20. oktobar
%
ако је већ крајем 1948 године, друге планске голи“ не извртено 66,8 од сто
у од укупне — производње предвиђене Петогодишњим планом, ипак произвођачке снаге У нашој земљи јози не. обезбеђују довољну количину · производа, ипак су потребе још увек далеко веће од наших садашњих могућности, Таква иревага потреба над могућностима у нашој земљи јавља се као последица наглог повећања потрошача насталог инлустријализацијом земље, а затим м као последица повећања куповне моћи радног нарола и нових, већих потреба које, с ебзиром на измењени економски положај, радни народ у нашој земљи осећа. Међутим, ни У условима изграђеног сомијализма као пове фазе комувизма, није могуће задовољанати све људске потребе — па је то утолико мање могуће у току изградње сопијализма, тојест У периоду у коме се данас налази наша земља. У својој књизи „Држава и револупија" Лењин је писао: „...не падајући у утопију, не сме се мислити да ће се, свргнувши капитализам, људи олмах научити ла раде за друштво без. икаквих правних норми... У условима социјализма неопходна је најстрожија контрола од стране лруштва над мером рала и мером потрошње сваког члана друштва".
Зашто наша Партија и Влада стоје на становишту да систем карата треба очувати Ево шта каже друг Килрич у свом извештају. на 11 Пленуму ПК. Југославије: „Тачкице и карте у прелазном периоду ол капитализма ка социјализму код нас у ФНРЈ јелновремено су и израз ограничавања и потискивања капиталистичких елемената, спречавања ла се они користе на рачун ралничке класе и радног нарола. Оне су, пре свега, израз апсолутно — привилегисаног положаја радничке класе и радног напола уопште..."
О нашем _силблевању ланас, могло би се рећи углавном слелдеће: оно је још увек незаловољавајуће, али је чињенима да је из голине у годину све веће и боље м ла оно што пооизволимо и имамо делимо правелно. Поглеламо ли ниформбироовску штампу наићи ћемо на сто-
тине чланака написаних са ниљем ла нас демопалишу, да одрекну могућност победе социјализма У нашој земљи, чланака који клеветнички _ карактеришу нашу економику као капиталистичку, тде се на догматски начин покушата, без икаквог ослонца на нашу друштвену
стварност, позивајући се на излагање Маркса, Енгелса, Лењи-
(Наставак са прве стране)
електричних певи и другог материјала, Овгкав случаћ имамо и код грађевинског предузећа Народног одбора Шестог рејона, Овакав | начин, располагања материјалом који је под строгом '· планском расподелом и контролом доводи свакако до штетних последица по извртење планских задатака, Исто та ко кад се овај материјал издаће на овај начин може да оде у руке разним шпекулантима. Разне појаве штеточииства и крађе у трговинским предјузећима _ доводе до нарушавања робног фонда, Ово се дешава, на разне начине. Понегде продавци _ закидају од. потрошача приликом мерења робе, и тај ви шак робе ови крадљивци о стављају себи, Директна крађа робе обезбеђеног _ снаблевања такође се лешава у неким трговинским · предузећима и наравно _изавива мањкове _ Ове појаве · вду свакако на штету наших робних фондова, а у крањој „линији и на штету снабдевања ваших трулбеника, Борба про.тив ових штеточина и крадљи“ вапа није задатак само народних власти, већ и свих потрошача. Као што се види, постоје раз ни облици расипања, нарушавања и развлачења наших робних и платних фондова по рејонским привредним предузећима. Алдминистративно-оперативг на руководства, руководства предузећа и радионица, партиске и синдикалне оргенизације · дужне су да настоје да се о-' . безбеди трави ла, примена свих | прописа који регулишу · функционисање нашег платизг · фонда. Исто теко, мора се поред борбе за чување платних фондова повести оштра борба за штедњу; која не треба да · има жампањски карактер, већ да буде свакодневни задатак радног колектива, и синдикалне оргавизациче у предузећима.
