20. oktobar
седмострука
Даринка Шустеровић, удар ница
(—=< а такмичењо у првом кварталу
ћ треће „планске године ливтица | „Искра“ добила је од Дирекшцте
градских _ металских _ предузећа прелазну заставицу и диплому као најбоље металско предузеће у Београду, а од Одељења птдустрије и занатства ИОНО-а заставицу Као нагбољи колектив локалних предузећа. Ливница „Искра“ у односу на друга предузећа са којима се такмичила није највише испунила тромесечни план. Али, назив најбољег заслужно је добио радни колектив ливнице „Мокре“ зато што је сам набављао материјал за ливење — старо гвожђе, сам га лно, зато што је колектив показао у свим тачкама такмичења највише успеха. Но нарочито је важио то што су радници сами набављали матертал. Од почетка ове године ливница „Искра“ вије добила ни један грам тог неопходног материјала гвожђа. А у ливници се ипак ради, И то добро
ради.
+
Сасвим горе, на крајњој периферији Карабурме, близу Росли-ћуприје, налази се ливлица „Мекра“. У њој ради колектив људи коли је сзојим залагањем у првом кварталу сво годтне извојевао, у знак признања, две прелаопе заставице. Ту раде људи који станују по шест, седам километара далеко од ливнице и ке жале се, људи који се често, због саме природе посла рањавају, којима се често чине мале, ситне неправде, и који све то утапају у своју љубав према послу, у своје старање да се у ливници вепрестано излива Лив. |
А да би се то постигло, да из пећи свакодневно тече ватрени млаз топљеног гвожђа, треба материјала — гвожђа. По плану предузеће није добило _ гвожђе. Па зар да се због тога стане с радом> Зар да се не цраве форме и не лију деловиз
Старог гвожђа има свуда. По двориштима предузећа, по стовариштима, чак и по ултцама. Окупљати га, ето, то треба учинити, решио је колектив. И та акција скупљања гвожђа није спроведена
_ пред зазршетком првог полугођа
_ треће планске 1одине , ;
кампањески, она се без престанка спроводи и данас и строводиће се, свакако, јиш доста времена, јер старог гвожђа треба ммого, пећ га сваког дана пуља. У
том послу сви се залажју. Сваком је под-
једнако стало да има материјала, да пре дузеће што боље испуњава планске задатке. Колектив ливнише „Искра“ живи као један човек. Синдикална подружница и предузећа координирају свој рад, међусобно се помажу. у управи ни у подружници највише је радника-ливата. Они сви добро знају како је тежак посао ливца и због тога сапуно равумења решавају сваки проблем, како би им се омогућили што бољи услови рада и живота. Управа се стгра за радничка одела, за ципеле, за исхрану, за превоз од куће до предузећа. Многи радници статују чак у крају иза Цветкове механе, па је предузеће дало један камиом за њихов превоз. У близини предузећа налази се менза у којој је храна веома
пар. о, поред свег настојања управе и синдикалне под улице да се радници-
"ма обезбеђују што бољи услови рада и
живота, ипак се ту и тамо догоди понзека непотребна ствар, Кола изазива негодовање код радника. Тако је нелавио управа предузећа имала муке ба потрошачким картама. Олредила је категорије за карте свим радницима и послала чиновника у Народни одбор Другог релона да заврши тај посао. Гамо су нашли да нешто није исправно, сутрадан опет и тако се чичовник шетао десет пута од ливнице до Другог рејона. Најзад је добио карте погрешних катеторта, уме“ сто Р-! за ливпе добио је Р-3, уместо Д-2 за децу, добио је Г-карте. Он је захтевао да му се дају правилне карте, али је чиновница Другот рејона одговортла да других нема, да вероватно још нису штампане. Због тога су многи радници напуштали посао и одлазили у рејон да сами исправљају грешке и на тај начин је изгубљено доста радних часова. Сасвим је разумљиво негодовање рад ниха због оваквих неправилности. То се, додуше, касније исправило, али би се уопште такве ситне неправилности морале уклонити, јер оне стварају оправдано незадовољство код људи, а сем тога повлаче за собом и непотребно губљење радних часова.
