20. oktobar

УУ

Ле Та ЗИАШВА -:

У ог

"људи,

· одшлажу. Уочева се,

Народни универзитети учионице наших

• а лога народних универаитета има велики значај у земљи _ социјализма, М преко њих напи радни који су до 1941 године бат одвојени од науке и кул туре, усвајају, не само опште. тотребна _ знања — Марксизма Лењинизма) већ и знања из осталих „наука: историје, биолотије, _ геопрафије, _ књижев“ ности итд: Преко унтверзитета радни људи сазнају си за сва уметничка стварања: музичка, позоришна, фолклорна и друга Ту они гледају културне, и научно потуларне филмове и кров све то'се културно уздижу, а то значи: убрзавафу изградњу _ социјализма У нашој земљи, |

У Београду и Земуну има ог“ сам народних унинерзитета у осам рејота. Ма да су народви универзитети показали знат не успехе ипак треба указати и на етепоавилности У _ раду, као то на пут како треба поста вити рад народних универзитета. Општа је констатација. да тета довољно предавача, да ни је тешко гизвршвити избор. пре давања, да има просторија, аи да је посета на – предавањима слаба. Тако, рецимо, У Ше том фређону је добро кад на предавања _ дође 60 људи, У Седиким ређону исто тако. Но мизптава се да дође и испод 20, а по неки тут ог трелавања и даље, да

нашти трудбеници имају инте“

· реса за музичке и позоришне : трунредбе и за предавања — са полустрацијом- _ Примећује | се,

е, да мали број интелек-

| туаилеттх радника посећује пре

давања, па и приредбе. "На питање зашто је посета слаба, могло би се одговори“

"ти да је разлог што руковод-

ства _ наподног _ универзитети тек постоје само на хаглини, 4 не (раде; што читав побао 67 бављају _ претселник и секре тар, што не постоји зајслтички план свих који – плљаглирају, па се предавања олежавају У

сто време, или у два дапа, што није одређен дан у недељи за предавање и што није равграна

-та мрежа извештача, а још ма __ ње агитатора.

"Тако; на пример, у Шестом ре

“јоту, на седницу одбора дође

два или три члана, а олбор је За годину дана. три пута мењан. У Другом рејону одбор не постоји, због чега •више од два месеца нема предавања. Али, на састанку секретара, секретар На родног фронта Другог рејона и не говори о културно-просветном раду, а ако треба нешто да се пренесе из овог сектора, онда се то саопштава као последња тачка, кад сви већ поустају. (То није случај само у Другом рејону).

Да би народни – универзитети оправдали _ своје постојање и извршили свој задатак потребио је ла се оствари следеће:

Прео, ла постоји чврсто руко

састављено од лобрих

како су чинили пеки рејон, да св у слбор изаберу тајбољи људи, кад су оне заузети другим

воде рачуна да се план рада У пелостт тспуна. Чланови одботреба ља се старају о обезбе вормалног извођења трела ваља Они организују обавештетиз Ф одржавању тредавања. Јен тења фетт, — лобро руководство

зи рејон, увек се закључи да се одбор Топ није формирао или је само јелат човек задужен по питању наролног утиверзитета. То је врло — лота

пракса и последите су очи гледне.

Друго: ва рал тароднот _ умиверзитета по дан _ је _ добар

плав рада. У плану који Савез културно-уметничких _ друштава начини са НФ рејона, секцијом 'за ваститно тдеолошки рад треба д» се предвиде теме, које одговарају "месту где се олржа-

| вају. Овде је врло важно по | знавати љуље тог краја п поде

онти предавања која им олговарају, Разуме се да теме треба да буду животне, да су у КРУГУ интересовања радшпог човека. У Београду се, у свим рејонима,

показало да су предавања из мауке, _ нарочито _ биологије, добро посећена. Да су

ники, које у борби за план не стижу ла све науче што не зтају. врло заловољта овим треба вањима. Јентом ли ђени па краће време, разуме се "Ф треба тењатт. Треба га доследно строволити.

Треће: ла би се вовршњо о бар-изборттета, а тарочето да ба

трудбеника

се "ове : крене ле "на

потребно | је да при У пе

универзите| ТУ постоји актив предавача, Та) а може да буде шири, али

ве треба плашити ни ужег броја, ако су добри предавачи и посетиоти их (радо елушају, У активу треба да буду заступљени стручњаци за сваку – научну грану, али стручњаци који популарфно 'палосе науку.

