20. oktobar
|
широм наше Републике _ | |
„Трагом наших |
окрет за високу – продуктивност рада, који ду при хватили многи колективи | у нашој земљи, ове се _ више шири, постаје све масову нији. Предузеће за предувећем, једна грана наше привреде за
_ другом, прихвата племениту у Ку
такмицу, проналазећи. све повије 4 новије пачине за што веће
_ укључење трудбечика у чарсти | ланац. радних руку, које својим
залагањем постижу успех за _ успехом, повишују и пребацују _нарме. захваћени снажтим оама _ дом, којим су први почели да "раде наши „рудари, По предузе _ћима се истичу резултати, свлкога дана све бољи. Ко је јуче "био на другом месту, својим за латањем ма послу м мстрајним | ет на друго и тако се, из дау дан, постижу све бољим фепест и пребацују норме, Сва ки појединац у колективу труда же да буде пајбољи, да уз оку продуктивност да Но ооджилан квелитет промзвода
| =
У фабрини обуће по коже _ „Прожетер" недавзо је заврше. · но петнаестодтевно такмичење. На табли истаклтутој у двори. тћу предузећа, па којој је круп та словима исписано „Путем патитх јуудара" свакога дана се истичу имена мајбољих, И путеп звучника обрављивана су имена оних који су тога дапа постисли набсне резултате, А ва свечаној конференнији огр"жавој у прочељу среду био је па окупу пео копоктив.
Дуга је бњла листа најбољих. Такмичење се водило за најбољег радника у својој операпити, који је, поред високе продуктивности дао и лобар квали тет рада. Такмичарока комисије је имала много поста, док је успела да израчупа сво резултате који су се сталпо мењали, стално расли,
За најбољег доплерд за носледњих пепнаест дава тросла_шен је Веселин Грујић, који је пребацивао норму са 176 од сто, уз квалитет 90 од сто. Оп је до сада есам пута био први, Јозеф Кулера је најбољи пвикер, Пребанује норму са- 171оД "сто, уз квалитет 91 од сто, Девет пута је био први. Фрезер Богољуб Кукавица, просечно је пребацизвао норму за 87 од та, уз квалитет 89. од сто м проглатнен је за најбољег, док _је Јован Вулкановић, пребаци. "зао мордту за #99 од сто, аки уз квалитет 80 од сто и због тога, и поред свих тељова, #4_је дошао на прво место, Милка Кортиин је прогташета за 4)бољу штепершу форфуса. Тре банивала је норму за МР. од сто, уз квалитет 89 од сто.
Нарочито је карактеристично за најбоље из фабрике „БЕроже тера" што су они на, свечаној конферентији решили да позозу · све раднике кожарскјих предузећа из целе НР Србије, па међусобно такмичење, Сипдикална подружница „Пролетера> Уљутиће пнема синдикалним п0– дружтицима тих колектива У "којима ће ионсти услове такми · чења, имена људи који позивају на такмичење и операшије јта којима ће се оно одвтјати. Та. ко ће предузеће“ „Пролетер пречети. свој такмичарски лан н на колективе широм наше републике, Душан _ Каблиновић, најбољи штанпер липа, који је прасечно 'пребацивао норму са 199 од сто, уз квалитет 90 од сто, изећи ће из оквира паше републике. Он ће позвати ва такмичење _ набоље _ штанцере на Борова, и уколико они три_Хвате утакмишу, уложиће · све _ напоре да буде победник, У _ овој _ међупрадској утакми! И.
Поред | значајних резултата, "које је особље фабрике „1рО_ летер" постигло покрећући так мичење | за високу продукти пост рада, било је и извесних · слабости... Неки појединим нису схватили шта значњ у ОВАМ тренунима кала је миша аемља изложена разним, нападима, бор ба 32 извршење производног · плана, него: су неоправдано Изо стајали“ са посла, закашњавали, папуштали пре времена своја " радна места, не водећи рачуча о томе да надокнаде изпубље-
не пасове. Требало је, исто ТАко. бог се против слабог
прешао је на трво, са тре
ПННИНИАННи
)
НАПОРА АНЕ
ПИРА НА НННИ
аи
квалитета- обуће, јер ништа се
Па
неће „постићи“ тиме што -ће се митово. робе прозвести ако она буде. љогег квалитета, Због то га је при срамунавању норми нарочита пажња обраћена на квалитет производа, Управа пре дузена је увела н кажњавање оних трудбенека који нису о братити довољно пажње да ња
охов“рад н квалитети литетно _- задо па задово_
ено За високу продукти. Рада који је захватио колоктив _ предузећа _ „Пролетер“ могао бм још више да се разви_ је. То врло добро апају трудбемипи ове фабрике. Они знају Ла сваки члам колектива треба сам да студира пропес производње, свако радно место, ра_ според машита, да би ма радтим састатшима могао да преч. лаже начиче за | усавршавање овог процеса, што би допринсло што бољем и потпунијем- из вршењу плана,
Радни колектив фабрике „Пролетер“ ће још више разви ти _ међусобно — такмичење за испуњење и премашење порми и оно ће захватити свако радпо место, сваког радника и радчи шу, сваку групу и бригаду. Да ово не би остала само празма обећања, органпизоваће се већи број производтих _ саветовања, на „којима ће се доносити пред. лози но где ће свако моћи да зложи своја искуства која је током рала стекао. Радни колектие „Пролетера“ наставиће и даље са досадашњим еланпом, а такмичарски дух ће обухвати. ти све више људи својим замахом, који из дана у дан постаје сво већи.
