20. oktobar
( Ш
уз ар
»
| . и“ , %ћ (Наставак са пете стране) |
Али они исто тако знају да њихов задатак у борби до коначне победе
__ није нимало лак. На том преоста-
_ ЛОМ послу очекује их још много непроспаваних ноћи, хладних и кишовитих дана ове тешке и суморне _ јесени, Па ипак градитељи су _ спремни да у тој борби истрају до краја и улазе у борбу не само са · кубицима, и нормама, не само у борбу за већу продуктивност рада, него се хватају у коштац и са најсуровијим елементима неумољиве природе. — ' __Данас је главни удар усмерен, после земљаних радова и радова на објектима, на горњи строј Аутопута — на полагање коловоза. Стотинама километара далеко од Аутопута постоје радилишта на којима се бије битка за горњи строј на Аутопуту. То су каменоломи код Кокре у Словенији, у Сирачу и Псуњу, Раковици и другим. Дробилице гутају вагонет за вагонетом, дробе камен и носе га даље преко елеватора у сито које распоређује камен, Просејани агрегат иде у си~
ЕРОТ ЛОАР"
Обновљена те и поново отворена стара београдска кафана
»Код три шешира«
, ЈУ гоститељско предузеће Првог рејона обновило је и поново отворило стару београдску по-
зоришну кафану „Код три шеши-
ра" у Скадарској улици. Ова кафана почела је да ради негде око сте-
дамдесетих година прошлог века и
њени гости били су најпознатији
наши књижевници и позоришни људи: Ђура Јакшић, Јанко Веселиновић, Милован Глишић, Драгомир
Брзак, Стеван Сремац, Радоје Дома-
новић, Чича Илија Станојевић, Пе-
ра Добриновић, Добрица Милутиновић, Гавриловић, Гошић, Динуловић,
Гинић, Јован Антонијевић-Ђеда,
Брана Цветковић и, доцније, Љу-
бинка Бобић, Раша Плаовић, Мили-
воје Живановић, Фран Новаковић
и многи други,
О томе како је настала кафана „Код три шешира“ има две верзије, али се обе углавном поклапају. Бранислав Нушић у својим записима „Из полупрошлости" спомиње ову кафану на два места, На једном он, између осталог, каже:
„Тако је исто добила име и позоришна кафана у Скадарлији „Код три шешира". Ту је раније била радионица (фабрика шешира) старога Димовића, оца познијег кафеџије код „Империјала" Ђоке Димовића. На кући је била истакнута фирма на којој су била од лима израђена. три шешира, Ти су шешири дуго стајали и доцније, кад је фабрика престала да ради, а кад се у тој кући отворила кафана, сама је собом, и без икаквог крштења, понела име „Код три шешира".
За ову кафану везане су многобројне анегдоте из живота наших писаца и позоришних људи. Многи од њих становали су у Скадарлији или у уличицама око ње. Били су стални гости кафане „Код три шешира". Кад је 1869 године отворена нова позоришна зграда код Споменика ту је водио пут скоро све глумце и позоришне људе. У кафану „Код три шешира" они су навраћали у рано јутро да попију кафу, У подне кад су се враћали са проба и у касно вече, после позоришних претстава. Ту се много разговарало о позоришту, о глуми, о писцима, У здравом, веселом расположењу, никла је и многа идеја. Сем позоришних писаца и глумаца у кафану „Код три шешира" навраћали су и остали трудбеници који су радили у позоришту, а и мајстори из Скадарлије; који су били везани својим услугама за живот глумаца и писаца. Њихово пријатељство бизло је срдачно.
НА У ДАДА
| | УР | СВИРАЧ ИЗ ЛАЗАРОПОЉА Њђи Р (Рад А. Хутера)
лосе где чека на утовар. Одатле се камен вози на станице, утоварује У вагоне и отпрема на радилишта Аутопута где га асфалтне базе жељно очекују.
Десеци експлозија у каменоломима обележавају сваки нови дан, нови камен за другове на. Аутопуту. Дробилица наставља рад, мрве се нови кубици камена, спрема се нови материјал за асфалтни коловоз Аутопута.
