20. oktobar

“

БА – 1! уза

4 _ испред пећине са намером ла мирнога медведа раздраже. И крокодили, који су по природи веома троми, добијају на леђа, поред металнога новца, често и камење и цигле. То исто бива и са „Буцом“ — нилским _ко-

1! њем, и са буљинама, видрама, и другим птицама и животиња ма. Тако је и стари лав „Тар зан“, који има 13 до 14 година (просечан живот лава је нешто преко 20 година) изгубло десно

ј око због повреде коју му је на% нео неко од посетилаца.

Против оваквог држања и по нашања појединаца предузимане су разне мере. Постављане су на разним местима табле са о-

~ поменама: „Не дражи животиње", „Не храни животиње", и

. многе сличне. Потом се прешло на уклањање крупнијег шљунка

_ О велаш МОЛУ ЕС ке културна. уст

и цигала са територије врта, како би се несавесним одузео „ар“ сенал“" за дражење животиња.

| Да би се сва ова питања срс“ дила и да би се ова наша научно-културна установа заштити“ ла од оних који је као такву не поштују, Народни одбор _Београда је недавно донео Одлуку о посећивању и реду у Зооло шком врту, којом се јасно од“ ређује шта се сме и може, а шта не сме и не може да се ради У Врту.

Ова Одлука заштићује _ како животиње и птице, тако и инвентар Врта, забрањује кретање ван стаза, улажење возили“ ма, уношење им увођење живо. тиња, храњење животиња, дра“» жење животиња и скидање у“ красног перја са птица. Исто је тако забрањено прљање и о

· • падака од јела и хартије

ж У Поводом Одлука Народног одбора 0 погећивању и реду у Зоолошком Ву) |

ћи бут по

анова =.

штећење зидова, ограда и ка"

веза, уклањање клупа и табли · са натписима као ин бацање 07 „ван корпи томе намењених.

За све опе који се буду оглушили, не само о основни рел; већ и о прописе ове одлуке, одређене су казне од 20 динара по 9.000 динара. Ове ће казне изрицати на лицу места органи Народне милиције и органи Народ» ног одбора града Београда, ко“ ји су за то одређени по пропи-

сима Одлуке о заштити кому“ налних објеката на подручју |

града Београда. Ове ће мере завести неопхо»

дан ред и правилан однос према животињама; птицама и инвентару у Зоолошком врту, а обрадоваће све оне који поштују ову научно-културну установу.

; ИААФ ИО 1ИАИАПААПИАЛААРАААНИНАНЕАИВААРРААИА

| "Напредовање и: бокса | у Беотраду |

| оследње боксерско првер "ство Београда, жоје је тра,

јало више од месец у +

дана, било је до сада масовније и најуспелије првеце нашег града у боксу. Од 12 б сера, колико је укупно У Честа, вал) у првенству, било је 38 до, четника, већином чланова поду. ка појединих боксерских секцу Кроз оштра предтакмичења. за ( нале се пласирало 16 боксера џ фу којима и знатан број сасј нопих имена као брана 'Паљић, „железничара“, прохић из „Бе града“, Бакић из „мМеталца“, Ра, ки из „Јединства“. појаву Ових нових талентованих боксера и Е! хов пласман У овако важном венству омогућила су повољна квр. лификациона такмичења из којиј су се у финалпе борбе могли да пласирају и почетници,. На тај на чин и млађим боксерима Беостра, да омогућено је учешће и на пр. венствима НР Србије и ФНРЈ. Сва београдска: друштва и њихова Ру. ководства правилно су схватиж важност овог првенства и залдож ли се да на такмичења изведу по

ШИ

дивним

пуно спремне боксере. О интере.