на, Стаљина, да негира диктатуру радног народа у нашој земљи, да докаже нензбежност стихијности У развитку наше привреде. Дошло се до таквог апсурда да нам баш СКП(б) Упућују такве деморализаторске оптужбе, какве су њима пре де сетину година упућивали троцкисти и друге контрареволуционарне струје, г
У т. зв. листу „За социјалистичку Југославију“ који се издаје у Москви у чланку „До чега је довела радничку класу Југославије Титова излаја" пише: „На једном већању Пленума ПК титовци су донели одлуку да наступају против радничке наднице. Обарање наднице врши се под паролом да треба уравнотежити куповни фонд са робним фонлом. Упрлвама предузећа излато је наређење да започну са снижењем наднима... Загребачки лист „Вјесник" иде чак дотле да тврди да је у појединим предузећима платни фонд за 30 од сто већи него што допуштају урелбени прописи, У целој земљи се воши попис машина и галних места, на основу овога биће повећане ралне нопме, према томе ће бити одобрен план радне снаге и олговарајући плат ни фонд, те спровођење нове т.ав. рационализације _ титовци хоће да примопају раднике да се више напрежу, Ралничима се отежава напуштање посла разним параграфима — самовољно напуштање посла се кажњава". Шта излази из оваквог писања 2 Излази ла, пошто се у нашој при вреди хоће да развије и учврсти радна дисциплина, висока продуктивност рада, ттедња сировина, пуно коришћење капапитета, уравнотежење куповних и робних фондова, сузбијање флуктуације ралне снаге — из свега тога излази, дакле, да се у Југославији не изграђује соци-
–.
јализам, да Југославија иде у табор империјализма. Ако би напротив наш ЦК говорио „радници, самовољно – напуштајте посао, снижавајте норме, снижавајте продуктивност рада, не вршимо пописе па ни коришћење постојећих капацитета, не бринимо се за организацију наднице и вредност новца, запуштајмо такмичење, не напрежимо се,
негујмо анархију куповних фон-_
дова — у таквом случају бисмо значи могли да очекујемо да московски лист „За социјалистичку Југославију“ објави да изграђујемо социјализам. Да су совјетски народи слушали такве критичаре и саветодавце (а и они су имали такве „саветодавце“) опи данас не би имали индустрију какву имају, они се не би никад извукли из-јарма капитализма. Међутим, они су такве саветодавце слали у Сибир У тамнице, на стрелишта. Друг Стаљин је, на пример, у своме говору на саветовању руководилаца индустрије говорио следеће: „Не заборавите да и ми сада иступамо са олпеђеним захтевима према ралнику, захтевамо од њега радну дисциплину, интемзиван ал, такмичење, уларништво, Дакле, ликвидирати флуктуацију радне снаге, уништити изједначење, правилно ор ганизовати надницу, побољшати животне услове радника — то је задатак“ (Питања лењинизма. стр. 342). Из свега излази: да када је реч о Југославији постоји посебна истина, посебна логика — уопште посебан критеријум. Ето до каквог 'апсурда иде коминформовска кампања, ето такве „принпипијелне ствари" штампају се у Москви, а преносе их радио станице земаља народне демократије. Та кампања рачуна на страх, малодушност и уотште на најниже човекове пагоне.
Укитање катата У Пољекећ ловело је де петоттања снабдевања трулбенмка
Узмимо сада податке из земаља народне демократије. На примећ, Пољска која је тако бучно
објавила укидање карата. у чијој су читаоници .у Београду истакнути тако смели подаци.
Ла ли је укилање карата за снаб левање било нужла или не у то ми не можемо да улазцмо, али ла је праћено“ ниском куповном снагом радних напола; ла је изазвало нове тејикоће у снаблевању и ногоршавање животних услова трулдбесника Пољске, види се из следећих података: кад се узме у сбзир пиво производње намирница и ниндустриских производа у току ове године, затим повећање. потрошње као последица повећања плата и садашњи апарат за дистрибуцију у коме приватни сектор са јаким шпекулантским елементима држи 84-од сто промета на мало — онда се намеће закључак да је одлука о ликвидацији рационисаног снабдевања донесена прерано. У државном плану за 1949 голину прелвиђено је да се у целој Пољској произведе 98 хиљада тона свињске масти (од чега на индивидуална сељачка газдинства отпала 95.000 тона). Ако се узме У обзир још и 28.000 тона масти колико је предвиђено да се увезе, затим додају планиране количине: уља
и маргарина —— Пољска ће У 1949 години располагати са 177.969 тона масноће, што на
сваког становника значи да ће доћи 0,618 кгр месечно. Кад, би претпоставили идеално функционисање дистрибутивног апарата отсуство ма каквих шпекулантских елемената (међутим, више од четири петине трговина на мало је У рукама приватника) па би ипак било тешко обезбедити сваком становнику његових 600 грама масноће. Отуда, иако је укинула карте за снабдевање, услед веома тешке ситуације која је настала у снабдевању нарочито масноћама, пољска влада је
· текстилом.