За први квартал 1949 године ливтина „Искра“ однела је две прелазне 81ставице. Но то није било све. Колектив је још нешто празновао. Проглашено је 98 ударпика. Један по десети пут, један девсти, њих неколико седми пут, четвр-
ти, трећи пут. Четири члана колектива, Јосип Лабрња, десетоструки _ ударник, Ђура Аралипа, седмоструки _ ударник, "Савка Пухар, шестострука ударница и Влада Младеновић, петоструки ударник, одликовани су за своја залагања Орденом рада Трећег реда.
НШ]естострука ударница Савка Пухар, девојка од двадесет година, ради у ср зарници. То је одељење у коме раде саме жене. Оне праве од песка такозвана срца за артиклое који се производе. Савка је дошла у лизницу пре три години“ не. Дошла је из Босне. За време рата била је три године у Немачкој, у логору. Данас је опна врло добра радћица. Воли свој посао. И неће, Као ни Даринка Шустаровић, седмострука седамнсесто годишња · удармица, никад заборавити велики празник свог живота, дан када је први пут проглашена за ударницу.
Даримка Штустеровић, сада приучени лезац, не заостаће у своме послу за мушкарцима, Она је дошла у ливницу 1945 године, „још док су биле газде“ — како каже она. Имала је тада тринаест годтна. Већ 1947 године проглашена је први пут за ударницу. И од тада, кадгод је проглашење ударника и њено име је на списку.
=
Овогодишњи план производње ливнице „Искра“ много је већи од прошлогоштшњег. Радне снаге нема довољно, Нарочито стручне. _Материјала такође нема довољно, а треба у овој години
шно извршавање ових тих задатака изи-
радне снаге. Почев од директора, доско-
храни прождрљиву пећ. Сипа у њу сте
два метра дугачке цеви, све то, читава та слика утврђује у човеку веру да ћег
све даље задатке, а
ДРАМАМА АРАРАТ
= | = з = = || = |-3 = |= = | = = = = | || г = = || = = | = | = |
=
произвести велике количине лива. Производи се машински лив, разне цеви ва:
канализацију, пећи за купатила. Успе- 5
окује много напора, залагања и више
рашњег пословође, па до било ког рад-. ника, сви чврсто верују да ће успешно = испунити план. Ту веру нарочито потвр-
ђује темпо рада, када нешто после једанаест часова почне у великој сали лутење. Тече млаз топљеног гвожђа, те- 5 че и пршти у хиљаде варница. Радпици = узимају лив'у нарочито посуде и брзо, нечулно газећи по влажном песку, сипају лив у форме. И тако до два сата. Горе, код врха ниске ку“олне пећи у колој се топи гвожђе, – ~/Уро Аралица, седмоструки _ ударник, носилац Ордена рада Трећег реда, непрестано бли. О:
ниниви
:
ипине ни
Њ
та
о гвожђе, руду, кречњак и коке. У пеи све то сагорева и тече доле као ватрени млаз. Читав процес ливења, тај =
захуктани темпо, ти хитри покрети рус
ку, тај непрестани поток ливенот гво- 2 жћа“ који тече из пећи, па се пресипа = у форме, које ће сутра претстављати ра- 2: зне облике, уједначени ритам покрета: четворице ударптича који сипају лив У:
овај мали колектив успешно извршавати = можла ће, то сег радници и читава управа преза полугође однсти _ прелазну
надају и дузећа и заставу.
У спремљене форме сипа се лив
Радничко–службенички ресторани и мете
треба ла
побољшају
квалитет хране
анас, када сви трудбеници наше земље улажу максимум _ напора за што боље ф потпуније извршење Петогодишњет плана, када се кроз нашу штампу свакодневно –шотичу примера свестраног залатања и пожртвованог рала, народне власти, са своје стране, чине све да радни човек ни у
чему не оскудева. Нарочита брита, поред осталог, посвећује се исхрани трудбеника. Није потребно истицати шта ва човека који свакодневно даје осам и ваше часова интензивног рада, значи добра и калорична храна,
М док, ес једне стране, народне ласоти лоношењем низа уредби и прописа,
ОФ књигама желое у неним рејонским одборима ·
епа је, истински _ лемократска
да сеже, лодала је перо и мастило
установа књига жалбе у народним одборима. Лепа, демо«ратска _ установа — широко отворених листова за сваку примедбу, молбу или жалбу „странака“ на надлежне органе народних власти. Кетга жалби обелодањује аљкавост, неправилан однос — све оно што склизне мимо ушију бирократа остаје у њој неизбрисиво записано.