Финишери ударна снага
Упитате ли некога на којој било секцији о раду финишера и какви су то! радни колективи, како се залажу на раду и томе слично одговор ће увек бити исти:
— Они су ударна снага секције.
Готовог терена испред себе финишери имају довољно. Материјала за израду коловоза такође. Цео рад зависи само од машина. Ако оне истрају истрајаће и радници на раду. А машине су старе, дотрајале и често долази до већих кварова. Зато је питање одржавања машина У исправном стању најважнији задатак не само финишераца већ и омладинаца из бригада које раде на њима. У томе ће се и огледати успех, залатање и пожртвованост бритадиста, јер је питање машина истовремено и питање извршења задатака, изградње Аутопута. Одржати машине у исправном стању значи полагати дневно планирани број бетонских поља или око километар готовог Аутопута, а то значи победити.
Иако кише сметају, Аутопут расте
Прво ситна измаглица, онда у дутим, досадним не тако јаким пљусковима киша је почела да залива расушено и изровано земљиште низ трасу. Настало је ружно јесење време и тмуран хладни новембар царује на пољу, поред пута, у сва ком куту, У људима који су са досадом извиривали из својих домова и са муком полазили на посао. И дани су се одужили, једнолични бескрајно монотони и безживотни.
Негде код Славонског Брода на путу за Београд једва се пробија камион са неком грађом и омладинцима, љуљајући се по излоканом и блатњавом путу кроз барице које точкови камиона у млазевима празне на једну и другу страну. Огрнуте шаловима, једним крајем подвијених сукања три сељанке стале по страни пошто су кола прошла и окренуте пут њих чини се кас да вешто гунђају. Вероватно се љуте што их је камион попрскао блатном водом. Са камиона допире гласан и ведар смех омладинца који им пошто је ставио руке на уста довикује —
— Ускоро се нећемо возити ову-
да... Ту постранце је једно радилиште У1Т секције Аутопута, поваљани тампонски слој за камену подлогу, огромна гомила дрвета за ложење машина, неколико ваљака, а с десне стране када се иде од Београда према Загребу омладински логор такорећи у блату и влази. Ту на полагању коловоза ради и 1 Шидска девет пута ударна бригада. Командант јој је троструки удгрник Никола Перишић. Његова бригада није раније радила на калдрмисању. Када су га једног дана питали да ли његова бригада може да се прихвати посла на полагању камене подлоге он се окренуо погледао своје бригадисте, климнуо главом и пристао: можемо.
— Прво сам показао деветорици најспособнијих како се то ради прича командант.
Првог дана научио је њих девет да полаже камену подлогу, другог гана 27, а трећег дана увеле су се У посао и десет другарица. За седам дана 70%/) омладинаца из 1 шидске радило је на полагању камене подлоге, а кроз десет дана цела бригада радила је на овом послу.
— У почетку бригада је урадила 40 дужних метара, па 55, 60, 80... Дошли смо до 223 дужних метара. А иту би цифру премашили да није почела киша. ;
За 43 дана 1 шидска поставила је нешто више од пет километара камене подлоге. Тако Аутопут расте из дана у дан.
Победиће ови људи Почетком овог месеца на гради-
лиште Аутопута стигло је 2.158.
чланова Народног фронта из свих крајева наше земље. Међу њима има добар део чланова Партије и велики број чланова сељачких рад“ них задруга. Они ће својим радом допринети да се радови на секцијама на којима раде убрзају и заврше у предвиђеном року. Ова помоћ фронтовских бригада је од великог значаја за потпуни завршетак Аутопута. У заједници са омладинским бригада фронтовске бригаде
су наставиле велику Радну битку за извојевање коначне победе, за потпуни завршетак радова.
Кад прођеш Аутопут и његова градилишта, видиш његове градитеље, шта су досад урадили, и стојиш на каквом узвишенијем месту, посматраш и слушаш како се дочекују празне и испраћају пуне композиције земље и другог материјала, неодољиво ти се намеће мисао; 5
Победиће ови људи...
