20. oktobar
та
_ ПРОТИВ НАРУШАВАЊА ДРЕДАБА 0 ОДРЕ_вИВАЊУ_ПЛАТА_ едостатак радне снаге створио је међу предузећима. праву конкурентеску борбу. Управе предузећа да би задржале своје раднике не предузимају мере за побољшање њихових
животних услова стварањем економија са којих ће се лакше и јевтиније снабдевати производима, не старају се за боље станбене у· слове радника и намештеника, већ. сва ова питања решавају, | они смарају, најлакптим путем повећањем плата и натрада. Неоспорно да је то један од најлактпих путева. Али, прибегавајући предузећа постижу
како
томе начину супротно дејство желе да. поститну. Неправилним и
од онога. које
"непланским повећањем плата, по·' већава се куповна моћ потрошача, у што изазива несклад између плат| оних .и робних фондова.
Како у нашој земљи, привреда тече по натред утврђеним плановима, који се стварају испитивањем многих чинилаца, сваки прекршај планске дисциплине изази-
везпоремећај, који се одмах одра-
жава на тржишту.
повећање плата, поред тога што, каошто смо већ навели, изазива несклад између робног и платног · кбонда, има за последицу и флуктуацију радне снаге. Радници и М „елужбеници, радећи у предузећу =жеођје не усваја повишење плата укло средство подизања животног | метандарда, а што је сасвим праоу вшиттео, напупттају своја радна меЉста и прелазе у друга предузећа ту
ствара
У зкођа ово широко примењују.
се сада, силом прилика,
конкуренција "међу предузећима
м настајс оно „ко да више“, има безброј примера оваквог неправилнот рада од којих ћемо незке "навести: у У Грађевинскам предузећу на· роднот одбора Трећег рејона хо„норарни службеници плаћени су
несразмерно према државним слу><беницима. Тако је хонорарни инжењер у том предузећу имао плату 8.000 динара, док као држев„ни. службеник, према својим способностима и стручном знању, не би никако могао да има толику плату. Шофер — аутомеханичар жоји је у том предузећу вритио само. дужност :пофера имао је плату 5.500 и 45 од сто од основне плате, што је износило 7.100 динага. У истом предузећу била су два примера тде људи, који су имали све услове да се приме за државне» службенике, нису хтели на ово да пристану, већ су тражили да "их поставе као хонорарне службенике, како би на овај начин мотти „да примају мното веће ттримнаштежности, нето што би им при падале према њиховим стручним» и ликолским квалификацијама, подо и» послу који обављају, а што је "управа урадила.
ЈУ Грађевинском предузећу „бог смај“ које се налази у“"Панчевачком Риту скоро сви служебтници» имацу теренски додатак, без обзи– рада: лиг:им је породица настање- 4 на на самом градилишту или не. Такође се не прави разлика између високо и средње квалификованот кадра код додељивања теренскотг додатка, већ се највећем делу службеника исплаћује максимум који износи 120 динара днегв. нр. Сем тога, при обрачунавањоу педискот додатка не обрачунава»
се стварно време проведено на те-1
рену, већ се исплаћује за триде-;
сет дана, то јест укљулшује се иж
недеља као радни дан.
Једна службеница која ради наћ У панчевачком: основну плату од 4500 датак од 2.100 стан удаљен“
гтрадититшту број 8> Риту прима динара и теренски до динара, иако јој ' је од градилишта само 50 метара. поред тога, иста службеница предаје на курсевима у свом радном времену и за то прима хонорар од око 1.000 динара месечно.
Шеф отсека за набавку материсјала истог предузећа прима теренски додатак од 3.000 динара меселно, иако његов посао уопште није
ј везан за терен. "Сви ови примери јасно товоре колико се мало води рачуна о платном фонду и са колџко се небрижљивости и а он нарушава. Таквим ставом ствара се само вишак новца који из социјалистичкот сектора одлази у РУке штекуланата којих још има на селу. Из овога не излази да трудбенуицима треба смањивати плате, већ само водити рачуна да свакибуде натрађен онако како предвиђа правилник о платама. Само тако ће се ускладити равнотежа.
