20. oktobar

: [у

_ „периферија“. Низ несолидних,

вотни стандард

Данас је планска изградња наше

дицама.

градити и мноте друге у земљи.

Потпуно уређење

радостан и хигијенски живот деце.

Н Т Први спрат припада малој деци и одојчади. Просторије су декорисане као и оне у приземљу, само што намештај одговара узрасту те деце. У левом крилу зграде смештено је неколико изолаџионих соба за децу под

Ове просторије одвојене су посебним

степеништем, како би мајке, које доносе болесну децу,

избегле додир са осталим мајкама и децом и како се случајеви заразног обољења неког детета не би пре-

температуром.

| нели и на другу децу.

и зеленилом.

глед модерних дечјих јасала.

УЛТУРНИ живот Београда није као некада ограничен | на ужи центар града, Широке масе београдских трудбеника налазе данас у својој најближој околини разноврсне форме културно уметничког _ живота. Периферија . Београда губи све више предратну 5 физиономију заосталости и запу__. шттености и добија, бригом народне власти, нов светао лик социјалистичког града. Културни живот на периферији постаје из године У годину све богатији и обимнији. Изградњом социјализма код нас спроводи се и културна револуција, као саставни део социјалистичког вас5 питања радника и грађана. Б" Ако се осврнемо на један део кул_ турног живота у нашим рејонима, _ видећемо постигнуте резултате. За_ држимо се овог пута на Седмом ре_јону, Он је претежно радничког социјалистичког састава И утолико нас више интересује у њему постигнути успеси. Познато је, да је музичка умет-

) ност код нас — а и у целом капи- талистичком свету — била приви1 дегована забава буржоазије. Забо-

у = рављен од концертног и уопште у“ 5; метничког живота, наш радник се : после ослобођења тешко привикавао на концерте класичне музике, оперу и друге области уметничког живота. Народна власт, наше Партије, предузела је низ мера за што ширу популаризацију уметности, указујући на огроман значај културно-масовног рада за преоријентацију човекове свести. 3 И поред многих успеха Седми рејон 5. показује да су културне тековине народне револуције једним делом | још увек само могућност за лепши им културнији живот наших људи. = току прошле године одржан је. 'з концерата на Сењаку, ЧукариДедињу и мањи број У Ракови'з учешће наших познатих реивних уметника или солифилхармоније изве-

дени су дцерти југословенске, _ класичне и. романтике музике, српске музике Зи > крајем З1Х и почет__ком ХХ века, народне музике, као и концерти с Моцарту, Григу и другим великим компози“

мешовитој ПАЛА У наступио забавни ансамбл Радио "Београда, У Дому културе Седмог рејона изведен је уметнички конперт Лазе и Милице Марјановић, __ Ивана Туршића и других; а. у брици „Рекорд“, у Раков _-_ церт народне музике. "Е "Да ли су ови концерти искори.

јесу, На концерти-

поред наших познатих умет- .

ху и значај изведених дела. међу посетиоцима се нису увек наазили они људи којима су концер. :% Рене Ако Фе кроз | двогодишње искуство увидело да

плакати нису довољни за попула-

_ ДОБИЛЕ СУ ЗА СВОЈУ ДЕЦУ МАЈКЕ _

___РАДНИЦЕ С КАРАБУРМЕ

СЕЋАЊУ грађана Београда живи још предратна Карабурма, крај сиротиње, незапослености, који је од центра града био онда одвојен, можда, =“ _ читавим веком. Стихија која је градила Београд без реда и система, оставила је овај крај у запуште_ ности, заосталости и незнању, обележивши га само као нездравих

"служиле су за становање сиротиње и ак окавне реше тај крај прерастао је изградњом неколико фабрика, пре рата, делимично у радничко насеље, али је и“ његових становника остао на истом

~ “

тлавног града обухватила и Карабурму. Ње

ницима пружена је могућност да се учдинеу НОВ и ју. Да би просвећивање било свестрано, подигнуто је и отворено низ установа које ће свака за себе допринети општем уздизању овог краја и избрисати његово дугогодишње обележје периферије са свим њеним после-

Становници Карабурме месецима су пратили зи ње модерне једноспратне зграде ВЕЛИ етан трамвајске станице. То су биле нове дечје јасле, које су пре неколико дана отворене, Ове јасле су прве у __ Београду којесу изграђене по типу, по ком ће се из-