Није бли свуда тако. Алт, често се догађа да у Првом рејону странка наиђе на разне препреке на путу ка књизи жалбе, Тако је једна странка) када је била принуђена да користи своје право, ла упише једну малу примедбу у књигу жалбе, нигде вије могла да нађе, ни књигу, ни обавештење где се она налази. По шла је зато кроз канцеларије и упитала о томе чиновнике. Зачудило је питање чиновнике: „Зар ми имамо књигу жалби»“ питали су се међу со бом и послели странку у секретаријат. Ту књита постоји (како је бар обавестио странку дежурни _ чиновник) али, је закључана у столу заменика - секретара, а та другарипа је, сна жалост отишла некуд послом. дежурни чиновник понудио је стран ки књипу одборничких дежурстава да ту, у недостатку другот места, упише примедбу. Зар ту треба још нешто додати» Књига жалби закључана у столу на служи ничему, али је бела чиста, када дођу на ревизију. —
У Другом рејону странка је 6оље прошла. Нашла је натпис са обавештењем да је књига жалби у се
кретаријату још, крај самог улаза, па табли за обавештења. У секретари
јату, љубазна чиновница, понудила је
ПИ
коњ
и обавестила је да књигу жалбе чи-
и претседник Народног одбора, и потпретседник и секретар и ла ће свакако узети У обзир п њену _ примедбу. Страшка је прелистала књигу и угледала неколико прних тримера бирократије, неколико жалби, сасвим оправданих за случајеве какви још нису ретки у нашим канцеларијама.
Најјача је жалба студената електротемжничког факултета што су због бирократских _формалности отсека за трговину и снабдевање остали без ка рата за снабдевање. Такве ствари и треба износити у књизи жалби. Књига жалби Четвртог ређона, на домаку сваког ко жели да је чита, може да послужи за пример како је треба користити за бољи рад „органа народних власти. Овакога дана претседник, као пио се по самој књизи
види прегледа жалбе и даје своја ми.
шљења. Испод примедбе да се истакне саопштење пре седам часова, ако нема карата за снабдевање, да људи узалуд не чекају, претседјник ставља и своју примедбу: | „Предлог је добар. То треба ла се одмах сутра уради“. ; Испод сваке жалбе,. сваке примедбе, претседник пише шта по њој У Народном одбору Петог рејова књигу жалби може да добије ко год је затражи, без сметњи и примедби, а натпис обавештава странке на самом улазу, где се она налази. Али, у књизи, од њеног постојања, има свега четири више, мање, оправланих жалби. Зар нема примедби " рад чиновника овога рејона2 Зар л ко добро њ савесно радер Зашто ,
том случату у књизи жалби нема похвала» |
И Шести рејон је изгледа чудесно примеран, ма да сваког дана кроз њега пролаве стотине трађана, па не би било чудо да. читповитви тотетито п пограше. У књист жалби секрстаријата записана 'је 1946 године само једна жалба, целе 1947 две жалбе, 1948 три жалбе, по некој прогресији ваљда, а 1949 — до сада — ни је дна. Зашто се књига жалби не користив Да ли ву читовнити Шестог ре јона феноменално вепогрешиви. Или грађави још нису научили да је користе, да у њу уписују све што им падне у очи да је добро п лоше у раду рејона Ова два последња разлота се повезују.
