20. oktobar
| корисно
| Руслесн већ
производних · 1948 години, у којој _ су "решени крупни задаци, пресуд "ви за извршење целокупног Пе
ЕР успешном ислуњењу
Н тогодишњег плана, радни људи
јулазе У тпећу годишлу Петороли „ушњег плана, у напорне борбе "за извршење централних _ зада _ така ваше Петолетке, У
Синдикалне организације Бео града су током 1948 године сте кле драгоцена искуства, која ће послужити у њиховом "будућем раду, као и у савлађи вању разних недостатака и те
шкоћа,
,
Ри замети у 1949
Да би се ми
| години што боље извршавали, _ раздвојној _ потребно је ла се осврнемо, у општим цртама, на рад о синди , Бог рада, калних организација у 1948 го _ сжабдевању,
дини и тоћуглавном на искуства, џедсстатке и слабости, јер су познати.
Одмах на почетку !948 године ј синдикални _ форуми и руковојћ | ТИЧКО објашњавање ства су на пленумима, саветова _ Извршење њима и кроз дискусије – проана
лизирали рад у години, одредили задатке и из вршили све пришреме за успе шио остварење производних за датака.
првој _ планској
теме свако
Захваљујући Љ
ним прниремама, као Н
оваквим
вољној мери учествовали у њи дневном пастојању синдикалних _ ховој примени. организација за нспуњењем пла над лромзводни _ план у првом Брига о људима, испуњења тромесечју је у пелили у мпо _ плана кадрова, побољшање тех оћима извршен и пре ничко _ хигијенске заштите и
тим преду
плавова у'
сате 1 ува ЕН
Месно синдикално веће питањем пазвршења _ производних | плаво ва бавило, али није колективно решавало ово питање у том пе риоду, ннти је усмеравало | сву своју активност у овом правцу. Т тога се десило да се у дару гом и, трећем тромесечју — ва дневни ред седница у Месном већу није постављало питање извршења чронзводних планова,
Неке, синдикалне организаши је нису питање извршења. про изводног плана посматрале у не "вези са активношћу на осталим секторима синдикал културно.просветвом, правилном _ награ_ ђивању итд. што је скроз по грешно, .
Једна од грешака снндикатних. организација је недовољно поли борбе. за плана, као и појели них мера народне власти и ра зних уредаба Владе. Спровође ње уредаба се понекад схвата ло као чисто административно литање, а пе ни као политичко, и Уредбе нису довољно искориш ћене за мобилизација радника. Поред тога, радници нису у до
слични проблемт
1 лачање коже
машеи, Међутим, у другом 4 „нису се увех трећем тромесечју дошло је ло _ посматрали као саставни _ део извесног попуштања, до подба _ тлавног задатка — испуњења цивања планова у многим гра — Плима, . нама. Тако су производни чи Великим приливом нових рад нови у другом и трећем троме ника у индустрију, у — редове сечју оподричепи у ТЕеКстилИим, _ радничке класе долазе људи низ „грађевинским, металеким преду — разних слојева са разним схвата ; зећими, бео и прелузећима не _ њима и лојмовима допесеним из 18 фронт). Напротив, ких лругих грана, срелипе у којој су живели, О. па организација | п Слано Захнаљујући | помоћи Месно вим овим радницима није _ се најчвршће сене Народног ЈЕ: комитета н Месиор сиилитававе“ чек правилпо прилазило нити фронта. Да би си ОРЈА у вета, Силикили орглинзаније _ 096 довољио упорно радило на низација била то у организа су у четиртом Ккварталу _ разго њиховом | проваститавању, цији Народног фронта, ЗаЗнонУ реле борбу за извршење _ годи У току 1948 у синдикалних „организација · оба рел рој =. Ола. · У току године, радница везно треба да учествују у ра шњег ·плана и ојачале — свој н службеници. из синдикалних у: сргани зација Народног · , рад на остварењу овог главног организација нису у довољној. фронта,“ |“ задатка. „Значи, последње троме _ мери учествовали у раду нарол 1 : сечје у многим предузећима Ка њих властт и нису се укључи- Опшдикание организације