20. oktobar
МОЈЕ "За штита | мира наших.
ДУХУ СТАРАЊА НАШИМ ЉУДИМА
пен
еоград је данас град радних људи, Хиљаде трудбеника, не жалећи труда
Н напора, учествују у ње. ту социјалистичкој изпрад- !
_Токав рад, који се често од-
вија н у прековременом радном
| пореклу захтева добар одмори починак трудбеника,
Народни одбор града Београ
И да донео је одлуку да се у пот.
+ пуности заштити одмор трудбе-
_ ника. Да би се с успехом Мату
· вила ова одлука, нин треба да је поштује и да са придржава њених одредаба.
· По. овој одлуци о заштити ми | грађани трсба да се уздржа
од сваког узнемиравања о-
У ие или нарушавања кућног | мира и спокојства станара, виком, буком, лармом, лупом или на било који други начин, Забрањују се све радње којима се, противно прописаном кућном у, нарушава мир грађа„на. Тако се, на пример, забрањује цепање дрва, трешење тепиха и слично у време одмора трудбеника одређеног кућним | редом. Такође се "забрањује на] ивање мира и одмора гра-
а употребом радно-апарата, звучника, музичких инструмената, преко "собне јачине звука. На ' рушивање _ спокојства – грађана _ свађом, тучом, псовкама, по кућама н двориштима, немилосрдно ће се кажњавати.
Нарочиту пажњу, на миран одмор грађана, треба да обрате шофера као и возачи свих вози. ла, Возачи аутомобила, Камнона, моторцикла, као ни других превозних средстава, не смеју више да нарушавају одмор и сан грађана непотребном _ или непрописном _ употребом _ сирене, трубних знакова, пиштаљки а слично. Возачима свих моторних возила нарочито се забрањује свака лупа моторима и дру гим моторним направама. Ту тре ба свесно избегавати неублаживе експлозије мотора; _ давање дугих знакова сиреном џи слично. . КЕ Ноћна служба. како моторних
возила тако кафилерије и чисто = | ће, мора се вршити са највећом пажњом, у циљу очувања ноћног мира ин тишине. У времену од 22 до 5 часова изјутра забрањује се свим лицима на свим возилима употреба ма каквих звучних сигнала, Сви горе наведни случајеви, царушавања ми
ра сматраће се много тежим, а-
ко су учињени у времену од 22
до 5 часова,
Нарочито строго кажњаваће се вика и галама по улицама града. Овирање и певање у каза нама после 22-наса биће дозвољено само по одобрењу надлеж | ног државног органа,
Извршни одбор Народног одбора града Београда а рејонски извршни одбори, могу у поједи ним деловима града, посебно за браншти и друге радње којима се нарушава мир грађана, надле лштава и установа.
· Да би се спровела у дело од лука о заштити мира грађана предвиђене су новчане казне ОД
500 до 3.000 динара. Тако; на пример, употреба радио-апарама |
та, музичких инструмената какве врсте, стварање ларме од стране шофера и употребе разно разних сирена на возилима, кажњаваће се новчано до 500 динаУ поновљеном случају учи| нилац ће се казнити са новчаном сумом до 800 динара. Ако је повреда тих прописа учиње, | на од 22 до 5 часова,
учинилац ће се кажњавати новчано _ до 1.000 динара, а у поновљеном
случају до 1.500 динара,
За сваки прекршај кућнога мира џи спокојства виком, буком, свађом и другим, учинилац ће се кажњавати новчано до 1.000 динара, а у ноновљеном случају до 2.000 динара. Ако је преступ учињен од 22 до 5 часова учинилац ће се-кажњавати нов-
чано до 2.000 динара, а у понов
"љеном случају до 83.000 динара.
За свирање по каванама и певање у недозвољено време преступници ћа се кажњавати са по
2.000 динара.
