20. oktobar

за мљ

ава ната земља претставља“ датас једпо велико градилиште. Џи кала се још у Југославтји ни у једном | • тозико градило и тодтко произволило као данас У трећој годони петогодишњег плапа, Радти народ,

ен

експлоатације, свестат да ради за себе п своју бољу будућност, за слоболу и незавпспост своје земље,

све своје напоре за остварете задатака петогодишњег плана, ва изградњу соџијализма. ; лодове тога рала мп соп већ дипас видимо. Шпром пате земље подижу се па хиљаде пових објеката,

"ва потребе иплустрије п пољопривреде, ва станбепе, здравствене, друштвене, п културне потребе радинх

МА > | У Плодови тота рада јог ће се више. осетитп, када пелики објекти петолетке, гиганти пашет првог петогоди_ шњег плома, за чију је изградњу потребно неколико година, буду путтеви у погон, када буду давали свој до-

народној прппреди.

%

· ДЕКТРИФИКАЦИЈА је база индустријализације _ и једно од главних мерила економског напретка # једне земље. Без електрификације нема инду~ ст Југосла___ Вија располаже с воденим снагама огромне енертије, пре рата су код нас постојале свега цве велике хи-

_стрије у модерном смислу. Иако

роцентрале са преко 10.000 киловата, а и те су конуисали и подигли странци. У потрошњи електричне рује стара Југославија је спадала међу последње 3ее у Европи. Године 1939 укупна количина произве-

___дене електричне енергије износила је 1.100 милиона ки-

Фе 527

1а

_ цитетом од преко 10.000 киловата, а неколико централа

_ ловат часова тј, 71 киловат час по једном становнику. ____ Метогодишњи план предвидео је знатно унапређе-

ње електрификације земље. Електрификација је став-. 57 "љена на прво место оног дела петогодишњег плана који

товори о плану развитка производних снага. До краја "1951 године изградиће се код нас 21 централа са капа-

биће са далеко већим капацитетом. Укупна количина

___електричне енергије У 1951 години порашће на 4.351 ·_ милион киловат часова, односно на 272 киловат часа по

· становнику т. ј. четири пута више него што је износила пре рата. | Од ослобођења до данас завршено је у нашој земљи 9 великих и средњих централа, поред тога што су обновљене све централе које су биле разорене и оштећЋене за време рата. Али највеће централе петољетке биће довршене тек у 1951 години, што је и разумљиво, јер се овде ради о ванредно великим и компликованим грађевинским радовима. Према плану, у 1951 голини ступиће у погон 66'% свих нових капацитета предвиђених за електрификацију земље, ,

СИСТЕМ ХИДРОЦЕНТРАЛА НА НЕРЕТВИ КОД ЈАБЛАНИЦЕ ДАВАЋЕ ТОДИШЊЕ 1500 МИЛИОНА КИЛОВАТ ЧАСОВА

ХЕРЦЕГОВИНИ, недалеко од места Јаблалице, на подручју где су се за време народноослободилачког рата водиле тешке борбе у току четврте непријатељске офанзиве гради се систем

хидроцентрала, који спада међу највеће објекте прве петољетке и који ће привредно и културно потпуно преобразити један до недавно запуштени крај. Планом је предвиђено да се велике количине воде које носе реке Неретва и Рама, нарочито у јесенско и зимско доба, сакупе у два вештачка језера и употребе за покретање турбина двеју гигантских хидроцентрала које ће моћи давати годишње 1500 милиона киловаг часова т, ј. знатно више него што су давале све електране старе Југославије. По свом капацитету, централе на Неретви спадаће међу највеће хидроцентрале Европе.

Неколико километара од свога извора, горска река Рама биће заустављена браном на месту где се сада налази једно мало сеоце. Сеоце ће бити пресељено, а на његовом месту образоваће се 14 км дуго језеро. Вода из језера тећи ће 1! км дугим тунелом, и снагом од близу 200.000 КС рушити се на турбине нове централе. После тога вода Раме тећи ће даље својим природним коритом све до ушћа у Неретву.

