20. oktobar

4 '

__ђ борбеног ловачко

"80.000 ОВАЦА И 6000 ГОВЕДА —

ПЛ 6 ПР ОСТРАНОМ _Бисоравни у близини Купреса у ос одиже се једно велико планинско сто, бре 5 У које ће по пространству и по броју

О ње зе. ити највећи посед ове врсте у Европи. 8 по, добро простире се на површини од 27.000 хек5 р шњака, ливада, шума и ораница. Кад потпуно уде довршено, добро ће имати 80.000 оваца, 6.000 тове-

да, 2.000 коња, 2.000 свиња и неколико хиљада живине,

____На добру ће се свак с

ли а одневно производити око 60.0 5 пара ипека и велике количине млечних И павблА МЕ добро ће такође подмиривати све потреб ;

Херцеговине на расплодним грлима. | Радови на изградњи добра започели

дине. Већ ове године изграђени овчарници м

приме половину оваца од предвиђеног броја. а је и шест станбених зграда за раднике. С временом ће се на добру саградити и фабрика сухомеснате робе и више других предузећа прехранбене индустрије.

„ЈУГОВИНИЛ" НАЈМОДЕРНИЈА ФАБРИКА КОЈА ЈЕ ДО САДА ПРОЈЕКТОВАНА У НАШОЈ ЗЕМЉИ ЕМИОКА ин; ј ј ма трап па а мери почела развијати тек после ослобођења. Пре

рата. ова је индустрија била у рукама страних капиталиста, а њоме су управљали искључиво страни

стручњаци. Захваљуј

рата увозили.

Једно од најзначајнијих нових предузећа хемиске

индустрије јесте фабрика пластичних

нил“ подигнута на падинама Крзјака , УЗ саму морску обалу између Трогира и Сплита. Фабрика је потпуно

довршена и биће пуштена у погон ових

нил“ ће бити најмодернија фабрика која је до сада пуштена у погон у нашој земљи, прва фабрика ове

врсте не само на Балкану него и у Европи.

Из карбида и хлора производиће се у овој фабрици

пластична маса „поливинил — хлорид“

најширу примену како у индустрији тако и за израду предмета широке потрошње, почам од ђонова за ципеле па до кишних кабаница. Од ове пластичне масе, која ће се производити у разним бојама, израђиваће се вештачка кожа, кофери, каишеви, конопци, ћилими, столњаци и многи други предмети за кућну употребу. Тврди поливинил употребљаваће се у индустрији. Од њега ће се производити цеви, шипке, кутије за ра-

дио апарате, телефоне и безброј друтих су се до сада израђивали од бакелита,

другог материјала.

“ У почетку, фабрика „Југовинил“ ће сама израђи-

_ вати све ове производе. Касније, кад

базвије, она ће производити само тврду и мекану пластичну масу за предузећа лаке индустрије која ће од

њих даље правити потребне предмете. .

Ово је зећа нашег првог Петогодишњег плана,

са великим бројем осталих која се свакодневно пушта-

ју У погон — само у НР Србији пуштен

1947 у погон 45 нових фабрика — омогућити нашем

радном народу бољи, лепши и угоднији

земљу од економски заостале претворити У економски

напредну и развијену земљу.

СОСООДОООООООСООООООСК СКОСООООСООООООООСК КООООООООСК

_ Наше вазду

" зградња тешке индустрије У нашој земљи омогућила је, између осталог, и нагли раз“ витак наше ваздухопловне

индустрије. Авион је данас једно од најсавременијих превозних сред“ става, служи за решавање важних привредних. проблема, као и за од“ брану наше земље од свих оних, који би покушали да нам _ угрозе слободу и независност.

Почели смо готово од самог по“ четка. Требало је изградити нашу сопствену ваздухопловну индустри“ ју. Требало је освојити низ техног лошких процеса, израдити кон“ · струкције које одговарају нашим по"

требама, сировинским базама и ка“ и њених мо-

рактеру производње гућности. Успели смо у томе, Три“ 1947 године, уочи

зсетог априла општенародног празника Првог маја, завршен је прототип конструк“ 5 ције инжењера Бранка Богојевића, д инжењера Слободана Зотовића И техничара Миколе Димитријевића. Спортско-туристички авион „Први мај“ прва је конструкција од дома“ Бег материјала. Авион „Први мај" . 8 израђеп за седам. месеци, предат је одмах на испитивање. Испитива“ ња су показала добре особине тури“ стичко"спортског авиона. 1

То је био почетак.