1 70 извршењу овб одлуке ста| сраће се Повереништво унутра ~ њих послова Извршног одбора х Народног одбора града Београ пада ; Ааминистративњо + Казнени по |" ступак за прекршаје из ове одлухе спроводиће 'и не ће изрицати "рејонски извр одбори по прописима осн за кона о прекршајима; ) ( | Одлуку о заштити мира грађаца, треба схватити као гаранцију и вођење бриге о свако: дневном одмору и чување здрав. · | ља у великој борби за социјаго радистичку изградњу, со | „дредаба ове: од За је ни тру, Пал Београда, "- | јер на тај начић сваки грађанин штити свој лично одмор, спову | којство“ и. миран сам, | титана
~
ем иианиниисисииниена
ои ни
ПРИМ ППИ НИ ит лан утекне
фита.
На УРА
#
--- неуттити
у 1:28
келнетните
' слепим складишним зградама,
- крену
пола отне.
конак кнеза "Милоша у Топчидеру у коме је смештен Музеј шумарства и ловарства
~
МИАВ АИ АИ АРАРАТ ВАТ
ИСКУСТВА НАЈБОЉИХ РАДНИХ КОЛЕКТИВА БЕОГРАДА
ротититт оаие
Багерско бродарско предузеће нспунило је план за 1948 годину: 22 октобра — план багеровања са 120,7% 5 28 новембра — план истовара са 11799. У предузећу |
— 28 октобра — план транспорта са 18,86 ; је проглашено 22 ударника.
а путу за зизђалљке, деа4 дала пре него што је почело замрзавање Саве и Дунава, посаде пловних објеката Багерско - бродар»' ског предузећа ужурбано су вршиле припреме за зимовање, Већина људи очекивала је јаку зиму и осећала се као ђаци када заврше школску годину с успехом, Спокојни што су испунили оно што се тражило од њих, хитали су својим кућама. (Неколико зимских дана одмора у породичном дому највеће је задовољство лађарима). Зим-) ски „сан" бродараца почиње. Прве санте леда кренуле су низ реке. а у „зимовницима настаје уређење бродова, генералне “"оправке машина и бродарских увеђаја.
Машинске радионице Багерско - ородарског дузећа примиле су на оправку три линиска орода, багер и еленатор,. Мала радионица под земунским мостом, која се изгубила међу гломазним, добила је озбиљан ветровити или Тога дана сви морају да
пре
задатак. Били олаги сунчани дапи, студени, први март ће доћи те доћи. бродови, багери, шлепови и елеватори исправни на своја радна места. Бетонске мешалице на високоградњама реограда, Новог Београда и Аутопута неће се дуго окретати ако не добију довољне количине шљунка, којим их снабдева Багерско - бродарско предузеће. Зато се та мала радионица толико напрегла да би избила битку за време и осујетила грешке из 1948 године;
ТАКМИЧАРИ БЕЗ ТАКБМАЦА
Грех неискуства искусио је колектив овог предузећа с пролећа 1848 године. Објекти нису били благовремено постављени на своја места. Дани су изгубљени. План подбачен. Сировина шљунак налази се на дну река: треба га извући, транспортовати и истоварити. У радним караванима влада несразмера. Капацитет багера већи је него товарви Фростор, вуча јача од могућности елеватора.
Наишло је такмичење пред Пети конгрес Комунистичке партије Југославије. Радни кодентив је одлучио да у томе такмичењу достигне оно што је изгубљено. Нису имали такмаца, јер је Багерскобродарско предузеће јединствено у земљи. Заказали су међусобно такмичење,
Крмар шлепа 44-301 Хасан Пирић, позвао је на такмичење све шлепаре, посада багера „Бистрице"
'· посаде осталих багера, посада елеватора „пек", по-
саде других елеватора, лађари брода „Озрен“ ла-
ђаре свих линиских бродова.
Сваким изгубљени радни дан на једном багеру кошта 100.000 динара. По сваку цену требало је повећати обрт шлепова, да би се превезла м изгубљена количина шљунка. Али настају и непредвиђене околности — кварови објеката. Јави се и мала пометња међу багеристима и лађарима. Позвани механичари стижу, скидају дотрајале делове, носе их у Београд на поправку или мање оправке врше на лицу места. Раде дању и ноћу, јер сваки сат застоја кошта десетине хиљаде динара м за само предузеће а и за градилишта Новог Београда и Аутопута. Брза оправка багера „Бистрице“ (пет дана пре рока и дан пре обавезе) у Београду, елеватора „Пек" и багера „Вардар" на терену, унела је нови елан међу људе за време' претконгресног такмичења. Радно време било је повећано на десет и четрнаест часова дневно.
