20. oktobar
– ==
| Многн новаторски и
рационализаторски предлози вуку се још |од прошле године по _ разним фијокама
ара Бана у и ј У/ 1949 години трудбеници београд“ 75 ских предузећа дали су више стотина с новаторским и рацнонализаторских предлога. Већина ових предлога примењена је у производњи. Овим предлозима у многим металским ти текстилним предузећима, ложионици и на другим радним местима постигну» тв су велике користи, Међутим, извесни рационалазаторски и новаторски предлози задржани су дуже време по разним канпеларијама и установама, чекајући на решење. Био је чест случај да су по столовима канделарија синдикалних подружница, ме“ сних одбора н Бироа за унапређење производње, при министарствима н тенералним _ дирекцијама, с новаторски Ји рационаливаторски предлози дуже времена чекали на решење. Дешава“ ло се да су ови предлози лежали у у. фијокема по неколико месеци по. кривени прашином, н да нису ретавани све док контролни органи ни„су, после дужег трагања, нанлазили на њих, Штета која се оваквим поступцима према новаторским и раинонализаторским предловнма њавала нашој привреди, била је многострука. На првом месту спутаван је рапионализаторска н новаторски по крет и радници су губили вољу 82 проналажење нових метода рада за унапређење производње. Многи новаторски н рационализаторски предлози о стајали су код појединаца или су вавргнавали у столу каквог синдикалног или привредног функционера, не нанлазећи на масовну примену. На при. мер, у 1949 години било је предлога који ни до дан данас нису .решени. Шта више, има и таквих који се већ дуже времена примењују, а радници који су те предлоге давали, нити су о бавештенн да су ови усвојени, нити им је издата новаторска или рационализаторска диплома. | У металским предузећима Београда има више примера, који сведоче да су новаторски и рационализаторски пред“ лози у многоме доџринели унапређењу пронзводње, У предузећу. „Борац“ радник Живојин Ћирковић, још прва не колико месеци, усавршио је алат. неоп“ ходан у производњи сатова. Његов предлог је усвојен од стране комисије за рационализаторство и новаторство синдикалне подружнице тог предузећа и он се примењује у производњи. Ме ђутим, због неких формалности од стране дирекције предузећа, овом раднику још увек није званично саопштено решење поводом његовог предлога. Иако је он овом предузећу овим предлогом донео користи, он још увек није награђен. Рацнонализаторски предлог Живо“ јина Ћирковића вуче се п сада 10 столовима неких бирократа надлежних ва решавање, оваквих случајева, очеку“ Јући нрешетњва је ослоне са за ин. У предузећима текстилне индустрије
Београда, такође, је током прошле го
дипе дат већи број новаторских и раинонализаторских предлога. Примером најбољих текстилаца Југославије, као што је, на пример, позната Соња Ер» бержник, кренули су и многи друга трудбенипи. У предузећу „Стаљинград“ радник Жика Јовановић направио је специјалне цеви од папира из предноннце уместо дрвених цеви ва „ивир-. машине“. Овом рационализацијом су штеђено је вишв хиљада динара. Радник Живојин Величковић направио је _ шипке од отпадака коже ва пикер. Про“ изводња ових шипки далеко је јевти“ __нија од куповних канша. Предлог ко“ ји је послао Живојин Величковић, и ко» ји је усвојен у предузећу, враћен је од Главне дирекције текстилне с нндустрије Србије на поновно испитивање. Стручњаци: у Дирекцији траже да им се доставе прецизно израђени пртежи. Слично овом предлогу и текстилни рад“ ник Младен Савић направно је зупчаник ва штоперске разбоје, који се може користити на више страна, тј. на четири рупе за мењање болцне. Предлог овог радника, такође, је враћен од стране Главне дирекције текстилне индустрије Србије на поновно испитивање са истим мотивом. Значи, овај слу чај се већ други пут понавља. Даље, радник Јован Буровац такође у преду већу „Стаљинград“, направио је справу ва савијање плеха п тиме убрзао а 0оолакшао посао, Његов раџипоналпзаторски предлог неколико пута се тетао од предузећа до Дирекције и назад и још "до данас није решен. Сви ови предметп радника текстилног предузећа „Ста. љинград“ чекају на ко зна каква усме"на или писмена решења, па да се рад "ници паграде ни прогласе раџноналиваторима. Међутим, њихови предлози се већ дуже времена примењују у пронз водњи. . : Трудбеници београдског _ железничжог чвора и београдске ложнонице т1 кође су током ове године дали више новаторских · п рационализаторских предлога, Многи од њих примљени су и примењени у производњи, а радни. ди који су дали ове предлоге нису на"трађвни, ни проглашени за рацпоналплзаторе. Предлог Петра Новосела, који је примљен од ложпоничке комисије за новаторство ин рационаливацију, а који се примењује у ложпопици, послат је Биро ва унапређење тронзводње Министарства желевница. То св десило још пре неколико месеци. а ни до данас Овом раднику, нако се његов предлог · примењује, јот није дат никакав одго__вор, нити је он награђев ва свој, труд.