Нарочито код кавеза са мајмунима могу се видети

совању за ово првенство најбоље

чести случајеви убацивања разних предмета

РЂАВ ПРИМЕР РУКОВОДИОЦА

ремештена сам из Централве поликлинике здравствеЗ. не службе у Станицу за хитну помоћ, као стални ноћни службеник, да бих ту радила на пријему ноћних позива:за хитну . мнтервенцију како бих дању могла да негујем мало и болесно | те. Мој друг, наиме, ради дању! а ноћу, је крај' детета, | Када сам се, међутим, јавила на, дужност управнику Станице за, хитну помоћ, друту Алексићу, да, ме распореди за ноћно дежурство, , он ме је врло грубо дочекао: „Неј можете само ноћу да дежурате, како ви желите. Овде сам ја руководилац, јесте ли разумелит Ви имате да радите онако како ја на-, редим! Мени такав службеник не треба. Можете да идете!"

Објаснила сам друту Алексићу да ми је шеф персоналнот отсека Повереништва народног здравља рекао како ћу моћи да радим само ноћу, да бих дању неговала дете. Њему то објашњење није билб довољно па ми је још груоље подвикнуо: „Овде ја наређујем. Ко вам је рекао да ноћу радите идите код њега па служите!“

Поново је ствар расправио шеф персоналнот отсека. чак је и по. вереник наредио да могу вршити ноћну службу. Али када ме је, после следећет ноћног дежурства видео друг Алексић, бесно ми се унео у лице: „Шта, ви опет ноћу дежурате и поред моје забране и мог наређењаг Ко овде наређује2

Када сам му поново изнела об. јашњење које сам добила из повереништва народног здравља, он ми је рекао: „Овде ја наређујем! Нека се они горе мени обрате а ја ћу већ одговарити!,.“

Тако управник Станице за хилну помоћ Алексић не признаје наређење свога руководиоца, а поред тога према људима има жандармски стан, какав не. доликује људима који су данас на руководећем положају. У току свог службовања од две ноћи видела сам

_ да самим својим присуством Алек.сић изазива код свег особља некакво осећање страха.

– · Љубица Поповић службеник

“

"за одрасле“ и приликом посете

"понашају као самовољна и раз-

АНИНА

осле _ поновног уређења= Зоолошког врта, по 0о-=

||| слобођењу, он је отво-=

: рен са далеко озбиљни-= јом намећом, но што је раније =

имао. Престао је да буде мена-= жерија за забаву ин -

разоноду = доконих и" беспослених и намењен је науци и просвети, као и= културном уздизању, не самог наших грађана, већ и свих оних = који га посећују приликом до- = ласка У наш град, појединачно или колективно. ~

У томе се смислу Зоолошки; врт и развијао, ма да са доста: тешкоћа, нарочито првих година по ослобођењу. Данас се о: вој установи поклања пуна па жња и води се брига о његовом одржавању, уређењу и допуњавању, Свакодневна бројна посета грађана, сељака из унутрашњости и школске омладине свих узраста говори о томе да= постоји мн да се стално још ви-= ше развија потреба код наших = људи да употпуњавају и поткрепљују своје знање о природи и о животу птица и животи“ 2 ња. О томе говори и добар 12

озбиљан однос посетилаца пре: = ма свему у Зоолошком врту, — = како према инвентару, тако иг према птицама и животињама = које у њему живе. Ј Међутим, знатне неприлике р штете наносе Зоолошком _ врту поједини посетиоци који ову У станову сматрају „забавиштем =

Ин

ПНЕ ИВ

дозвољавају себи да се У њој

мажена деца, а често и као не одговорне штеточине.

Врло често се дешавало да су у кавезе медведа и лавова бацаце кутије од конзерви, ко-2= јима су животиње рањавале де- = сни, гризући их, _ Свакодневно = несавесни посетиоци убацују УЕ

'кавезе мајмуна најразноврсније =

ситнице: _ полупана _ огледала, = бритвице, жилете, комађе оде стаклених боца и игле, без 06-2 зира на то што сви ти предме- = ти могу да озледе ове животи“ ње, Овакав поступак не само= што је нечовечан према неразум = ној, изложеној животињи, веће је и расипнички, јер су мајму- = ни скули и има много тешкоћа око набавки. и