_ мента
почела да се враћа на снабдевање масноћама на карте и досада је излала 255.000 бонова
(раније је било око 7 милиона,
становника на обезбеђеном снаб девању). Слична ситуација је са млеком, __лесом, _сапуном и Државни ни за дружни _ сектор, _ који _ води борбу за побољшање снабдевања атироких народних слојева производима доброг квалитета уз повољне цене, стварно заврштава своју делатност оног мокада из својих великих маганина испоручи робу приватним трговцима.
После | јануара 1949 године, од ступања на снагу уредбе о повишици плата — кад се укљу че уз плату сви додаци и „еквиваленти у готовом (без пороличних долатака и прековременог рада) пулар у Пољској добија дневницу ол 676 злоти (96 динара) или 16.800 злоти месечно (2.400 динара). После повитипа од првог јануара 1949 године сатнина најбоље плаћеног радника, радника из 12 категорије, са свима додацима износи 90 злоти (непуних 13 динара)
Овом уредбом плата се ловећала нешто више од једне трећине. Међутим, за хлеб се мора ла плаћа, после укидања карата, 11 пута већапена, за месо и масноћу 20 ло 30 пута, за шећер десет пута. Радник прве категорије добије месечно 905 злоти као „еквивалент у тотовом“ —
уместо карте за месо, масноћу; бутер, _ млеко. А за тај еквивалент У готовом“ | 905 злоти месечно — он може да купи тен кгр. бутера. У периоду рационисаног снабдевања трулбеник је добијао материјал за одећу, платно за веш, пошто му је олузета карта добио је месечни еквивалент у висини од 600 злоти, за који може да купи 1 метар памучног платна или јелан пар бољих чарапа..
М поред развијене нипуствмје снаб-_ девање у Чехослевачког. м Мгђавско! ме залевољава — ·
У Чехословачкој, на пример, претседник владе Запотоцки износи податке о платама радника из којих излази да 49 од сто радника у Чехословачкој има месечну плату испод 3.000 динара, а у томе 7 од сто радника има месечно шлату до 750 динара (има ли у нашој земљи, која наводио не гради сопијализам, данас уотнте тако мало плаћеног радника).
Тако изгледа снабдевање у Че.
хословачкој, која је и пре рата имала развијену индустрију, а на чијој територији за време рата Немци не само да нису пору“
шили постојеће. фабрике, већ су“
изграђивали нове, с обзиром да је читаво време рата Чехосло-
вачка била мирно подручје те,
повећала у време рата „капацитет чехословачке индустрије за око 40 од сто. к,
По картама за намирнице радник добије месечно у Чехословачкој -1,500 килограма меса, 160
гр. масти и 430 гр маргарина, 1,500 шећера, 13 кгр хлеба. Месечно следовање намирница за раднике изражено у калоријама износи 63.450 калорија, а за врло тешког радника 66.270 калорија. У резолуцији ЦК Партије труд беника Мађарске поводом усвајања Петоголишњег плана као крупан“ задатак који тек треба решавати, постављено је: „Ликвидираћемо незапосленост. Радничку класу неће више угрожавати страх од незапослености“.
У Мађарској нема гарантова..
ног снабдевања изузев за хлеб и масноће; Месечна плата радни ка креће се од 350 до 600 форинти (од 1,400 ло 2.400 дина-
ра) а месечна плата службеника.
од 400 до 600 форинти (1.600 до 2.400 динара). При томе треба подвући да се 90 од сто промета на мало налази у рукама при ватника. Један метар штофа ко-
ита од 100 до 200 форинти (од
400 ло 800 динара), а пар ципела од 800' динара па навише. Иначе, мађарски економисти имају погодан аршин за мерење живот ног стандарда. На име, РадиоБудимпешта објавио је да пе-
) снабдевању код нас ну неим земљама народне демократи
де да жи-
кројачи ТВР. штански крој јер су при
вотни стандард расте
'метили код узимања мере за о
Адело да су се људи угојили. ко овакав критеријум није приннипијелан — бар је оритиналан. · Правилна политика КПЈ омогућила |е
побољшано снабдевање наших
Да видимо како стоји са снаб девањем код нас. Говорићемо углавном о снабдевању _ Београда. Количине гарантованог снабдевања за неке артикле исхране у 1949 години су повећане. Шећер је повећан на карте Р-1, Р-2 и Р-3 месечно за. 200 грама, а на Д-2 и Д'З по 400 грама месечно, на Д-1 150 грама.
