20. oktobar

%: Хо.

Поз

___у нашој земљи,

%ћ

_| рачких спискова за изборе за На-

"танизацијама и

рађанима не само разгледање би-

родну скупштину ФНРЈ, већ и

проверавање да ли су уписани или»

не, да пронађу грешке које се односе на њих, било да им је погрешно уписано име или презиме, нетачно

_| забележена улица или број зграде

у којој станују и тако даље, Тако ће се уједно извршити и исправка промаклих грешака и спискови до· вести у потпун ред. Због тога је ду-

"| жност свих грађана да наврате у

своје основне организације и виде да ли су уписани и да ли су тачни објављени подаци. _

__У бирачким списковима биће истакнута сва она лица која су дала потребне податке за време рада по-

гисивачких екипа у улицама наших основних организација.

Бирачки спискови закључени су 20 јануара ове године. Сви они који, из разних разлога, нису уведени у бирачке спискове, (ово нарочито

4 грађанима на расположе-. МЕ ње отштампан списак пописаних бирача. Тиме се омогућује

месних и градских одбора, где су раније становали и били уведени у бирачке спискове, да им упуте исписницу на основу које би се могли

уписати у спискове бирача града

Београда, Са добијеним изводом из списка бирача ранијег места становања новодошли грађани дужни су да се пријаве органима за бирачке спискове у рејонским одборима. Грађани, који се: пресељавају из једног рејона у други, обавезни су да изваде исписницу из рејонског одбора, где су до тада становали, и упишу се у бирачки списак у коме се настањују. Ако се неко сели из Београда, негде у унутрашњост, потребно је да узме са собом и извод из бирачког списка, да не би доцније вршио преписку са рејонским одборима народне власти. Оне особе, које су у међувремену, од завршеног пописа па до данас, навршиле осамнаест година, треба да се пријаве, такође, служби за бирачке спискове свога рејона да би биле на време уписане. За такав случај

_ МОБИЛИЗАЦИЈОМ СВИХ _ ЧЛАНОВА НАРОДНОГ ФРОНТА

оствариће се задаци

потребљавањем бирократских метода у руковођењу, позивима и претњама, не могу успешно активирати чланови Фронта, нити је могуће говорити у таквим фронтовским организацијама о неком правилном политичком раду, демократичности и иницијативи чланства. Уколико до такве иницијативе џи активности дође, то је онда више резултат свести самих чланова Фронта, њиховог личног интересовања за проблеме, него заслуга руководства које употребљава такве методе. Због тога се као један од најважнијих задатака поставља, пред фронтовске организације, да у претстојећим изборима, кроз широку политичку мобилизацију чланства, за извршење задатака У 1950 години, истовремено подвргну најоштријој критици овакве и сличне појаве. Треба у фронтовска руко. водства бирати такве људе, који показују вољу и способност да се до краја изборе за пуно остварење социјалистичке демократичности у нашим фронтовским организацијама и да развију широку и свестрану иницијативу фронтовског чланства.

Од правилног рада фронтовских организација зависи ширина и учешће радних маса у раду народних власти. То је још један крупан задатак који је пред нас поставио Извршни одбор Народног фронта Југославије., Иако је разноврсна активност чланова Народног фронта у раду и помагању, као и у контроли рада народне власти у протеклој години била знатно већа, неке фронтовске организације овом питању нису посвећивале довољну пажњу. Ма да су зборови бирача једна од најпогоднијих форми којом наш демократски систем власти обезбеђу= је широким масама трудбеника могућност активнбг учествовања у вла. сти, њима није посвећена довољна пажња, због чега су се понегде зборо ви бирача морали одлагати због слабе посете, Нарочито треба нагласити да се фронтовске организације нису довољно одлучно бориле, да се поједини. предлози грађана, њихова критика и замерке, истерају на чисто и да им се на време да правилан одговор. У неким рејонима зборови су схваћени скоро искључиво као форма свршавања појединих практичних послова, а не као форма контроле и учешћа радних маса у раду. народне власти, Потребно је да Народни фронт, убудуће, развије најразноврснију активност како би се наши трудбеници, кроз већ постоје“ ће и нове форме, што више активирали у раду и контроли народне власти, Основне фронтовске организације и фронтовске групе треба да буду. стално поприште дискусија грађана свим политичким и привредним питањима, а нарочито питањима рада. органа народне власти.