илмског платна
ВИХ дана навршила се прва
(0 годишњица од оснивања ли-
_ ковне секције КУД „Бран-
ко Цветковић", Велики ус-
пех постигла је секција на првој
изложби сликара-аматера. Захва-
љујући томе снимљена је за жур-
нал. Посетили смо чланове секци-
је у њиховом атељеу, у просторијама друштва.
Дуг ходник украшен је многим актуелним - паролама и зидним новинама. Допиру разни шумови, тонови и гласови. На стакленим црним плочама исписани су називи секција. Пролазећи редом поред хорске, драмске и музичке секције и црвеног кутића чује се пробање појединих гласова. Из фолклорне секције допиру продорни звуци хармонике, а из црвеног кутића здрав, пун и простодушан смех, На дну ходника, на једним вратима, пише „Ликовна секција",
У потпуној тишини наднело се над цртеже око петнаестак другова и другарица. Нису ни приметили кад смо ушли. На таблама су разапети бели папири. На њима јасно оцртавају вешто набачене линије модела. Покаткад прекида тишину глас стручних руководилаца секције, Сергија Јовановића и Љубомира Јанковића.
— Не ваља тако... Десно од главе има много више белине, него лево, Компоновао си неспретно,..
Прво што пада у очи код ових људи је разлика у годинама. Крај четрнаестогодишњег Слободана Станивука седи проседи човек поодмаклих година Михаило Ступар, запослен у ложионици, који је члан секције од њеног оснивања. Као ђак, рекао нам је касније, бавио се сликањем. Када су железничари отворили секцију добио је вољу да поново слика. Он већ самостално ради у уљу, има смисла за композицију и једва чека, као и остали, да почне систематски рад са акварелом. Омладинка Зора –Настић, службеник Министарства железница, пажљиво слуша примедбе руководиоца Љубе Јанковића... „Видиш, лево раме је знатно више од десног. А глава скоро вертикална. Може ли тако бити у природи7... Гледај модел. — Она је 1947 била у Школи за примењену уметност.
одина је четерес седма, над Србијом месец јули. Пуста Река кише жедна за варљивом надом јури.
Пуста Река
слаповима
ка Топлици бистрој хита, а поред ње
по пољима
светлуцавим срповима жетеоци купе спове
у снопове,
жању зрело злато жита.
Испод сиво-зажарене расковане пеке неба сви су људи
данас
снени
и све жене
занесене
тешким дахом новог топлог
тек печеног пшеничнога белог хлеба.
Испод сиво-зажарене расковане пбке неба,
кроз стрњике
светла лика
босонога трче деца,
а са овна предводника меденица, чујеш, бреца, чујеш бреца сред стрњика,
Еј, од данас
кроз све дане
до јесени распеване
девојке ће на увојке плести косе, момци смехом
по ноћима
са грана ће трести росе,
до јесени
кад се жени!
Кад се жени.
дајал сад је —
месец јули
и година —
четерсс седма,
прва жетва првог Плана' Мач којим се из хаоса у токове реже време. Но, другови,
борци, нови,
жетеоци светлих дана, не сметнимо с ума семе! Ја знам да је
пре три лета
ова жетва
по пољима земље наше засејана.
Раж се и тад заставама
лепршала са литуда, тишенице су пупкетале на далеко разастрте; од песама препелица свим међама
црвено су булке пвале четрдесет и четврте,
И тада су
ове њиве
сваке зоре погледале,
са свих страна дуго звале заман звале
жетеоце.
Те тодине земља рана
се .
ИВМИННМИАНАМАНИММРАМАРТАИНИАРАНАМММААНААМАННАМАИНААМАМММММА МАРИА ААМАМАМННАМААММАНМАМРАААЧАМАММАМММАМАМАМАИМАМАМММ АМАН
ОИ тв,
Десно, пред самим моделом, стоји погнута учитељица Бранка Јовановић, На њеној клупи седи Сергије Јовановић и коригује цртеж. Она пажљиво гледа коректуру, јер жели да се потпуно посвети сликарству. Интересује је и вајарство. Сама ради бојама, црта скице и портрете, У секцији се оспособила за наставника цртања у прогимназији, Ђаци јој имају више успеха него раније, каже нам с поносом, У секцији је добила вољу и за графику. На изложби су јој откупљена два рада.