Ко зна да ли су се грађевинари икада упитали како им дотурају шљунак багеристи и шлепари за незасите темеље високоградњи. Путници на путничким лађама еретали су усидрене .багер-
ске лађе на Сави и Дунаву. Багеристи су их који пућ поздрављали писком својих сирена. Челична ведра тонула су у воду, рила шљунак по дну, про-
" сипала у шлепове и подова тонула за нове зало-
гаје. Занимљив призор; челично чудовиште у дивљини гута шљунак, али путници су то брзо заборављали заокупљени новим утисцима.
за то време, одвијала се права трка на реци да се достигне оно што | изгубљено ми да се испуни вата обавеза.
Кај : љ НА 1981 КИЛОМЕТРУ ДУНАВА
Седамдесет километара од Београда, недалеко Мораве, усидрени оагери „Сит= Дунању брај Дубрашице, пронашли СУ уцик, Хопали су га, линиски мродови дозлачила су караване зшиспова ма градилиште Новог Београда где су их едеватори истоварили. Али, они нису били у могућности да истоваре сву количину шљунка једновремено. 3Зато су празни шлепови дуго чекали, а багери су имали застоја. Дирекција багерског предузећа набавила је мотарне чамце од 50 коњских снага који су одмах одвлачили празне шлепове низводно. Батери су повећавади- производњу. Моторни чамци састављали су караван још док је линиски брод пловио са остатком празних шлепова и чим је и последњи био испуњен, брод их је вукао натраг, а с њима и прикачени моторни чамац који је одмах враћао прву партију шлепова по исчтовару.
Тако је ланац кружног путовања донео прве резултате. Линиски ород „ЦПодгорина“ у месецу јулу имао је 27 путовања.
на Сави је вршена „рокада" багера им елеватора, мењана су радна места. Ишло се једном циљу: достигнути. изгубљено радно време. Приликом промене места на новим радилиштима лађари су тај „одмор" искористили корисно. За време рађења шљунка код Дубравице, са неких девет метара дубине, ведра су почела да избацују старе трнчарске посуде, људске кости и оружје. По свој прилици ту се налазило, затрпано наносима Дунава, старо римско насеље, Они су одмах организовали прикупљање археолошких ископина које су слали Војном и Етнографском музеју. Натраде нису тражили. · |
од ушња Белике
ница" и обеклрица на
одличан
ПОМОЋ БЕОГРАДУ
Досетили су се да могу пружити помоћ м жедезници. бре него што је почело премештање на нова радна места, сами су тражили „муштерије" које имају материјал за превоз, Градилишта задружних домова добила су на време грађу, бео традске болнице и клинике угаљ, трговачке продавнице конзервиране производе, грађевинска предузећа прозоре и врата израђена у унутрашњости. преко милион и по тона услуга учинило је Багерско ~ бродарско предузеће железници и помогло да испуни план превоза. За те услуге предузеће није имало нити је тражило икакву финансиску добит.
Од онога дана када је план извршен и премашен, у Багерско се сигурност и још смелије прихватање нових оба веза. Припреме за нову сезону су озбиљно схва-
ћене. Зато се не треба чудити пароли с којом раде
радници у малој радионици под земунским мостом: „Не сме се дозволити да објекти отплове касно на радилиште. У зиму се боримо за сваки летњи радни дан". >
~ т. М. Д.