Трећи пленум ЦК КПЈ у резолунији о задацима у школству донео је значајне одлуке за даљи развитак социјализма у нашој земљи. Од правилног спровођења тих одлука У живот и васпитавања у нашим шко= лама, новог, слободног и одважног социјалистичког _ човека, зависе даљи успеси социјалистичке изградње То значи да поред

__ задатака, који стоје пред школским

_ властима и у правилном васпитава-

„

њу наше школске омладине, значај- ' _ну улогу и задатак имају и наше друштвене организације, а поготову Народни фронт. | + __Као други важан задатак, који је. · поставио Трећи пленум ЦК КПја

__ такође и Извршни одбор Народног,

(фронта Југославије, пред све фрон-

товске организације, јесте, помоћ државним и привредним органима у решавању проблема радне снаге, У резолуцији Извршног одбора Фронта Југославије јасно је речено колику ће огромну улогу имати добро__ вољни рад фронтовских бригада и

__у овој години, Резултати добровољ-

ног рада фронтовских бригада у Београду испуњавају сваког нашег грађанина поносом. Јасно је да после толиких успеха, који показу-

__ ју шта све може Народни фронт да

ја:

учиним изнад плана, постоји жеља и спремност код чланова Фронта

"и комисије,

Ини

Београда да се, у овој години, још чвршће прихвате посла и да постигну још веће резултате од оних у 1949 години. Због тога као један од важних задатака, који стоје пред фронтовским _ организацијама, јесте свестрана политичка припрема чланова Народног фронта за упис у добровољне радне бригаде. Градски одбор Фронта треба да одреди сваком рејону један део објеката према општем плану како би се добро“ вољна радна снага могла правилно користити, Све фронтовске организације треба своје планове, за 1950 годину, да ставе на дискусију чланству Фронта, како би оно узело најактивнијег учешћа у њиховој изради и како би их усвојило као свој властити план и обавезу.

Да би фронтовске организације могле одговорити _ свим овим задацима, потребно је предузети извесне мере на организационом учвршћењу и сређивању – организација Фронта. Један од основних проблема које је потребно решити јесте отклањање ускости и шаблонизма У руковођењу. Мако је активност

Фронта тако широка и разноврсна, ·

да у њој може сваки члан добити задатке који њему најбоље одговарају, ми у том погледу имамо низ грешака, Тако се догађа да професори гимназија руководе социјално“ здравственим активом или су чланови тих актива уместо да раде онај посао који би најбоље одговарао њиховој способности и вољи. И обратно, чланови Фронта којима би одговарао рад у социјално-здравственом активу, раде неки други посао. Поједина фронтовска руководства код постављања задатака не воде

рачуна о физичким и осталим спо-

собностима појединих чланова Народног фронта, нити им дају могућност да одаберу онај посао који могу и желе да обављају. Јасно једа без отклањања ових слабости није могуће повећати број активиста, и да у том случају рад нужно зависи од једног уског броја руководилаца фронтовских — организација, Према томе, као један од основних задатака у организационом учвршћењу фронтовских организација јесте правилна подела послова и омогућавање сваком активисти да ради онај посао који му највише одговара.

Потребно је попунити све активе а избором секретара фронтовских група ојачати и учврстити групе, које су се показале као најпогоднија форма окупљања фронтовског чланства и спровођења задатака. Путем редовних политичких

· информација, претресања животних

проблема грађана и проблема власти, групама треба дати више ининијативе и не планирати им круто састанке и питања која ће претреса"ти, као што то још има случајева. Фронтовске организације треба да усмере свој рад на обухватање и организовање свих оних грађана који по свом политичком убеђењу, про» шлошћу и залагању у-изградњи социјализма заслужују да буду 'чланови Фронта. , > Затим је друг Мирко Ванић говорио о најважнијем политичком догађају који претстоји, о изборима за Народну скупштину ФНРЈ и о зада-

__ цима на објашњавању успеха које

су наши народи постигли за време _њеног рада и поред; осталог рекао:

У овим изборима треба да се ма-_

нифестује морално-политичко јединство наших грађана, њихова чврста решеност да до краја истрају у борби за победу социјализма у нашој земљи и.њену независност, Кроз ове изборе треба да се'испољи огромна снага Народног фронта Београда,а изборна кампања треба да се одвија у знаку широке мобилизације трудбеника на извршењу свих задатака које пред нас постављају наша Пар-

