20. oktobar
естивал најбољих секција
+
читаве земље, који се одржава овог месеца у част петогодишњице оснивачке Земаљске синдикалне конференције, пружиће београдским трудбеницима _ једну од најзначајнијих и најмасовнијих смотри културно-уметничке самоделаности. Најбоље драмске, хорске и фоклорне секције, најбољи оркестри и солисти синдикалних културно-уметничких друштава приказаће своје досадашње · резултате и још једном ће потврдити високи ниво уметничких остварења талентованих радника и службеника, ниво који делимично прераста границе дилетантизма и секциске оквире.
Фестивал почиње 18, а завршиће се 25 овог месеца, тако да ће обухватити баш оне дане (23, 24 и 25) када се одржавала оснивачка земаљска синдикална конференција. За смотру су, углавном, све републике одредиле своје претставнике — своје најнапредније секције, Током прошле године у свакој републици одржани су фестивали, на којима су утврђена најбоља друштва и најбоље секције,
Наша Република биће заступљена једним хором и оркестром, једном драмом, групом српских народних игара и групом мањинских народних игара им солистима. Хорови „Абрашевића“ и „Бранка Цветковића“ репрезентоваће наш главни град. Од три најбоље драмске секције из Београда убедљиво је успела да се квалификује „Горанова“ секција. У оркестарској музици и фолклору Београд ће заступати „Абрашевићеве“ секције. НР Хрватска шаље два хора, једну драмску секцију, један оркестар, једну групу хрватских народних игара, једну групу мањинских народних игара и један омладински хор. У сличном броју секција биће заступљене НР Словенија, НР Македонија, НР Босна и Херцеговина и НР Црна Гора. Укупно ће учествовати на фестивалу девет хорова, седам драмских секција, шест оркестара, десет група народних игара, један омладински хор и најбољи солисти и рецитатори, укупно 1.600 извођача.
Од ослобођења до данас поред низа среских, градских, обласних и рејонских смотри одржано је десет републичких ссиндикалних фестивала. Осим тога, сва синдикална друштва учествовала су на свим републичким фестивалима поводом
_ ХИЉАДУ ШЕСТ СТ
суделоваће на Савезном |
прославе Дана Републике, организованих од стране Савеза културнопросветних друштава. Колико је културно-уметнички рад у синдикалним друштвима постао саставни део борбе за политичку и идејну изградњу радничке класе, најбоље
показује чињеница да се број дру-
"штава и група од 1947 године до да-
нас скоро удвостручио, Од 743 друштва, колико их је било у 1947 години, данас се њихов број повећао
на преко 1,200, Док је у 1947 години | било око тридесет хиљада чланова по друштвима, ове године је кул-
турно-уметничком делатношћу обухваћено око 46.000 радника и службеника, Јануарски фестивал, поред манифестације, свих досадашњих успеха у раду синдикалних културно-уметничких друштава пру-
„ жиће и велики потстрек за још ве-
ће напоре у омасовљавању и даљем подизању идејности и квалитета уметничког рада.
Претставе ће се изводити у Народном _ позоришту, Београдском драмском и Синдикалном дому. Свако вече наступиће по једна драмска секција. Жорске секције наступиће 23 и 24 јануара у сали биоскопа „Београд“. Истих дана на-
(2 фестивама
ступиће и оркестри, а у Позоришту лутака НР Србије солисти и рецитатори. фолклорне секције изводиће народне игре у дворани Коларчевог народног универзитета 22 и 28 овог "месеца; а 25 јануара одржаће се свечани концерт у Народном позоришту, на коме ће учествовати нај-
најбоља драмска секција и оркестар, као и најбољи солисти и рецитатори, На овом концерту објавиће се успеси постигнути на фестивалу и поделити награде,
У оквиру овог фестивала биће ор· ганизована изложба најбољих радова ликовних секција из свих република. Изложба ће бити отворена од 14 до 24 јануара у Уметничком павиљону на Калемегдану.