Јасле на Карабурми су, поред модерног изгледа, саграђене по свим правилима хигијене и потреба такве установе. Први корак у просторије, ходник и чекаоницу, показују већ обележје зграде у којој бораве деца. Зидови, столови и столице у чекаоници, пријемно оде-

· љење, обојени су нежном бојом и украшени многим саксијама цвећа. Просторије у приземљу припадају деци од осамнаест месеци до три године, Намештај, игралишта, трпезарије и спаваће собе одговара узрасту деце. Мали столови покривени шареним чаршавима, зидови су украшени живописним сликама, које показују ствари и животиње које нас окружују у свакодневном животу. Све то, заједно са великим прозорима кроз које светлост улази у изобиљу, ствара услове за пријатан,

На великој тераси првог спрата, у време топлих ј дана, мања. деца боравиће у приземљу, где је направ> љено игралиште с песком и базеном, играће се старија. Тераса и игралиште биће у пролеће украшени цвећем

Много је рада и напора утрошено да се унутрашњи уређаји зграде и намештај ускладе са модерном архитектуром зграде, одговоре свим потребама и добију из-

под бригом |

шћени потпуно Да ли су на њима посетиоци научили нешто о музи“

код куће, |

земље и нашег у

Први додир с мајкама и децом

и АЕ ових јасала поздравиле су мајке-радниаб РМ; јер је створена могућност да деца у чаа а рада имају сигуран и добар смештај. И додирима са јаслама, њиховом хигијеном, Не са и неге створила се потреба сарадње МЕ собљем јасала. Требало је утицати да се из-

сне предрасуде и немарност у васпитању деце отклоне и:да се усклади нега и исхрана деце у јаслама и

Ј АН КОТ месеца одржавају се састанци са мајкама, аког дана им се приликом доласка дају стручни

пи јасала се труди да се у згради одржава виа хигијена, Јело, које се из кухиње носи у 09 СЕ за децу, покривено је стерилном газом, а стручестра која спрема оброке за мању децу, ради цело време са лицем заклоњеним маском од газе, ј )

Деца у јаслама радосно проводе свој дан

Четрнаест малишана први су гости јасала. Мања деца на првом спрату забављају се целог дана играчкама обешеним на креветиће, под будним оком од сестара и неговатељица; свако дете треба да добије на

време свој оброк, прописан од лекара. Старија деца се за то време играју у дворишту. Засада их има само троје. Они користе последње јесење сунчане дане. Не-

посебна исхрана.

одгоја деце.

ју деца.

сташна Даница бежи испред Бобе, својим ножицама, покушава да је стигне. Мира је још мала, и сигурнија је кад се држи за с

За који дан друштво ће се проширити. Првих дана јасле не примају пун број деце (осамдесет) него то чине постепено, како би се деца навикла на нову средину.

Лекарски надзор је свакодневан и свестран, тако да се и код најмањег поремећаја прописује лечење и

који, батргајући

неговатељице.

Јасле као средиште хигијене

Беспрекорна чистоћа просторија, дечјих оделца, у која се облаче док су у јаслама, хигијенски и уредан изглед сестара и неговатељица, њихови бели мантили и крајња будност и брига с којом особље јасала прилази деци, омогућили су да оне постану центар хигијене и школа модерног и правилног

рубља, судова,

Мајке раднице с Карабурме добиле су у централним јаслама ИОНО-а Београда, које су уједно и највећа, не само сигуран и здрав смештај за своју децу, већ и могућност да преко њих упознају и упуте друге мајке на Карабурми, како се добро и правилно негу-

Код улаза у јасле је-статуа мајке-раднице која пружа своје дете, (рад вајара Илије Коларевића) пружа га са пуно вере и сигурности тамо, где му је нова социјалистичка домовина дала могућности да правил-

но расте и да се развија — у нове јасле на Карабурми

ство,

ризацију концерата, требало је пронаћи убедљивије начине, а. то је само жива реч. Оно што се у основи запажа на концертима класичне музике је отсуство радника. Просветне власти и рејонски Савез културно-уметничких друштава треба да се боре за што масовнију посету овим концертима, као што са боре за извршење сваког другог задатка _ социјаистичке _ изградње. Ако се У Бродари још увек кришом пуши за време концерта, ако биоскопска сала на Сењаку незагрејана дочекује виолинисте и певаче, због чега су ови дрхтали од зиме, а публике било мање но што је продато :арата, и ако се на концертима срећу углавном иста лица, онда, ми то можемо да признамо, није могућност коју пружа народна власт за културно-уметничко уздизање искоришћена како треба. ;