у из рактеришу жу рба 8 повећати ваљи у рад основних оргат ва- вестој мори су оогрешпо васни= напори свих радника ради извр има Наролног фро Овој ганале раднике по питању одноЕ шења годишњег плана, што 18 љето касу после ли нодо“ са према народној власти, јер су ~. дошло Као последни: неравно, _ вољног објашњавања улоге у решавању појединих -ЛИВОТИИХ ји мерне борбе током другог и Народног __ фронта, Као и ру- питања радника преузимале Пи | | трећег тромесечја. ководеће улоге. радничке кла»- слове из подлежности народне | се у Народном фронту. ' Друг власти, као што је случај са 54 Као што се види, испуњава _ Благоје Нешковић, на послед _ шавањем проблема _ снабде ње производних планова у 70 њем Плепуму Народног фронта _ Стапова! итд. Поред
слабо изграђени синдика ни не
ку 1948 године пије било равно _ Југославије, рекао“ је: „Синди мерно, није се волила У свим кална организација је школа циотери за тешкоће | " нерешена | · тромесечјима систематска борба 6 ве о а Е питања често бацају кривицу на 2056 за извршење дневних, лекадних омунизма. (Она „је по: свом, кла~ "народну власт, не разумевају“ нења и месечних планова, већ _ су сном саставу и улози у изград _ избежне тешкоће у а и8идикалне офманизапије попа њи социјализма најчвршћи стуб | градње социјализма. Овакву прак и | | Јоу су треба ликвидирати у будућем : але донекле из вила =. ба У а реба ликвидира Ј ; = | | о Ули Ле народне власти. Народни фронт рату. Синдикадше“ организације
1 “ ИС А МЕ . ет ЕЕ Ј ~ “ првом и „че је копкретва организациона фор _ треба убудуће ла упућују своје зулте
исно тромесечју су последт | ма савеза радничке класе н чланове да своја потања решаваца свакодневне борбе за МСЛУ | сталих радних маса. У. томе — ју код народне власти, да обја| _ њење планова када синликалиг · ја огроман значај Народног фрол _ шњавају мере народних власти,
илити има
пп
пи
организације нису ни за момелат испуштале из
транни зтлатак. -санниишиниаатвавииаоивитамопиававвавилмиличивинигиававиваилиииашвевелавивеевнапавививаволиланоиниминиепмемиаиаввеаапиелввевнинаилавииљиинимавлввениниллввивимгицрииеиититииогевтимтииветиотоглтигиеитллим виа
ду за У „Вељи Стојаковићу“.
"и пиваре
вида овај- ден
У другом и тре ти).не искључује.
личи на ковачницу нових алатки и нових људи. Толовинта свих послова обавља се под ведрим небом, ма колико да стеже мраз и ал ба. кошава. Дворжиште је пуно гвожђурије, делова машина, фабрич их уређаја им ужурбаних радника који премашују, норме Одутлевљњење м воља за рад радног колектива стаје овде у весразмерној аупротности са условима под којима се ради. Али кроз кратко време добиће „Веља Стојаковић“. нове тросторије. Када је у старим просланио дочек нове тланске године још четвртот септембра, докле ти ће дотерати У овим Нови услови рада. нове машиве и нови људи“ донеће вове и још веће успехе, У предузећу „Веља Стојаковић“, најбољем металском колективу Србије, добро су схватили да кад рови решавају све, ж 10 је рекао друт Стаљин а потврђује пракса ма сваком кораку, ла су и техничари и квиј пети ковани раднмаци и чиновтици. м руководио цм | тујистутиги марљивом, обучавању, кроз праксу и курсеве, Ова младих отручњика, рад“ жика им! маје Уфура који ће их једном на послу одменити и пренети стечено звање им умешност у друта предузећа, где је потребно. . — Наши ученици, млади радници | које смо ми
МЕРЕ Да „Веља Стојаковић“ споља нимало не '
и ву нИсти поблу, раџ де дан с У већим предузећима, '- раде у „Пролетеру“, У
металоким предузећима Сом-
бора, Смедерева, Ниша, рече ми "Ворђе_ Божанић,
| вишеструки ударник и секретар. подружнице и је
оспособљавању кадроНаше предузеће је нека којој) смо ми учитељи. ту
"дан од тлавних претале ма па
та основне тикољле У.