( између куповних и робних фон-
дова, у
'ло се ти: „На мом имању хоћу.
о]
срадне „задруго Овче у, фебруару 5 знали су да их чека тежак по"сао. Жели то су људи који су, се.
1
пега ћи
„ Сејање пасуља на задружном. имању те: Па
Из села припојених Београду
вча, с оне стране Дунава
према Панчеву, насељена
већином Румунима, пије
једно од'оних села-где је задругарство уврежено у свест, пде су људи научили да: раде и мисле, мање или више колекливно, Крило рата је прешло блаже преко њених светлих, грађански солидно ушорених кућица, отвичених дрвећем што се'у лето начичка _ дудињем и. дечурлијом, блаже него у многим нашим крајевима. Задруга општег типа постоли у Овчи три године. Успела је за то време да окупи поприлиман број чланова али не и да развије неки већи рад изузев трговања млеком. Стварање · задруге у селу Овчи није ишло глатко. Сваки човек треба у себи да преломи вековима укорењене навике да на: делу научи како се лакше и боље ради када колектив прегне на посао.
Када се у Овчи ставило на дневни ред питање оснивања сељачко радне задруге конференција, па којој се окупило село, дуго је о овоме расправљала. Чу-
ја да будем газда“ и „нисам“још спао на општи казан“ и „хоћемо“ и „нећемо у задругу!“ Сеоски богаташи били су грлати а миоги које је привлачио ваједнички рад колебали су со кад „угледни домаћини“ неће...
! Првих шеснаест задругара који су ударили темеље сељачке
целбе века бавили тешким послозима, тешким проблемима таворећи. дане у беспрекидтом ди-
ринчењу на своме и туђем има- |
њу. Они који су остали ван задруге посматрали су их шта раде. Неколицина злонамерно „скупила се шака јада“ — алдруги са пеком радозналошћу, која магнетски привлаче новом. делу. Осетили су задругари понос и одговорност. а
— Право да ти кажем" вели претседимк корачајући беосконанпим банатским гтутем ка њивама, и ја сам со мислио хоћу ли-џ залрупу. Па сам шшао'у оту у Глогоњском Риту.' Добра 'је то задруга. Вилим ваља заједно ра-
дити, Овде тешко“ јон иле; Же- '
не раде заједно" па се погавељају. Нема се машина. Земља рвјо ђубрена па није ни јака. „Али ст мамо здраве руке, нешто коња, запрега. Семена је било доста, Узорали смо. Још мало на“ ћемо све зассјати. После каш пока-
жемо шта смо учинили. више Ре.
нам прићи у задругу:
Ружа Миндрео млада же довела је у тај час коње за" којима је отскакала сејјаклтишај и тири | ко-џомби, ло краја бразде.
— Показаћемо ти рекла је“отац Него. Још ове године има вадруга ла нам ојача. Опдаће'их вите доћи, Богато (је ово село та се људи“ тешко решавају. Не 'ана» ју да ли ће имати. Не виде. јоти. Вилеће... |
Шеснаест задругара, то тврдо и Трајан Банч, који туче бичем за коњима и Коста Омирнов и
претседник и Ружица м-сви дру- |:
ги, повукли ду тежак задатак да испуне али их-нико меће моћи зауставити. |
Могу сеооки-ботаташи да троносе гласове: „Где ћете. људи. Шта ћете у задругу“. На онда шапатом: „Зар не слушашт бре радио. Биће „рата“. Могу они још ла замазују очи понекоме шареим цицем и повцем да" ради код. њих а не у задрузи. Нова Уредба о везаним ценама даће предпости задрузи. Могу сеоски бораташи да причају а како сад не треба да испуњавају обавезе према држави, веле, кад је село припало Београду па Овмани постали Београђани. Разбијаће де|ла такве гласова и оне који их проносе. Точак времена лети све брже, Сељачка радна задруга
"Фваче биће један од центара ко“
ји" ће чинити снабдевачки појас града.