гоцениће2 људи, а ти
тра бити свјесни
ђани
бољим бра,
ју само родитељи нирске организације,
Како се деца осећају
"опчидерски је,
простору
парк
између
ске чесме,
између стабала така, жедалеко од ·_етакларе, стоји дечји као велика бела печурка.
Уз
је гладног малишљана,
курта,
спремни...
боне, ту су,
ти 'тшаренимт чаршавима
А и не столови
ти изјутра.
Скоро увек, су
да се. иде кораком. А.
мами на трчање. — зна се, како су укусни добро печени хлепчићи, колачи м сва
сила других слаткиша.
(о
пучини ин
+
и име
на Старот
О] конака и некада Теразипотпуно рават. старих платоттидерске ресторањ са ње"тове етрехе висе котарице аспарагуса, да га украсе, а на тезги је све оно што може да обрадукоји је до. малочас терао обруч или седео у клути: шоље пуне млека и јобељи хлепчићи са бутером и кашкаваљом. И колачи и бон-
Шеснаест малих столова, застри -мно- | шитво столичица за склапање. Све то чека своје госте од седам сачека дуго... пуни. Слатко се једе у зеленилу, тим пре што ширина није дозволила Дуга алеја кад се трчи
"дечји
СТРАНА 3
чланови Мароднот фронта Београда на добровољним радовима у Манчевачком Риту
ИЗГРААЊА ПАНЧЕВАЧКОГ РИТА Захваљујући раду омладинских бригада извршени су у овој години велики радови.
3 свих крајева шемне 3е-
мље омладинске радне бригаде донле су У Београд да својим ра дом допринесу процвату нашег главног града, У току лета,-од маја до октобра, ве лики оОрој бригада студентске, средњошколске и сеоске омла-
дине, радиљо је у Панчевачком Риту и номогло да се насеље брже изгради — насеље које треба да буде девети рејон Београда.
Доласком омладинских бригада у Панчевачки Рит, рад је напредовао захваљујући радном елану омладине. Студент-
ске м средњошколске брнгаде радиле су у Риту по месец дана, а сеоске по два. До почетка маја Грађевинско предузеће „Космај“ од 913 објеката које је требало по плану изградње _ Панчевачког _ Рита изградити, имало. је само 308 започетих објеката, док је, захваљујући _ раду — омладин“ ских "бригада — ло почетка овог _месеца остао само 81 објекат | незапочет. "На Надинској Скели је маја било 106 незапочетих објеката, док је до октобра остао само 21. Тако је и у ГТлогоњском Риту незапочетих објеката остало 8, у Бесном Фоку од 65 света
„Шта је данас најважније за нашу земљу, шта је најдраљуди ће питдвамо. Зато морамо водити рачуна да се деци која ће суграђани ове земље створс сви услови за, до-
бити такви како их ми вас-
бар пи правилан одгој, да буду здрави и добро васпитани грасоцијалистичке Југославије“.
То је, између осталог, рекао друг Тито, обраћајући се најпионирима Југославије, који су га посетили 30 септемповодом прославе дечје недеље,
Код нас се и ради у том духу. О нашој се деци и школа, нето о њима, воде бригу и народне власти, ганизација жена. Сви мнастојсда удруженим напорима, обезбеде деци правилно васпитање школске и домаће потребе, храну и ведро детињство, МИ дечји ресторани, У градска деца добијају здраву и разноврсну ужину, а којих у Београду има већ око четрдесет, у свим крајевима града,
један су од облика тога старања. У дечјим ресторанима7
не старапоред њихове пиожао и ор-
здраву искојима 6ео-
Поред шоља, пуних и већ полу празних, на неким столовима су, у бојном поретку, и војске — кестења. Сакупљени су недалеко, на суседној стази и тек што су испали из зелене бодљикаве коре. Сад стоје, сјајни, и угрожавају — недопијено млеко.