Са књижевним вечерима стоји много боље. На њима радне масе пажљиво слушају о борби, идеалима и животу највећих књижевника наших и других народа. Они се на тај начин упознају са оном страном писца коју, можда, нису открили читајући његов роман или драму у библиотекама и читаоницама Седмог рејона. Пишчеве заслуге за књижевност, време у коме је живео, његов однос према прогресивним народним елементима, његово филозофско схватање, све то сазнају посетиоци књижевних вечери, Досад је одржан низ таквих вечери у Дому културе Седмот рејона, на Дедињу, у Раковици и на Чукарици. Оне су извођене и у срабрици шећера, у Заводу за израду _ новчаница и У Индустрији мотора. _ Плејада великих писаца, Горки, Мајаковски, _ Франце Прешерн, Вук Караџић, Отон Жупанчић, Бранко Радичевић, постала је блиска _ народним масама Седмог рејона. На неким вечерима говорило се и посебно о једном делу. Тако је у Заводу за израду новчаница говорено о „Педагошкој поеми" Маизведене каренка, а на Сењаку су 1 две сцене из Цанкарове драме „Краљ Бетајно Ма х Две библиотеке на Чукарици иу

Раковици омогућују људима ових насеља да се упознају са значајним делима светских писаца. Библиотеке раде од ослобођења и кроз њих је до данас прошло најмање 50.000 'људи. За ову годину НО Седмог рејона дао је суму од 427.000 динара за набавку књита, Данас ове библи„отеке броје преко 0,000 књига из слетристике, из области прирол“ и · на: а и из политичке литературе, Сем тога, сваког се месеца КУпују нове књите. _ Поред честог указивања на значај књиге на састанцима основних их ортанизација, упрдве библиотека предузеле су низ мера за популарисање нарочито стручне литературе, која се мање чита, То

или неке друге које се граде или ће се саградити да се нашем подмлатку обезбеди ведро и здраво детињ-

3.К.

се највише осетило за време такмичиња рејонских библиотека, које је организовало у септембру и октобру Повереништво за културу У уметност ИОНО-а; У свимооесновниморганизацијама истакнути су били плакати за популаризацију књиге. Велика пажња посвећена је предузећима која немају своје библиотеке, или су им неуређене. У излогу библиотеке на Чукарици сваке недеље излагане су нове књиге. Делима Горког, Назора и Горана Ко-

СПОРТСКЕ ДВОРАНЕ.

портска сезона ближи се крају. Остало је још: пар сусрета у такмичења ће бити за вршена. За кошарку, одбојку, лаку атлетику, бокс и мачевање зи“ ма не претставља прекид такмиче“ ња. У току зимске сезоне она се настављају по дворанама. Такмиче“ ња и тренинзи који се одржавају за време зиме имају исти циљ, при“ премити такмичаре за наступајућу сезону. Потреба зимских тренинга за претстојећа такмичења од огро“ мног је значаја за даље успехе на“ ших спортиста. Узмимо пример пливача. Успеси постигнути у току прошле сезоне резултат су бриж љивих припрема у току зиме. Омогућити правилно и благовремене тренинге, на којима ће се уочити и исправити грешке, значи не само да се неће прекинути континуитет у активном раду, него омогућити даље побољшање и подизање квалитета екипа и појединаца. Стање дворана з; тренинге и так“ мичење на почетку овогодишње зим“ ске сезоне далеко је лошије од

онцерти, нњињевне вечери и библиотене у (Седмом рејону

вачића били су посвећени засебни излози. У предузећу „Авала" приређена је изложба дела из Народ-

зо-ослободилачке борбе у оквиру прославе 20 октобра. Изложба је била · снабдевена и · часописима, „дневним и недељним — листовима.

Радници су се задржавали у просторијама изложбе, интересујући се за многе књиге које су им до тада биле непознате, Позајмне библиотеке на Чукарици и Раковици посећује месечно преко 1.500 лица.

