА ИЗГРАДЊА
И поред великих налора којт су до сада учињени ка решавању станбеног питања 'обнова ратом оштећених станова, бољи размештај становника у постојећем станбеном фонду, #, нарочито, идградња нових станова), ние се ни близу могао рити нов ста: бенн простор који је потребан за о нових становника Београда. Отуда је станбано питање и даље пајтеже комунално пита» ње Београда. Ради илустрације наводимо само податак да у ограду, према издатим К-картама, има око 165.000 домаћипста“ ва — према свега 95.000 станова, дакле, да око 70.000 домаћин става користи заједтичко станове (од тога самци око 45.000).
Из тих разлога, у план инвестипша за 1949 г. унети су максимални оквири за станбену изградњу, и то;
а) довршење око 2.500 станова из 1948 г.
6) изградња око 1.000 станова у колонијама на периферији, ради смештаја породица чтје ће се зграде морати рушити у вези са изградњом железничког чвора и регулаци:ом града; ове ће се зграде градити убрзано, користећи моптажни систем _ грађења, штедећи кољико год је могуће на санитарном материјалу, јер <е овај, тешко. добија, углавном увозом из тностранства; "
в) изградња соко 2.000 станова поред фабрика п већих предузећа за раднике и намештенике тих предузећа; оваквим системом гра ђења омогућиће се максимално приближавање места становања месту рада, што ће уштедети губитке у врсмету при одласку на посао и растеретити градски сао браћа; У Плану за 1949 г. дата је предност изградњи станова око фабрика и из тог разлога, што су услови становања за раднике
нагтежи — нако се они највише залажу на извршењу планских задатака — и што ће изградња
станова дотрмнети решавању питања радне снаге, у којој оскудевају често веома важна привредна предузећа.
г) изградња око 3.000 станова у Новом Београду.
Ради поређења, наводимо да је пре рата, кад се ни у читавој 36 мљи ни у самом Београду није ни близу градило као данас, те се из тог и из других разлога није осећала ни оскудица у материјалу ни у радној снази, у Београлу највише пвградило у једтој години (1939) 3.060 станова. године планом.се предвиђа укупна изградња од око 8.500 станова. од којих ће се до ја године доврштти преко 6.500 станова. У нацрту плава су предвиђена а замашна материјална средства за одржавање _ постојећег станбенот фонда, како државног, тако м приватног.
Планом Извршног одбора је предвиђена им маградња и довршење око 2.500 канцеларија, коа ће ом смештај нових предузећа = установа, а делимич но и ослобођење станова који су заузети у пословне сврхе,
2) КОМУНАЛНИ РАДОВИ
- Саобраћај Преле станбемог питања, градски ј претставља најте„жи комунални проблем Београда, Нацрт плана коренито "побољшање у овој грати комуде; парк ће се повећати иностранства 125 аутролејбуса = 58 сан. израдом 20 трамваја у радтоницама Град. ског зог предузећа; на тај ће се на број места у јавмим. повећати од око '2:000. на г. на око 26.000. ва 49 у. тј укупан број ст ' 1 место
возилима од 344 крајем 1948 на | јем 1949 године. |“ 6) продужавају сео
78" ао и сом а
њењем нашег плана извоза,
(до раскршћа за Раковички маоу број 9 (до Роспи-ћуприје) и број 10: (дупли колосек од поене до бивше трогтгриче); ов) таграђује се _ тролејбуска |
литија: Београд —- Земуњ;
гу изграђују се гараже и лепон за тролегбусе и аутобусе, на крајњим | тачкама – саобраћајних минија;
прелузеће. ђ
5 . Остварењем ових планских за~
латака проблем градског саобраЖака био би за догледно време
си на задовољавајући начин. Потребно је, ме . указати нљ посебне тешкоће које нас очекују код испуњења ових задатака: сва се ова саобраћајна сред ства засад морају увозити из и~
ностранства, а то значе да је
њехова пабавка везана са испу", исто тако; са условима под КОјима их будемо куповали.