— Хајде, још три гутљаја, каже нестрпљив отац, тледајући на сат.
Али четворогодишња девојчица
не заборавља раније обећање: А онда. колачи, опомиње
она. — Добро, колачи, тац;:
слаже се 0-
трред тезгом _ зајатурени „дечак од десетак година. Види се: журио из школе. Сад спушта на.земљу незатворену торбу, да би мо гао из дубине џепова да извуче изгужвани новац. Потом, натоварен млеком м колачима, прилази столу, тде га чекају _ДРУгови. Ту престаје разговор. чује се само жвакање, умасте се уста од краја. до краја, а честом "сам
ре
улила ние
сторди У Зослошком врту
врх носа постане сјајан.
И свакодневно, кроз овај ресторан у нашем највећем парку, што личи на печурку из приче, трође од две до шест стотина деце.
=
У центру града дечји ресторан има некако пословни карактер. Ту се сврати на брзину: кад се тркне по свеску, у папирницу, кад мајка са малишаном пође послом, кад отац) уграби времена. Брзо се смењују ресторански „тости“. На ипак је дванаест столова дечјег ресторана у Коларче вој улици увек „запоседнуто“.
— Овде су најбољи колачи, каже један од сталних гостију.
— А јуче су биле само „Аадрија“ шните, каже друти.
— Мааамаа, чекај, довикује девојчица пуних уста, мами која стоји напољу, пред вратима, да не смета деци.
— Чекаће мама, умирује је чла ница АФЖ-а Трећег рејона, која дежура. Овдо се не сме тако вмкати.. Видиш како су сви добри. Само-ти лепо седи и поједи,..
=
Три дечака стоје пред дечјим рестораном у 'Ђуре Ђаковића Улици.“ Ф
— Хоћете ли на ужину, питамо.
— Били смо већ.. Чекамо Ђо. ку. чЧувамо тротинет.
А Ђока, који је „возило“ оставио пред улазом, вредно доручкује. пред њим је тањир нама заних. хлепчића.
— Оно је твој пољу 2.
— Са кугллатерима,. додаје он поносито... Мој је и Боримн. Спуштамо- се Француском: он, па ја. Има и кочницу. Имао је и звонце, али се лпокварило.
И разговор се развија даље. сасвим стручно, са објашњењима за заокрете, сударе м сличне тржачке доживљаје.
· За то време празне се тањири
тротинет, _на-
ЗАТИМ РРА РАНАМА РИМ
2, у Врбовском ол 62 — 2,
у
Јабучком Риту од 51 ни један, а у Четворци од 26 — 2. До почетка овог месеца 'омладин-
ске бригаде
земљиште _ за 186
избетонирале су објеката,
црепом је покривено 52 објекта, а озидано 5:288 кубних ме-
тара зида, ископано земље темеље ра, метра бетона и 4.280 кубних метара зида.
за 11.285 кубних мета избетонирано 8.682 кубна изберсовано
Срајем лета остале су у Панчевачком Риту искључиво бри-
гаде сеоске омладине. У следњој и 149 Хрватска бригада,
ћанска,
и шоље, м на столу остају само изтужвани папири од карамела.
Дежурне чланице АФЖ-а Првога рејона имају ту ваздан посла, Треба доказати да крпеној лопти, која се до малопре „шутирала“. у порти, није. место на столу; треба подићи Ружицу да седне, јер ако то она сама покутта, свући Ње цео чаршав, што не би могао да спречи њен старијп брат, већ увелико запослен доручком. Осим тога, често и око места има неспоразума. А У дечјем ресторану тота не сме да буде. Исто тако ни пишкоте нису за то да се измрве и остану на столу...
ж
. И у београдском Зоолошком вр ту постоји ресторан. А у њему две врсте посетилаца. Једви се врпоље, гутајући крупне залогаје и чини ти се: све би да утекну. Друти, лагано „мељу“. Први су тек дошли ми поткрепљују се пре обиласка својих љубимаца. А другит Они су огладнели и умо. рили се, пролазећи поред кавеза и посматрајући како чувари хране животиње.