ја оиндинолних нултурно-уметничних друштава
боље хорске и фолклорне секције,
му а
НА ЧУКАРИЦИ
(Рад 0. Вукашиновића)
(Ове године снимиће се многи уметнички и донументарни филмови
ши;
-- години. Предузеће „Звезда“-
· филм завршава снимања „језера“, по сценарију Југослава ЂорђЂевића. Овај филм, са темом из со+ цијалистичке изградње наше земље, приказује подизање великих хидро-
АША филмска предузећа наставиће интензивно са про-
изводњом филмова и у 1950,
централа у Херцеговини, на Нерет- ·
ви и Рами. „Језеро“ ће бити коначно завршено марта месеца. Сем тога, „Звезда“-филм, заједно са „А вала“-филмом, ради на филму „Заробљеници“, по сценарију израђеном по роману О. Бихаљи-Мерина „Довиђења у октобру“. Режију филма води Густав Гаврин. Филм ће бити завршен у првом тромесечју ове годиме,
У времену између марта и јуна довршиће се уметнички филм „Чаробни мач“, рађен по народној причи „Баш-челик“, Поред тога, „Звезда“-филм врши припреме за снимање новог уметничког филма по сценарију Оскара Давича, у режији Владе Погачића, о људима из нашег апарата државне безбедности, који се боре противу свих покушаја да се омете мирна изградња социјализма код нас. Снимање за овај филм почеће ових дана. Прво тромесечје ове године обухватиће сни-
И 3 ОР ЛЕ ЛО СИ ЉЕОЈРА ЛА
++ Т ћ. бесциз уска анас, кад кажемо: прва београдска књижара, то није сај] мо временска ознака, неки везано за на: догађаја и претставља пут од прве продаје и штампа+ ња књига код нас до данашњих милима оживљавају и први пионири и први крчиоци на духовном пољу, као и они који нису имали ни разумевања, нућа.
А, до њих —
„Крај ХУП и цео ХУШ век били су Србија трипут потпадала под аустриску власт и враћана Турској. Качо је њено становништво сва три пута мораили да се у масама сели У Аустрију, то је и оно што је од старот наслеђа могло бити дотле сачувано — или прељих времена, или просто погубљено“ (Т. Р. Ђорђевић).
Ово и овакво стање по српски живаљ ка, нарочито после 1813 године.
Онда, није ни чуло што је ситуација не само опште културе и књижевности, жем ступњу. И сама традиционална књижевност, која се одржавала по црквама и манастирима, и она је, готово, ноћи, бљеснула и засветлела, то је био само пролазни догађај. Јер, и само стање тадашњих свештеника и калуђера ли су делимизно, а многи потпуно неписЕмни. Али, после Другог устанка, нарочито је живахнуо рад на просветном и културном пољу. У то време већ су сесјатили просвећени људи из разних красе пуним замахом. Једна за другом ницале су установе обновљене Србије. Наравно, многе од њих рођене су у му-
су и ма
средства, али, било је и доста неразумевања. су дошли да помогну обнову, и да удахну дах слободе отимане од завојевача, налазе се први пионири који ће удариришту, драмском и уметничком песништву, новинарству и лтампарству. Ддело првог попечитеља просвештенија Камако 3 У крвавој олујини 1813, оставило је светле трагове. Путник, који је обишао Балкан и многе земље Еве темеље рационалистичкој мисли која ће, допније бити прихваћена, ношена и пгирена,
добија изглед, који ће још дуго да му даје шаролику слику. Жене су носиле фес са кићанком, витице сплетене око фес, доцније шубару, антерију, гуњ са штироким рукавима, јелек, појас, широке чакшире, чарапе у боји и плитке - 'У тим данима првих буђења и превирања, бораве већ и пелају: повремено први ћак Доситејеве Велике школе Вук позоришта, писац Јоаким Вујић, творан реалистичке комелије Јован Стерија Поповић, песник „Сербијанке“ Сима
„Товина ._Србских“ Димитрије Давидоњић, пређашњи тпоофесор сомборске учитељске школе Димитрије Исзиловић,
кита јубиларни датум, већ је то онских књижарских тиража. Пред нани знања, па, ни љубави за прва претза Србију врло бурни. За то време је ло да се расељава, да бежи у збегове, нето у Аустрију, или сакривено дс бопоновило се и у првим данима ХЛХ вевећ и обичне писмености, била на ниизумрла. Ако је понегде, као свитац У било је скоро јадно. Мноти од њих бипосле проглашења Хатишерифа, нагло јева, нарочито из Војводине. Отпочело кама. Недортајала теријална Међу новим житељима Београда који ти основе народној књижевности, позо.рађорђеве Србије, Доситеја Обрадовића, вропе, Доситеј Обрадовић, ударио је прБеоград је у то време већ почео да главе, либаде и бушдице, а мушкарци кондуре. Стеф,.. Караџић, затим оснивач првих М"лутиновић "Сарајлија, први“ уредник оснивач и директор средње школе у
нас и потоњи уредник „Новина Србских“, и многи друти.