а · упознају они од којих многи нису ни познавали
метале са грубим металским пословима. У друђим |
едузећима упознаће трецизније. ве на којима Бе постати прави ЗАЈЕВНУНЦ сво: 28
АЛ .
авање сеоских момака, овце, за мајсторе металске струке, и: Једноставан задатак. Да се такав незналица испече у првокласног мајстора треба миого упорнот, систематског рада, мното труда и учења, много добре воље и ученика и учитеља. За то није Ј ПОВОД само редовно похађање курса и савлађи|вање теоретских предмета општег образовања или оних који. задиру У металеску струку. Део обуке пи ан рада. ево лана. иску-
тој једва знају дћ
У: „Еј
та. Једна оргапизација (синдика
| ти потребна. за рад. дуже од;
пати ава ас први
а' и указују на грешке им биро-
лругу (Народ _ кратски рад појединаца у народ-
ство тенерација м генерација. металских радника, за“ којим би ученици тодинама СУЗАН дата не О гио, поред мајстора. ~ Ма '
5 предузећима са евриском производњом ова је простија и даје могућности за боље и брже уса-
· људима да
пи
вршавање. У „Вељи Стојаковићу“. посад. је врле |.
разноврстан, Радник“ једног | дана прави делове дизалица, другог неки делић за фабрички уређај какав раније никад у хаивоту није видео. 'петар. РУ жичић, седам пута ударни бравар, | каже да и он, искусан мајстор, размишљњ каткад. по два дана пред
компликованије | сликом. неке компликоване | машине Дешава се, да
по три-четири дана Израђује справу која“ сму неће, би-
" требио је много са!
ј8 рекао. Ранко Васић, осмоструки ударник, а њетови. другови потврдили; у раду се баш увек не при= државају техничких | цртежа Прилатођавају их ономе чему их је наупила дута пракса. Петар РУжичић изр. “је. "справу којом је један ученик за један дан произвео хиљаду кука за витрине. да
није било те справе правио би их неколико дана. ·
Ученици У призна и ади; |полуквалификовани
вадесетак "минута 1о- | валажљивости и“ 'самоиництја- у није ни ливе · рад. у таквом предузећу Радници, како ми,
"ној власти и помогшу у њиховом отклањању.
те планова, синдикалне органи | зације | треба да развију актив ност и да појачају раћ. на. куд турно-просветном пољу, на | бољшању снабдевања, да поведу још вебу | бригу о људима, о "радној десили, правилном. 4, у и другим проблеми_ "ма. Потребно је да се од со четка године у сваком предузе „у води борба _ за | извршење дневних, декадних и месечних планова, равномерно и системат ски, не спуштајући никад из вида овај главни задатак, Боља организација такмичења је глав. . ни предуслов за остварење про изводних задатака. Због — тога енндикалне организације _ треба да захтевају од управа преду зећа, а # да им помогну, да се производни план разбије на де кадне и дневне планове и на ЈУ одељења, бригада, група и лојединаца, Само тако ће би _ ти омогућена још боља органи вација такмичења.
Годтшње – скупштине које се одржавају по подружнишама треба да појачају активирање пелокупног чланства на извршењу задатака у трећој години Плама. На овим скупштинама нарочито треба исцрпно извршити анализу целокупног рада, истаћи залагање трупа и колектива, и поставити задатке за 1949 годиту.
План кадрова,није у многим предузећима испуњен у 1948 години. · Синдикалне _ подружнице претустиле су питање подизања стручног кадра управама прежузећа, које су по некад запостављале ово важно питање. Због тога синдикалне организашије треба да настоје да се план кадрова не само испуни већ и премаши, јер без тога је немогуће остварити замашне задатке наше изградње.