Четврто: – потребањ је сталан Контакт са радним масама. То значи да одбор, још боље секциџа за народно, просвећивење. рејонског одбора Савеза култур но уметничких друштава, треба да буде у тезном ковтакту са Народном власти, основним _ организацијама _НфФф и управама стидикалних подружница, АФЖ и НО. Једино преко ове мреже, али чврсто руковођено из јед ог Место, предавања се могу популаргоата. Оно што нам у Београлу недостаје, то је мрежа из вештача, Миога прелавања се одржава: / само после, об!ављивања преко плаката, а секције за народно просвећивање основ о х организација НФ се не обавешта валу, тако да до обавештавања грађана уопште не дође. Често се | плакате не излепе, већ остану у стапу некога, по, том сектору „задуженог“. Ово _ морамо отклонити и ту потребу нмкаљ, није довољио наглашава. ти. Много је добрих предавања одржано у полупразним салама, Кур није извршен ел обавештавање апкамо лакагитација _ за њих. у

Ово су главни пропусти џ сла бости у реду народних упиверзитета, Ако је одбор лобар и актив предавача постоји, ако те извршена _ добра – организацига посла, створен добар план рала и обезбеђена добра агитапиона мрежа, извесно је да ће то бити расадник науке и културе у том крају. ·

Ради се па томе ла Градски одбор Савеза културпо уметнич ких друштава, укаже помоћ рејоњелким“ савезима у избору тема, у обрали појединих предава фа и у обезбеђењу предавача за поједице теме. Истовремено ће секција за народно просвећ вање прадског савеза вршити обиласке и помагати учвршћивање универзитета, Е ,

Треба настојати да се квалитет предавања побољша и да на предавањима буде што више то сетилаша, Треба организационо учврстити универзитет (олбор и актив предавача). треба стровести заједничко прављење и спро вођење плана рада, сталан контакт са масама,

Народни универзитети _ треба да допринесу подизању општекултурног нивоа радног човека, треба да му помогну ла овлада науком и културом, нужпим елемештима потребпим човеку који награђује сопилализам то јест срећан живот радних људи,

Ђ. С. СМИЉАНИЋ . помоћник повереника Просветног одељења ИОНОга

Ствара се нов репертоар

Петнаестодневни распуст

и гимназијама |

Ђачке књижице — огледало ученичког залагања

едавно су објављени _ре-

зултати · учења ученика

београдских гимназија и

учитељкских школа, Ти ре зултати „нако су плод двомесеч ног рада, нису у потпуности 3адовољили, Ових дана — 15 јануара -— завршава се прво полугодиште, а два даца касније сви ће ученици основних школа и гимпазија добити ђачке књижица. Из њих -ће родитељи – моћи да виде колико је њихово пете одговорило дужностима. родитељеким жељама,

Од 15 јануара иста зимоки распуст и траје до | фебруара. Потребно је да и родитељи знају коко треба да схвате овај рас пуст,

Погрешно је мишљење да у време распуста ученици | треба да прекину са учењем Напротив, у тих 15 дана, колико ће

популарне и забавне музике

цуш почео је са тадавањем домаћих композниа-

ја забавне музике. Обогаћивањем напштх оркостара новом и лобром забавном му. зичком литературом, биће 0отстрањене разно раније музичке лакрдије, које су унете у нашту

земљу после ослобођења и које

су прихваћане, у педостатку бо љих, ма да нома фаре за. старелу, а најчешће декадентну садржину в форму. Међутим, нова издања биће од значаја за

у по нашим локална, Ова

У репертоар

ра који сачињавају разни тнтермеци, потпурм, рапсожије и друте форме, сврстаће се ш тајбоља е најпопулартија издања свет ских композитора. А јелновремен) ће се прићи в ааенеже МЕ ма! музичке литературе |

базну музику, која је до сада

писао олабирања, Забавна музичка _ литература ва оркестарску музику _ биће

штампана са свим потребним пар те ама за инструменте · КОМплетних оркестара. 3 ;

Свакако ла сварање домаћег

решертоара забавне музике, а.

нарочнто музике за итру, која више неће заисите од. комтовповија “а тностратства, вахтева зватан напор ваших музичара и превозна мори

забавног каракте о.

Чланови _ забавног _ сркестра београцске Радио - станице већ ет показали лепе резултате рахжећа ча композишији музеже _ за вгру. Њиховт радове су већ у штампи, Залагање ва компови цији забавних музичких лела ди ће награђивано, па ће аве на. граде _ бити потстицај. за даљи њлоднтји рад ва томе пољу. Репертолри забавне музике, _ који. ће својим квалитетима потњонути старе, досадашње, упеће у тапту . средину _ здраву – забавну популарну музику, која одгова“ ра вашој стварности, Али ва тај рад нотребат је повестан вефте

Залатање за нови · репертоар све забавне музике, активизира,ће младе музичке таленте, који су. раније били запостављени и којима је -онемогућивано да се развеју. Рад на компоновању забавте музике пружиће им могућ ности да булу материјално. птаграђени и обезбеђени. Отклањањем старог трговачког, монопола са безизразном шлагер-музи-

ком, оствариће се, на бави со-.