Али и на Неретви, непосредно испод ушћа Раме, подиже се још већа, 80 м висока брана, чији крајеви далеко прелазе обале Неретве и уграђују се дубоко у подножја планина Прења и Чвренице. Када ова брана буде довршена, на овом месту створиће се језеро 38 километара дуго са 300 милиона кубних метара воде. Вода из језера спуштаће се кроз два тунела, две водоцеви, до Јабланице, где се већ подижу под земљом хале џиновске електричне централе. Подземна машинска дворана, на којдј су управо сада радови у пуном јеку, дугачка је 140 а ширдка 23 метра. По свом капацитету и снази, хидроцентрала на Неретви још је већа од хидроцентрале на Рами. Кад обе централе буду довршене,

електрична енергија коштаће у овом крају само два- .

десети део садашње цене електричне енергије, јер ће за њихово одржавање и управљање бити потребно све-

· га неколико стручних лица и радника.

Поред електрификације готово свих места Херцетовине и давања погонске енергије великом броју индустриских предузећа, хидроцентрале на Рами и Неретви послужиће такође и за подизање једног великог комбината алуминиумске индустрије на бази херцеговачког боксита. Нове централе послужиће такође за електрификацију пруге Сарајево Плоче којом ће се за 80 км скратити веза Босне са морем, а нова лука Плоче изградити у нашу највећу и најмодернију луку на Ја-

драну.

3 + ЧАН Ба

~

Воде из оба језера употребиће се такође и за наводњавање пространих и плодних површина херцеговачких поља, која су због честих љетних суша до сада давала мало користи, а у будућности ће моћи дазати и по две жетве годишње,

ПРОИЗВОДЊА ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ У НР МАКЕДОНИЈИ ПОРАШЋЕ ОД 15 НА 215 МИЛИОНА КИЛОВАТ ЧАСОВА

ЕТОГОДИШЊИ план предвидео је за НР Македонију четрнаестоструко, повећање електричне струје према предратном. За време старе Југославије у Македонији се производило годишње укупно 15 милиона киловат часова. За 1951 планом предвиђена произволња износи 215 милиона часова. Решење овог проблема омогућиће подизање Мавровског хидрокомбината, састављеног од три централе, које ће моћи давати годишње 400 милиона киловат часова т. 1. 25 пута више него што је износио капацитет свих предратних централа у Македонији. ~

И стручњаке задивљује смелост пројекта којим је решен овај проблем. Мавровско поље, пространи висински плато, окружен густим шумама, на 1300 м нвадморске висине, кроз који протиче река Радика, затвориће се на свом природном излазу огромном, попут природног брда браном, саграђеном од земље и камена, и образовати вештачко језеро, које ће бити десет пута веће од Бледског језера у НР Словенији. У ово језеро сливаће се вода река, речица и потока са укупне повошине од преко 300 квадратних километара. Сама река Радика која се досада улевала у Дрим и кроз њега у Јадранско Море, промениће свој ток, и из вештачког језера тећи у Вардар, а одавде у Егејско море.

Пре свога улевања у језеро река Радика покретаће турбине централе код села Врбен, најмање централе мавровског комбината. Ј

Вода из Мавровског језера, помоћу једног 8 км ду“ гог тунела, спуштаће се до села Врутока где ће се налазити главна централа. Џиновска подземна хала у ко-

„јој ће бити смештене турбине ове централе могла би

по свом пространству да прими 10.000 лица. Укупна дужина тунелске мреже за довод и одвод воде износи близу 40 км. Од Вруточке централе вода ће се даље тунелима спроводити до села Равен где се налази трећа централа. Али, пут до централе Равен не иде равно, него се тунел на једном месту спушта 300 метара низ падину једног брда а затим поново исто толико диже, правећи један „сифон“, јединствени објекат у нашој земљи, коме по сложености радова мало има једнаких на свету.

Пуњење Мавровског језера почеће већ у мају иду“ ће године и биће потребно читавих једанаест месеци док вода у језеру досегне ниво који је потребан за покретање турбина.