Улице ~
У 1949 г. је предвиђено генерално преуређење низа главних саобраћајница Београда: Улице Вогводе Степе (ситна коцка од Аутолкоманде до трошарине, са полагањем _ канализације у горњем лелу), Булевара Маршала Тита, Булевар. Црвене армије, Улице _ Патријерха · Димитрија (Раковички пут) Улице Динка Рањине са кругом око игралишта ЦДЈА, Булевара – Југословенске армије, Кнез Михатлове ул: Његошеве, Далматинске, Ђуре Ђапозића, Димитрија Туцовића и др. Сем тога, предвиђени су знат не кредити за реконструкцију # изградњу рејонских — нарочито перифериских улица. У дискусији преко фроптовских организација сами ће грађани моћи да се определе које ће се улице узети у рал, да би, после коначне израда плана од стране рејонских планских комисија, касније учествовали и у њиховој изради, У том погледу, у 1949 г. треба ла се оствари пуна сарадња између рада: Народног фронта и народне власти, јер ће помоћ фронтоваца како при планирању, тако парочито при остварењу добровољних радова, бити од великог значаја по извршење плана инвестици:а 1949 године, 4
Водовод и канализација
Пораст становништва а сразмерно повећање потрошње воде изискује у 1949 г. копање нових бунара н изградњу нове водостанице на Макишу, изградњу резервоара на Стогчином брту радт напа:ања тзв. Л! зоне (око Звезларе, Пашине чесме итд.), као и проширење водоводне мреже У дужини ол 8,5 км. Капализациона мрежа ће се проширити даљим продужетком Мокролушкот колектора и проширењем мреже у укупној дужини од 5,8 км. Знатну помоћ у редовном снабдевању водом горњих делова града пружиће у току 1949 г. велики резервоар у Крајинској улици, ко“ ји је саграђен у току 1947 /48 г., а који ће се отпочети да користи у току 1949 године. г
Електрика
Салања електрична мрежа је такође преоптерећена, па се У току 1949 г. морају предузети из весне хитне мере, нарочито постављањем ових трафо- и исзачких станица (укупно 16).
аље, река треба да се троштрт за км. ваздушних и ТОДземних линија, #, најзад, тредвтђено је отварање 1.800 нових сијаличних места за осветљавање улица.
Чистоћа града
У напрту плана је предвиђена табавка специјалних возила — за опржавање чистоће у граду аутопрскалица, чистилица, тзв. „кука“ за превоз смећа итд. То ће осетно допринети решавању пи тања чтстоћа, које је због оскулице у радној снази веома те шко. И ова специјална возила мо рају се увозити из иностранства.
Купатила
У 1949 се предвиђа изградња централног хладног купатила на Ади Цитаплији, које је требало да се гради још прошле године, али није изграђено због тешкоћа око пројектовања. Даље, ловрштаће се топло купатило у Шестом рејопу и темељно ће се реконструисати _ купатило у Душановој улици,
Зеленило Предвиђено је паркирање Таш-
мајдана и терена око Ветеринарског факултета, као ='даље ђење Звездаре, Топчидера и је лемегдана. тога, спровешће се даље подизање дрвореда, об-
"нова травњака и други радови на
озељењавању града.
Разне комуналне инвестиције У нацрту плана предвиђена :•
изградња 30 телефонских говор-
наца, 17 јавних клодета, 8 трамвајских и других чекаоница, 150 рекламних стубова нв табли, као а 200 путоказа. Е
У ову групу радова ушли су п кредити за разне ситне радове,
_ које ће планирати и изводити са-
ме основне организације Народ: ног фронта — уз помоћ добровољног рада, а добијајући одговарајућа материјална средства из Плана. Ова мера предузета је на основу искуства из прошле го дине са дечијим итралиштима т другим радовима основних организација. Наиме, ангажовање са"мих грађана у решавању. ових питања дало је врло добре резултате, такб да је потпуно о правдано и корисно да се убулуће овај облик сарадње између фронтовеких организација и народне власти још знатно погача.
дискусизама о инвестиционом плану биће ближе објашњена тех ничка страна ове сарадње.
Укупно је за све „фронтовеке нивестициге предвиђен кредит од 26 милиона динара.