Са младим Славком Ступаром, у-_ чеником гимназије,. никако нисмо могли да се споразумемо ко је кога
довео у секцију: да ли отац њега или он оца. Као добар омладинац био је ове године на Ауто-путу. И поред физичког рада успео је да формира ликовну секцију од пет бригадиста. Њих шесторица црпли су тематику из живота бригаде. Кад су бригадисти помагали на раду у сељачким радним задругама, били су међу првима, Лево, у углу, стоји и проверава пропорције инвалид Бранко Срдић. Он се марљиво спрема за Академију. Поред посећивања вечерње гимназије и дужности у Инвалидском дому, редовно долази на часове цртања. Са исправљеном руком, држећи оловку крајевима прстију, сигурно 'повлачи линије младић са црном тршавом косом. То је Гојко Бобић, ученик шестог разреда гимназије. Његови радови на изложби, којих је било двадесет и један, изазивали су велико интересовање. У секцији је научио и да ваја. Још пре по-
само борце, само борце!
ојти поље, ти широко, вековима снима твано, знаш ли песме којима си тада било повијаног
Од германских смртних мука и четничког мучког клања, од усташког арлаука
и јуначког умирања земљом широм
ко пучином
шуморише мора жита, земљом широм
ко пучином
кроз вапаје и уздахе изгреваше само име
светло име друга Тита.
0], ти поље, ти широко, вековима снима ткано, знаш ли песме којима си тада било повијанот
Да би наша деца
тладна
опет тобом заиграла,
и да мати не би очи у»самоћи
исплакала,
да.би песме девојачке расневале зоре сане,
смех момачки
младост бујна
ој, та младост плаховита, да би громом разданила задимљене твоје стране ти си, земљо грудма пуним материнским запајала, искивала снагом целом дивизије и бригаде заточника друга Тита.
Знам ти поља у те дане (влат сам њихов и ја био), кад је гневни косац њима за сва лета
долазећа
страшну жетву закосио,
Деценије и векови
из даљине што нам греду, и у та дане,
земљо моја,
застали су у свом следу.
Чебо, што нам тако дуго „оглед пило, себи пело
— ти знаш плаво небо своје! лемљо моја, тад над тобом и оно је —
по-бле-дело;
-— == – – ~ = Сад с осмехом осунчани“ у сусрет нам лете дани,
а победе небо боје,
Али мене свака радост, поклик сваки опомене
на дан други
и на страже
без промене што јотп стоје па међама поља твојих. Кроз редове жетелаца
ја редове друге гледам;
у рукама — друге косе;
и шапату српа предан грлим класје
што се нија,
што се свија и полеже
за векове
и све снове,
за све жетве долазеће
— на откосе..
муста за њих није знала, ~ Јули 1947. = "а снате ће подизала М, Панић—Суреп = ЗНА КАИРА КАБИНИ АКМО
ГТАСАРА
(рад Михајла Ступара)
ласка у школу волео је да слика. Жеља му је да оснује ликовну секцију у Четвртој мушкој гимназији. Са Михаилом и Славком Ступаром уредио је један део јубиларне изложбе у Љубљани поводом Стоводишњице железнице... | х .
Тако раде, цртају њих петнаесторица. Њима је омогућено у условима социјалистичке изградње наше земље, као и многим нашим трудбеницима, свестран културно-уметнички развитак. Многи сликарски таленти у капиталистичкој Југославији изумирали су незапажени. Данас, поред редовних уметничких школа и вечерњих курсева отварају се у културно-уметничким друштвима ликовне секције које још више омасовљавају сликарску Ууметност. Пример ликовне секције „Бранка Цветковића" показује колико се само за годину дана може напредовати у савлађивању сликарске технике.