тија ЦК и друг Хито,

ЈА ПР АЧНОСТ ИЗЛОЖЕ ___БИРАЧКИХ _СПИСКОВА__ | “вих дана истаћи ће се у важи за оне који су Нава

"свим нашим основним ор- после гописивања у Београд) ду“ ставити жни су да сами траже од својих

Е у И 5 кате

бирач је дужан да поднесе потреб но уверење са молбом. мед и

У свим овим случајевима дужност ||

је сваког нашег грађанина и граЂанке да поклони пуну пажњу и заинтересује се за бирачке спискове, било то при промени његова места боравка или проверавању тач-. ности својих података у бирачким списковима | У а Е

По Закону о бирачким списковима предвиђен је рок за исправљање бирачких спискова. Четрнаест дана. после расписивања избора сваки

грађанин има право да тражи ис--

правку свих грешака и недостатака које су настале приликом ревизије и преписивања бирачких спи-. скова.

Нарочиту пажњу треба обратити. при разгледању бирачких спискова

да ли су спискови, који су изло-~

жени, за изборе за Наро скупштину ФНРЈ или за Мртана Наен ног фронта. Руководиоци основних организација треба да испишу упадљиве и јасне наслове на списковима, да грађани не би дошли у забуну и тиме били неупућени да ли су уписани или не у бирачке спискове

народног

нова,

ле и гимназије.

стирати ове

АВАРА ЕВА ААААНЕРМОМ

на

ђевинског

материјалом, зајмом. |

САНА АБА |

Из иениациг наших народни рефублшлеа.

У Љубљани ће ове године за изградњу станова бити инвестирано 260 милиона динара

у оквиру дебате о овогодишњем буџету Народне

Словеније, народни посланик

Матија Мележић говорио је о

претстојећим пословима на територији Градског одбора ЈБубљане. Он је подвукао посебну важност изград- » ње станова и приказао постојеће стање које ни издалека не одговара потребама. Једино реално, правилно решење станбеног питања у Љубљани јесте изградња нових стакао и нових пословних просторија. Поред тога, намеће се и изградња просторија за основне шко-

Нови грађевински план за Љубљану у току 1950 године за 30% је већи од онога што је учињено у току прошле године, У Народном одбору Љубљане већ сада се врше све припреме за градњу станова. По прорачуну Народни одбор ће инвегодине за изградњу станбених просторија 60 милиона динара, остале савезне и републич+ ке инвестиције изнеће 200 милио-

Прошле године добили су 112 приватника, радника и намештеника, кредит за изградњу кућа на периферији. У оквиру овог кредита у укупном износу од 4,500.000 динара, стављена им је на расположење „и извесна количина основног граматеријала. жавним нормативима и искуствима може се за тај блок од дванаест станова. Градитељи приватних једностанбених ку- = ћа, саградили су педесет станова, = док су шездесет два још у изград- = њи. То значи да су сопственици- =

Поред тога, Матија Малежић је саопштио да ће се ове године решити проблем градског водовода У Љубљани, за који је предвиђено 26 милиона динара.

претстојећим задацима у борби

иије су расправљале и питања ор"танизационот учвршћења омладинских актива, а у предузећима, И

_ питање што чвршће сарадње са · партиском организацијом и синди-.

калном подружницом у питањима производње.

- # Е

Омладина фабрике обуће и гуме „Пролетер“ постигла је знатне успехе у производњи и на стручном оспособљавању у току прошле године. У извршењу планских зада~

така омладинци овог предузећа ни-

су били само носиоци такмичења, већ и први покретачи борбе за ви. соку · продуктивност рада. Имена Драгомира Торњанског, Гојка Бјелића, Животе Миловановића и Лепе Врабец за њих су понос. Омла-

- динска организација дала је већи ПАРАНА 4 =

А ИАТА

Републике

грађевинским

Према др-

новац саградити

градитељи додали вредност од око дванаест милиона динара, нешто из својих уштеђевина, а нешто у 06лику свога рада при градњи и сопственим превозним средствима, ·

И за 1950 годину пријавило се већ 680 интересената. Од тога су 80% радници, који имају око девет милиона властитог новца, све потребно грађевинско, столарско дрво, доста другог материјала, а многи и своја земљишта, Сви су се обавезали да неће користити планом рас- | поређену радну снагу. Нема ника+» квог разлога да се не искористе ове резерве. Стога ће се ова врста изградње свестрано потпомоћи, како тако и бескаматним

Е 0

Пародне

број вишеструких ударника, који

четврту планску годину, Конферен- _ пребацују норму од 150 до 1809.