КО
3) КУЛТУРНО - СОЦИЈАЛНЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ
Просвета
У 1949 г. треба. л“ се изграде, односно доврше, основне школе у Земуну, у Професорско; колонији и у Крњачи, да се дограде школска обданишта у школи на Чукарици и у улици Тодора Дукина, да се отпочне са изпрад-
њем гимназије у Четвртом“ рејо- ' ту и да се изгради дечије лето~
валиште иза Авале. Кад се изграде школе које су предвиђене нашртом, укупан број учионица у оснотним школама к гимназ:јама у Бесгтралу пораште од 584 на 618 учноница — што ће знат40 олакшати садашњу веома те шку ситуацију у школском простору. У просветну грану спада и п3градња 4 дома за ученике у привреди, са укупним бројем од око 1.300. места.
Култура
Основни задатак “ нацрту „и: вестиционог плана у области кул турне делатности је изградња по
једне дворане за приредбе 7 свим рејопима Београда. На тај ће се начин ос твари Т први у слов за раввитак културног и политимч-
ког рада међу трудбепишима Београла. Даље, предвиђа се наставак грубих радова па дому културе у Шестом рејону, као и ниочетти ралови на уређењу паркова културе и одмора на Звездари и у Топчидеру. Ист» тако, доврши ће се изградња летње позорнице у Топчидеру.
Здравље
Главни залатак у области здрав ственог старања у овој години је пзградња нових дечијих јасала и обцаништа, у смислу недавно донете Уредбе. Међутим, од нове мреже јасала и обданишта налвећи део отпада на савезне и републиканске установе и предузећа, док ће ИОНО градтти јасле и обданишта ва потребе својих радника и намештегика (у (установама и предузећима ИОНО-а је запослено око 30.000. рад вика = намештеника). У нацрту плава је предвиђена и темељна преправка болничких зграда у Зе муну, која ће дати око 100 но-
ТРИ ПИОНИРА
Бирократизам, слаба оргави зација рада и недостатак личне!
| — Идемо мало да прочешљамо тај бирократизам су нам потребне, |
плоно инвестиција Београдо 30
вих постеља за породилишну слу- |
жбу. Најзад, у нацрт плана /је.
унето и једно планинско опоравилиште за раднике и службечике ИОНО-а. у
Фискултура /. 5
С обзиром. на_весма. терте/. сиг туацију у погледу фискултурних објеката, у нацрт плана је унет релатевно обиман програм радова
"на фискултурним об:ектима. Пре
свега, потребно је изградити нове фискултурпе терене, којих засад у Београду има: веома мало, п то: у Земуну, на „Пиониру“ им на Дорћолу. Предвиђена је и из прароа фискултурпе дворане У рећем рејону 5 довршење обнове двораце на Мужаршци.
И у овим радовима очекује се знатла помоћ /од устенова-и предузећа, као и! од фронтовеких организацта. ј
/ # '
_ Као што се види из програма анвестипиотих радова на објектима друштвеног стандарда, упрКос чињеници да се у првим г)динама нашег Петогодишњег пла на 'тлавхе снаге морају аптажо„вати На изградњи нових пропсвод них предузећа — што је предуслов 34 повећање наше домаће производње и за подизање животџог станларда наших трудбенука — већ у овој години допрн неће се знатном побољшању, услова живота наших грађана, оумогућиће им се да живе удобније
' и културније но до сада...
4) КАПИТАЛНА ИЗГРАДЊА Трговина „ снабдевање
Елавти салаци о Којњ ~: но стављају у. ноцрту плана. ишвестишта у овој грани јесу:
а) проштрење мреже снабдезања са 350 1ових трговачких продавница — што претставља један од оловних услова за по-
Сољшање спабдевања БеопраБака; 6) отвар.ље 52 нова — комер-
стална | Бо редничко-службе"точка рестогаа, у циљу побољшаља исхране трудбеника; в) почетак озградње неље не пакење холатитета 50.000 кг. хлеба дтевио, у т) изградња + упеђење „азита : за анабдевање уралладњеча за Ммлеслбитиих тата
Сузоду, наоааха за шрров лека пе сз начин омогу“
ићи у Београд ловозм
ог дневло до 122.000 литсра млека;
а
од) изградља магацина ва в> ће позрје, амбалажу, живићу,
јаја КТА.