А затим, самопрегорним ствара“ лачким радом наших инжењера и те ара постигнути су нови успе“ си. „Тројка“ је други авион домаће конструкције и израде. Конструк“ ција је подешена за наше терене и потребе. Авион је врло добар за школску обуку и туристичка путо" вања. Укупна тежина машине са ; члана посаде и горивом је шест "стотина килограма. За узлетање је · потребна дужина од 170, а за спу“ штање, без кочнице, 215 метара. Доет „Тројке" је при пуном тасу на исин 1.000 метара 4783 киломе“

МЕ, ешлин конструисао је ални двомоторни авион ме се може вршити углом од деведесет

наест пута веће оптерећење од соптправља се“

ствене тежине. Он не упр дећи, како је то слу ај » од низа авећ у лежећем таву.

„Аеро 2-Х“ први је југословенски хидроавион, чију је адаптацију извршио инжењер Милан Петковић. Конструкторска група ењера Шоштарића, Ђурића, Марјановића и Дабиновића конструисала је » 185 прелазни тренажни авион, На њему се успешно обучавају пилоти ратног ваздухопловства у прелазу на брже, борбене машине, за тађање У ваздуху и на земљу. Ж

Понос нашег неба је конструкција г авиона »

ући обиљу сировина које постоје ·

наша хемиска индустрија има све о гуНности на лаве вој. Већ прошле године она је премашила предратну производњу за 499/0, а сем тога наша предузећа хемиске индустрије производе данас низ артикала која смо пре

само један мали део нових великих преду-

сини од тра. Максимална брзина авиона је. километара на сат. Овим авионом у успешно вршити разне ак“,

степени. Пилот може да одржи два- |

5— 49“,

е НР Босне и

су прошле го-

између

воде ји дугој дитеља приступају

Жад буде потпуно

маса „јЈугови-. дана. „Југовицелој средњој

која ће имати

предмета који подно врео

лима, дрвета и

се производња но до 9.000 возила.

три

тотине хиљада грађана свакодневно прате велике радопе који се изна „Братство-јединство".. Ма овој великој артери-

ОНА

ОДО

Аутопут ће троструко скратити време путовања

Београда и дагреба

широм наше земље

тигантском _ градилишту _ Аутопута

383 километра, која ће спајати наша

два највећа града Београд и Загреб, десетине хиљада гра-

завршним радовима, До сада је већ

потпуно завршено преко 320 километара Аутопута.

изграђен Аутопут ће скратити време

путовања од Београда до Загреба више него троструко, Да би се повећала безбедност у саобраћају модерни

путеви се граде тако да не пролазе кроз насељена места већ их заобилазе, Пошто ће Аутопут у прво време служити и за мешовити саобраћај, то ће понегде бити укр“ штања али ће се настојати да се и то избегава помоћу такозваних „петљи“ (које отстрањују укрштање), Преко железничких пруга Аутопут ће прелазити преко десет

надвожњака и неће се нигде с њима укрштати,

Погледа ли се детаљна скица трасе види се да пут није потпуно прав већ да стално кжривуда. Зашто је дошло до тога у изградњи питање је следећи: услед психичке преморености возача, а света 10% квара или другог разлога, Дуги правци психички умарају возача, монотоно путовање омамљује често успава тако ређи код отворених очију, ди до несреће. Због тога се сада путеви граде тако да после неколико километара правог пута долази крив али тако блага да возач не На Аутопуту возач Бе моћи да пролази зином од 150 километара,

Коловоз Аутопута широк је 9 метара. Када се, У изгради и други коловоз тада ће Аутопут бити широк 25 метара. између два коловоза биће зелени појас широк 4 мехра, а са обе стране пута зелени појасеви широки по 1,5 метар. Коловозом, који ће сада бити потпуно изграђен, моћи ће у оба правца да прође днев-

Аутопутаз Један од одговора на ово око 907 несрећних случајева долази услед

нерве и возач се што дово-

ина мора да смањује брзину. кривине са бр“

дот-

Велики радни подвиг који је на Аутопуту отпоче, пре године сада зазртавају омладинске и фронтовске

бригаде, Ове године је изграђивало Аутопут преко 200.000 градитеља омладинаца, омладинки, војника и чланова Ба-

који ће заједно о је од почетка

живот, а нашу

Б.К.

фабрикама од домаћег материјала. Наше ваздухопловство дало је овим авионима Армији и народу моћно и снажно одбранбено средство. Наши авиони на клипни погон употребља“ вају наш бензин.