Ни мирни, црни амерички мед“ вед „Барибал“, који најрадије лежи у својој полуотвореној = пећини, није на миру од оних = који сматрају да је медвед ту= само зато да непрестано игра не мумла, по поруџбини.о Свако- = дневно чувари уклањају гомиле =

АВИВА

КАДА СУ КЛЕРЕТНИЦИ ЈУГОСЛАВИЈЕ ВЕОМА СКРОМНИ

ескромност је постала један од нераздвојних пратилаца следбеника Информбироа у тњи-

ховој клеветничкој кампањи против народа _

Југославије, њихове славне прошлости 'м поносне данашњице, У том незавидном и назадњачком послу поред осталих и орган Комунистичке партије Чехословачке „Руде право" бије у исту жицу. на његовим ступцима појавио се, Т овог месеца, чланак под насловом: „Совјетска победа и земље народне демократије/. Природно би било очекивати да ће се у чланку дати заиста правилна оцена велике победе над фашистичким завојевачима и истаћи — која је земља и колико помбгла Совјетски Савез у току Отаџбинског рата. „Руде право" о томе ништа не пише. Наравно да лист то не преБуткује безразложно.

После уобичајених хвалоспева посвећених Совјетском Савезу, од којих он у крајњој линији има веома мало или скоро ништа, аутор чланка прелази на клеветање и вулгарно вређање народа

: 5 чв

=> === === = бташегнној ===> ПА

. словачкој и које су биле совјетски ратни плен. , Ез

мене и истакне Југославија и њен, према њеним могућностима заиста огроман допринос победи над наци-фашизмом. 4

Али, ако није био поменут удео народно-демократских земаља у победи над хитлеровском нНемачком у чланку се на велико говори о помоћи коју је СССР указао Чехословачкој. „Совјетска влада је, у првим данима после ослобођења, — пише „Руде право", испоручила Чехословачкој велике количине сировина, без којих би чехословач_ ка привреда претрпела велике штете, и даровала :: Стаљинова предузећа и: многе друге фабрике, ко- = је су окупатори за време рата изградили у Мехо-. 3

| на тај начин, гарнирајући ординарним лажима о Југославији (где, узгред буди речено, окупатори 2 нису могли да изграде фабрике и предузећа, јер им то не би ни дозволили Титови партизани) у ког јој „капиталистички елементи све више расту и постају моћнији", „Руде право" мери аршином, у

ФНРЈ и њихбвог руководства — клевстање које овом случају крунама им даровима, љубав према директно штети како Совјетском Савезу тако и ан- земљи социјацизме = љубав која се ипак ке може тиимперијалистичком табору уопште. купити поклонима и хвалоспевима, већ јелипо до-

Ниједном речју у чланку није поменута помоћ казати у тешким данима када се „на муци познају

коју су земље народне демократије указале Совјетском Савезу за време великог Отаџбинског рата. Није то учињено из скромности, него само и је. лино вето што би у том случају морала да се по-

јунаци“. Такву љубав чехословачки информбирогци не покушавају ни да докажу. Они су у томе веома скромни. А та скромност има својих објентивних разлога.

__НЕОБОРИВИ“ АРГУМЕНТИ ГОСПОЋИНА ГРУБЕ-А

Грубер, аустриски министар спољних послова, говорио је 1 маја на неколико зборова у Корушкој. Том приликом, поред ; убичајених тирада о некаквим правима корушких Сло-

ЈУ првом реду нико у Југославији на такав начин не поставља захтев „о проширењу граница по сваку цену".

Међутим, упоређивањем двеју парола, тобожње

венаца, он ме алог изг и 6 ~

ен па је = су осталог из по а им ил Ре југословенске, која је, сто, само „мање империја-

ак арола „ Пе ЊЕ и недељива Корушка“ није — листичка“ него стварно шовиниститка и стварне апарола в : г УЉУ локупно ата « ; ;

изборна парола већ изражава жељу целокупног устриске (о „Слободној и _ недељивој Кору-

аустриског становништва. ми одбијамо тврдњу да је она фашистичког порекла".