"вести о догођајима У
РАДУ а ја
/
Из старог
Тих дана настанио се у Београду и Глиторије Возаровић, књиговезаци књигопродавац. И он, као и Димитрије Давидовић „родио се у Земуну, према Београду лежећем...“ Док је његов други земљак, књиговезац и књигопродавац Гаврило Ковачевић из своје земунске радње снабдевао Београд м Србију књигама, дотле је Глигдрије Возаровић, који је занат изучио у бечких мајстора, прешао у Београд и отпочео штиру културну делатност.
Књижара Глигорија Возаровића, или дућан у коме је она била смештена, налазио се У „центру српског Београда“, с источне стране Саборне цркве, на месту где је данас основна школа број 1. Њен изглед, за оно време, знатно се разликовао од изгледа осталог низа дућанчића, који су се протезали сокачетом од цркве навише до угла Кнез Ми-
хајлове и 7 јула улице. Одатле, наниже
ка Дунаву, почињала је главна чаршија са два реда дућана. Сви ти дућани били су ниски, старог источњачког типа са ћепенцима и великим капцима.
За разлику од дућана са ћепенцимаи капцима, Возаровићев дућан био је без капака, застакљен многим окнима, са неколико басамака. Иако мали по простору, постао је средиште ·тадашњег духовног Београда. Сем француских, немачких и српских књига, штампаних у разним крајевима света, Возаровић је набављао и листове. Поред „Новина Србских“, имао је и стране новине, нарочито немачке. Књижара је добила 0бимнији значај, постала је нека врста читаонице. Круг се све више ширио, а тиме м сама згмисао Бозаровића, Он је оснивач Библиотеке вароши Реограда, која је била основа доцнијој Народној библиотеци. У Возаровићеву књижађу навраћали су и људи из унутрашњости земље, нарочито због новина и свежих свету. У тој средини рођене су мноте замисли, које су, касније, кроз разна крштења добите своја. пуна обликовања.
Сем књиговезачког и. кењижарског рада; значај Глигорија Впзаџовића јеи у издавачкој делатности, јер, он није само први књижар — продавац, већ и први књижар — издавач. Његов издавачки рад отпочео је после куповине и инсталације прве штампарије у обновљеној Јрбији. Купљена 1831 о државном трожку и намењена државним и припат-
ним потребама, „Књигопечатња“ је по-
чела рад штампањем разних званичних
Мор УМ Соје, ИЕ де си те
| пр
Ур и
“а СУ У
2 2.
МР РРРРААРУВА 2 р УЗ УНР,
У. 2 2 2
Мит, 27 о 1
ње,
Београда
образаца, а доцније и приватних ствари.
Издавачка делатност Глигорија Возаровића обухвата. укупно око двадесет књига: Доситејева и Давидовићева » дела и пет књига „Голубице“, Књижевни алманах „Голубица“, под уредништвом Јевана Хаџићз, доносио је изворне и преведене песме, приповетке и друге написе, У то време алманаси су „били тешњи облик у коме је прво српска књижевност своју радњу гранати почела“ (Ст. Новаковић).
Занимљива је историја прве књиге издане у првој београдској књижари.
Борба Вука Стеф. Караџића за народни језик и народну књижевност нашла је одјека и у припреми и издавању прве књиге. Као прва књига био је предвиђен спис др Јована Стејића, родом из Арада, првог лекара у Србији, који је дотле већ штампао неке стзари, између осталог, два дела „Забаве за разум и срце“, Трећи део, „Сабор истине и науке“ требало је да буде прва књита штампана у Србији. Међутим, како
је била писана Вуховим правописом, в, Фу исто време, нису била означена места одакле је што преведено, одустало се од даљег штампања, иако је већ било довршено петнаест табака.
Прва књита, у издању прве књижаре у Београду Глигорија Возаровића, била су „Српска стихотворенија, сочињена од Ковачевића и Стаматовића“. То су, уствари, два раније већ објављена дела: „Песма о случајној буни протиг даија“ од Гаврила Ковачевића, горепоменутог књиговесца и књигопродавца из Земуна и „Српском роду" од Нихоле Стаматовића. Иако раније написане, прва 1804, друга јошц раније, ове две песме, писане са патриотском тенденцијом, биле су забрањене у Аустрији. „Овим, дакле старим песмама, под новим, заједничким насловом било је суђено да буду прва књига прве штампарије у Србији, да буду наштамлане трошком Глиторија Возарсвића, првог књижара обновљене Србије и да буду први издавачки посао у њој.“
с. ц.