ђу нагредњоа гОВИчТИШТа от СВА ње, ради оСзобеђења — масноба као и ивлрашња прихватилишто за крушту и ситну стоку, која се пре клања мога поправити ; тежини, изгудљеној после откупа ни транспорта. .
Из свих ових задатака јасно се види тепденцта да се снобдевање поправи не само у погле ду начина дистрибуције, већ и у погледу нобавки.
Панчевачки Рит
Напрт Ипвестиционог _ плана предвиђа веома обимне радове на великом пољопривредном добру „Панчевачки Рит“, чија је изградња почела прошле тодине, а које ће "временом постати главни снабдевач Београда у по-
тикала, (маст, живина, јаја ИтД./. На тар ће се начит" већ токс 056 тодине стклонити добар део тешкоћа у снабдевању Београда, које умкогоме проистичу из ситисробног карактера данашње пропгводње животних намирнтпа. У Риту ће се остварити обимни радови на изградњи станбених и привредних зграда, на изградњи путева, каната, пастпа, електричне мреже, разни мелиорациочи радови итд. — у укутној вредности од преко 800 милнона динара. -
Индустрија
Главни задаци логатне итдустриђе Београда у 1949 гопити леже у максиматном повећању производње грађевитеских матариђала, који су потробит за остварење стажо обимних радова. У том смнелу је недавно пзвршета реортанизацти бтмпег Олељења индустрије, па је из њега издвојено у посебну службу Поверенитшттво ва _ грађевинску итлустриђу.
Поред девршења једне зачточоте, у 1949 г. треба да се изгради. још једна велика ппглана у Пишњитшти. 'Сем тога, постојеће циглане ће се механизовати, што ће омогућити повећање продукпије п стмжење трошкова троиаводње, и, што је најважније, смањење потребне радне снаге,
којој се прошле годие осеала велика оскудита.
Даље, у 1949 г. довршиће осе велика фабрика бетонских префабриката на Дунаву, чија ће пронзводња такође помоћи убрзање, повећање то појевтињење грађевинских ралова,
Прешвиђа се и изградња столароке хале, у којој ће се сместити _ столарсхе радионице ИОНО-а, што ће такође повећети продукцију и снизити троПОКУјВи, Предвиђена су и постројења за четовар и гранулацију шљунКао кто ш креча ж шљункаре у унутрашњости.
Од осталих индустраскех оОјекота треба поменути Фабрв-
#7 трамваја, која ће почети да се гради тосом ове године, д коза ће о ом прашзволнти тргм ве но ЈЗусе како 38 по треба Езограла, тако и за по-
требе осталих градова — што ће омогућити да: се и %ф погледу ових зртикала селободимо зависности од иностранства,
Грађевичарство
Извашредно _ ми (оДОВИ захтевају да се грађени чаротву у овој години похлона гужња и да се предузму сви кораце ва пружању помоћи грађевинско) оперативи. Пере, по бољшања организаш +: | па самом градилишту, уз но бр жег рада планских њопројеки аниских оргава, побољшања втаа ције, помоћи у кадровмаш, И 45угих мера на које је ужазлла Месна партиска конљеретији бесумње да је и васлела потредне механизатије одан Од аханих предуслова за успех у раду гра-
писте _ Оперативе у текућо: години — | поготову с обзпром на оскудтцу у радној снази, која се јасно испољила у току прошле године, Отуда, напрт плана
инипи сиве су основни разлози што наша локална индустрија и!
занатство не : човеку. („Борба“).
·
у
прожзводе ствари каје су потребне
сваком нашем
_ ТЕМЕ об |
, па ће бити чешљева и других ситница кој
ИЦ
1959 годе
. пу
/ , “ .