Ми нисмо стали на овим деловима наше ваздухопловне индустрије, Инжењери, техничари и радници знају да све ово, што је учињено на пддручју ваздухопловне технике, само је почетак и први успех наше социјалистичке домовине. Зато се неуморно и ради на новим конструкцијама школских, спортско-туристичких и борбених авиона разних врста и типова. У решавању су, такође, конструкције авиона на млазни и ракетни погон.

За успешно извршење задатака ваздухопловне индустрије потребан је и велики број стручњака, инжењера, техничара, авиомеханичара, ваздухопловних столара, лимара, бравара итд. Они се оспособљавају на факултетима, средњетехничким школама, радничким техникумима и у самој производњи. Наша држава стара се о што бољем образовању младих трудбеника, јер су они баш ти који стварају и граде.

За даљи развој ваздухопловне индустрије потребан је, у првом реду, алуминиум. У Стрништу се подиже гигант наше Петолетке, фабрика алуминијума, најпотребнијег метала за ваздухопловну индустрију. Дуралуминијум, који се употребљава за труп, крила, унутрашње уређаје им друге потребе у ваздухопловној индустрији, чврст је и лак материјал који је показао предност над осталим металима...

У Ваздухопловном савезу Југтославије, који окупља десетине хиљада

родног фропта из целе земље. Он је дело и највећа победа свих наших народа. '

Спеојевремено су нам са запада поорицали да Аутопут нећемо саградитл ни за 20 година. С резолуцијом појавили су се нови пророци, који су тврдили да је такав радни подухват за нас права утопија. Данас можемо раћи свима да ће ускоро по овој великој артерији почети да пулсира нови крвотск наше социјалистичке домовине,

ХК ОСА КААА ЛОСОСА КА ОСККО А АЈОООООСКК Х. ООООООООООООООК

хопловство

радна

чланова, велики број омладинаца и омладинки, као и осталих трудбеника, бави се ваздухопловством, савлађујући ваздухопловну технику. До данас је у ваздухопловним организацијама израђено низ конструкција ваздухопловних модела и једрилица. Пре кратког времена завршена је конструкција хеликоптера. Једрилице „Триглав“, „Соко“, „Врабац“ — двосед и низ других дело је чланова Савеза. Наш понос је хидро-једрилица „Јадран“, пета конструкција у свету, а једина у употреби. Она је дело младих конструктора Јарослава Косера и Стојана Хорвата. Инжењер Борис Цијан и Станко Обад, конструисали су једрилицу „Орао“, док је једрилица „Ударник“ дело Душана Церера и Марјана Словенеца. Многе квалитетне и високо-способне једрилице израђују се у фабрици Централног одбора Народне технике „Летов“ У Љубљани,

Пионири и омладинци радећи У ваздухопловним друштвима и кружоцима граде разноврсне летеће моделе. Да би они успешно летели и постигли што боље резултате, потребно је познавање основних принципа физике летења, прецизна и тачна израда сваког дела модела и решавање разних конструктивних проблема, Данас имамо низ оритиналних ваздухопловних модела. Наши моделари даће из својих редова нове инжењере и техничаре и вазду-“ хопловне стручњаке.

Ваздухопловно једриличарство веома је развијено У нашој земљи. Изграђен је нов кадар једриличара пилота и такмичара. Наши једрили-

чари показали су да су потпуно у стању

да владају једрилицама У

У нута и тако постигле женски рекорд

ул ПА ћ

АНИНА

ЕН м= И

та Аутопут а омладине у 8 св еол

У недоглед протеже се бела трака готовог коловоза већ

На фронту дугом око 300 километара

саопштењу које су дали Ди-

рекција предузећа, Главни

штаб и команда војних једи-

ница поводом завршетка стотог километра Аутопута у овој години каже се;

„Од почетка овогодишњих радова па до 3 септембра, радни колектив аутопута „Братство-јединство“ завршио је 100 километара коловоза и 81/' земљаних радова. Градитељи Аутопута постигли су тиме велику радну победу, велики успех који гарантује извршење годишњег задатка. За свега пет месеци завршили су посао за који би ранија било потребно више година, За ово време градитељи су се борили са много тешкоћа, нарочито са време“ ским непогодама које су омеле да резултати буду још већи. У борби с тешкоћама омладина, војници и официри, стручни радници, техничари и инжењери дали су безброј примера упорности, својствених само људима који су свесни да граде бољу будућност и који су решени да непоколебљиво истрају на

ваздуху. Они су се упознали како се управља једрилицом, како треба користити метеоролошке услове и друго, Данас су једриличари, а сутра већ пилоти. Од њих су многи већ и постали пилоти нашег ратног ваздухопловства. У Ваздухопловном савезу Југославије има неколико чланица истакнутих једриличара и пилота. Марија Крњајац и Ана Скендер извршиле су прелет РумаЗемун за осам часова и тридесет ми-

у прелету. У ред ваздухопловних једриличара-рекордера спадају и Јана Гогић, Злата Клопчић и Мија Хорм.