ВИШЕ РЕДА ПРЕД БЛАГАЈНАМА ЗА ФУТБАЛСКЕ

УТАКМИЦЕ

од наше публике постоји велико интерессвање за све спортозе,

: а поготову за футбал, а у последње време наши футбалски стадиони редовно су били заузети до последњег места, Па ипак, нема реда приликом уласка у ста-

дионе, а исто тако ни касе за утакмице не отварају се на време. Тако, приликом утакмице Шрвена звезда — Динамо (Танчево), која је требало да почне У 11,30 часова, у једанаест часова још ни-

је 'била отворена благајна, ма да је пред њом стајало преко тридесет гледалаца. Благајна је отворена тек на петнасст минута пре почетка утакмице и велика група грађана, која је нарасла до преко стотине, оправдано је негодовала.

Међутим, иако се благајна отворила, само је саопштено да „другови са картама још нису стигли“, Карте су поче“ ле да се издају у пет минута пре почетка утакмице, Разуме се, тада је на улазу на стадион настала страховита гужва, тако да је велика већина успела да уђе тек када се прво полувреме завршавало. А

чињеница је да је оваква немарност за сваку осуду, јер кад се закаже из давање карата за осам часова, оно не може да отпочне ни у десет, а камоли непосредно пред утакмицу. О овоме би требало повести више рачуна.

Зоран Димитријевић

“~ М

(555 У

(

Немој на онај кантар да ми мериш спр.

Тамо ја мерим потрошачима,

нове дечје јасле на Карабурми

прошлогодишњег. Проблем кориш“ ћења и смештаја екипа по располо“ живим дворанама претставља један од највећих проблема за фискултурне организације Београда. На 45 спортских друштава, колико их да“ нас има на територији Београда, до“ лазе свега четири веће и известан број мањих дворана. Ове године број расположивих дворана, којима се користе спортисти, мањи је од прошле године. Од дворана које мо“ ту примити већи број вежбача, спортске организације користе дворане ДИФ-а, Прве мушке гимнази“ је, Радничког и донекле Железни“ чара, Ако погледамо распоред тер“ мина, видећемо да су дворане пре“ натрпане. У ДИФ-у се користе сви термини који су слободни од редов“ не наставе, У дворани Железнича“ ра број слободних часова када веж“ бају спортисти знатно је мањи од броја у прошлој години, Ово сма“ њење броја термина догло је као последица повећања рата и ома совљења гимнастичког д! гтва Железничар, Коришћење до максиму“ ма постојећих дворана ставило је фискултурно руководство Београда пред проблем правилне расподеле термина. Приликом додељивања ча“ сова Спортско одељење Градског од“ бора ФИСАС-а руководило се прин“ ципом квалитета. Врхунске екипе и друштва која се такмиче“ по репу“ бликанским лигама имала су првен“ ство у добијању већих дворана и броја термина. Ова расподела не значи одбацивање, могућности одр“ жавања тренинга мањих друштава и екипа слабијег квалитета у току зимске сезоне. Водећи рачуна о њи“ ховим тренинзима, фискултурно Ру"

"ВИШЕ ОДГОВОРНОСТИ | ПРЕМА ПОВЕРЕНОМ МАТЕРИЈАЛУ

~ ако вече, када се касно враћам

са посла, имам прилике да видим

како се, при поливању и прању

улица у центру, повлаче велика гумена

црева од једног хидранта до другог, У“

место да се намотавају на велике држене котурове, одређене за ту сврху. .

ПРСА И Ра О ИУ

ливање, објашњено како је до њих тчешко доћи и како је нужно са њима пажљиво поступати, јер су она од велике важности за хигијену града. Но, кгко верујем да је то свакако учињено, јер постоји и велики котур за намотавање, мислим да би над радом људи који врше прање и поливање улица требало завести строжију контролу и онемогућити упропашћавање градске имовине.

мо 2 је МРЉА НА БИОСКОПСКОМ ПЛАТНУ

едатно сам гледао, у биоскопу Н есма; премијеру аустриског филма „Срце мора да ћути“. Међутим велика жута мрља на платну чи“

таво време приказивања филма мутила |

л. д.

је и заклањала слику, тако да је чна стално била нејасна. Публика је због овога оправдано негодовала и грдила у“ праву биоскопа

Данас радни свет иде у биоскоп да се одмори и разоноли и оваква немарност управе сасвим је за осуду.

ва непремостива тешкоћа, то сматрам да би управа биоскопа требала што пре да доведе платно у исправно стање, јер

Како уклањање ове мрље није никаке« | мора да ћути“ не морамо да

ако „срце ћутимо ми гледаоци, скоп и намењен.