цетјалистичке трговине, заштићи вањем стваралачког рада младих музичара, па 25 " На тај начин, домаћи „репертоар забавне музике отстраниће ' досадашње музичке _ репертоаре по беотрадским кафанама, који се нису мењали већ дуже времена т који су изразито заостајали за нашим новим животом ш његовом садцроктниова.

- да посећује те часове,

--- Ру

трајати распуст, треба тако рас=

"поредити време да се обнови све:

наставио градиво пређено у првом полугодишту, Добри учени- · ши моћи ће ово градиво брзо да:

„пређу, тако да ће им остати вре“ "мена за разоноду, фискултуру и:

одмор. Они, са слабим оценама, | треба више да се залажу за вреј ме распуста, стога што су се одмаргли када је било време реЛОВНОМ учењу. | Наставници гимназије, у за; једници са организаци:ом Парада не омладине, организоваће у вре; ме растуста •помоћ _ ученицима са слабим спенама, _ Родитељи ' треба да се упознају са распо- ; радом тога рада, кеко се не бт; десило да њихово дете, уместо = одлази '

на друга места и губи време. Сигурно је да за ових 15 да-|

на распуста

научи и да се савлада

може доста да се многа ;

зар љеље тоа

пропуштена лекшеја. Стога, родитељи треба да обрате већу пажњу на рад свога детета за вре ме распуста. Седамнаестог јануара, када буду видели његову

ђачку књижицу и успех који је.

у њој. забележен, потребно !е да му помогну да направи распоред и приступа учењу,

За све време зимског распуста наставници ће се припремати за рад у другом полугођу. Они ће размотрити појединачно успех ни владање сваког ученика, уочити

; који су узроци неуспеха поједи

тих ђака. _Самокритички ће · се осврнути и на свој рад, У заједтици са Народном омладином они Ће припремити планове целокупног рада За друго полугодиште. почетком фебруара на ставници ће се састати са роди-

| тељима својих ученика # зајед-

вички размотрити третстојеће за датке у другом полугодишту. +

Ранијих година постојала је пракса да ученици пајвише уче у априлу и мају, тојест, тек У време када бе ближи крај године. Такав однос према учењу ве ликог процента ученика, показује да је недовољна контрола дома, школе и Народне омладлине пал њиховим радом. Отула ова три фактора треба, заједтич

4 ким снагама, да укаже ученици

ма како и када треба учити, Најважнији задстак, и настав ника и родитеља и организације Народне омладине, јесте да не дозволе да успех у марту буле слабили од успеха ва крају првог полугодитшта. њо _ је уложити све иапоре у то да се радти учинак сваког ученика из дана у дан повећава, ИМ питање награде, куповине новог одела, нипела, летовања, треба везатт за питање успеха. У нашој со-

пијалистичкој држави паграђују се Они који се свесрдно залажу и постижу добре успеле у раду. То се, нсто тако, може трименити и па ученике,

Нашн грађани, усред заљагања у борби за сопта лес тничнам преображај веште земље, често заборављају ла је. ротребно ' то го већу пажњу обрстити своте детету и вомоћи му у раду. Каовтје, када буде било могућности да се У ЧЕТТРИРИМ 23 обезбедт смештај и педагошки вадзор у вантколоко време, ово се неће тако оштро постављати пред ученичтов родитеље. А сада, треба се заложите свесрдно да наша млада генерапија стекне ттто ви ше знања ми буде прожета јутословенским сопијалњстичким | таприхугисзмови — а то ће бити га-

Нбва издања Српске академије

наука

У издању Српске академије лука ускоро ће изаћи из штампе нови _каутни радови чланова Академије во друпих научних радника који преп. стављају важан допринос ува пређења науке.

Радове највише — вредности Академија објављује у спешијалњим публикатијама: »Глас«, Сада се налазе у штампи пет примерака »Гласас оа прето 60 научних радова Које су пршшремила ошељења . природно математичких, друштвених и медицинских наука Академије. Такође су у штампи 6 свезака посебних излања одељења природно-математитких и дару шттветих _ паука, _ затим — три »Споменика« који Садрже научне радове чланова олељења друштвених наука За кратко врете изаћи ће две свеске жи вота н обичаја народа, три _ свеске насеља и порекла ста. новништва и две свеске повре мених издања _ Етнографског института, |

У току прошле године Академија је објавила седам научних књига, посебних издања. Штампана су два ваучна рада из подручја теориске матема. тике — радови члана Академи