Од 15 новембра прошле године, када је секција основана, до данас постигнути су велики резултати. У почетку, без просторија и сликарског материјала, сликало се на картонима наслоњеним на обичне столице. Зидови драмске секције, где су се привремено сместили, били су голи. Данас њихов атеље красе најбоље слике и скулптуре, Савладан је низ проблема. Конструкција и повезивање _ планова, динамика, сенчење, нису више непознати. Од гипса се прешло на жив модел и вечерњи акт. Да није било студије на вечерњем акту не би се могли ни замислити каснији радови са терена. Програм рада прилагођен је програму уметничких школа. У врло присном контакту.са стручним руководиоцима, чланови секције су решавали све проблеме, Стручни руководиоци Сергије Јовановић и Љубомир Јанковић то-
лико су заволели рад са аматерима,
толико су се бринули за њихово напредовање и бдили над њима, да су им уступили и свој атеље кад се због учесталих проба у драмској секцији није више могло радити у просторијама друштва. Да би се чланови секције што потпуније упознали са радовима наших старих и модерних сликара и да би стекли што већу ликовну културу, организована је колективна посета Загребу и Љубљани. У Љубљани су разгледали Прву савезну изложбу југословенских сликара, Ликовну академију и Музеј. У Загребу обишли су Модерну талерију, Гипсотеку, неке приватне галерије и просторије загребачког друштва же лезничара „Јеђут".
У прве пролећне дане скоро сав рад обавља се на терену. Мотиви из ложионице, са станице, из бродарства, Новог Београда и других градилишта надахњивали су преко целог лета младе и старије аматере, У то време повећан је, на захтев самих чланова, број радних дана у недељи од три на пет и недељу пре подне. У таквом радном темпу дочекали су они потпуно припремљени прву изложбу сликара-аматера чланова ликовних секција културно-уметничких друштава из Београда. Правилном и систематском расподелом рада од студије главе преко акта до скице омогућено је да секција изађе са највећим бројем радова, међу којима су биле и композиције, графике и скулптуре. Од сто четрдесет радова из пет друштава, секција „Бранка Цветковића" дала је седамдесет, међу којима највећи број скица из изградње ,и саобраћаја. Део изложбе где су били радови „Бранка Цветковића" привукао је највећу пажњу наших познатих уметника. Њихове изјаве да су многи радови превазишли оквире дилетантизма, били су за њих највећа награда.
Огроман успех на изложби био је
_ награђен још на један начин, „Зве-
зда" — филм снимио је за журнал чланове секције на раду крај ложионице, Локомотива је пролазила, пуштајући пару, а четрнаестогодишњем Станивуку задрхтала је рука пред „погледом" камере која га је „сликала", Зујање камере поновило се још неколико пута. Они су били радосни, јер ће цела земља знати за њихове успехе, _
Д. Д.
ЛИКОВНА · | „БРАНКА ЦВЕТКОВИЋА“
| — !ПКОЛА ЗА НОВЕ
СЕКЦИЈА ~
РАДНИЧКЕ
'" ТАЛЕНТЕ
Другнпут, други пут, други пута, свакипут, сваки путаг
ссо а наредном састанку професор
једва дочекао: до 4 Ми наилазимо, а он Мрка Но ' ли ја ту и секретар. с и да се почне, и он држи ти о наставља, као да смо има а мали одмор између часова У НА БХ као да није прошло седам д прошлог састанка. –
— Нисам вам све рекао о ови вИН употреби старе именице пут па Та реч нема никакве везе са о Та путем. — Употребљава се оби с каже неодређено време или да зб стакне понављање радње... различно са пише и с другим бројевима. т о је у овом извештају направљена 2 друга грешка с том старом имен 7 цом. Секретар пише: други пут и другипут, а оба пута погрешно... ка же: Оставили смо да други пут завршимо што смо пропустили. Она је мислила: оставили смо да другипут завршимо што смо пропустили... Треба, дакле, писати У оваквим случајевима само другипут. Овде се мисли: другом приликом, _негде
Н
ЈБевеи еглед није
први прег;: и] ЈЕР је Мелина Већ сам једанпут, на путу, па сам била на путу и други пут, тојест наново, поново, први, па други пут...