·_ Сељачка радна задруга Овча још нема заокружену земљу, широких њива, на једном месту већ разбацане на све стране села. Још нема економског дворишта са шталама ни радионица, нема „ви скупљену стоку и живину, вити је чврст, добро организован колектив. У њој је све још -у заметку, на почетку онога шта ће бити. Задругари још не знају тачан пут планског рада. Још лутађу. Данас се води у Овчи борба старих навика и нарави, и оног новог што долази. Сељачка радна задруга има услова за победу јер је село На доброј црној земљи крај пруге којом могу, за час доћи и машине из града, кокојом се могу зачас послати плодови њива-у град. И треба ла дођу Београђани у Овчу. Овчански“ задругари их зову. Народни
ка
| ме се ствара сељачка радна задруга
одбор Фронта Овче не ради а нико не долази да га помогне, и подупре борбу радних сељака са сеоским богаташима и њима самима. Чланови Народног фронта Београда, радници Београда нека дођу ту где им је најближе, где треба помоћи, где је тешко јер се рађа задруга, где се силне снаге тек буде. Нека дођу задругари из других београдских села да им кажу своја искуства, да позову у велики колектив социјалистичких земљорадника оне који још не прелазе међе. Што студенти да иду само тамо где се најдаље отишло, пде је пробијена бреша»> Нека погледају села око Београда која су ИМ најближа. Задругари _ сељачке
радне вадруге Овче стоструким трудом вратиће им сваку помоћ. Има у“ њима пркосне жеље за успехом, снаге која нараста као квасац. Под таквим рукама уродиће земља плодом.
: з у а "Ружа --Миндрео. с - радошњу ·и- поносом обавља. своју. дужност
задругара. ! ХМ
току прошлота пролећа,
лета м јесени. масе на.
штих грађана већ. у рано јутро су одлазили на из" летишта најближа Београду, по годна за једнодневни одмор. Ресник, Кијево, Авала, а нарочи. то Топчидер и КошутЊак, били су препуни читавих породица» омладине и деце. | · Тако би требало да буде и ове године, али ма да се пролеће већ давно очекивало, ма _ да је већ и било топлих и сун“ 'чаних дана, аутобуска веза са нашим најлепшим, најпогоднијим _ београдским излетиштем, Авалом,. није још увек услостављена, тојест, аутобуси Беотрад — Авала саобраћају и не. дељом, исто, онако као и сваког дана. – Не само. што је сасвим недовољно да два аутобуса саобра. ћају на овој релацији, полазећи из Београда свакога сата, већ У читавом „реду вожње» ша овој линији постоји стална пометња, „Никад“ «се но --зна_ кед_'амтобуо.
гастфајена. нефрељна
пелази "или када треба -да ститсне. А дешава се изда путници У колима чекају по три четвдти сата на полазак, сасвим безразложно. Оно што је најнеобичније, свакако је чињеница да кондуктери издају онима, који су више од сата чекали у реду, много мање карата но што У аутобусу има.места, — а аутобус ипак полази пун. То значи ла са издавањем. карата, најблаже речено, нешто није у: реду. МА жау •
Недељом као и сваког радног дана, аутобус саобраћа свакога, сата, што за мноштво Београђана, који овај дан желе да про-' веду у зеленилу Авале; претставља праву тегобу, јер захтева често чекање од пуна два часа, на сунцу, у збијеном реду.
Дешавало се и да стигну оба. аутобуса један за другим, при чему се ред кварио, што је доводило до тога да они који су највише чекали не добију места, услед општег метежа.