Парола о „Слободној и недељивој Корушкој", У то нико поштен ни у Аустрији неће ни да посум. ња, несумњиво је империјалистичко - фашистичка. Њено порекло вуче корен не само из сенжерменске Аустрије, нето и од раније — од свих оних који су вековима настојали да гтерманизују и истребе словеначко становништво У Корушкој. А пта је Трећи Рајх чинио у тој такозваној „слободној и недељивој Корушкој“ није потребно објаштњавати ни г. Труберу. у

Ова добро позната истина не може се, међутим, заобићи приписивањем шовинистичких тенденција данашњих аустриских властодржаца новој с Југославији, како то покушава да учини аустриски министар спољних послова. Наиме, т. Трубер да би оправдао на неки начин даље угњетавање кору. тких Словенаца на једном од првомајских својих говора изјавио је и ово: „Мислимо да парола '„проширења граница Југославије по сваку пену" показује фашистичко = империјалистичку тенденпију много више нето наша парола која је створена у часу опасности-м- националних потреба",

шкој") г. Грубер признаје, и поред своје воље, да је ова последња, пошто је У директној супротности са жељама корушких Словенаца, заиста фашистичко - империјалистичка. Она није створена „у часу спасности и националних потреба" Аустрије, већ је резултат настојања бечке камариле да истреби словеначко становништво у Аустрији.

ЈЕЗУИТСКА ПОСЛА

Барију је 28 прошлог месеца одржана по-

мен миса поводом годишњице Мусолиније-

ве смрти. Овај испад фашиста изазвао је велико огорчење и демонстрације демократског становништва града. Поводом тога је надбискупска курија, да би стишала гнев маса, издала коминике у коме забрањује одржавање специјалних миса које извесна лица наручују. Али да би и вукови били сити, то јест фашисти задовољни, у комини. жеу се додаје да ће лица која желе да одрже помене мртвима то моћи_да учине-у оквиру редовних .миса. .

сведочи 12.000 гледалаца, који посетили десет такмичења и гле ли 86 борби.

Учесници овог првенства пок ли су велико пожртвовање, бор. беност, смелост, лепу технику, у. порпост и одлучност. Сваки мичар био је на висини свог за датка. прваци су побеђивали по четнике тек после тешких борби с минималном разликом у бодф вима, Током целог првенства ни један боксер пије био дисквали= фикован. Кад се узме у. обзир да је у боксу раније било врло много испада и неспротских поступа» ка, лака се може уочити тај боксерски спорт Београдл Мото натредовао у сваком погледу. Но себно треба истаћи примеран. рад боксерских _ секлија „Икаруса“, „Словена“, „Слоге“ м „тединства" са Карабурме које су упорним радом поститле одличне резултате д извеле на првенство велики број (боксера. Мсто тако за похваљу је боксерска екипа „Милиционара", која је за финале дала девет бод, сера им освојила пет првих места,

Последње првенство има велики значај за даљи развој боксерској реограду. Далас, У два“ ној секцији и једном кду“ бу рали 580 боксера. Овај број је велики у поређењу са рани у овом спорту, али још у“ могућности

ак

спорта У

десет је; .

стањем

век пе показује све

на Том пољу. Од друштава „Ми“ липиснар“ има пајвише боксера 50, „Славија“ 42, земупско „једине

ство, 42 и тако даље, У Савезној боксерској лиги такмиче лициснар“ ми „Раднички“ из трада а у српској лиги земунг „јединство“,

Једна од великих сметњи за раз вој боксерског спорта Београд недостатав доброг трснепског ка лра, већ је данас У београдским гаде 22

се њ!

отклоњена., друштвима трепера

Први пут У овој години добијени су значајни резултати из рада 6 подмлатком. Велики број младих такмичара на првенству и њихов успех свакако показују пут ко наша друштва треба ла иду у масовљењу и подизању квалитет нашет бокса,

Београдском боксерском недостају сале за зимски т и такмичења. Једва половина ЈЕ броја секција које раде у Беота ду има просторије за тренинт, Ко је углавном не задовољавају ИФ требе. Свакако треба што пре пре“ дузети мере да Београд добије бар једну већу репрезентативну Ф2лУ за: боксерске приредбе, а сем тога. омогућити свим секцијама тренинт у затвореном простору. Ово је је“ дан од важних услова за ЛаЉИ, развој бокса -у Београду.