— Значи, наставља професор — и овде ино да се уз редне бројеве реч пут различно пише. Зависи а. смисла. Ако се тим изразом казује већа неодређеност, онда се све пише заједно, дакле: првипут, кад се мисли: недавно, прошлог пута; другипут — другом приликом или само друтом. негде у будућности; свакипут свагда, вазла, сваком приликом, кадгод се за то укаже прилика и слично. Тако ћемо имати: Свакипут навраћам к вама, — тојест увек, кад ми се укаже прилика, навраћам ко вама, и слично.
— Одвојено се пише реч пут од редних бројева кад указује на бројно значење, кад број чува своје редно значење, кад је истакнуто да постоји баш особит распоред, особит ред У збивању или навођењу онога што се казује тим изразом. Тако ћемо писати: Ја долазим и други пут, а вас нема, тојест: Ја сам долазио једном, једанпут, и то је био први пут, а сад долазим други пут, то је мој поновни долазак, значи први, па други пут. Тада се пише одвојено... Значи: кад се истиче бројна вредност редних бројева, реч пут се пише одвојено.., ИМ даље. Мађе се каткад и други пута. вли т' не ваља. Није добро ни сваки пута. Разумв се, с бројевима већим од два пише се одвојено кад са изразом казује редно значење, кад се узимају редни бројеви. Тако се пише само: трећи пут, четврти пут, пети пут, стоти пут и слично. Ти из-
био потпун...
једном, била
рази имплју потпуно одређено редно значе: ', па их тако треба писати. Видел смо пак да бројеви један и
два У редном значењу. дакле први, други, с именицом пут могу имати неодређено, уопштено значење, па са тада и пишу обе речи заједно. То не важи и за бројеве веће, него се они пишу одвојено...
— Знате, има овде још грешака. Ја вас молим да се стрпите. Има и тежих грешака. Ја сам још при читању другарице секретара запазио грешку кад је рекла: Требали смо. То ја груба језичка грешка. Ето, могао би нам се неко насмејати кад би чуо или дознао да смо такав извештај имали у ком се и таква грешка налази. Не може то, другови! Нека извини другарица секретар, али ми морамо овај извештај и с те стране потпуно очешљати, умити, а понегде и исправити.,.
— Молим друга професора, прекиде нас претседник, ово је одиста потребно и врло корисно: нека настави овим напоменама. Оне су одиста с овим напоменама. Оне су одиста
И наш професор као да се сигурније наместио у столици, осети се да му је свака на месту, па настави... — А ми ћемо вам о томе говорити
наредном броју. У ред р Е. Л,
МАЛИ РЕЧНИК
ТЕМА. — Прошлог пута приликом 06јашњавања сонатног облика поменуто је да постоје главна и споредна тема У тој композицији. Тема ја карактеристичан отсек неке веће композиције, на пример, сонате или ронда, који даје основу за разраду и стварање _ читавог музичког дела. Простије речено, тема ја музичка идеја коју композитор развија и обрађује у веће музичко дело.
РОНДО — Рондо је музички облик у коме се једна или више разних тема неколико пута понавља. Између тема налазе се отсеци, тачније речено прелазни делови који повезују понављања тема у једну целину, а зову се међустав (интермецо, епизода). Има ронда са једном, две и три теме.
УВЕРТИРА — Увертира је музичко дело, већином у сонатном облику, за оркестар. Често је увертира увод у неко веће музичко драмско дело, оперу или ораториум, а може да буде и самостал«
на композиција. (На пример, увертира »1812" од Чајковског),
ТЕМА С ВАРИЈАЦИЈАМА — Тема о варијацијама је композиција, која сач
држи једну карактеристичну. краћу теч му која се обрађуе на различите начине у низ мањих или већих – промена (варијација) те теме. Број варијација није одређен, већ зависи од замисли композитора. Може бити мањи или већи, а постоји композиција са тридесет па и више варијација.
ДЕТАЉ ИЗ МАКЕДОНСКЕ ИГРЕ
(кад А. Хутера)
Уа еђено додуше. На другом м паж: А сам била на путу,(о