а
Багер на Савском пристаништу
ћ
РА нашавши аи шае
“
А
бродарском предузећу осетила ':
ерввестевврававравилоовалЕнио ла иРртиргегаттеглтевЕ
та
Рај
ПВЕИЕШЕ ЕРЕ НИШ ВЕ ВЕРЕ
2 РАВНА ПРЕС ЕБРЕаПВПЕЕИЕАВЕЕЕе БЕЕВ43 4210 2010 18 ПЕИИПИаЕРЕИ11И АИ РАНИ Ре ГЕРИ РОВ ВАР Е ОРИ тег Еве завере вон те“
40855:
прЕа
Ба
=
РОАН
>
__ повине, Е у целокупно пословање заведе.
ред и да се заштите Сви који
|
мм
ЈОШ ЈЕДНА КОРИСНА МЕРА. НАРОДНИХ ВЛАСТИ
· Оснивање Агенције за
| Београду „се већ дуже “а последњих
месеци · нарочито, _раз-
вила и разгранала про-. даја_ = куповина покретних стварњ поготово оних, које служе обављању читавог низа канцелариских, трговачких, 38натских и других послова. Не само стога што је ова трговина узела тако широк обим, већ и зато што се дешава Да се цене ·недозвољено подижу | и да долази до шпекулисања, као и до надметања при купопина што штети оне грађане. и установе који обављају кубило је нужво да се
обављају куповине, а исто тако да се онемогући недозво-, ата зарада
· У циљу сређења овога питања Народни одбор града Београда донео је одлуку о осни-
"вању Агенције за промет ства-
рима на подручју града Београда. Од коликог ће значаја
"бити оснивање ове Агенције
јасно је када се узме у обзир да у њен. делокруг спада. пре свега, посредовање при купозвини и продаји, каб и сама куповина и продаја великог ороја покретних, ствари, као што је намешта, инвентар канце·ларија, намештај, инвентар трговачких, занатских, угоститељских и других сличних предузећа и установа, машине и алати за индустриску и занатску производњу; транспортна средства; инструменти и Уређаји лекара, инжењера, лабораторија, болница и санаторијума; писаће машине, ваге за мерење, као и све друге ствари _ корисне. и потребне привреди. Осим тога. ова ће се Агенција бавити проценом покретних ствари, које су у-
За бољи коже и
току прошле годане гра-
ђани су се понекад жа.
лили да је квалнтет обу
ће лош, да ципеле пропу штају влагу и да имају низ не достатака и у самој изради. На многим конференцијама _ могло се чути да се људи жале да су им се, потпуно нове ципеле, брзо цепале и да су веома рђавог квалитета, Ципеле су не само у естетском погледу, већ ин у сеамој изради имале много недо. статака,
Узроци слабог квалитета -обуће су различити, делом су објек тивне природе, а делом су дош. ли и кривицом управа предузећа н свндикалних организација које нису водиле бригу о овом проблему.
План за 1948 годину предвиђао је огромно повећање провз водње коже н обуће у односу на 1947 годину, због чега су се сва београдска предузећа ове грање оОријентисала на остварење тако обимног плана. Преду. зећа кожне индустрије бацила су све снаге на извршење проша водног плана количински, а про пустила су ља упоредо воде бор бу за добар квалитет производа. Главне _ објективне _ тешкоће, које су у извесној мери утицале на лош квалитет коже и 06уће, су слабе хемикалије за израду кожа, дотрајалост извесних машина н ненскуство неких нових радника у кожној индустраји. Али, и поред ових тешкоћа алитет | производа је могао да буде много бољи, да св по предузећима поставило пи тање квалитета производа.
Кваљитет. коже био је слаб услед недостатка добрих хемикалија за њихову прераду, Поред тога, управе предузећа ни. су настојале да и са постоје. ћим материјалом за прераду ко-
пи
рше се припреме за изло-
жу наше уметности из |__- „ Средњега века. У неким новинама које су о томе писале могли сте читати тим поводом средњозековна уметност, у с друтима опет средњевековна с уметнаст, Шта је правилног У речима пољопривреда, средњошкољлац, дучолоша, гушобоља и сл. сно о назива се о за везивање, па се ни после меких сууласцика не претвара у е. МИ као што није рипђекоса и кољекнрадива нсто риџокоза и воњсирадица, тако исто увек се каже и пише правилно средњосвропско време, средњошколски наставних, срелњовековна уметност,
промет покретним · + стварима и И
,
потребљаване, или за које до сада нису прописане цене. | зе. поредо; она' ће се/старати 0 правилној _ расподели “о сви предмета, које буде евидзит.. рала и које буду дошле на продају, па ће на тај начин регудисати и промет тих ствари.