Количине хлеба повећане су свим категоријама за 50 гр. днев но. У 1948 години гарантовано снабдевање код неких артикала исхране било је испуњено 100 од сто, док је у снабдевању месом и масноћама само у неким месецима подбачена предвиђена количина и то у јуну 1948 године издато је свега 65 од сто масноће, а у јулу 53 од сто, код меса у августу 1948 голине 59,5 од сто. Међутим, у 1949 години у првих пет месеци и масноће су реализоване са 100 од сто — а у задња два месеца — потпуно су остварене предвиђене количине свих намирница које се деле преко карата. Но, поред оних количина које су дељене преко карата издате су и знатне количине намирница кроз друге 0облике дистрибуције, а по нижим ценама.
Од октобра 1948 године, тојест од ступања на снагу Уредбе Савезне владе о радничкослужбеничким ресторанима, сви радници и намештеници са породицама, који се хране у ресторанима — добијају висину слеловања радника Р-1 категорије, без обзира којој категорији иначе припадају. На име допуне следовања Р-1 за сва лица која се хране у радничко-службеничким ресторанима, појачана је калорична вредност дневних оброка у друштвеној исхрани по сваком абоненту у задња три месеца 1948 године за 478 калорија дневно, а у првих пет месеци 1949 године за 500 калорија дневно. "Сада: се у радничкослужбеничким ресторанима у Бе-' ограду храни укупно 70.518 лица. Преко подружница, кроз допунско снабдевање на К-карте и допунско снабдевање преко мензи и ресторана, обезбеђивањем доручка у млекарама — кроз све те облике даване су знатне количине намирница по нижим ценама. У току 1948 године, на пример, издато је разних месна тих производа: вирус-меса, Кобасичарских производа; чварака, изнутрица све то преко синдикалних подружница — му а купно 2,056.400 килограма, а за првих пет месеци 1949 године истих тих производа издато је 1,1857.00 килограма. Сем тога, излавана је по нижим ценама без купона — и риба, заклана и жива живина, смрзнута и свежа јаја и сл.
У 1948 ло конца године основано је 69 економија са 5.861 хектар земље. У 1949 голини до јуна месеца има укупно 91 радничко-службеничка _ економија. Кроз 91 радничко-службеничку економију биће обухваћено лопунским _ снабдевањем 102.700 радника и службеника. Са тих радничко-службеничких _ економија предвиђено је-ла се у 1949 години лобије 9.000 тона кукуруза, 6.500 тона крмног биља и 10.500 тона поврћа. План сточарства за те економије предвиђа 5.250 комада свиња, 256 комада крава, 12.500 комада живине и 310 комада оваца.
Већ првих месеци 1949 године радници 443 предузећа која имају своје економије, добили су као допунско снабдевање знатне количине масти и меса. На пример; са економије Прецизне механике добијено је 21.126 килограма свињског меса; затим су преко своје службе снабдевања добили око 2.000 кгр. свињских кобасица, 580 кгр. кекса, 6.534
-кгр изнутрина, 800. кгр ораха и
друго. Радници Војне одеће добили су са своје економије 3.177 кгр масноће, радници текстилног предузећа „Стаљинград“ добили су, поред осталог, и 1.342 кгр свињског меса, радници предузећа _ „Пролетер“ 3.348 кгр; сланине и 1.750 кгр меса итд. Итл. Од укупног планираног броја свиња.у 1949 години на радничким економијама, 4.000 комада свиња биће до зиме у тову. Просечна тежина утовљене свиње треба да износи 150 кгр те према овоме сваком раднику и службенику, који има право на коришћење тих економија, доћи ће просечно 5.800 гра ма свињског меса и масноће. Месо и маст ће проречно коштати засада 80 динара килограм.