Неће проћи ни две године, а Мавровски хидрокомбинат даваће осветлење градовима и селима Македоније, покретаће машине великог броја фабрика и предузећа и омогућиће проширење постојећих и отварање нових рудника хрома, олова и других руда, којима обилује Македонија. Сем тога, вода из Мавровског језера употребиће се за наводњавање плодних пиринчаних и памучних поља, а на обали вештачког језера, где се већ подиже шеснаест вила за станове градитеља централа, саградиће се низ хотела, планинарских и спортских домова и цео овај крај, који спада међу најлепше пределе земље, претворити у Национални парк НР Македоније,

ВИНОДОЛСКА ЦЕНТРАЛА ДАВАЋЕ 70 ПУТА ВИШЕ ЕНЕРГИЈЕ НЕГО

ШТО ДАЈУ ТРИ ПОСТОЈЕЋЕ ЦЕНТРАЛЕ

А САСВИМ другом крају земље у Горском Ко-

тару у Хрватској. на путу од Фужина према Ви-

нодолу одакле са многих места пуца прекрасан

видик на Јадранско Море, подиже се такође јед-

на гигантска хидроцентрала која ће имати 70 пута већи

капацитет од трију старих хидроцентрала које су пре рата саграђене у овом крају. у

Великих река нема у Горском Котару, али се вели-

ки број горских бујица, речица и потока с јесени и

пролећа слива у долине где се брзо губи у рупама и

провалијама крашког терена. Пројекат предвиђа да се

воде овог подручја захвате у три језера — базена, ме-

квоздених делова код израде парног котла

и. јефтиније, Помоћу нових машина шесторица радника

Мт

ђусобно повежу тунелима и доведу до врха Разомира, одакле ће се низ стрмину високу 700 м, под нагибом од 30 степени, обрушавати према Винодолу и огромном снагом падати на турбине централе која ће на подножју бити саграђена. | |

И Винодолска централа саграђена је под земљом, цевоводи су покривени дебелим слојем земље, а огром.на хала са турбинама усечена је у брду. Радови на њеној изградњи добро вапредују тако да ће већ крајем идуће године моћи бити постављен први агрегат, а пре краја 1951 године још два агрегата, тако да ће. ова централа још пре завршетка петоголишњег плана моћи давати 185 милиона киловат часова.

Сем за електрификацију Горског Котара и Хрватског приморја. Винодолска централа послужиће и као допунска централа за снабдевање загребачке и словеначке индустрије електричном енергијом, које ће она имати више него што је потребно привреди и становништву тога краја. Нова централа омогућиће такође електрификацију железничке пруге Загреб—Ријека од Српских Моравица до Ријеке „где парне локомотиве тешко свладавају успон, и на тај начин не само убрзати сасбраћај него и омогућити годишњу уштеду од 7.000 вагона угља. Знатне количине електричне енергије моћи ће нова централа такође уступити за потребе Истре и Словеначког Приморја.

___На обалама трију језера која леже у дивном горском крају саградиће се велики број радничких леторпалишта и одмаралишта.

У СТРНИШЋУ У СЛОВЕНИЈИ ТРАДИ СЕ НАЈВЕЋА ФАБРИКА АЛУМИНИУМА У ЕВРОПИ

АКО ЈУГОСЛАВИЈА по свом огромном богатству

бокситне руде, од које се прави алуминиум, спада

међу прве земље на свету, она је пре рата имала

једва спомена вредну индустрију алуминиума. У предратним годинама Југославија је извозила око #00.000 т. тону, т. ј. укупно око 80 мил. динара. А да је тај боксит био прерађен у земљи, могло се за произведени алуминиум, по тадашњим ценама, добити преко 1.200 милиона динара. Све што је народ од тог извоза имао, била је 1.50 динара надница по сату, колико су просечно добивали копачи боксита. Једина фабрика алуминиума у Лозовцу код Шибеника прерађивала је свега 2% од укупне количине боксита која се извозила.

Петогодишњи план предвидео је повећање производње боксита од 1.700 тона пре рата на 13.000 тона. Овај ће се резултат постићи изградњом алуминиумског комбината у Стрнишћу у Словенији.

За производњу алуминиума потребне су огромне количине електричне енергије. За сваку тону алуминиума треба око 25.000 киловат часова електричне струје. Фабрика у Стрнишћу добиваће боксит из богатих истарских налазишта, а електричном струјом снабдеваће је хидроцентрала Мариборски Оток, прва велика хидроцентрала петољетке која је већ стављена у погон и која ће, кад буде потпуно довршена, имати капацитет од 54.000 киловата. За пренос електричне енергије већ је подигнут највећи далековод у нашој земљи.