Једриличари, нарочито рекордери, стичу искуства о квалитетима и недостацима појединих типова једрилица. Они на тај начин указују стручњацима на искуства стечена у летењу. Многи од њих одлично познају ваздухопловну технику.

Ка крају прве Џетолетке, поред тога што ће силно порасти производња борбених авиона, изградиће се већи број путничких и привредних. Путничким авионима обезбедиће сездо 1952 године превоз за 120.000 путника за унутрашњи саобраћај и 40.000 за иностранство.

Испитивања употребе авиона У привредне сврхе већ су показала добре резултате. У околини Београда и Земуна вршено је разбијање облака и спречавање града помоћу угљене киселине. Употреба авиона „ДАеро-2“ за запрашивање Ди-Ди-Ти раствором показала се као одлично средство за уништавање тубара, гусеница, скакаваца и комараца. На левом крилу авиона „Аеро-2“ била је моторна елиса која је терала кроз цев загрејани ваздух на течни рас“ твор Ди-Ди-Ти прашка и претварао га у гасно стање. Кроз отвор на репу авиона избијали су облаци распршене течности, који су уништавали штетне инсекте. Исто тако, авион у пољопривредној и здравственој служби показао је врло добре резултате. За четири сата запрашено је 250 хектара шума заражених губаром, док би тај посао, за исто време, требало да обави хиљаду људи.

Авион се употребљава и за фотографска снимања, што У многоме олакшава _рад геодетској служби. Даље, служи за превоз поште, болесника, и другог. Свакога дана авион налази нове примене у служби ч0века. Зато борба за социјалистичку изградњу наше земље захвата, као саставни део изграђивања технички напредне и снажне социјалистичке државе, изградњу ваздухопловне индустрије, јаког и снажног ратног ваздухопловства и свих осталих врста авиона за чување слободе и независности наше земље и за бољи и културни живот наших трудбе-

ника. ЕТ

„ОВЕ АИћ

~ 1

о > А

–

путу којим их води наша Партија и друг Тито..." ,

Отада су прошла скоро пуна три месеца, У историји изградње Аутопута уписани су нови тешки али славни дани радних победа код надвожњака код Спачве, Сикиреваца, Задубравља, Громачника и Новске и код мостова на Орљави, Илови, Пакри, Слобошници и Кутиници. Аутопут расте. Све је више беле траке која повезује два братска града: Београд и Загреб.

Нема тога који ће проћи путем или пругом од Београда до Загреба, а да не стане или не провуче главу кроз прозор вагона и задиви се савршеној грађевини — већ готовом бетонском и асфалтном друму, вијадукту или огромном насипу по коме и дању и ноћу врви као у мравињаку. То је Аутопут. Велику и смелу замисао о његовом постајању остваривале су десетина хиљада младих градитеља у необичном једном градилишту које се протегло стотинама _ километара шуме, мочваре и поља. У почетку су само радни логори градитеља обележавали трасу пута. Али како је настајао и растао бели друм тако су узмицали логори. Данас је стотинама километара бела трака готовог Аутопута посве. заменила радне логоре,

За Титов велики план

Когод је само кратко време био на Аутопуту, видео је ведра и за-

јапурена лица, сјај очију омлади-

наца у живом сплету на радном месту, поворке са заставама како са песмом иду на рад..,На овој жили куцавици Петогодишњег плана најјаче се осећа пулс наше социјалистичке изградње.

Има таквих места на траси где су се још пре месец-два деца играла лопте. Тада се још ништа није радило. Вршиле су се припреме. Офанзива се очекивала сваког да“ на. И преконоћ, како народ каже, никао је нови град осветљен дању сунцем, а ноћу електричним осветљењем, пун нових младих становника, омладинаца и омладинки и војника наше славне Армије.