мредвиђа замашну суму од 295 милиона динара за набавку гр: ђевинских машина и возила ва грађевинска | предузећа
штог одбора. Сем тога, предви“ ђепе су = друге инвестишије ва потребе грађевинарства, као масацини и гараже, а нарочито ста нове за грађевинске раднике и логори за омладинце _ који ће. адит" пије ва изградњи и пефи новог и старог дела трада,
5) САОГЗНи И РЕПУЕЛИ-
КАНСКИ РАДОВИ
лана ИОНО-а, у Бег-
1949 г. обтвљати из саве-
Бео-
Поред граду |“ се у веома замашни ралов и
| аног гл републиканског плана:
Железничкел чвор
У 1949 ; почињу радови на коренитој _ реконструкцији железничких пруга и постројења у
Београлу и' околини, која треба.
Да се изврши У току Петогодишњег плана. овој тодити радиће се на дза од предвиђених 9 мостова, тунели у склопу бео прашекот чвора, обимни земљани радови ва новим тракама тд. Реконструкцијом _ железвичког
. чвора омогућиће се бољи довоз
путника и робе у Београш, отклањање теретног тратсита ван београдске мреже и ослобођење савске обале ради прошире ња старо: дела града ка Новом Беотраду = коласка на речну обалу, која претставља један од најлешпих лелова грала,
Универзитетски граи
Број студената у Београду #0рестао је ва око 20.000 у односу ва предратно стање, Отуд је веопходно да се што пре и у што већем обиму приступи изградња тзв. „Универзитетског града“, са становима за студенте, _ разним ваучним институтима ш друтим објектима који су потребни ва подизање наших будућих ВИ коквалифткованих _ кад толико потребних тллој земља за њен брзи прошват, Ови објекти нећс саз концелтртсатт та једном лесту. већ ће се градити у расках храјевима старог и новог дела Београда,
Нови Београд
Назамот зли подухват у претражење лика нашег главног града — изградња Новог Београда, — наставиће сеп у 1949 г. несмањеним темпом. Предвиђа се:
а) даставак радова на насипзању терена,
6) наславок изградње зграде Прежеднтитва владе,
в) наставак _ изградње зграде реп ззентативлог хотела,
г) изградња око 3.000 станова,
д) пзградља једног дела универзитетских установа.
ове године у Новом грашу ће радити омладинци из целе земље, | са том разликом што ће омладинска гкцила Сити Прлаирена 2 па стари део града,
Бео-
као и за радове на железничком чвору ин у Панчевачком Риту.
Сем ових. савезни и републикатоки ресори изграђиваће и дру ге обљекте капиталне изградње в друштвеног стандарда.
=
Да би се добила извесна сли Ха о замашности радова који се предвиђају у 1949 г. навешћемо само неколико података:
Само ва онај део радова које ће изводити _ оператива _ Извршног одбора биће потребно око 280 вагона грађевинског матерајела дневно; у читавој сезони преко 200 милиона пигаља, а У пуној сезови грађевинских радова намсње 20.000 квалификоваНиХ и неквалификованих грађеВИНСКЈИХ радника.
У станбени простор, који треба да се изгради у 1949 г.. могло бт се сместити — становништво два осредња града 'у Србит.
Бесумње да ће овако велики програм инвестиционих _ радова изпскивати изузетно велтке напоре како самог привредног и адменистративног иората ИОНО-а града Београда и рејонских одбора, тако и свих грсђана Београда; да зетно залатање свих учесника овог великог дела, али има услова да се овај програм у поттуности нопуни, ако се овом послу одмах приступи са пуним еланом и ако се с јелне страте оствгри пуна мобилизација свих
на ради пружања — помоћа код остварења планских задатака — нарочито путем добровољног рада у организацили Народног фронта — и ако се, с друге стране, оствари добра организација свих радова који су по требни за остварење овог инвестиционог програма — почев ол планирања и пројектовања, па до добре организеције рада „на градилишту, добре евидечциг:е, система такмичења и награђивања најбољих итд. При свему томе. један од основних услова је пра вилан политички рад, стално и
· Упорно обвашњавање значаја 0-
вих радова и потребе сарадње ових грђава у њиховом — извр-
Извр-' |
ће он тражити изу-'
и у оквиру омладинске ак. 75 реконструк- |