20. oktobar

Хх

Х Двадесетог новембра на Тргу Славије уз присуство преко – 80.000

грађана Београда, свечано је откривен _ споменив и положени су посмртни остаци идеолота и вође ср-

пског — пролетаријата до Првог светског рата, Димитрија. Туцови= ћа. Трг Славија, који је тесно повезан са истори· јом борбе радничке класе, од тога

дана носи име Димитрија Туцовића.

На Тргу Димитри

ја. Туцовића —_

„вана је на свим градилиштима

. _ Грађевинска изградња Београда

(тотине НОВ

ВОГОДИШЊА изградња Бео() града, близу два пута већа

од | прошлогодишње, собележена је значајним резултатима. Правилна организација _рада омогућила је да се на <ваком радилишту постижу добри резултати, Механизација у _тра-

ђевинарству, која је прошле године почела тек да се уводи, примењиса 93 — 95% и знатно допринела убрзавању радова, надокнађујући У многоме недостатак радне снаге. Покрет прослављеног рудара Алије Сиротановића нашао је примене и на београдским градилиштима. Најистакнутији зидари су првоборци тог покрета. Зидар Сиљан Симовски из предузећа „Авала' и Влада Стефановић из ,„Џолета" пр-

тви су почели да зидају по новом

начину. Већ првих дана рада високо су пребацивали норме. Одмах за њима, кренула је у борбу за већу продуктивност „комунистичка де. сетина" зидара „Комграпа“, — под руководством Љубе Николића. Покрет се брзо проширио на сва радилишта.Зидари су отпочели да се такмиче, радећи по новом начину. Тај нови покрет подигао је знатно продуктивност рада на свим гради-

| | ||| | | АНОНИМНИМ ФА НАН НАМ ННМАНММ НАМ АВИВА МАНИ МАМА АМА

5 КУ

РУГУ ПЕТОЛЕ

Истакнути радници — првоборци за социјализам

МЕ ПЕТРА БИЛА није више познато само у Војно-трговачком предузећу. Њему данас пишу другови његове

струке из разних крајева наше земље. Загребачки радник Ханзи Хаџић поздравља га и жели му успех у борби за други Петогодишњи план, који и он остварује.

Родни крај Петра Била је Кордун. Пут од сељачког детета до кројачког мајстора био је исти као и код већине његових другова — напоран и пун тегоба.

Петар Била је члан Комунистичке партије Југославије. Одмах по оснивању Војно-трговачког предузећа, још 1944 године, ради као кројачки мајстор. На том се послу налази и данас. И оног дана, када су проглашени први ударници у предузећу, међу првима проглашен је и он. Од тога времена Петар Била непрекидно држи назив ударника —

ОМ МАМА МАМА ЕБВ

једанаест пута до данас. Много пута награђиван је писмено и новчано. Носилац је Медаље рада. Када је испунио свој Петогодишњи план, награђен је од предузећа сумом од десет хиљада динара.

Оно што му је загарантовало пун успех у борби за испуњење плана била је примерна дисциплина. Ма да се понекад осећао и болестан и неспособан за рад, ипак је увек долазио тачно на посао не напуштајући ни минута борбу коју је отпочео. На његовом картону није забележен ни један изостанак.

Он је један од иницијатора лан-

чаног система рада. За осам радних,

часова прошије, просечно, педесет три пара панталона. До тога је доштао сталним обарањем норме. Данас, на прошивању једних панталона изгуби свега десет минута. Норму пребацује просечно за 1450/. Жбетова широкогрудост и приступачност привукла је љубав другова

са којима ради. Схватајући значај синдикалне организације у своме предузећу, врло је активан и нео-

бично заузимљив на сваком послу.

Честитајући му велику радну победу, друг Тито зажелео му је мното успеха у борби за другу Петолетку и поклонио му леп ручни сат,

х Предузеће за израду кожне галантерије „29 новембра“ испунило

је осамдесет шест дана пре рока своју трећу годину планских задатака. Оно је друго по реду у индустрији коже и обуће Народне Републике Србије. Такви успеси постижу се само у оним предузећима где има већи број ударника, где колектив једнако дише и мисли када се улажу све снаге за остварење плана. И у том предузећу, пред чијим изложеним предметима по нашим радњама највише и најчешће застајкују пролазници, ради за друту