Фабрика у Стрнишћу биће једна од највећих и најмодернијих фабрика Југославије, фабрика алуминиума каквих мало има на свету. Сви радови у свим оделењима фабрике која се састоји од низа гигантских грађевина биће спојени индустријском пругом у укупној дужини од 32 км. Боксит ће се из вагона аутоматски претоваривати у силосе, одакле ће се транспортним тракама преносити у млинове а одавде у ротационе пећи, У овим пећима, у ствари цевима дужине 100 метара са промером од неколико метара, боксит ће бити изложен температури од 800 степени, да би се од њега добила глиница, — алуминијев оксид. Ротационе пећи ће се аутоматски вртити заједно са читавом својом ужареном садржином, аутоматски пунити и празнити.

Најимпозантније грађевине новог комбината представљају хале са пећима за електролизу од којих је свака дугачка близу 500 м. Једна од њих је већ довршена а на другој се изводе завршни радови. У згради сепарације у којој се налазе котлови разних величина и филтери, већ су монтирана три котла од којих је сваки висок 10 м а тежак 25 тона. У две велике дворане од којих је свака дуга по 100 м, смештене су инсталације за трансформацију и усмеривање струје.

Захваљујући високом степену механизације, богатству сировина и близини извора електричне енергије, фабрика у Стрнишћу, којом се постављају темељи нове моћне алуминиумске индустрије Југославије, производиће најјефтинији алуминиум на свету. !

У ПАРАЋИНУ ПОДИЖЕ СЕ НАЈВЕЋА“ ФАБРИКА ШУПЉЕГ СТАКЛА У ЈУГОСЛАВИЈИ

| НЕПОСРЕДНОЈ близини старе српске фабрике стакла у Параћину подиже се нова модерна фабрмка стакла, највећа. фабрика шупљег стакла у Југославији, која ће бити пет пута већа од садашње. Већ у току идуће године прорадиће у новој топионици која се сада довршава прве аутоматске пећи за производњу обичног и луксузног стакленог посуђа. Нова топионица три пута је већа од старе топионице, и у току ове зиме биће потпуно довршена. А већ идуће године саградиће се уз њу још две исто овакве хале. Такође је већ саграђена и зграда у којој су смештена оделења за брушење и гравирање стакла и магазин готове робе. Ова зграда по својим димензијама надмашује све зграде старе творнице заједно. , Сва оделења новог комбината биће међусобно спојена ходницима, кроз које Не се дугим тракама фајричког транспортера стаклени предмети преносити из

адног оделења у друго. С једне стране улазиће у фа- ·

тфику сировине, а на другу излазити готови производи.

Нова фабрика биће снабдевена најмодернијим ма'аинама за производњу стакла. У новој фабрици радтици више неће требати да дувају у стакло да би проводили разне стаклене посуде, Уместо њих тај ће посао радити машине, а обављаће га брже, прецизније

„„југовинил" једно од најзначајнијих нових

· боксита просечно по цени од.200.— динара

предузећа наше хемиске индустрије

моћи ће да ураде исто толикс колико данас ураде две стотине. ___Крај саме фабрике већ се подижу и станови за Раднике новог комбината. Још ове године завршиће се неколико двоспратних кућа са 40 станова, а за неколико година подићи ће се овде читаво насеље. Стара фабрика стакла преуредиће се за производњу шамотних блокова, које смо до сада морали увозити. .

ЈУГОСЛАВИЈА ЋЕ УСКОРО ПОСТАТИ ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИУ ПРОИЗВОЂАЧА МОЛИ БДЕНА

= __НАСВЕТУ_

ОЛИБДЕН, ретка и скупоцена рула, додаје се у

малим количинама гвожђа да би се добио нај-

тврђи челик, У читавој Европи постоје свега два

рудника молибдена: један у Норвешкој и јелан У Југославији. Захваљујући обимним радовима кој“ се сада изводе на проширењу рудника молибдена Мачкатица, у Србији, наша земља ће ускоро постати један од највећих произвођача молибдена на свету,

Радове за експлоатацију овог рудника започели су још за време рата Немци, запослујући на њима око 10.000 присилно доведених радника као бесплатну радну снагу. Приликом свога повлачења Немци су разорили све што је до тада било саграђено. Године 1947 започели су велики радови за модернизацију и проширење производње молибдена, који ће бити довршени 1951 године.