ју

"Њихове успехе потврдило је и о_ Стварење плана за прошлу годину.

_Али, и поред ових видљивих успеха, бил зедостатака и слабости гладинској организацији. Нарочито се то испољило у одржавању радне дисциплине и стручном оспособљавању нових кадрова. Од двадесет радника, који су закашња-

вали на посао, половина их је била

из чланства Народне омладине, На стручним курсевима омладинке И

омладинци неуредно су похађали . теоретске и стручне часове. Најиз-

разитија Слабост у Раду предузећа била је флуктуација радне снаге. Догађало се да се у предузећу запосли двадесет пет омладинаца, од укупног броја запослених радника у току једног месеца, и да, свој посао напусте после извеснот времена, а понекад и у току првог месеца рада. Недовољна заинтересованост за новодошле омладинце У предузећу, недостатак топлот другарског приступања, њиховог упознавања са врстом посла који тре„ба да раде, са задацима, дужностима и законским обавезама према предузећу, било је доста немарно како међу омладинцима, тако и међЂу омладинским руководиоцима. ТО је била и грешка секретаријата актива. · “

Било је случајева да се у појединим активима није знало ко је секретар, а ни ко је члан секретаријата. У самом активу поједини чланови Партије нису помагали рад омладинске ортанизације, па чак нису попунили ни личне картоне. Сам Комитет Народне омладине предузећа, „Пролетер“ радио је са доста успеха у првој половини прошле године, док је у другој половини,

ференција омладине У предузећу „Пролетер“

после честих промена секретара, попустио у реду. Помоћ партиске организације и рејонског комитета Народне омладине је недовољна. У раду комитета Народне омладине било је доста кампањског, Да ја комитет као целина приступио решавању једног одређеног задатка, успех би и био потпун. Иначе, сав рад најчешће је падао на поједине чланове комитета или на самог секретара. То сведочи да није посто“ јала чврста веза између актива На-

"родне омладине и руководства Ко“

митета. „Велико интересовање показали су

_ омладинци предузећа „Пролетер“ за учешће у културно-уметничким | секцијама друштва

„Филип Кљајић“, где су већином активни чланови, Кроз дискусију, у којој је узео учешћа већи број омладинаца, потврђено је мишљење да је организација Народне омладине извршавала задатке које је остваривао СКОЈ, јер само њена висока свест и пожртвовање, а и познавање науке марк лењинизма. довело је омладинску организацију до нивоа СКОЈ-а.

Досада је сав рад омладинске организације „Пролетера“ био усмерен ка производњи. Борба за план била је стално најважнији задатак. Велика брига за савесно испуњавање свих планских задатака до-

вела је до запостављања других форми омладинског рада. Закључци донесени на конфе-

ренцији предвиђају појачан идеолошко-политички рад, одржавање политичких информација, вођење контроле над извршењем залатака сваког члана Народне омладине и отклањање свих врста закашњавања на посао, нарочито .тродневног боловања“, и то искључењем неуредних службеника-омлалинаца из чланства Народне омладине.

Наравоученије – западнонемачким комунистима __

тендалов стари и искусни банкар Левен, који је др“ мао министарствима И двором Луја Филипа, овако је једовм приликом, преносећи своје животно и пословно искуство, говорио своме сину Лисјену: „Клевета је веома срећна када се од ње бежи“. Употребиш ли је или поновиш други пут тада она више нема никаквог учинка, Банкар Левен је сазнао ову јединствену истину, зли информбироовски контрареволуционари не могу никако да то схвате.