услов ЂА БРЖИ ловољ огртва И 57МНИЦЕ ЗА БоОгРАаД

Растерећење беог

оследњих дана у Београд су почеле да стижу велике ко" личине огрева и зимнице. (ОР во је резултат мера које су предузеле народне власти да би трудбенике Београда снабделе огре“ вом и намирницама за зиму. С 06" зиром на велике потребе нашега града, већи део огрева и намирница довозиће се железницом, а нешто и воденим путем. Иако се налазе пред крупним за“ , нарочито сада када се на свим секторима привреде води бит“ ка за извршење и премашење го" дишњих планова, наши железничари примили су обавезу да и овај задатак изврше у одређеном року. Они, уз активну помоћ Народног фронта и народне власти, већ сада успешно остварују ову своју обаве“ зу, До сада је утоварено неколико хиљада вагона огревног материјала и намирница, док стотине вагона свакодневно стиже у Београд.

Овако нагли довоз робе изазвао је потребу да се предузму нарочи“ та мере, како се не би закрчио же" лезнички чвор. Главни проблеми код овог питања пре света су тран“ спортна средства у самом граду, а затим радна снага. Уз помоћ Народ“ нор фронта и Месног синдикалног

та проблем радне снаге углавном јеррешентако да данас ради на исто“ вару неколико стотина бригадиста. 'Међутим, решити питање транспорт“ "ниж средстава за ову акцију није ви мало. једноставна ствар. С обзиРОМ ва важност и значај овог за“ датка, Привредни савет је издао наређење да се многи камиони из разних београдских предузећа. и установа, ангажују У 980) акцији, Већ и дан по издавању ове на редбе почео је да пристиже велики број камиона. Први су стигли они чији су руководиоци правилно схва“ тили значај постављеног задатка, као возни парк Министарства саобраћаја, Министарства иностраних послова и тако даље, Ово су најод“ товорније схватиле установе и пре дузећа локалног значаја, чија су возила већ првих дана изишла на рад са преко 900%/0. тај

Међутим, ваља напоменути да из“ весни руководиоци појединих уста“ нова нису довољно озбиљно схватили значај и важност ове наредбе и да су се према њој доста неодго-“ ворно понели. "дузећа, нарочито републичких, које ни после 4—5 дана нису поступиле по наредби. Та предузећа су „Народ“ но винарство", штампарија „Омла“

_ дина", Грађевинска предузећа, „Бео“ · трад", „Дело", „Пионир", „Рад, „Ко_ смај“, „Транспортер“, рекција трговачких предузећа НРС, Министарство _ народног здравља НРС, Ауто-центар (1) текстилне ин“

, Ћ

Има установа и пре“.

Главна ди“

· них предузећа „Београд“, издао наређе- ·

дустрије НРС, затим Министарство електро-привреде, Завод за израду новчаница, „Пролек" Фабрика радио апарата „Никола Тесла", „По“ литика", Дезинфекциони завод и друга. | |

Нека предузећа су сматрала да је довољно да само напишу акт у ко: ме износе своје проблеме и траже ослобођење камиона, уместо да их одмах пошаљу на рад. Овако је, на пример, поступио директор Дирекције спец. грађевинских предузећа НРС, који је, према изјави одговор“ руководилаца грађевинског

ња својим предузећима да не шаљу камионе.

Поред овога, има извесних у зећа и установа која шаљу _ своја возила, али врло неуредно, Тј. ка“ миони стижу са великим закашње“ њем. Тако је у току шест дана Инвалидска књижара послала свој камион само једанпут, што је био случај и са Комбинатом врења и тестенина, Министарством грађевина ФНРЈ и другима. Многа преду“ зећа шаљу своје камионе тек после 10, а нека и после 13 часова, као „Отпад“, Индустрија мотора, Гра-

преду“

· Ђевинско предузеће „Пут“, Народни

магацин НРС и низ других.

Сасвим је јасно да није лако од вајати камионе, нарочито кад су у питању производна предузећа. Али је исто тако јасно да је снабдевање грађана огревом изимницом тренутно најважнији задатак и да се према томе задатку не сме неодговорно од“ носити. Имаоци возила су дужни, не само да своје камионе шаљу у" редно на рад, већ да о њиховом 0" државању и оправкама поведу мно“ го више рачуна него обично што чине, С обзиром да је број ангажо“ ваних возила недовољан и да се са њима мора радити и прековремено потребно је да предузећа обезбеде горива, другу смену шофера и слично.

С обзиром на потребу растереће“ ња железничког чвора и брзог ос лобађања вагона, важно је да сва“ ки корисник железница најозбиљнија схвати потребу брзог истовара вагона. Иако је пре извесног време“ на изишла наредба Привредног са“ вета којом су пооштрене мере про: тив одговорних за неистовар вагона

(Службени лист бр. 96 од 16 новем“ бра 1949), дешава се свакодневно да

изградња

Петолетку још један борац социјалистичке изградње — Константин Гајић.