Ни нај желе Да отуђе не. подносиће“ прет-
"ки предмел ходно пи азу 0801 Агенцији. а Агенција ће, пошто изврши
одредити
комшиску процету, Д се издат; ,
Власнику ће
цену. потврда, а Агенција ће се ста-. рати да пријављену, ствар. би: 'ло откупи за рачун дужарјог надлештва, установе или предузећа, или пак да је изложи јавној продаји.
Овако сређено пословање у купо-продаји _ покретних _ ства-
Ри заштитиће како ваше грађане који отуђују, тако и оне који купују поједине ствари. а
Константин Степановић: Сви непокореног града, издање „Просвете“, реоград 1948, ћирилицом, _— стр, 184, цена 32 динара. 1
Бранко Ћопић, Рудар и мјесец, издање „Просвете“, Београд 1948, ћирилицом, стр. 51, цена 17 динара.
Петар Павленко: Срећа, издање „Просвете“, Београд 1948, ћирилиаом, стр. 8358, цена 44 дивара,
Мокрањац. УП руковет, за_ ваши
хор, издање „ _ Београл 1948, страна м, чеза џи данара, Мокрањли: 41 руковет „Из моје домовине“, издање „Просвете“, Бе. | оград 1948, страна 22, цева 13 данара, 4
Мокрањац: Х руковет „Са Охрида“, издање „Прогвете“, Београд 1948, страаа 15, цена 11 динара.
Популарне композиције: Корачница, из-
удање „Просвете“, Београд 1949, о Стреа
на 4.
квалитет обуће
же постигну просечно бољи ква литет. Тако су, на пример У фабрици кожа „Кристина Ковачевић“, услед малог капацитета
сушаре, коже понекад скидане са рамова пре времена, само да
би се задатак испунио на време Ово се дешавало и због неравно мерног снабдевања матери јалом. У фабрикама обуће су, исто та ко. сви напори билџн усмерени на нпснуњење пронзводног плана, а на квалитет израде обупе није -се обраћала пажња. У срабрици „Пролетер“; у току прош ле године, обућа је понекад имала низ недостатака у изради Понекад је био набран ' ооксе, веобрезана постава или вепрописно упакована ципела. Било је н крупнијих пропуста у изради. у предузећу „Козара“ у Зе
"муну па неким ципелама је лоше ковава пета, непрописна је табаница и грбави ђонови, Сив дикалие организација нису поствљале питање квалитета ва својим састанцима и конферен.
цијма и нису настојале да обја све радницима да је сваки ду: жан“ на свом радном месту да | произведе што бољу њипелу.
Крајем прошле године у неким предузећима је отпочела борба за пљобољшање квалитета. У „Пролетеру“ је уз помоћ вишег руководства разрађен њљан | за награђивање доброг квалнтета производа, За сваког радња Ка је постављен просек од 80 од сто Жвалитета. Ако произведе испод овог процента одбија се од плате, а ако премаши до-. бија награду, Ове мере су до принеле да се квалитет у п0следњим месецима доста побољ | шао п да је дошао просечи близу 80 од сто. -
Да се грешке из прошле РОдине не би понављале, ове РО дине је по предузећима кожне | индустрије заоштрена борба 34 побољшање квалитета коже 1 обуће. Испуњавање норми сада. "се не мери само количински већ. се гледа и квалитет произведе, не робе. Појачана је контрола. квалитета, Контролсри контролишу квалитет производа не са“ мо онда кад је 'Тотов, већ и'ва | овим операцијама, Исто тако. фабрике обуће више не » ДРЕ кожу лошег квалите; та :
Сивди запише УУ
де ргаћ
предузима кожле ишдустриј дужие-су да у току 1949 тоди56. воде систематску борбу 3 стадко појољштизе квалитета прошов да, аиме пе дати знача388 добраоо повећању нашег рубног“ фу воји се свакако. смањује ако су прошаводи дол
шег квалитета,