После низа компартија, информбироовска мудрост, то јест клевете, излиле су се и на западнонемачке комунисте у облику, поред „чишћења,“ једне прилично дуге фразерске информбироовске резолуције. Прошло је више од 25 дана откада је одржан пленум ЦК КП Западне Немачке, али је требало исто толико времена да дање светло угледа резолуција коју је пленум донео на своме заседању. Основна поента тога излива „реалистичке политике“ Информбироа јесте камен кушње за сваког комунисту мора да буде његов однос према Информбироу, то јест према Совјетском Савезу. другим речима то зна+чи: ревизионистичке и опортунистичке смицалице, глупости и измишљотине иза којих се крију на-

.„пади на социјалистичку Југослави-

ју морају бити нешто неприкосновено и свето у што комуниста не смије да посумња. Напротив, комунистима је постављена максима светог Аугустина: „Верујем јер је апсурдно“, Попут свих осталих иинформбироовских напада на нашу земљу тако и западнонемачка информби-

. роовска резолуција садржи неколи-

ко заповеди, донесених на новом Синају — недавно у Пешти — које претстављају само препричавање у скраћеној форми Дежевских инсинуација и лагарија. Пошто су западнонемачки резолуционаши, као и многа њихова сабраћа, препричали неколико поставки основа ле-

њинизма, то изгледа и сувише кљаштро и штуро, без икаквог живота, а да би се „научили" како да се одупру „Титовој јереси", они су посетли за доказима који су непобитно утврђени на букурештанском и пештанском заседању Информбироа, као: југословенско руководство се оријентише на сеоске капиталисте, радне масе су потиснуте с власти, југословенска партија рестаурира капитализам, превела је 32 мљу у империјалистички табор итд. Тиме су немачки информбироовци, по оном — верујем јер је апсурдно — доказали издају „Титове клике“. _ То је све што су имали и могли да кажу информбироовци комунистима. Они нису ни покушали да објасне како је могућ тако нагли скок из социјализма (изградњу <0+ цијализма у Југославији до недавно су сви наши критичари признавали, чак и узимали као пример) У фашизам и империјалистички табор. На то питање, које се све чешће поставља, наши „дијалектичари“ не могу да одговоре, Јудин и многи њему слични, вешти перу и красноречивости, покушали су да ту своју дијалектику докажу, али им није пошло за руком нигде па ниу земљи где руски магнати јоште како рачунају са слабостима радничког покрета које проузрокује политика Информбироа.

Западнонемачки комунисти, између многих, недавном резолуцијом добили су још једно наравоученије у коме нема ништа ново, нити истинито. Треба додати: западнонемачки клерикални недељни лист „Михаел“ пре неки дан је квадрирао измишљотину непријатеља радничког покрета о стварању нове интернационале, тврдећи да „маршал Тито жели ускоро да прогласи формирање „пете интернационале“ под паролом — Пролетери свих земаља, уједините се против Москве“.

Ето им још једног новог антијугословенског доказа кога објави свети Михајло информбироовским мудрацима. > ар

Још један акт „великих пријатеља“ наше земље

Букурешту је ових дана било

сазвано заседање претстав- ~

ника Светске федерације демократске омладине да размотри важна питања која интересују светску демократску омладину. Тако је стајало у дневном реду, а трећа, последња тачка, букурештанског већања наговештавала је да ће се „пријатељи“ наше земље углавном, и само углавном,“ бавити Савезом Народне омладине Југославије. Тако је и било. Јединство југословенске омладине, њена приврженост Партији и влади — то је оно што највише боли и смета информбироовске руководиоце СФДО. Па ипак, није се могло олако прећи и донети непријатељске одлуке у погледу наше омладине, Секретар СФДО Хукден потрудила се да изнесе „многе примере злочиначке делатности титоваца". Ако се упитамо какви су то примери и какви су то аргументи против руководства наше Народне омладине, тада видимо да је све то речено хиљаду

пута преко информбироовских радиостаница и листова.

Хукден је желела да њени антијугословенски испади изгледају што озбиљнији и веродостојнији, „научно" их је класифицирала, покуша= ла да дадне јасно како би се омладинци у осталим земљама света у“ верили на први поглед у истинитост тога информбироовског пјеванија. Хукден је издекламовала шлагер, добро познат и отрцан, који већ наизуст могу да понове и основци. Поновила је неодрживе тврдње, ма-

· су стереотипних фраза чија се го-

лотиња и неистинитост открива снога часа када се суоче са југословенском стварношћу.

„Велики пријатељи" наше земље и искључивањем претставника иаше Народне омладине из ове важне међународне демократске организације, показали су да нису никакви пријатељи наших народа, већ напротив, да раде исто оно што и најцрња реакција.

и вашим == __ ићи ен-=_ = = __бљаштавтаке ~

<->"

| | , 1 П : : |