Као један од најтежих проблема постављао се транспорт ископане руде. У Мачкатици је терен такав да се само једном малом жичаром може доћи до рудника. У зимским месецима је читав терен око рудника потпуно непроходан. Проблем транспорта руде је решен на оригиналан начин: из долине у којој ће већ идуће године почети да се подиже велика флотација пробија се 5 км дуги тунел, који ће слајати флотацију са јамама рудника, На излазу из тунела прокопаће се 400 м дубоко окно са модерним дизалицама за транепорт људи и руде од тунела до радилишта. Помоћу неколико електричних локомотива које су већ набављене, тунелом ће се извозити руда до флотације. Досада је већ пробијено 1.500 м тунела, а радови на окну такође брзо напредују.

Сем за транспорт руде, велико окно тунела ће се искористити и за постављање једне водоцеви за довод воде из једне оближње реке за покретање хидроцентрале која ће се саградити на дну окна. Ова хидроцентрала производиће сву електричну енергију потребну за погон рудника.

Упоредо с овим радовима екипе стручњака врше истраживања на проналажењу нових налазишта молибдена. Према досадашњим истраживањима може се са сигурношћу претпоставити да количине молибдена У подручју Мачкатице превазилазе све процене које су до сада учињене. _

ФАБРИКА ЦЕЛУЛОЗЕ У ПРИЈЕДОРУ ПОВЕЋАЋЕ ЗА 13096 ЦЕЛОКУПНУ НАШУ ПРОИЗВОДЊУ ЦЕЛУЛОЗЕ

5 ПРИЈЕДОРУ у Босни, у крају гласовитом по | својим богатим шумама, подиже се наша највећа и најмодернија фабрика целулозе која ће представљати базу за даљњи развитак наше индустрије хартије. Пре рата производило се код нас свега 2.9 кг папира по становнику. Нова Југославија посветила је индустрији папира нарочиту пажњу, јер је она у најужој вези са подизањем културних потреба народа. Петотодишњи план поставио је овој индустрији задатак да из сопствених сировина до краја 1951 повећа производњу папира на 8.8 кг по становнику.

Фабрика целулозе у Приједору, чија је изградња започела у пролеће 1947, и на којој је највећи део радова већ довршен, повећаће нашу производњу целулозе, сировине од које се прави папир, за 130%%. У пространим и зрачним халама нове фабрике сада се врши монтирање постројења и стројева, који су најмодернијег типа. Највећи део радова у фабрици ће бити механизовани тако да ће у њој бити 30% радника мање него у осталим фабрикама ове врсте, Фабрика ће бити пуштена у погон већ почетком идуће године.

Нова фабрика даваће потребне сировине за рад низа фабрика ротационе и обичне хартије, амбалажне и транспарентне хартије, дрвењаче, вискозне целулозе, која служи за добивање вештачке свиле, и целулозне. вуне. Изградња свих ових фабрика предвиђена је Петогодишњим планом, |

КОМБИНАТ ЗА ПРЕРАДУ ДРВА У МОЈКОВЦУ

МОЈКОВЦУ у НР Црној Гори подиже се један

од наших најмодернијих комбината за прераду

дрва у коме ће се уједињавати рад читавог низа

фабрика међусобно повезаних ланчаним системом. За сада је предвиђено да се у саставу овог комбината подигну фабрике сандука и амбалаже, паркета, бачава, фурнира, столица, типизираних пољопривредних кола и хераклих плоча.

Изградња овог комбината почела је прошле године на пространој пољани поред реке Таре. До сада су већ изграђене стружница, сушница и парионица, а довршавају се механичка радионица и паркетарница. Почела је такође изградња станбених зграда за раднике новог комбината. | 6 Е Зг

Целокупна производња овог предузећа тако је ком- | бинована да ни један комад дрвета неће остати неискоришћен. Од отпадака дрвета производиће се разне врсте плоча за израду намештаја.

Читав процес у свим фабрикама биће потпуно механизован. Електричном енергијом снабдеваће нови комбинат централа на Муравића Ријеци, која ће до краја ове године бити довршена. Поједина оделења комбината прорадиће већ почетком идуће године, а читав комбинат до краја петољетке.

Комбинат ће искоришћавати дрво пространих шумских подручја река Таре и Лима, чије се богатство цени на неколико милиона кубних метара.