А м јесте то најнеобичнији ресторан у Београду. Десно велики кавез у коме чаврљају разнобојни папатаји. Тамо, напред, мрдају својим ружичастим њушкама зечеви; шарени фазани, мало даље, достојанствено звуку своје ДУ ге репове, а с времена на време чује се како и лав, тичући 0дистински, тражи своју лозамашну ужину. у
И тако, малишан не зна где ће пре... Да ли да покуса сутлијаш до краја „или да тркне и осмотри вије ли нилски коњ Буца изишао из воде да у свој својој величини задиви посматраче,
ж
Жроз дечје ресторане Београда дневно прођу хиљаде деце. Само кроз онај на Лекином Брду, у Улици Војводе Пријезде, прође их неки пут до осам стотина, а деца овога, некада сиромашног градског предграђа, у времену пре рата, често нису имала ни ручка.
четрдесет дечјих ресторана У Београду — то много значи за бољу исхрану наших најмлађих. Значи мното чињеница да свако дете у Беопраду може да има добар и здрав доручак, укусну, 0крепљујућу ужину. Значи огром у време највећих тена. но да се, шкоћа и у време џиновских
· пора да се оне преброде, пашим
будућим грађанима побољшавају стално услови исхране у циљу њиховог здравог и правилног раз А речи друга тита, упућене пиовтрима наше земље, као
воја, и свима онима што се за њих старају, потстакнуће још бриту за наше најмлађе.
више
4 л.
по“ смени радиле су 155 СенОхридска, Друга ђев-
УНИ БЛАТА КРВАВА РАВЕНА РАНАМА РРРвРвеемРвРМттв"Е
38 дечјих ресторана има данас у Београду
(ва београдска деца имају добру ужину
пи
пинининни
ћ
пи
ђелиска, Ресанска и штаб Гружанске бригаде. Поред тога, налазила се У Панчевачком Риту и једна -стручна- бригада. Омладинци ових бригада који су радили искључиво на грађевинским објектима вратиће се својим кућама као по: полуквалификовани _ зидарски радници. _ Најбоља... од свих бригада била је Друга ђЂевђелиска, у којој су се нарочито истакли Атанас Кутјев и Род: на Глигоров, на зидарским радовима, а Михо Петров, на бетонирању,
У среду, 5 овог месеца, прослављале су све Ове бритаде завршетак годишњих радова у Панчевачком Риту. На свечаном митингу у Падинској Скели биле су на окупу све бригаде, претставници комите" та Партије Деветог рејона, велики број стручних радника.и службеника који раде у Панчевачком Риту, као и чланице
сталних _ бригада _ АФЖ. У говорима претставници рејонског комитета Партије, грађевинског предузећа „Космај“, управе Панчевачког Рита и Главног штаба. изнели су резултате које су за непуних
пет месеци постигле омладинске радне бригаде из. свих крајева наше земље. Бригадисти македонских бригада често су прекидали говорнике узвицима „Клевете ће обори“ ме со ната работа“,
За непуних пет месеци омладинци — градитељи урадили су скоро пет пута онолико КОлико се ургдило за прва четири месеца, и биле носиоци такминарског селана на свим градетиштима у Панчевачком Риту. Оне су прве прихватиле и популарисале примену новог начина зидања. Омладина по следње смене примила је на себе све стручне радове на' градилиштима. „Дунавац“ ин „Четворка“,. Сви стручни радници предузећа „Космај“ позлравили су рекорде које су у новом начину зидања поста. вили омладинци Амдратт Фајка и Анастас Хутев, коти су за непуних седам сати озидали 21, односно 47 метара пуног зида.
На митингу су све те велике радне победе омладине поново топло поздрављене. Командант Друге ђевђелиск. три" пута ударне брнгаде рекао је друговима са трибине да је четрдесет седам ознханих кубика зида — четрдесет седам шеамара онима који клеветају и бацају блато на нашу Партију и наше народе,
По завршетку митинга откривена је спомен-плоча у ко јој су златним словима урезане речи:
„Ове и низ других станбе них и пољопривредних зграда у Панчевачком Риту, сагради“ ле су омладинске радне бри: гаде из свих крајева Југославије итиме дале свој допринос брзој изградњи. созијализма У нашој земљи и показале.непо“ колебиву одлучност. да „наставе путем којим нас.води наша Партија на челу са другом Титом“.
Откривање спометплоче поздравили «у омладинци бурлим клицањем и шнроко ра звили омладинско коло. Дуго је пољима Панчевачког Рита Оодјекивала песма „што је вите клевета и лаже, 'Тито нам је Милијџ В дражи“,
Отишле су омладинске бри-
гаде. из Панчевачког. Рита. Остале. су хиљаде нв хиљаде кубика. ископане земље, сто:
гине и стотине метара „изграђеног зида "Завршени су «ово: годишњи радови у Панчева“ ком Риту, а идућег пролећа ће поново — пространим — пољима Рита одјекнути песма омлади наца — градитеље,