. _ Синпдикалне полружнице треба ла проуче добро уредбе'о нлатама ни номогну управама предузе-
пр пи | |
обаве "зграда 202
низу „мера кошее су пре- | 3 У ЦЕ дувеле народне власти | У мо дедње | време, налаз _ а се пр знетална одлука На | ЗН родног одбора града _ Београда. Ј о осливању кућних савета — савета стапара. Формирањем. у % них савета решиће се. питања ко ' : ја су до сада била отворена, а на _ првом месту питање редовничег одржавања, оправки шм чувања станбених ограда. Кућни савети одитраће звсчајлу улогу, како у помоћи народним властима, та м, ко и за брже решавање свих џасталих односа између станора и власника зграда:
Бројни подаци и пријаве које | народним властима долсзе свако дневно јасно говоре да се у погледу чувања, "одржавања и Орига 9 стапбеним згродама уопште мора нешто више, боље и организованице упинити, Није усамљен случај да су поједине згра де остале без контроле и надзора и да се нема никакве евиленције о томе, шта се у тим згра- . лама дешава, При таквом стању, у нарочито у случајевима неправит 00 ве употребе стамбених просто- + о рија, нередовног чувања и одр- | жавања, као им руштирања. стан- | бених зпрада, у првом реду су одговорни власници зррада. Има таквих власника, кон се брчну о свошим зтрадама, тувају их : одржавају, али има и других, каји се немарно односе, па нак и упропашћују своје и зграде, нерачупајући на то су оне добро, које служи потребама прађана.
Увиђајући сву тежипу овога проблема, на основу одлуке Народног одбора града Београда, народне вљасти су у сарадњи са фронтовским оргониваштјама, при ступиле формирању _ кућних савета, који су већ добрим делом
. литички 06
ћа у њиховој
ленух јослов синдикалног
Пленум Меспог синдикии Неко тако. + већа је претресао и проаталљизи –
рао све недостатке у раду син~ редбе о норм дикалних организација у , току
1948 године и донео закључке за будући рад. Са великим иску ствима из пруге године рада по
: је то могуће. плану, радничка класа риступа
изнришењу у тр тоти пајдаље — ло треба ом да решива НТЛ,
а У 1019 голине се предџи, десетог, синдикалне подружни, | Таквих појединаца који су критњ | | ђају замашит радови по у вашем — це у прељузећима _ треба _ да ковали ову одлуку | народних главном граду. Градиће се Пиз – оганнај ПснИ ВЛАСИ И Оду АН се формиравеликих _ објеката: _ железнички ртанизују радне састанке нај њу кућних савета. То су баш
чвор, фабрике, ·станаоне. атра- _ којима _ће се проанализирати | 064, што избегавају сваки рад
де, водовод, Извршиће се ре | протекли месеј « 56 ено ата па = Ре протекли месец, проучити све | (вакодисвне штете у зградама , кесннктркуаациј неких улица, = еттка
У У > г трешке н извући закључци, Та и становима. Исто је тако допродужење трамрајске _ мреже, изградња: парних пекара, млека кође, производна саветовања по некле успорило формирање кућра, домова ученика у привреди и | бригадама им одежењима _ треба | 19Х савета, н незаинтересовано б
многи "други објек ТИ. (
каква слабос ортаттиеов ати месечно,
Један. ед најважнијих. задата ка | синдикалних — организација од почетка ове године је да по не значај борбе за објасне свим. радним је питање извршења
Наоружане друге планск
план, да
правилној примени, форми. _ Међутим, већ при
Савезна влада да помогну управама предузећа у увођењу норми на сваком радном месту где
Сваког месеца,
сазивати одмах чим се
реба на ослову У- самом формирању
ама, коју је издала “ма, коју тел Издем ћи до и:
тили какве су они дужпости станара,
користи,
уочи т или проблем а мх иначе _ двапут
ка, као и
више жалили
наре, пекуствима | низ
а године, синдикал
појавили , се извести проблеми који ће лоаза У булућем животу кућних савета, Поједиви гра Бент нису у довољној мери схва значај кућних савета, од какве су која питања Има и
у кућном савету, они, који чине