којима је тај био-

Није ми познато да ли је људима, који рукују овим скупим цревима за по-

П и

на почешку зимске сезоне

к “а

ководство Београда до максимума је искористило дворане Радничког, Прве мушке и дворану у Земуну. Овим је омогућено правилно и ре“ довно одржавање тртвиптаји при“ према мањих другтава. Прилкком 6 расподела дворана нису узете у 06- р зир оне Металца и Славије, које су коришћене у прошлој толини, пот што су претворене у мензе. | У' циљу бржег и правилнијег ре- з тлења питања дворана, Комисија за фискултуру при ИНО-У оспособила 7 је за рад још једну већу дворану на Чукарици, која је била оштећена и потпуно запуштена. У најскорије време у њој ће се мећи отпочети са тренинзима. Оспособљењем и урећењем оте лвопане омогућиће се унеколико решење овог питања, Већ наведене дворане и оне мање спортских лруштава Хероја, На“ претка, Мукаричког и Полета 'омо“ гућиће да београдска друштва У. ток“ зиме не престану са радом и тима геплабо у квалитету. ): Посебан проблем претставља од“ нео пеједунаца према чистоћи и ре“: У лу У дворанама. Ако узмемо · про" шлогодишње искуство, видећемо да, је прљање дворана, улажење са | ципелама. гажење м цепање душе“ Е ка, ломљење справа и прозора И 1 читав низ лругих недостатака ка“ рактеристика рада појелиних дру“ штава. Ово нарочито важи за дру“ штва која су тренирала у Првој му“ шкој и лруштва која су триређи“ . вала такмучења у ДИФ-у Вуло че“ сто, за време такмичења У ди»у, могло се видети да гледаоци улазе р у ципелама У лворану и поред опо“ мене надлежних. За ово су доста криви и организатори, док је слаба геларска служба била главни недо“ статак на прошлоголишњим такмичотима.,У току ове сезоне рукопод“ ства друштава и појединци требало би“ овоме питању ла посвете више пажње. Олржавање игранки у дво“ранама наметеним вежби и такми“ чењима, говодило је врло често до тога, ла су такмичари морали тре“ нирати У прљавим и прашњавим двоганама, што је штетно деловало на злравље појединаца. Више пажт ње од стране појединаџа и контрола гуковолства _ дворана и друштава, омогућиће благовремено отклањање свих пропуста и грешјака. У Амализирајући горе наведене при“ мере и бројке, видимо да стање и број лворана потребних спортисти“ ма Ђеограла не заловољава. Све више осећа се потреба за једном већом двораном, која би служила не само за тренинте и тиме донекле заловољила потребе спортског жи“- | вота, већ бе била спортски центар, : који бм служио за одржавање так“ мичења у току зиме, Што бржа из" ЋЕ гралња опог објекта допринеће не само решењу проблема дворана, већ ће у исто време послужити даљем ЕА' подизању и унапређењу квалитета У сперта у Београду. м | Улазећи у зимски период рада спортисти У сарадњи са фискултур“ Ја ним руковолством учиниће све, да | се недостаци отклоне и тиме омогу“ |

ћи правилан и несметан развој тре“ | 4

нинга и такмичења.

–— – –— ТЕ > Кпашке сторшеме беса. аи „град 8 У НАСТАВКУ такмичења за футалску лигу Београда постигнути су следећи резултати: Раковица — УМ динство 4:0, Напредак — Омладинац 3:1, Душановац — Чукарички. 41, Раднички (3) — Палилулац, 2.

У такмичењима за селе куп Србије добијени су де у Београд и Раднички из Београда. квалификовали су се за финалза такмичења. а нити мр |

Рукомет . аи Ма

У последњем колу јесењег дела првенства Србије, одиграна је у Бео- | граду рукометна утакмица између Железничара (6) и Железничарао (Ниш). Побелио је београдски Же-

лезничар са 10:4 (2:1) и освојио прво_

место јесењег дела такмичења, . ај Ма чај кљ 4 Аб Кошарка , и

У недељу, У дворани ДИФ-а, одре

жана је кошаркашка утакмица између женских екипа ДИФ-а Ти младог тима Шрвеша звезда. Победио је млади тим са 48:15 (22: У | предигри су се састале женске јуниорске екипе Металца и Црвене звезде. Победио је Металац са 23:8.

А .