Тако, на пример једне недеље, пословођа аутобуске стани-
"це тврдие да“ је ово девет НЕНА _
о
Боља организац
јонских отсека за карте
омогућиће правилну расподелу
обезбеђеног осад је више пута било жалби на расподелу кара"та, испитивани су узроци, предузимане мере за њижово отклањање, али сет даље појављују слабости по различитим питањима. Нарочито се то осетило после извршене ревизије потрошачких карата у прелазу ва издатење карата преко предузећа и установа, чему је узрок недовољно извршене припреме од стране Отсека за карте с јадне стране, и с друге стра ве неодговоран однос појединих задужених службеника из уста нова и предузећа, ради чега су те слабости и овога пута главни "узрок. ва стварање редова у рејонским' отсецима - за карте, као и за закашњавање расподе“ ле карата у априлу месецу.
Из свега се види да Повереништво трговине и снабдевања ИОНО није посветило _ довољну пажњу правилној орпаммзации рада апарата који врши издавање потрошачких карата У Београду. То се види у првом реду из његовог реферата за карте У коме ради мали број службеника. Реферат за карте Повереништва трговине и снабдевања ИОНО-а у таквом саставу није способан да обавља ни редовне послове око требовања, издавања и обрачуна потрошачких ка-
рата, а да се и "не говори коли--
ку помоћ он може да пружи рејонским повереништвима. :
Рејонска повереништва немају довољан број службеника у отсецима за карте. Често пута слу жбеници вису довољно упућени у рад, а без стстематске помоћи од страче Повереништва тргови не и снабдевања ИОНО-а као и 'евогих народних одбора и поверемиштава не могу да спроведу организовано посао око издавање потрошачких карата. ство контроле над радом рајонских отсека за карте, оставља широке могућности за шпекулапицу како понекад несавесним службеницима тако и несавеснјим „грађанима, који покушава ју да користе у исто време више карата. У таквим условима прееш уво се на нов начич издавања потрошачких карата без добро извршених припрема, разрађемих (упутства, спремљених опе ративних планова и посебно организованог апарата за пружање помоћи «како рејонским 'отсецима за карте тако и комисијама, установама и предузећима ради правилу ТОГ извршења задатака који оу постављени пред њих. Све је то утицало да је дошло до низа слабости и пропуста како по нитању категоризације тетрошача тако и во питању 'благовремене располеле карата.
У отсуству потребно контроле о стране органа власти, категоризација потрошача у предузећима и установама није вртета путем комисија, у коју су се укључивали прететавници сизрдиката, чифњ је задатак био да воде“ рачуна о правилиој категориаапије сваког потрошача # на тај тачин по е његовом снабдевању. Поред тока, није добро објашњено радницима мо службеницима калавог анацаја- има ва чтобољика-
· њезснаблевања“ правилна атего-
ризаштина. Катефоризацију у 'врпимшви „прмшилино еолвоворно тоједини | службеници _ задјужент
изјутра, самуваћај "Беопрад—Ава-
ла тојачан са»јопт четири треко, бројне туре, — 'а да су ти ауто буси, петом, послани у гаражу јер су „радили“ у току ноћи, разумљиво је како је у недсљу предвече било мукотрпно чекање на повратној станици Авале,
после читавог дана проведеног ва ваздуху. Јер није довољно само пребацити излетнике до излетишта, већ се треба постарати и за њихов правовремени и уредан повратак.
У читаво ово пословање нужно је увести више метода и реда. Пре свега, треба обезбедити чешћу везу, а онда и уреместо код аутобуске ста„Ласта“, за оне који чесе тако треба посе.и на повратној за
дити нице кају. Исто старати да станици Авала уреди место чекање. Поред тога, не би требало препустити издавање ка-
рата кондуктерима из зутобуса на полазним станицама. Или,
ако је већ тако утврђено, требало би путницима који чекају издавати бројеве, тако да нису
бис тефаег а Рава.