Поред редовног снабдевања — за раднике ударнике постоји посебно обезбеђено снабдева-
|
Људи
ње. У Београду је у 1948 години било просечно 4.480 радника са ударничким картама, а у 1949 години до маја месеца, просечно око 5.000 радника. |
На ударничке карте додељивано је, по нижим ценама, поред редовног снабдевања.сваком ударнику још по: 1 кгр шећера месечно, 0,750 кгр масти, Ја кгр меса и 1 кгр брашна. Значи, да радник — ударник из категорије Р-! у Југославији укупно месечно добија 21 кгр 700 гр. хлеба (према. 13 килограма на пример у Чешкој), 1.950 кгр шећера (према 1.500 У Четикој), 4.500 кгр меса (према. 1,500 У Чешкој) или укупно 89.900 калорија према 66.275 калорија колико добија најежи радник У Чешкој кроз обезбеђено снабдевање. Просечан радник, који није ударник, а који се храни у мензи кроз обезбеђено и допунско снабдевање, добио је на пример, у априлу 1949 године исхрану по нижим ценама у вредности од 88.860 калорија,
#
Довоз воћа и поврћа у Беотрад с" упоређен по годинама лаје следећу слику: на једног становника у 1946 години долазило је 122 кгр поврћа и. 105 «гр воћа (урачунавши и бостан), у 1947 години 143 кгр поврћа и 91 кгр воћа (и -бостан), у 1948 години 194 кгр по врћа и 66 кгр воћа. За 1949 годину планом је предвиђено да се довезе толико поврћа. ла на јелног становника дође 277 кгр поврћа и 110 кгр воћа,
Код поврћа видимо сталан
пораст из године у годину, док_
се код воћа јавља оОпалање у 1947 у 1948 години, према 1946, а узрок је слегб род воћа у тим годинама, а делом и због тешкоћа и слабости у откупу, У погледу“ снаблевања града поврћем у 1949 години имамо знетно повољзије услове него. ранијих година, јер имамо ве лику градску економију у Пан чевачком Риту, одакле треба Београл ла добије укупно 3.000 вагона, док је отуда ловежено у 1948 години света 834 вагона. Предност постојања економије у Панчевачком Риту састоји се у томе што је она у непосредној околини Београда те је тиме олакшан дловоз и могућност интервенције на тржишту како у погледу количине, тако п У погледу _ пена које су за 50% ниже од цена поврћа које се лобија из откупа од приветног произвођача, =
У 1949 години повећан је у упоређењу са 1948 годином број тачкица за индустриску робу за годину дана и то код категорије Р-! број тачкипа у 1949 години је повећан за 31,3%, код Р-2 за 285%, код Г за 33%, код Д-1 за 38%. код Д-2 за 375%, Ударник сала лобија, поред редовне карте, још 90 тачкица значи _ уколико стеда у категорију Р.1 добије 300 тачкипа годишње, а уколи“ Ко спала у категорију Р-2 добија 270 тачкипа.
Често се чују примелбе ла те мало течкица. Јасно је ла их је, с обзиром на наше захтеве и куповне _ могућности, мало. Али, вратимо се опет у прошлост — пре рата, Данас радник може да купи на тачкипе за јед ву годину; репимо: одело, пипеле, јорган, радни комбинезон и друге ситне ствари (чарапе, марамице, гаће и кошуље). Или, зимски капут место одела, илт више; кошуља _ уместо јоргана ита. Зимски капут, одело, пипеле, јорган, кошуље — да ли је могао да купи пре рата у истој голини човек са нормалним _ предратним — прихолима. Свеко од нас је носио зимски
капут нагмање #—5 година, а.
за то време направио је највише 2—3 пара одела, иако су радње биле пуне штофова и текстила уопште и то без реда, И то по ниским ценама — а земљи се није изграђивала ин“ длустрија, нису се отварали рулниши, — инвестиције су се вртшиле у неупоредиво мањем оби му него данас. Ако просечни становник индустриски развијене земље, па нека, је она и ка пителистичка, купи годишње толико, па чек и мање робе, него наш радник, _ рудар; ударник, стручњак — онда је то већ необортв доказ дубоких промена које су се извршиле у нашој економици, у нашем друштву,
плата потиеераврелагрити рит ИРаа у односу према раду # радном човеку.