Од 1941 до 1945 године налазио се у Немачкој, у заробљеништву. То су читири гладне године, године ропства. По повратку у отаџбину, У Београд, одмах ступа у предузеће „29 новембар“ и ради фишеклије за војску.

Када је отпочела борба за прву тодину Петогодишњег плана, он, већ тада, неуморно радећи, постиже велике успехе. И у то време, када се успоставила искуствена норма и увели нови методи рада који су 0значили почетак социјалистичког такмичења између радника, Константин Гајић већ у почетку пребацује норму за две стотине до три стротине посто. Остали радници постижу највише сто двадесет посто. Такву радну способност испољава током читаве 1947 године и постаје, за то време, два пута ударник.

приличан број вагона остаје у ле" жарини. Има предузећа која при“ мају веће пошиљке, као што је слу“ чај са „Огревом", а код којих се уврежило штетно схватање да се не може вршити транспорт без ле“ жарине. Исто тако, нека предузећа која према „Огреву" примају врло мале пошиљке, пуштају да им ва гони данима остају неистоварени, а због чега плаћају велике суме. Као пример може се узети Ложионица Београд која је за последњих 10 дана имала на лежарини преко 200 вагона и само за 52 вагона платила 53.840 динара.

Колска дангуба у већини случа“ јева не долази услед неких несавладивих препрека, већ углавном због лабавости одговорних лица у предузећу и због несхватања коли“ ка са штета на тај начин наноси нашој привреди.

Данас, када се свакодневно гово“ ри а томе да треба максимално иско“ ристити свако превозно средство, а нарочито вагоне, када је потребно нашим рударима, трудбеницима у шумарству и другима, ставити на

ТУ

Без обзира на повишење норме У 1949 години, за тридесет посто, он и даље остварује своје планове, пребацујући стално норму за сто посто. Остали радници на својим радним местима обично су успевали да са петнаест до двадесет процената премаше норму. '

Тако је 10 септембра 1949 године Константин Гајић последњи пут радио за 1951 годину, а већ сутрадан истим неуморним полетом почео производњу за 1952 годину. Тога дана он се обавезао да ће испунити и други Петогодишњи план до краја прве Петолетке.

Константин Гајић је десет пута ударник и одликован је Орденом рада трећег реда. На послу је тачан, истиче се дисциплинованим радом и савесним обављањем посла. То потврђује његову високу социјалистичку свест, штироко осећање за потребе свога народа, који неуморно остварује замисли друга Тита за бољи живот и срећу свих наших

трудбеника. «

АНИТА АНИ НАААААМААНАМАМИМАМ ВАМА

радсног железничног чвора

расположење што већи број вагона, овом се питању мора посветити ве“ лика пажња. За превоз робе из вагона не треба користити само камионе, а што се углавном практи“ кује, већ и коњску запрегу. Проблем радне снаге за истовар треба решавати масовним изласком на рад, као ште то многи већ чине. Исто тако, руководиоци предузећа треба сва кодневно пре изласка са посла да проконтролишу да ли ће добити ва“ гонске пошиљке. У случају очекивања пошиљки предузеће се не сме оставити без дежурног који ће, без обзира на доба дана, бити у ста“ њу да обезбеди истовар вагона. На равно да је за све ово потребна и пуна одговорност службеника са железница,

Потреба за брзим и ефикасним растерећењем железничког чвора У Београду такве је природе да нема времена за убеђивање _ заосталих појединаца. Због тога против неод“ говорних појединаца, како по пита“ њу камиона, тако и по питању и“ стовара вагона, треба предузимати "најоштрије мере.

· нових станбених и јавних зграда

дело трџдбенића и омладине _

лиштима, о Добром _ организацијом новог вачина рада. зидања, малте- | рисања и плафонирања, омогућено је испуњавање задатака далеко ус- : пешније него раније. и:

Поред тих новина, У овогодишњој грађевинској делатности примењи- ЛЕ вани су, где су технички услови дозвољавали, типски бетонски еле- . менти. Са тим се почело још прошле године, али ове године је та- | кав начин рада добио масовну примену. Примењивањем типских 6бе- | тонских елемената знатно је убрзана производња и смањена оскудица_ у радној снази. у

Овогодишња грађевинска делатност у Београду обележена је још једном новином. Први пут се почело са подизањем монтажних згра- - | да, односно читавих монтажних на+ сеља. Четири монтажна насеља на Лазаревачком друму, Миријевском Путу, Црнопоточкој улици и на Карабурми, која ће бити модерно уређена, знатно ће допринети убла+ жењу станбене кризе у Београду. Иако је рад на монтажним зградама први пут примењен ове године, . и нашим стручним радницима био скоро непознат, ипак се и на овом сектору, захваљујући свим новим поститнућима У грађевинарству, брзо напредује.