држање Удружења кућевлаони“= нетрилатељски _ став. Они су били баш ти, који су се пре доношења ове одлуке, нај-. на поједине стана њихов неправилан од» нос и нечување стаћбених зтра да. Они су се жалили како им многи стансри цепају дрва у
су
плана пераздвојио 'ловезано са _ пе организације ће, као м. до. са | стлновима како ломе мистала“ петересима сваког радпог ч0– да, само широком мобилизаци | шије п слично. А ова одлука је |
: века, ба “побољшањем његових, јом свих радних људи оствари 1 Попикла баш стога, да се све
животних услова~ Упоредо са
борбом за извршење пронавод Плана,
радници много мобу“ да науче од таквих мајстора. Распоређени су у свакој бритади по неколике. А бригаде се такмиче — свака би хтела да буде прва. Сви ученици, пољукавитћикаваци. радници, курсисти, волели би да раде у машинском одељењу. У њему виде могућности за даље усавршанање, за сталан напредак. Славко Секулић, стари мајстор, помаже им при томе колишо год може. | та _ |— "За рад на маштнама, као и сваки други, вели' оњу потребна је; пре свега, добра воља. Наши у-
ченици је имају: За четири месеца науче толико да
им се могу: поверити ситнији послови, истина и помогџемо им, Када сам ја ПУЛИ. замат, морав сам
"мајстору. стоку да чувам, а знање сам крао, Иза
леђа сам му вириб У техничке. цртеже; Сада обесим цртеж о зид) да га спако "види, Са (својим учени- -
цима сви посаветујем, Друтарски. деси кеда имају
и бољи предлог. од мене. "1, ле "има међу њима врло, посебних младића. васи-
лије. Стојановић сваки посао. извршава, извлачи од | мајстора и оно! о, чему се и не би сетио да.му прича.
| пре, праве од/ отнадака.
И ин Таи па виђа
лавова
Ни тренутка неће да буде беспослену |“ Треба им двти) каже мајстор, дау влободном материјала, што год хо-
ти крупне задатке треће тодине
(Наставато ка четвртој страјљит)
ће сами. Тако им се развија воља, стретност и ти мијатива, Е
Василије је направио комтресор, тако му то њи ко није рекао. Мајстор би можда нашао замерке ком јтресору, али се мени учинио сасвим леп. Метално сјајан, гладак м нов. показивао ми је почетне радове ученика: турпије, чекиће, разне ситне алатке, Затим ми је показао укрштене | гвоздене питу:
— А са овим су отпочели. |
ЈУ мајсторовим очима било је и поноса м задовољства. Алатке су израдили ученици, али њихово знање је и његово дело. Са наочарима и дугим брковима личио је на неког старот професора,
— Кроз коју годину под овим условима, рекао» је, може сваки од њих бити мајстор, ИМ то добар мајстор... |
· Драган Узовић, полуквалификовани електровари. лац, који је, не баш тако давно, био ученик у при~ | вреди, већ замењује мајстора. |
— Сам је израдио, сво, овај поклопац за кондензатор, вели Жарко Ђорђевић, партивођа. Одличан је успех показао. Што сада предузеће ради без
застоја, само њему можемо захвалити. Ради базе =
видите та. док му је мајстор болестан,
Драги Узовић заруменео се после толиких похвала, Еј, већ: замењује мајстора — шта би он сад „био, у стању. да уради! Лети као на крилима. Стари жарко 'Борђевић никад нештб тако није осетио кад
|је учио занат. Огорченост и потиштеност притиска-
ле су му тада срце, док је као и сви шегрти, цепао
· дрва мајсторици уместо да учи. У том односу мај- |
стора и ученика најнажнија је тајна успеха _курсиста „Веље Стојаковића“, Далеко ће отићи међу њима они који су жељни знања, Свршиће курсеве, поостаће мајстори свога посла, поћи ће на техникуме, у вајбољи на факултете. Виће можда међу њима понеки, инжењер, понеки проналазач, рационализа~
пор и ли ударник о коме ће „писати. штампа, 0 коме ће се говорити, :
А рви они који су ми " предали своје знање, своја искуства стечена у дугим тодинама рада, годинама. савлађивања те ке посла, моћи ће њима да се поносе, Осећаће оно ретко и дубоко задовоље. ство професора кога. У јаци_ превазишли, тугџена свој успех Ун сваком | њиховом успехул. . ;
а По Мванна БЕШЕВИЋ
Ма % о “ 1 г Уа,
#
бе
титл и ни и Ди
~
и аи
тобрертини ~
4: