20. oktobar
Нивеће дело
Отона упанчича
Отон Жупанчић, песник животом. Умро
велики талентом и делом. је до краја доследан У
својој сраслости са најдубљим бићем и тежњама нарола чији је сваки покрет, његовог доба, на„тао у њему и његовом стварању отраза. Умро је после дугих годипа плодоносног рада, _ ПОШТО је оселио сав болни пркос лародлеог трпљења, нарастање тог „тркосе, пробијање коре прекривеће крвљу и жабохречином, у“ мро је пошто је осетио сву срећу нестутаног развитка нарола, освајања свега онога што је изгледало далеко, само јекој вери лостижио. Умро је Отон Жупантић у часу кад је његов пеонич ки израз дошао до највећег размаха, до силног, неспутаног радвитка, у часу када је стварност отравзила истину његових, прво замагљених у тражењу па омда све јаснијих, све одређенијих, песничких снова.
Перо које је Отон Жупанчић моковао у мач за одбрану словеначке _ националне и културне самасталности, против бечке екс панзије, за братство Јужних Сло вена, то перо је најмање стварало између Првог ни Другог светеког рата, занемело у разо-
чарању великог ишчекивања, Заљ
немело тивном песника правдју знао је О шкује, ла
у речитом проте "ту
и: демонстраствараоца и ји вили и осећа неавог доба. И тада оф Жупанчић да ослу чује бујање подземних реха, животних снага нарола, да се „хвата за родну 3емљу и црпе из ње снагу као Антеј“. Куј ме, живљење куј! Че сем кремен, се разискрим че јекло, бом пел,
че стекло — нај се здробим. Певао је покричавим, онажетим стиховима, _ уобличеним _ ботат-=
ством једног језика у сталном кретању, никад завршеном ра штћењу и неусиљеном налаг:.љу увек нових параза и обрта. ЈЛинија његовог песничког развитка показује сташан устон чак и у побуни „словенатке . модерне против бирократске крутости | песеиттву каша би један мањи таленат и мање нородни песник лаке изпудио бусољу у индивидуатисату, у лирским песмама протканим _ револуционарним романтизмом, у стиховима за најмлађе, успон који налази конач но оформљење у реалистично поезтји чврсто прирастој за родно тле која је умела дивно да олрази борбе нарожа ва слободу, славу његове победе и поглеље у Сутућпост ведрих и јасвих хоризоната.
Олон Жеупатчић, који није осећао пупу жељу м тежњу ва стварањем у оморини тешке атмосфере између два рата, осећар је ве само нагонску потребу већ п дужност да из опткољепе. и гажене ЈЛеубљане, крвљу
пи прогањате, _ већ стар, болестан м слабо оболти борке који су устајалт на «сво стрене, који су је васкрсавали својим животом и смрћу. Осе-
· Ћао је ту дужност и потребу;
Веш, поет, свој лолте
Нимиш већ беседа.
Чуо се његов глас из опкољене Љубљане. Чули су та бор пи, неустрашиви осветитит. ГРозивала је његова песма нове боре, партиване да одуже свој дуг за слобошу:
Плани чез Саво, плавај чез - 77 7 Драво, "зоб за 2об-ин тлаво за главо!
Стаховима поздравио је народни песњик њихов улазак У Љубљану. Стиховима 'у којима је камктаљо сво његово биће у радости остварења АП ЊИХ. нада и снова. Пресудном обе» лом није се оавршила његова борба, черазлучива од борбе нарока са којом је расла. Грајала је» -саме његове смрти за 00-
| лове, оваца
листичке домовине, за изградњу повог, социјалистичког човека, пије престала на самом прагу омрти када је устао у одОраву
истине, у одбрану онога чијим је стварањем прожето – његово
дело:
„Кај хоче хрушч ин трушч крог | нас»
Петлетка наша тече,
Ми кар пустимо чашу час!
Петлетка наша теме,
Вес наш одговор, вес доказ:
Петлетка наша тече,“
У тим последњим стиховима огледа се сво спокојство једтог осведоченог уверења у – истинитост правилног пута. – Опокој-
ство са којим, са врхунца _ свог седамдесетогодишњег живота,
башно поглед на садашњост будућност свога нарола, са којом му је добацио последњи позлрав — заветне реми.
На правац његове руке – пружене ка будућности, на правац ка којему је указивао цео његов ток живота и дела могли би се, кроз векове, односити | стихови које је посветио једном другом великом песнику: у
, %
„Тјо бомо нашли пот“., Пред, сто јо лете
је тевец, видец велики, загледал; 0, да би хотел данес нам запети! Па ни му треба: все нам је поведал. Јер он је нашао свој пут како
· би сваки човек требао ла га на-
ђе: у служби овога народа, Зато је његов живот и заокружен, целовито потпун. ИМ назив народног песника кжји је Ототу Жуупанчићу допелио Презттиум Народне скупштине 'Нарошне Ре публике Словешије шиката не би могао бити с већим правом до дељен. То је само признање стварне и непобитне истине јел нота живота.
У
| мо аоће
СТРАНА 3
нар лиште
петог рејона
у ошумљавање пространог земљишта на падинама. Звездаре претставља, свакако, једну од најве“
ћих обавеза Народног фронта Нетог рејона и биће велики добровољни допринос чланова Фронта у уређивању нашег града и стварању .његових зе лених површина, Јелно од нај. лепших и истакнутих места
нашег града било је до сала
без зеленила, без шума, у ко јима би грађани нашли одмора, освежења, правили излете и проводили своје слободно време, '
Пошумљавање Звездаре вршено је и прошле године, а настављено је у априлу ове полине, Кроз неколико година израшће из малих и скоро не: вилљивих садница велика шу ма, једно од најпривлачнијих места Београда, Пладови садашњет рада, су далеко, за из" растање туме су потребне го“ дине, али ће резултати ипак једнога дана. доћи,
Овогодишњи радови почели су још атрила месеца, Тесна повезаност управе радилишта састављене од чланова Фронта. с управом Звездаре, добра. орљ ганизација рада и благовремево мочавање грешака и про Олема, обезбедили су досада" шње резултате. Скоро свако дневни масован излазак чланова Фронта, ставио је пред организаторе овог градилишта многе проблеме, који су доса“ ла успешно решавани, На, Звездару је до сада просечно излазило на радове 400 људи дневно. Најмасовнији дан је. четвртак, када излази већина сивликално организованих људи н када се управа раљилишта налази у притично тегкој ситувцићи, ,Апак, Олаговременом и брижљивом припремом радитиштва јоти се до свла-није десило да буде чекања, .лутања или група људи без посла, Алат се колима пре птодне довезе, када је нарочито масован дан као четвртак, Сваки
члан управе радилишта помаже да се бригаде разведу на своје деснице и да се што 60ље распореди посао.
Све до сада се радило без месечног и дневног плана, Управа Звездаре је саопштавала своје потребе у радној снази, а организације Народ“ ног фронта су давале потребан број бригада. У Апрнлу месецу бригаде су извршиле обимен посао сађења садница, тако да. је засађено укупно 85.000 садница, У мају месецу
" бригаде су наставиле радове
на прашењу и чишћењу корова на терену који је пошумљен прошле године,
На Звездари нема сувишног концентрисања људи. Мако са
· ђење а и прашење захтева до
ста пажње, квалитет радова, је
стручњаке до сада потпуно задовољио, Свакодневна, повезаност ко:
мандшра чета са руководством за добровољне радове у рејонском одбору Фронта осигура ла је благовремено пребацивање потребне ралне снате из других бригада, уколико предвиђене чете у појединим данима бројно подбаце.
Од 1 јуна огромно се пове-
ћао број бригада које раДе на Звездари. Створен је план за месец јуни, а свака
бригада. је такође лобила свој
месечни план. _ Звездара У јуну месецу претставља — 0громно _ радилипие, на коме
учествује 17 бригада Народног фронта, Месечни план је веома велики, предвиђено је прашење и тлевљење на 600.000 квадратних метара, док цела Звезлара обухвата _ 780.000 квадратних метара,
Пошто се радови на Звездари свакодневно обављају потребно би било да, се рејонски Одбор. Фронта побрине за музику и увесељавање људи. сама је било музике на радилишту света два пута и пока зало се да је расположење за, рад тада много боље,
УВОЂЕЊЕМ ДВЕ СМЕНЕ. У РАДУ КАМИОНА
подољшаће се транелорт
· циљу што бољег искоришћења теретних моторних возила, у задње време се
често подвлачи потреба за уво-
ђењем две смене у раду шофера н камиона. Почетком овога мессца дат је предлог Градском пре дувећу „Аутотрансторт“ да приђе увођењу смена. Чињеница , је да возачи дају отпор овој акцеји, што правдају разним тешкоћама, но пи поред тога У Градском предузећу „Аутотран-
· кторт“ група од десет шофера
и око тридесет транспортних рад њика' прихватила је овај предлог и узела обавезу да га спрозеље. У предузећу „Аутотранспорт“ одржано је 7 овог месеца прво радно саветовање на коме су шофери им транспортаи радници, које раде у сменама, расправља ли о запаженим недостацима и. проблемима. Важно је истаћи да је овај први покушај већ дао добре резултате. На пример: 5 камиона чији је рад у дневној сме ни шзносмо 42 радња часа . превели су 95 тона, а у другој смени иствх 5 камиона имали су 64 радна часа и пренели 192 тоне, Дакле, ефекат рада у другој смеши мије био мањи, напротив, био је већи и то за пелих сто од сто. На овом саветовању возачи су износили да је ноћни рад за њих повољнији и да учинак у ноћној смени мора бити, већи због тота што је ноћни саобраћај ређи те се кроз град може брзо и несметано возити, док по дану то већ није могуће,
чннинни ни оининн ни БЕНИН РРА РАМЕНА НАРАВ РАМААРН и рнннн»
___ГРрРЕБА УКАЗИВАТИ НА НЕИСКОРИШЋЕНЕ СТАНОЊВЕ
"ја би могле што брже, пот-
| плумије. и успешније ла
се решавају молбе за оста
= нове радтих људи у нашем граду, решено је 1948 године да се сви станови, који су недовољно и нетравелно скори шћеми, додељују отим – подружиницама, чији су их чланови промаштли. Међутим, после осам месеци практичнога рада у овом омислу, нису постигнути они реаултати, које су очекивали како Извршни одбор Наротног ожбора града Беотрада, тако т Место симдикално веће. Ма да су“ овом мером били створени _ свт услови за мобилизатију синкикално оргатизоваттх па гиуотастажењу кстатова и станбених тро“ сторија, које су нетокориттћене тли прикривене разним – птекарљантским методама, она није у петости устета. Покретут је ве лики апарат, товржтен је затста велики посао, али није аатовољена потреба ла се аронађени станбени тростор плански долељтје отима, који стају – првењ, ство. Осим тога, указивање та немскорипићене станове нијо лало онај број тростортја, који је станбена служба очекивашта. Једтовремено рад је отежаван зетачним лоставама, (тешавало се непотребто по често узнемтравање грађана у њиховим становима, а било је и случајева ла су станбели ортани тровефавасти лоједине станове по три ло чети
ри пута у току семо једне сел- /
мите, густтед, тога штто је једна петружнтта _ пријавижа стан на
ите правог захутња, друга на ме ње жене, а трећа на име пежог ле члаша _ тородапе. .
Углавном, станове су пријави вати они који су лично били заиттрересованИ .
Да би лољељивање станова могло правитно да се решава, Извр шеи одбор у споразуму са Местим ситаихалним већем, претресао је досадашњи мачин рада то закључио ла он није задовољио, па га због тога треба укимути. Једновремено одлучено је да се расподела станова постави па планску основу и онемогуће слумајности и притисак.
Планирање поделе станова нужио је ла буде у складу са при вредним раввојем "наше земље. Станови морају бити додељива-
ви првенствено онима од којих ,
зависи остварење. нашег Тетотолишњег плана, и осталим трудбеницима, коли па то имају оаконско право. Стало се на становиште уда је указивање на недовољио иокоришшћене станове у основи правилпа мера, јер се пушем ње мобилишу широке Масе: за помоћ народној власти. Због. тога. је: одиста да: :6-0891 .
метод рада не занемари, већ ла осе и даље настави. Шта више, да се мрежа указивања повећа и побољша путем правилног објаињавања преко синдикатних колектива, фронтовских и осталих масовних ортанизаптја. _ Подвучено (је да настојници, кућни савети и. домоутравитељи мопу у томе мното да помогну, јер је то, уосталом, једна ол њихових службених дужности, као и оба веза према станбемим органима м наролној власти уответве.
Стало се на становитте — ла свека пронађени стан треба да
се додели искључиво лицу пред виђеном у плану за доделу стана, што злачи да станбени органи нису обавезни да стан доделе омоме ко је на њега указао, Вафено је иетаћи да ће се плански задаци остваривати утолико брже, уколико указивање и проналажење празног простора буле бројније. Од тога ће зависити и Орже решавање осталих терешених случајева. Одлучено је да се сваки испражњеви стан, без интервенције . станбених ортана, долели оној пору“ хонетце чији је чтан био закупац
| Са радова "У Бесном СФону.
77: гтлу з 7
НЕ вила На. Боа ВЕЗИ а Љта Ба
У:
У разговору
тога стана, сем ако није у питању међуградска размена на добровољној | основи, или ако се не ради о већем броју станова које напуштају службеници или радници, који су се снабдели ста овима у новоградњи своје установе или предузећа.
Да би се што правилније искористио _ постојећи _ станбени фонл, неопходно је да све установе и предузећа без обзира да ли су савезног, републичког, тли локалног значаја, изврше преглед станова својих службеника н да на бази стешњавања реше станбено питање | извесног броја својих ралних људи, који су без стама. треба, разуме се, рафити само уз интервентићу олтоворних сташбених органа.
Место синликатто веће и ТРоверентштво за станове _ Навртог опбора Народног – олбора грала Београда зећ спроволе ове закључке у живот и воли сталну контролу мад њиховим извршавањем. Посебне контрола ће бити посвећена извршењу љлансктх обавеза, јер је распорељ решавања начињен уз учептће, како замнтересовантх, таке во наллежних ресора.
Нови начин расподеле треба ла „унесе више система т преглелности у раду станбених – ар гана, с Нове с мерс треба ла омстуће стстематско проналаскење нетовољно искорит тво стора. На овај ће се вачин иабећт мноте грешке = непотребни спорови, који су раније пастајали ив стноса ст. аргана и појединих полружтита. ТЕЕто се тече рада комисика при тојелаттам полтужинпама, оне ће и лање имати лоста посла по стан беном питању своих | члимова, јер ће и даље примати и прове“ равати молбе свога чланства и лостављати их станбеним органие. · Поред, топа, ома ће проверавати станове унутар прелуоећа ~ установе, одржавати сарадњу са стамбетим «органима тко 'ра аним конкретним слусајевима и стапно упућивати чланство ла у што већем броју прићављује неправилно и недовољто искоришћене станове.
Мужно је напомечути па се станбеви органи Београда пале зе пред проблемом који онш зе уогу самт да реше, јер треба поћи ол чињените да у евитеншеји 38 додељивање стана већ сада постоји око 11.000 молбт. Ма да се у овој години предвиђа изпрашња . нехолико хпиљала станова, што ће знатно ублажити станбени проблем, нпах знатни део извора станбског простора зависи од постојећег стенбеног фопда, а остварљив је углаг. ном ма бази стешњавања.
већ,
„тле своје град
Даље, воћу се такође могу мното брже обављати послови по же лезници, стовариштима, и другим саобраћајпим центрима, јер дежурним службеницима је то У ноћи тлавни џосао. Транспортни радници су, такође, изнели да им је ноћни рад повољнији, нарочито сада када су частале вру ћине. Овакако, на овај начин возачи и транспортни радници 0стварују ни већу зараду.
Возачи и радници изнели су низ примера немарног односа од-
говориих _ руководилаца _ грађевинских предувећа, а нарочито лабавост магационера и чувара
градилишта, према моћној транспортној служби, На пример, ма гацизнер на градилишту „Ненмар“ и .„Геокарт“ није хтео да прими два вагона цемента, па су та возачи и радници, губећи драгоцено време, морали пола са та убеђивати. Даље, у већини случадава прађевинска предјузећа нису се потрудила да освелиште, а нарочито стовариште и магацине. На пример, на градилишту прадузећа „Авала“ у Карнеџијевој улиим због тога што није било светла, камиоп је оштетио извесну количину грађе, а на – градилишту предузећа „Неимар“ у Фран пуској улици, шофери су морали да пале хартију и да тиме осветљавају транспортним радницима тереп ва коме су радили. Поред овога, нако је тражено од грађевинских предјузећа ла нареде одговорним службеницима да евидентирају учинак – пренешене робе, како би.возачи и транспорт ни радници који су је пренели, били што правилније награђени, то се у већиши случајева ноћу не чини, ради чега долази до оправданог негодовања возача и радпика. О овим и сличним недостацима, руководиоци грађе винских предузећа, а – нарочито њихова оперативна руководства, треба да поведу више рачуна, јер њима је најбоље познато шта за извршење грађевинских — задатака змачи повећање ефекта транспортне службе.
Један од већих проблема за спровођење рада у две смене је недостатак шофера. Честа је по јава да старији шофери углаве ном теже да раде један са другим, док се мали број прима да ради са млађим, новопроизведеним шоферима. Наше шоферске школе и организације Народне технике обучиле су у задње вре ме приличан број нових вовама, Само већи клубови Народне технике у Београлу оспособиће у овој годтни близу 3.000 возача и моториста. Мужно је укључи вати у рад новообучене _ возаче курсисте и помоћи им ла што пре овладају возилима, Код овога се, наравно, мора изрочито о дити рачуна о чувању возила, Због тога није препоручљиво да се код рада у сменама прупишу стари са старима, а нови возачи са повима, већ треба комбинова. ти. Већ има случајева да старији и искускији возачи правилно гледају на ово питање и сами траже да раде са млађим друговима. На пример, стари возач и ударних Стајан Маркозић из „Аутотранспорта“ ИОНО-а ослтвособио је себи за помоћника омладинца Боривоја Неговановића, транспортног радника. Пракса је показала. да је овде нарочито важно да се возачи сами одлуче ко ће са ким радити и да треба избећи стојаву наметања и“ крутог одређивања. Слободним међусобним одређивањем возача, кеко су то и сами другови ва саветовању изнели, отклања се опасност опалања техничког стања возила, а што је од одлучућућег аначаја 82 омасовљење и развој рада у сменама,
Увођење смена, тојест увођење дџутлог рада камиона, има данао велики значај. Због тога овом питању треба посветити пуну пажњу. Оиндикалне организа цтје у заинтересованим предузећима и установама треба да подуже о да помону ову шни« цијативу, Организације Народа технике могу много да помогну, нарочито у подизању кадрова, Ру ководства пршаредних тредузећа треба, поред предузимања мера за стварањем бољих услова рач ла-ноћног транспорта, да се поч старају за што правилније — нач прађивање возача и транспорта пих радника, а нарочито да учич не да се ода посебно признање и награда онима који својом 4 ницијативом помажу у подизању. возачког кадра у оргавизатнији
смена. ла Зуба ЛАЗАРЕВИ