стантина Орлова, затим ауч~ сте. од др Дује рад Јеменка Михајловића 0

Приморја, У посебном — изда. Њу ' објављени су резултати ппретучавшња жародног бојења Код ас иојиша ђе др Матеј тог бојења а његову – примет-

ког ммрас од Лушана Панте., жића м о једном делу мозамка у пркви Свете Софије у Пари гралу од Лазара Мирковића, као и научни рад РО античким споменицима у натој земљи од лр Николе Вужића, Сем ту (блихсација Матеметичког | ин. ститута н Годишњака Академије из 1945 године штампана су три рада о пореклу становпета: у областима Унца, Беутиице, Поднбра н Гогчанице, Сртка акалемија таука сада припрема за штампу нове та,

учне радове у обиму од 490

је Никоде Салтикова м др Ко- табзка, у

БшН др, Ето рњу Чуче +

места научног и лите-' рарног образовања ученика у ма ад ђачких радионица при средњим школама, каоји р рад научних вружока и. - литерарних _ дружина | У току прошле године показали су лепе резултате. То су нам потврдиле прошлогодишње изложбе њихових радона, где смо видели високе квалитете будућих младих стручњака,

Ђаци стално посећују свој биоцентар у: зоолошком врту, Уз помоћ наставника и једне дипломиране студенткиње, која се стално налази ; препарате и све што је потребно Ђацима за испитивање, ученици са вежбају у микроскопирању им дисекцији животиња, Но, није само то место где ђаци долазе у ближи додир са биологијом. При шкомама постоје кутићи природе где сами ученици гаје биљке и животи ње, хране у акваријумима рибе м припремају _ хербаријуме. Шрва женска гимназија има им своју 6отаничку, башту. У њој се већ гаје разноврсне биљке, купују се ретки примерци и засађују у башти, набављају се примерци које 6ашта нема, а ми сами учепици жабављају и траже ботаничке реткости које саде и брижљино => вају у својој колективној башти.

чресто у зимским хладни дани ма потребна је ђацима извесна мла да биљка за експерименат. За такве случајеве Ђаци унапред забеју у саксије семе потребне биље ке, држећи ишх на топломе месту, што им увеп помаже за очикпедњо практично праћење и испитивање пређенот школског градива у ку зиме.

Кабинети за практично изучава ње хемије мн физике још мису У могућности да задовоље шотребе кола, Набављен је известан број апарата и судова за експериментацију, а купљена су и три комплет ви кабинета Најбољи кабинет лабораторијум има за сада Четврта мушка гимназија. Због тота су у тој гимназији посхиглути много већи успеси у обради физнње м хемије, плего по друтим гимназија» ма. То уједно и потврђује ДА практичан рад ствара љубав према предмету ш даје много солидније знање, На крошлогодишњем вишем течај испиту, ученици 0оза ж коме упоредо са усменим одкосерикма, изводили су ми евсперишеште гомоћу којих су практичним извођењем потврђивали и доказивали своје знање из хемије ш физике. За сада у Четврту мушку тимназију дољазе да практично раде и ђаци других гимназија из Београда.

Нарочита пажња посвећује се сада у гимназијама понављању шре ћеког градива. Утврђивање старих, пређених лекција, прати стално 06 нављање експеримената, које ђапи изводе сами, без помоћи наставника, ослобађајући се за самосталан рад. Тиме је одлбачен оша) застарели школски систем гле се за једно ебјашњавање дежције изводи најтитие једам вли тиједан екстертшњненат. Данас, извођење екс шефнимената, ттвара у ђацима приррженост ш љубав према природ-

наукама, отвара им читав јеЗ свет кеји је некада жепристуђачан. разредима сред се већ опредељу || области жауке носветити, ва факулз-

ЛЕ ||

Е 8

| |

ве радове. Дебатни клубови са ми · жересантним дискусијама из маркснстичие - летпоиттте титке дитера“ жура, жноко допуштосе правилом развоју литерарижх дружина, Кланви задатак који стоји за са да шред средњим школама је, | је јаче учврсте ши прошире рад изучмих ин литерарних кружока м редмошица. Инструктори и наставе жици треба ла буду ште више тевезати са ђалшма дњ би им титже ми даље били другарски сараднипе у њихотом раду. Стручна уму: ства' и директиве треба им свако дибвло давати и брижљиво пазити ва правац рада и развој ђака. Протшлогодишњи _ резултати по жтколама мотврђују да су ностигжута жного већи успеси него У ранијим послератним годинама. Ажи тиме мије речено да је рад по школама достигао потребаш сте неш, да потпуно задовољава. Због ведовољног броја просторија и недоетатка жатеријала за Ра кружока и радионица, | Ј

у биоцентру и припрема ..