Почињало се тачно у одређено време. Рад је био добро припремљен. Наступало се организовано. Убрзо је подизан велики насип у који је уграђивано десетинама па и стотинама хиљада кубних метара земље, ницали су нови упорњаци од бетона.. растао је вијадукт или надвожњак. Финишери су наступали и бела трака готовог пута постајала је све дужа. Ова радна ме“

ста где се на сваких двадесет ме- |

тара у дужини по неколико километара налазе ватре око којих се за време одмора греју омладинци више личе на неки борбени положај него на радилиште, Ради се и дан и ноћ. Овде су се дуж целог Аутопута својим радним подвизима прославиле бригаде, радне тројке и петорке из целе земље. Овде су се прочула имена Живадина Николића, Фрање Рогића и Августа Кошутића који су за један минут истоваривали по 2 кубика материјала, Стјепана Црнорецког који је такмичећи се у част 30 годишњице СКОЈ-а одједном превозио на трасу по двоја пуна колица стављајући једна на друга, а Милан Петровић и Душан Дракулић са својим групама постали су чувени што су за један радни дан извршавали по не“ колико дневних норми и високо премашивали своје задатке, Ту се бригаде у племенитом такмичењу боре за прелазну десетодневну заставицу Главног штаба, за – назив, ударна, за Аутопут.

На овом стокилометарском традилишту „одржано је много славних митинга на којима су бригаде добијале заслужена признања, 06јављивани радни подвизи и победе градитеља, истицани примери залагања и пожртвовања појединаца и целих бригада које су се одрицале одмора после дневног рада и ради ле и ноћу када је требало истоваривати читаве композиције возова са тек приспелим материјалом, по-

запршеног дела Аутопута

магале својим друговима, у чему се истицала Пета кулска, једна од ЛЕ најбољих бригада на Аутопуту. Градитељи су све дали од себе за Титов велики план.

За примером наших "гаје рудара к

Још у августу у нашим рудницима започело је једно ново такмичење на иницијативу славног руда- , ра Алије Сиротановића. Био је то почетак покрета за високу продуктивност рада, прво у рудницима угља, а затим се проширио на оста“ ле привредне гране. Пионири покрета за високу продуктивност рада на Аутопуту пошли су примером Алије Сиротановића. Отпочело је такмичење по групама. Ово такмичење отпочеле су Јабланичка, Тршћанска, Широкобрешка и Темничка бригада. Двадесет шест омладинаца из ових бригада почели су први да раде по новом начину. мође тројки | Јерко Рамљак, Стојадин Савић, – Драгиша Ђурђевић и Луцијан Те- Еиг дешко поставили су прве резулта- " те са својим тројкама, а учинци њихових бригада били су много У већи него раније. -

Ново организовано такмичење бригаде су почеле усвајати као ста'лан метод гада. Стечена' искуства брзо су се преносила из бригаде У бригаду. Формиране су такмичарске групе које су се такмичиле са најбољим групама у суседним бригадама и војним јединицама које су радиле на Аутопуту. Сваки дан доносио је нове победнике и нове резултате. Тројка Божидара Новакевића из 158 хрватске бригаде Успела је да оствари свој дневни план са 580%/, радећи на превозу шљунка. Тројка Чеде Ђурић из Друге вишеградске имала је задатак на постављању калдрме 14 кубика, а поставила је 46. На земља-

ним радовима тројка „Раде Кончар“ из Треће љубушке бригаде и- а мала је норму 13,15 кубика земље, “

а уградила је 63 кубика. Ређали су | се нови успеси и победе. ц Појачана битка за изградњу Ау- " топута брзо је избацила напред ; најбоље бригаде, чија ће имена би- Ј ти уписана у историју изградње о- »Е вог гигантског објекта као омла- з' динских колектива који су под на- | ролама Партије дали од себе све ; што се могло. То су Јабланичка, Трећа копаоничка, Друга спеничка, _ за 4 Лапска, Трећа копаоничка, Фојнинка, Пета никшичка и друге брига- де. МА,

За дивљење в _ре зултати патника. | и па а них јединица. Радећи по новом начину јединица капетана Милорад Мадића испунила је декадни план "за непуна три дана. Одлинне су ре-_ зултате постигле и друге јединице, | тако да је у јединицама било_ о- |

глашено за ударнике по бд0 и процената целокупног људства. “УЗ

5: пи Сва радилишта у. овим Е такмичења у част 6-годишњице на-

те Републике прожима један посе-

бан и нарочит полет, који "људе занете послом обухват: увек на завршетку неког великог и успешно | обављеног рада. Ма лицима људр који су провели преко пола године радећи и живећи само за свој по сао, види се оно нарочито узбуђење које им улива свест да се на часом приближује крај њиховог. тог и напорног хода, крај који | мора крунисати потпуном победом. | а ои

м побед (Наставак на шестој страни) с

ти