камења које појединци набанају Еилат наовамо

ши 4 ан вади ва И љето

Станице за хитну помоћ

——_____________----- вани

= паду и рани стрелом 6

___ « мивотигаду ссев'т),—

ктвидиси

лавни град совјетске Грузије, древни Тбилиси, је у току сво-

је петнаествековне историје два |

десет и девет пута разаран и " даљен. па ипак, исто онако као што је то случај и са Београдом, ни страховита рушења, ни непријатељски бес, ни+ су могли да униште овај град који је, упркос свему, непрестано растао и развијао се. | За последњих тридесет година, под совјетском влашћу Тбилиси је потпуно изменио лик, Човек би рекао да је то нов град. Тамо где су се раније налазиле хривудаве улице и тескобни тртови — простиру се сада нове широке улице и тргови уоквирени велижим вишеспратним зградама. За девет последњих содина у традску економију је уложено 572 милиона рубаља. У току ове године подићи ће се 40 великих станбених зграда. по плану изпрадње до 1955 године, Тбилиси ће сваке године добијати нових сто хиљада квадратних метара станбене површине. Тбилиси је град који се готово туби у шумама и зеленилу. Градски паркови и градски зелени појас заузимају поврптину од 1000 хектара. тбилисци СУЉ само за постедње три године засади-

ли преко пола милиона стабала зимзеленог и листопаднот дрвећа.

Грађани Тбилисиа не мисле да се зауставе на овоме, У северозападном де лу Тбилисиа, где се налази студентски град, уређује се сада нови парк чија површина износи 120 хектара. У њему ће се изградити читав комплекс фискултурних објеката — велики базен за пливање и стадион за 25—90.000 тледалаца, друти по величини у граду. 300-

лошки врт ће такође бити преуређен |

и проширен, тако да ће се кроз некодико година 'простирати на преко 60 хектара земљишта. и

Грађани 'Тбилисиа у последње време често слушају подземну тутњаву. То експлодирају мине на градилишту отромне водојаже чија ће. површина износити 12 квадратних километара. У њу ће се сливати вода из планинске реке Мори, притоке реке Кури која протиче кроз Тбилиси. Вода овот језера ће служити за наводњавање земљишта; овај огромни водени резервоар ће умногоме изменити им побољшати климатске услове у граду и околини.

Тбилиси је трад школа и омладине која вредно ради на свом струмном

оспособљавању и културном уздизању. У 106 основних и средњих школа учи око 100.000 младиж прађана Тбилисија. Поред тота у Тбилисију се налази десет високих школа — држави унивејрзитет „Стаљин“, затим пољопривредни, медицински, ветеринарски и други институти. У граду се наљазе и многобројне здравствене институције у којима је запослено преко 5.000 лекара. позаришта "Тбилисиа имају велики углед у СССР. Тбилиси има укупно десет позоришта од којих пре свега треба истаћи позориште Опере и балета „Палимшвили“ м драмско позориште „Руставели“. У улици Плеханова, једној од најлетших у граду, ускоро ће се приступити изпрадњи нове зграде за драмско позориште. Једна од најлепших зтрада у“ траду је ново дечје позорилште чија ће изградња у најскорије време бити завршена. х

Реконструкција и изградња Тбилисиа брзо напредује. Осамдесет процената градских улица чија дужина износи 365 километара, асфалтирано је и поплочано. Пројектује се изградња зграда за Академију наука и неколико десетина научно-испитивачких институција. Архитекти Тбилисма раде сада на генералном плану изградње града за идућих двадесет година. Понос совјетека Грузије, Тбилиси, брзо се развија у из тодиме у годину постаје све лепши и уређенији. г