Учешће омладинских бригада једна је од веома важних појава која је одиграла пресудну улогу у граБевинарству ове године, направила читав прелом и унела нов однос према раду на свим градилиштима.

Велика пажња посвећена је ове тодине подизању станбених зграда. У свим крајевима дижу се данас нове вишеспратне грађевине. Поред њих сазидан је низ канцелариских зграда. Није занемарена ни изград- 1 ња других објеката, као што су шкдле, обданишта, дечје јасле.

У Београду је до 15 новембра саграђено 88 станбених зграда, 13 радничких павиљона са 11.114 колективних лежаја, студентски станови са 400 лежаја, затим 12 канцелариских зграда и 131 зграда разних објеката. Поред радова у самом граду, извођени су велики радови и на изградњи пољопривредног добра Панчевачки Рит. Завршено је 63 станбене зграде, 12 магацина, 29 свињаца, 16 краварника и коњушница, 13 кошева, 30 живинарника и 8 силоса.

Од значајнијих објеката подигнута је фабрика „Бетоњерка", завршено Београдско — драмско позориште, зграда за дечје јасле на Карабурми, обданиште Шестог рејона са 100 лежаја, водоводни резервоар у Крајинској улици који може да прими 36 милиона литара воде.

У овом периоду. до 15 новембра, извршен је низ других грађевинских радова. Овогодишњом поплавом страдало је неколико стотина кућа на периферији Београда. Одмах се приступило оправци тих зграда, До 15 овог месеца оспособљено је 358 зграда. од којих 318 У Маринковој Бари и 40 у Облаковској улици, .

Као и многи други колективи из разних грана и колективи неколико грађевинских предузећа узели су обавезе да до 29 новембра заврше изградњу низа разних објеката. Два градска грађевинска предузећа „Комграп" и „Неимар" већ су, У част 29 новембра, извршили своје гтолишње планове,

Часно испуњавајући своје обавезе, колективи многих градских грађевинских предузећа, завршиће до 29 новембра изградњу седам станбених зграда, радове на изградњи радничких станова У Мицкијевићевој улици са 420 лежаја и у Земуну са 200 лежаја, Поред тога, завршиће се изградња шест канцелариских зграда и 96 разних других објеката. У Панчевачком Риту завршиће се до 20 новембра 23 станбене зграде, 26 кра= варника, 51 свињац, 8 живинарника, 1 кош и 3 магацина. |

Поред ових објеката, који ће ло 29 новембра бити у потпуности завршени, има низ других на којима ће бити завршени само овогодишњим планом предвиђени радови. То су, углавном, канцелариске зграде и други објекти, као и пет станбених зграда. Овогодишњи радови на згра- 5 ди „Борбе“ извршени су десетину | дана пре обавезе. До 29 новембра за- '' врштиће се овогодишњи радови на — 4 још девет разних зграда.

» 4 Ј

Подизање близу 400 нових зграда за непуну годину дана, претставља знатан успех. Од новоподигнутих објеката мотао би се подићи читав. нов град. Ако би се новосаграђече зграде поређале једна уз другу, ЊИхов ланац би се протезао око 28 ки- лометара, или, још боље, од Тих зграда могла би се направити ули-. ца дуга око четрнаест километара.

За овако замашне грађевинскерадове, какви су изведени у овој години, морала се утрошити огромна количина материјала, Само од ци- – тала Које су узидане у нове грађевине Београда, могла би се натравити композиција воза, која би била дуга 249 километара, колико из- | носи раздаљина од Београда па до | неколико километара даље од Пиша, нв зграде знатно ће. ј и лепшем и модерније! Е тледу нашег града. Ране Зна ЈЕ "и објекти, који су такође грађећи све године, омогућиће богатији разРитак културног мџ друштвеног жипота. Поред тога. велики 5901 нових станова знатно ће поправити станбену ситуапију којл још увек ттретставља јелан од најтежих проблема Београда, На тај начин знатно ће се повисити и животни стандард наших радних људи. с |