ужоје су време на реду, а изда-
Е__- И
снабдевања
за издавање карата у предузећима и (установама. Такав њи хов однос утицао је на ење потрошача, и на оштећење
бних фондова. Тако предузе“ Ра: „Ауто Србија“ издала је секретару и књиговођи Р-1 карту, нако им по Урелби припада Р-2 карта; Служба радничког снабдевања у Панчевачком Риту издала је ва 63 ученика у привреди Р-ја карту, нако им према Уредби припада Р-!. С друге стране издато је радницима У лабораторији _'„Пролека“, који раде под гас-маскама и са кисе-, линским растворима Р-2 карте, мако им по Уредби припаде Ру цинкографији „Милић Ракић“ људима који раде клишеа издате су Р-2 карте, мако им“ као графичким радницима _ припада Р-|» У отсуству контроле фрејонских повереништава, било је а низ неправилности од стране прааних несавесних грађана. Тако је и Савско - дунавска рибарска за друга на Првом рејону узела за 76 својих вадругара Р-! карте, нако им према Уредби као члановима задруге припада Р-2, « поред тога, већина ових задрутара не извршава своје обавезе према рибарском газдинству, већ са бољом рибом штекулише. Међу члановима ове задруге има и таквих, који су само,формално чланови задруге, иначе обављају разне друге послове као што је случај са Макаром Леополлом, који је фирмописац, има радњу на Зеленом Венцу и као такав по Уредби има права само на Г карту. Међутим, он је као члан Рибарско задруге примио Р-1. Нарочито је карактеристично истаћи издавање карата У Жаркову. У _ Жаркову _има 148 чланова породице, чтје старешине домаћинства раде ван Жаркова, а они примају карте за снабдевање, док сви припадају под разрез за испоруку меса и житарица м као такви немају права на снаб; ако су чланови породице, У Шестом рејону Тивовић Босиљка, власник. столарске радионице, подигла је преко уличног повереника Р-2 карту за себе а ва сво га сина, шетрта у радионици, Р-1, изко исти није у радном олносу. Пеквр Трипковић из Воје воде Степе улице подигао је за своју жену као продавачицу У његовој пекари Р-2 карту, иако није у радном односу и има пра ва само на Г карту.
Сви ови примери. показују да слаба организеција рејонских отсека за карте и недовољно обезбеђена свакодневна контрола омогућује да несавесни људи неправилно користе карте и на тај начин оштећују фондове робе обезбеђеног „снабдевања, што 'утиче на правилну расподелу.
Уочени недостаци у расподели потрошачких карата захтевају најхитније предузимање тотребних мера ва њихово отклањање. Треба извршити појачање апарата, који раде на издавању потрошачких «карата, пружати си стематску помоћ олдужбеницима у рејонским 'отсенима да карто на“ њиховом _ оспособљавању и етровођењу боље _ организације, која ће омогућити спровођење свакодневне контроле, повећати број шалтерских места, увести добру евиденцију итд.
Поред тога, нарочито “је – по-
> требно да руководства – преду“ зећа установа схвате, да од њеховс бривечу великој мери завесн да ли (ће радници и службеница у њиховим предузећима добити _наг време _ потрошачке карте. з
да могу отприлике да одреде У вање карата строго контролисати. Само, У том случају, треба-“ ло би да зутобуси имају тачно време поласка и доласка, што има тако краткој релацији, као што је Београд — Авала, не претставља никакав проблем,
Осим тога, могло би доста зутобуса каји су радним даном више оптерећени за улични саобраћај неге недељом, позајмити з„"Ласти“ не само за Авалу него м за друга излетишта.
Уколико се овом питању не поклони више озбиљне пажње, одлазак наших радних људи на њихово најлепше и најближе шумско излетиште, постаће пра ва тегоба, управо доносиће виле муке и напора нето освежења и користи.
Како смо већ дубоко закорачили у пролеће, са решењем Фвих саобраћајних питања не би требало одуговлачити, јер Бео_ грађанин, који ради и залаже се преко недеље, треба да има. осигурано превозно средство до његовог највећег -недељног од