Странка би узалуд тражила књигу жалби, или објашњење где се она налази, на улазу у Седми рејон. На празној апитационој табли _ Народне омлаштне виси само осописак чланова радне бригаде Народне омладине из одбора, п оглас о лицитацији сена. Али зато на спрату, у забаченој каннеларији отштег одељења, виси објава о књизи жалби — изнад самог стола у коме се чува. Ту може стран ка да упише шта хоће ако има срећу на њу да набаса. Повереништво трговтне и снабдевања има посебну ' књигу жалби. То говори објава на пар. чету хартије истакнутом код шалтера, Нека странка лопнсала је питање које је остало без одговора: „А гле се налази“. После дугог обавештавања | и тражења један службеник је из влачи из фијоке у којој се чува, скри | | вена, као нека драгоценост у сефу | банхе. | ;
Тако стоји са књигама жалби У нашим рејонским одборима.
од којих п Уредбу о оснивању радничко - службеничких ресторана, као и Пра вила о пословању у њима, проналазе све новиће и новије могућности за што бољу исхрану трудбеника, дотле, несавестошћу и недовољним залагањем по једтнаца, радни људи немају храну У накву какву би могле и касву би тробало да имају.
Управе радничко + олужбеничких ресторана и мензи, у којима се храни 80:000 трудбепика Беопрада, својим залагањем треба да обезбеде радним људима добру = разноврсну храту, која ће пи надокнадити снагу. коју свакодневно троше. Међутим, по честим _ жалбама људи кођи се хране у мензама и раднађу рестораттмиа, ВН де се да много управе објеката за #схрату пе улажу напоре, а негде се уопште не труде, да храна.буле лобра.
До недавно је још могло да се прими као изповар који је редовно истицан, да је вимских залиха нестало, а ново поврће још није стигло. Међутим, сада каца смо. ушли у летњу сезону и каља свакога дана пристижу све нове врсто поврћа и воћа, када су пијаце све богатије и све туније, овај изговор мо“ стаје сасвим педснован. Али, и пород
' тога што на пијацама има свега, у натим мемзама и радничко + службенич-= ким ресторанима, са малим изузецима, као да је још увек зимско лоба. У ралвичко - олужбеничком _ растарану _ Радио - станице три пута недељно се служи пасуљ, пако је то зимско јело, које ће добро послужити кал нестане зелениша и које се сада одлично може заменити младим грашком,/ кога има у ловољтим количинама, Миоге мевве и ресторани истичу као проблем: недостатак особља за чишћење грашка. Мислимо да беј уз ангажовање свег особља, 'могло да'се постигне да абононти уместо пасуља добију граштак. У мензи Народ-
не банке (Главна централа) главпа хжрана је пасуљ њ гершла. У последњих месец дана једанпут је служен грашак, који је већ био стар, а једантут боракија. Радничко - службенички _ ресторани, који се, поред лругих, нарочито истичу неукусном, недовољно куваном и једноличном храном јесу: „Сава Ковачевић“, Топлица, Нови Београл, Никола Тесла, Министарства рударства. Ови ресторани, као И рестораћи Радио-станице и Народ= не банке, јат увек кувају пасуљ који смењује кромпир, а вечера се обично састоји из неког соса и парчета меса. Није редак случај да абоненти добију за вечеру само качамак, који је истина добро замашћен, али недовољан за оброк радном човеку. А где су младе кромтирићи, где је келераба, где-Воранија, до-
сти на истој платформу
жривеним ие
Видалијевци и фаши.
игде изразитије нису се одразиле шу, | не последице назадњачко Резол ипформбироа, као на Слободној Теђу. торији Трста. Њена појава омогућила Је прд | ; пријатељима јединства радничку класе, фашистичким и шовинистичким ла ментима да се под њеним окриљем претста, ве у ложном спетљу тобожњих пријатеља на, рода, да би ма тај начин спровели у деду своје реакционарне замисли, То се најбоље показало убчи и за време избора за градско веће у Трсту. Мелокупна мталијамска редк, ција потпомогнута англо-америчним окупа. ционим властима уложила је све своје снаге да добије већину из овим изборима, прет. стављајући их као гласање за Италију, 5 јест за прикључење СТТ Италији. Она је у овом свом послу наишла и ма подршку Ви. далијеве _ фракције Комунистичке партије стт, која је, заступајући иредентистичке те, жње извесних људи у руководству ЕП Ита лије, прихватила протрам и пароле осталих реакционарних странака. Тако је Јединству радничког покрета на стт разбијено.