мања и других филмова, која ће извршити „Звезда“-филм, и то „Пролетерске правде“, по сценарију Михаила Лалића, у режији Вицка Распора и Радомира Ивковића, „Ратних другова“, по сценарију Арсена Диклића, у режији Николе Рајића, и „Жетве“, са темом социјалистичког преображаја нашег села, у режији Милана Џејића.
Централни студио документарних филмова „Звезда“-филм, који је прошле године произвео дванаест документарних филмова, оствариће ове године нових петнаест филмова, који ће обрађивати капиталну изградњу код нас, борбу за већу продуктивност рада, рад на чувању и конзервирању фресака по нашим старим црквама. и манастирима, народноослободилачку борбу кроз слике и графике наших уметника, рад. наших сликара и вајара у мајсторским радионицама, спортове на води, развој државног добра „Беље“, бригу наших народних власти за живот радних људи кроз рад здравствених и социјалних установа, различите гране народне радиности, укључивање омладине У привреду, рад Океанографског института у Сплиту, живот и развој АФЖ-а, планинарство и ловарство код нас, живот пионира и друго. Сем ових уметничких и документарних филмова, „Звезда“-филм израдиће и 52 броја филмских новости, као и шест фискултурних прегледа.
„Авала“-филм, у заједници са „Звезда“-филмом, снимиће „Велике жртве“, које: ће обрадити покољ који су немци извршили над становништвом Крагујевца 1941 године, по сценарију Љубише Манојловића, и „Хајдук Станка“ по сценарију М. Панића-Сурепа, и „Задатак у Метохији“, који приказује живот и рад медицинарке која после студија одлази у Метохију и бори се противу заосталости у схватањима и животу становника тога краја. Сценарио за „Задатак у Метохији“ написала је Фрида Филиповић. Лабораториске и техничке радове ових филмова обавиће Савезно филмско предузеће „Звезда“-филм. У заједници са „Звезда“-филмом „Авала“филм снимиће и уметнички филм „Мита“, по сценарију Оскара Давича, а у режији Радоша Новаковића. Снимања за овај филм већ су отпочела. После успелог дечјег филма „Пионир и двојка“, „Авала“, филм спрема, према сценарију иу режији Вере и Љубише Јоцић, други домаћи филм са луткама „Црвенкапа“, у коме ће учествовати и глумци. Филм ће бити довршен до краја године. Од документарних филмова „Авала“-филм произвешће филмове „Борба за већу продуктивност рада“, „Мајка и дете“, „Лепоте и знаменитости Србије“, „Музеји у Србији“, „Наше уметничке школе“, „Наше индустриске школе“, „На шумским радилиштима“ и „Наши нови производи“. Сем тога, „Авала“-филм произвешће и дванаест филмских прегледа, четири броја прегледа „Наука и техника“ и четири „Пионирска прегледа“.
Ове године отпочеће с радом и ре-
публичко филмско предузеће „Босна“-филм у Сарајеву. Већ се врше
припреме за снимање првог уметничког филма, који ће обрађивати покрет за високу продуктивност рада у рудницима. Припреме за овај први босански филм, „Рударе“, већ су отпочеле. Поред тога, „Босна“филм ће, у сарадњи са „Звезда“филмом, снимати уметнички филм са темом из народноослободилачке борбе „Мајор Баух“, по сценарију Бранка Ћопића. Документарни филмови, које ће снимити ово младо филмско предузеће, обрађиваће живот и развој Народне Републике Босне и Херцеговине.
Загребачки „Јадран“-филм, републичко филмко предузеће, снимаће уметничку филмску комедију из спортског живота „Плави број 9“, шест документарних филмова и десет филмских прегледа.
Предузеће „Триглав“-филм у Љубљани довршиће ове године два уметничка филма и почеће са снимањем друга два, око осам стотина метара, од којих ће један бити филмска комедија, а други музички филм. „Триглав“-филм израдиће и шест документарних филмова и десет месечних филмских прегледа.
Као и „Босна“-филм, и „Вардар филм у Скопљу врши припреме за снимање свог првог уметничког филма. Џоред овог првенца, „Вардар“-филм израдиће и четири документарна филма и десет месечних прегледа.