Може се рећи за слободну продају да по асортиману јоц | ни близу не задовољава. Низ ар. тикала широке потрошње које смо доскоро имали у продаји -. јер су трајале залихе још ра. није увежене робе — сада нема, Нема зато што такве ствари са. да не увозимо, а производњу у земљи, иако је то могуће, Јоцр у нисмо организовали. Јасно је да _ данашња Југославија не настав. ља и неће наставити политику увоза старе Југославије, која је увозила игле шпенадле, конац, четкице за зубе, дугмад, чешљеве и још стотине и стотине та. квих артикала. _
Ударништво је истовремено и пут за најнепосредније побољшшање личног благостања. У натој привреди ралник који хоће да живи боље може то да постигне. Потребно је само да да виде од себе, ла савлада посао, да пребаци норму, да постане
ударник. Он тиме повећава про _
изводњу уопште и своје животне услове посебно. Месно синдикално веће правило је анкету тита лобије уларник више од о бичног радника за голину дана и дошло се до следећих података: за годину лана уларник Веља Петровић из „20 сктобра" зарали 78.000 динара. Светозар Савић, који ради у истом предузећу има исте квалификације, ради на истом послу и истих је година а није ударник, заради годишње 53.720 динара, што значи да ударник Веља Петровић зарали годишње 24.270 динара више, и поред тога добије уз редовно слеловање и слелеће намирнипе: 12 кгр шећера, 10 кгр масноће, 12 кгр белог брашна, 18 кгр меса и укупно лобија 270 јелинипа за текстил и обућу. Веља Петровић оствари бруто месечну плату од 6,500 динара, а Светозар Савић бруто 4.470. динаћа.
Металап Милан Ракић, прецизни механичар, кло “лорник за раћује месечно 6.200 линара и лобија допунско следовање, док Дутан _Угљешевићо са истим квалификацијама на истом послу а није ударник, заради месечно 4.000 динара, односно за годину дана 30.000 динара 'мање од ударника Ракића. — Грађевински радник Антон Мађар. ударник, заради месечно 8.500. лок ње тов друг Душан Танасковић, са истим квалификацијтлма и на | стом послу заради 6.500 динара,
. ж
Јасно ла би наши трулбенит требало ла се хране џи олеват
још много боље, зли данас 'а свима јтно да ралничка класа пи трулбеници уопште у Југо.
славизи имгју пред собом пер. спективу све бољег, имућичтег и културнијег живота у сво:о домовини која грали сопијализам. Међутим када говоримо | о перспективи, наротито о са ДЕШЊИМ условима живота и те. пжоћама које имамо, о несташипт коју још увек осећамо неопходно је ла се чешће сез тимо и непосредне протилости | предратних услова живота | радничке класе у Југославији, Колико је крупан _ успех већ сама чињеница ла су наши рад= ници заборавили на незапосле> ност. ла код њих не постоји ВИ ше страх и несигурност — пред сутрашњипом — и то у време кала се пред раднике капита“ листичких земаља све више По диже авет незапослености. Жада чак и Мађарска — земља народне лемократије поставља залатак да кроз први Петогодишњи план, ком је вих лама усвојила, ликвидира незапосленост _ Данашње _—Ттешткоће и релативну — оскудицу ми не бранимо и нећемо бранити У име оскулипе) већ у име 1 градње наше индустриге, у ме реконструкпије натпег села, У име електрификапије наше вемље у име повећања одбранбе не снаге наше домовине — ШТО ће нам све у релативно КРратком времену _ послужити КО снажна база за нова, још КРУТ нија _ постигнућа у ПОдИЗЊУ животног стандарда трудбеника сопијалистичке __ Југославие. Сметње које нам са свих 6108 на прве, неће нас са тога 1; та скренути, јер ми смо већ научили да кроз борбу кује побелу. Ипак су све те сметње које нам чине и са десна 1 са лева „штатићи који не могу зауставе точак исторте" то). Ми се учимо упо хтн | непоколебљивости пред тешко; ћама, ми прпимо снаге Да излржимо бат на примеру . шевичке _ партије и совјетско, народа — нако је данас жалост руководство __ Боље вичке партије то које хоће Де нас леморалише пред тешкоћа ма, као што су некада с" ске народе покушавали да -. морглишу _ други, 8 то скоро на истој платформи,
ОВИЋ _ ЗАГА ЈОВАН “југ
(из реферата одржаног 1849 год. на пленуму Месног дикалног већа Београде) „)
А оваа
праваца