Поред своје разбијачке акције, која је прво изражена. у одбијању зајсдничкот ич ступања у Словенско - италијанском народ. ном фронту, Видалијеви издајници интереса радничке класе иступили су и јавно против истинских заступника демократских слобода становништва СТТ. Тако су они усчи избора иступали свугде заједнички с фашистима у онемогућавању спровођења изборно кампање Словенско - италијанског народног фронта. Видалијсви назови комунисти нису само на тај начин показали своје правд лице разбијама и издајника. Они су се шта више оббратили за заштиту тршћанској префектурл, кеја је одбила да им пружи ту заштиту, Ни. је се тешко досетити зашто је она тако у нила. Разбијен напредни фропт Трста, не п ставља више опасност за планове италијанске и светске реакције уопштте.
МЕ ; А Сада је поставља питање Ко је ЖРИв,за све то, какав је узрок да су стотине хиљада становника Трста препуштени на милости немилост фашистима, цисгилним полицајцима и избсгличком олошу који,се скрио у тр сту, да се спасе праведног гнева и народне казне. На то није тешко одговорити, творци Резолуције МИнфбрмбирба и њихови следбе. ници сносе крилицу за то. Да би прикрили неправилне односе који су владали и ла“ дају међу социјалистичким земљама они ви: су презали ни од најгнуснијих подвала, и ж твовања текољина које је радничка клабалостигла у разним крајевима света, понав Трсту.
аготовљен кромпир, — трешње,
бро
зелена салата и друго. Има радничкослужбеничких _ресторсна у којима се још увек служе киселе – папри ке н парадаја. То ваљда због тога ште треба потрошити | туршизу од – прошле зиме.
У нашој штампт недавио је писано о
снадлеовању свежом – морском фибом, о томе да се скоро свакога ла. на довозе извесне количине овог ва жиог артикла исхране. Међутим, риба, које већ има на свим београдским пе јатама и то у довољним – количинама, | још се не служи у мензама и радничко. стужбеничким ресторанима, А то је ар тикал иоји би унео примтично освежења у једноставан јеловник и био одлична до:
пума итоврћу. А Норед тога што се квалитету 4 разо врсносте хране не поклања довољно бе жње, дешава се да трудбеници којн до" лаве уморни са посла, морају да чекају | да би сели ва сто (менза Првог рејона). Директори се изговарају да св образују због недовољног броја “воло" ва. Међутим, када би услуга била бр" жа могли би се избећи редови, илЕ « се бар лонекле смањило чекање, Из свега овога би се могло консРатовати небрискљив став према трудбеника, _ Директори _ раде жбеничких ресторана но мензи не довољно труда, . пене неон самонтицијативио _ набавља | ју извесне намирнице, Чест је се лиректори мешам 'утриуту ко ће више намиреша заштешети, То шичему 8о а ди ако бе зактла од трудбетика, ако 7 се пружа јело недовољно вамашћено " рђаво зготовљено. мед Постоји безброј паговора због лошег квалитета хране По радничко + службе. ничким ресторанима и мензама: 4 њење уговора управа за откуп, Лок на транспортна средства, педовољне 6. личине мамирнтна на пијацама ва ЖЕ зе и за грађанство, п тако даље. 16 бало је благовремено мислити Ба —, то, а уколико се такве ствари И И вају, потребно је што пре их олтклаве ти. Не сме се дозволити да трушбеми пи, после раша, када им је Ре одн крепљење, прво чекају на ред села да доби ' храту која ни по укусу пи по корали нж по количини не а. а ЕМ учини не пи а
Беотрада
ва сто, а када су већ сели
Исхрани радних људи нити мтого више пажње. Народне и
сти чинте све да се радним људи ва“ жи што боља исхрана, а има пој перо“ „ца који својим немарним ставом 6 вољним залатањем ометају де ни службенички ресторани и мензе укуоее вашим о вружбеноњиша _ добрре У“ справљениу- справа