Половином прошле године основано је филмско предузеће НР Цоне Горе „Ловћен“-филм. Оно је већ израдило пет месечних филмских прегледа, а ове године појачаће свој рад производњом три документарна филма и десет месечних филмских прегледа.
„Наставни филм“, савезно филмско предузеће за производњу културно-научних филмова у Загребу, израдиће око двадесет и пет наставних филмова на уској траци. Ови филмови обухватиће разне активности наше земље из области индустрије, пољопривреде, шумарства и других грана и служиће, пре свега, школама, техникумима, народним универзитетима и другим установама просветног карактера.
Делатност наших филмских предузећа у току ове године биће врло интензивна и широка по темама које захватају и обрађују. Идући путем социјалистичког реализма, обрађујући нашу · стварност, наш фолклор и наше људе, филмска уметност код нас, подизана сопственим снагама, наставиће свој плодоносан рад. Пред њу се постављају нове теме и нови задаци који јој налаже наша данашња социјалистичка стварност. Документовано, уверљиво и истинито, наш филм приказаће не само свакодневна друштвена збивања наше земље, рад на великим објектима наше Џетолетке и стваралачки полет наших радних људи, већ и ближу и даљу револуционарну, историску и културну прошлост народа Југославије.
паметан
Краине беса
Уметнички музеј у Београду приредио је у току прошле године три значајне изложбе: Изложбу
"слика Ђуре Јакшића, заједничку Изложбу слика Уроша Предића и Паје Јовановића и изложбу Београдско сликарство почетком хх века.
Ове изложбе, које се историску надовезују, наишле су на широк одзив, Изложбу Београдско сли-
карство почетком ХХ века, отворену 29 новембра прошле године, посетило је до сада око десет хи љада грађана, од којих скоро по ловину чине омладина и ђаци у метничких и других школа.
% 4
Академија ликовних уметник: која се налази на углу Кнез Ми хаилове и Рајићеве улице, добиће ускоро нове просторије, Приземље зграде, где је сада предузеће „Шу-
=" мадија", биће уступљено за потребе Академије, тако да ће се овим проширењем унеколико олакшати рад ђацима Академије.
х
Новсосновано ЖХумористично позариште, чије се привремене просторије за сада налазе у једном делу зграде Београдскот драмског позоришта, одржаће у недељу, 15 овот месеца, аудицију за пријем нових чланова, глумаца, певача и "чтрача.
За аудицију, која почиње у 16 часова, моту се јавити сви грађани «који имају смисла за глуму, певађе и карактерну игру.
ж
Пословница за културно уметшичке приредбе ИОНО-а приређу'а у суботу, 21 овог месеца, вече трија из Пучинијевих опера у Доту културе Првог рејона,
На концерту учествују чланови Београдске опере Александар Маринковић, Анита Мезетова и Станоје Јанковић.
А ЛЊО А : -КАКО СЕПИШЕ
Дођи код мене и Он је кући или: Дођик мени и Он је код куће 2
аш: пред продавницом на Теразијама десила се једна непријатност и мени и онима који су били поред мене. Две другарице излазе.из кола, поздрављају се, па једна каже:
— Молим те, дођи код мене. Знаш и он је данас кући. Баш ће бити пријатно... Света као у Нојеву ковчегу, али оне вичу. Не мораш се правити да ниси чуо нити да је питање какве пристојности што се човек мора умешати У разговор. Иако не волим ослушкивање, ипак ми се учини као да су ме и једна идруга виделе и препознале у мени професора језика, па као да су се хтеле и нашалити на рачун и језика и професора... Загледам, — али их сене сећам. не познајем их. Али као сваки
понеко тако мисли. Али ви сте младе,
сам професор, предајем српски језик,
— Ма немојте бити детет Нема ту никаква посла никакав правопис! У говору нема трага од правописа. Ви
човек који сматра да му је дужност да свуда исправи што не ваља, тако са и ја умешах. Рекох:
— Вама се, другарице,, хита, али ни ја нисам без посла, па ипак — причекајте! Ја мислим да нећу исправљати криву Дрину ако вас учтиво исправим. Знам, — није пријатно ни исправљати кога нити бити исправљан, бар можда нећете замерити што вас задржавам.. — Ја се готово и збунио, а она говорљивија:
— ТГоворите. молим вас, само брже. Видите, — хладно, а хитам на посао. Какво ја то исправљање7 Мора човек погрешити да би га неко исправљао. А ја вас не познајем. Верујем да ни ви мене не познајете, Пат Шта је тот
— Ето. опсостите, али ћемо се упоз= нати... Јест, ја сам одмакао годинама, али ме позив гони да вам отворено говорим. Ви сте. другарице, направили два грубе грешке. Рекли сте: Дођи код мене и: Он је данас кући... Знате, ја па ма страшно вређа кад што такво чујем. Грешке су вам тешке, — не можв вам се опорстити...
— Ах, молим вас, нисам вам ја учила нови правопис. Чула сам да се спрема најновији правопис, а дотле ја говорим по старом правопису... товорите,. дакле — грешите у језику. А кад пишете, — тамо може бити правописних грешака. То ћемо другипут. а сад се говори о језичким грешкама...
— па добро, хајде да чујем и то! Знате, ја сам прошле тодине матурирала и имала сам добру оцену из српског језика. Мислим да лобро разумем језик, али ви изволите! Човек се учи док је жив, а ја сам јошт млада, учићу!
— Ето, знате, — постоје правила У језику, и ви ћете брзо схватити шта је овде у питању. — ,Дођи код мене" — ту имате глагол доћи. Он казује кретање. Веза предлога и заменице У другом падежу „код мене" казује место, место мировања, место вршења радње. Тако већ можете запазити да се не може лако спојити значење глагола кретања с изразом мировања. Није, дакле, правилно. Глатол доћи и њему слични У оваквим реченицама стоје с трећим падежом. А знате већ да трећи падеж стаји без предлога или с предлогом к(а). Тако бисмо имали правилно: Дођи мени или: Дођи к мени. Глагол кретања иде с трећим падежом кад се казује правац или циљ. Тако ја и код вас. Можете једно или друго — с предлотом или без предлога, како хоћете! Каже се дакле, само: Идем кући, Отрчи кући, Врати се кући, Вратите се к нама. Примакните се дру-
штву, Приђите зиду и сл. Има нешто разлике, али врло фине, што се не-
кад одлучимо за употребу предлога, али је то мања грешка, па је мноти и на сматрају грешком ако узмемо или изеставимо предлог к (а) с трећим падежом... — Молим вас друже професоре! Та мене нико досад није у томе исправио! Ја сам у Београду рођена, ту школована! Имала сам професора! Потом, — ја друкчије и нисам чула нето тако како сам и сама рекла...
— Можда став и чули, али нисте за-
пазилм, осетили, нисте запамтили! На мари, — само сад запамтите! — Даље, — наставио сам — не ваља
вам ни: Он је кући. Ви сте већ могле запазити, тј. и ви и ваша другарица, да је овде смисао: Он се налази код куће. Тако треба и рећи! — Овде је дакле, мировање. Казује се да се ко налази, да постоји, седи, живи, лежи, одмара се и сл. А ти глаголи траже особита падеже. Ту се узима други падеж с предлогом код, па имамо: Он је код куће. — Разуме се, може се рећи и: Он је у кући. и то би био седми падеж али је то нешто друкчије значење. И ту имамо глагол мировања, али са седмим падежом. А У оваквим случајевима као што сте ви рекли треба добро пазити: глагол ми-
Рровања иде с генитивом уз који стоји и предлог код. Не можемо се ми тек онако управљати према чаршији, има вам ту доста неправилности, а наше је да чистимо, да исправљамо...
— Дакле, упамтите: идем кући, трчим брату, приближавам се граду; али: био сам код куће, седео сам код брата, становао сам код града (дакле: ван града) или становао сам у граду (дакле: унутра).
— Хвала вам! — гракнуше обе друтарице и одоше мрмљајући: Идем канцеларији... Идем Калемегдану..., Била сам код канцеларије... Била сам код Калемегдана...
— Да, да! — тако је! Али да ли јето баш оно што сте мислилет Чини ми са као да сте мислиле: Идем у канцеларију, Идем на Калемегдан — Била сам у канцеларији, Била сам на Калемегдану... — Молимо вас обе, — напишите ви то па пошаљите „20 октобру", а ми ћемо читати м научити. Знате, — сад ће бити осам часова, па можемо закаСтога морам о томе опет у наредном
броју... Ел.
Жикица Јовановић - Шпенац
Стеве
(Рад
Боднарова)
„__чае- кеј -