5 Ово нису једини примери. у металским т текстилним предузећима 8 код железнпчара. Слачних примера има "п код радника хемиске индустрије. Ме сни одбори синдиката дужни су о 79 ме да воде ратупа, али онп немају тачну евиденцију новаторских и раџшно“ нализаторских предлога по београдским предузећима. Због тота се са решава-
њем ових предлога толико п отеже, у | |
причи“.
с _ успехе у раду
0 ) елики број услужних радиов ница отворен је прошле го-- дине у П рејону. Потреба која се осећала за њима, донекле је задовољена радом ових нових колектива. Од радионица највише је обућарских, које врше свакодневне оправке, док једна од њих ради само нову обућу по плану П. Крајем прошле године отпочеле су са радом и две женске кројачке радионице, којима треба помоћи да би се развиле. Многобројне потребе за столарским услугама моћи ће да задовољи новоотворена столарска услужна радионица у Нушићевој улици, Поред већих оправки у самој радионици, слаће се на позив грађана радници и кућама, што је од велике користи. |
Иако је број услужних радионица, нових као и старих, доста велики, оне не могу да задовоље све потребе грађана. И сами услови рада доста су тешки. Непосредни руководилац, Дирекција занатских радионица П рејона, поред труда и залагања не може да пружи потребну помоћ, јер је и сама не добија од -Повереништва индустријеи занатства ИОНО-а. Због тога руководиоци појединих обућарских радионица, морају данима да јуре ради добијања материјала, јер Извршни народни одбор није спровео добру организацију расподеле робе. Дешава се; да материјал неопходан за рад, стоји на стоваришту и не дели се, иако су требовања
„ поднесена на време. Ради свршава-
ња ситних административних послова-губе руководиоци радионица много времена, које би могли да Употребе на сређивању и организовању рада. Потребно би било да се Повереништво . занатства ИОНО-а постара да се расподела материјала врши правилније, јер има случаја да руководиоци радионица добију робу много касније него што су тражили, услед чега се оправке свршавају са великим задоцњењем.
У Улици 27 марта број 38, налази се једна од обућарских услужних радионица. Због влаге и хладноће разболела су се два радника, јер се ни рејонско руководство занат ства, а ни ИОНО, нису побринули за огрев, тако да се у радионици не ложи. Неодговорношћу Управе дома ученика „Гранап", који се налази у Улици Војвода Добрњца број 24, нису набављени свој деци зимски капути, због чега један од ученика ове радионице не долази на посао, Лоши услови рада су и у кројачкој радионици, смештеној у малој просторији на почетку Улице Георги Димитрова. Због тога што нема подрума, неколико десетина килограма угљене прашине, целокупна залиха огрева, стоји расуто по радионици у којој је велика. нечистоћа.
Такође се и рад механичарске радионице услед многих недостатака не обавља добро. Радионица користи само отпатке и може много да помогне нашој локалној привреди, али јој се не поклања довољна пажња. Најважније је решити питање просторија, јер у малој шупи ради 14 радника чији ефекат рада, и поред залагања није велики. Поред тога тешком муком добијају се и отпаци, који у гомилама стоје на киши и снегу у предузећу „Отпад“, Када би ИОНО пружио по требну помоћ, колектив би могао да израђује многе ситне алате потребне обућарској радионици, а и да 0обогати свој асортиман производа новим артиклима.
Велика потреба грађана за добрим чешљевима донекле би се задовољила радом нове чешљарске радионице. Одељење занатства 1 рејона припремило је машине и потребан материјал за њихову израду, али већ три месеца чека се на одобрење за коришћење електричне енергије од Министарства електропривреда. ЊЕ“
Као што се види, поред несумњивих резултата, у раду ових радионица кад и у њиховом руковођењу има доста грешака и.крупних слабости које је потребно ликвидирати. Нужно је што пре решити питање благовременог снабдевања материјалом. Недостатак огрева У свим радионицама показује колико је мало пажње томе посвећено. Поред тогћ треба прекинути са бирократском спорошћу у давању одобрења за коришћење електричне енергије новој чешљарској радионици. За овај случај сносе делимично одговорност и руководиоци занатства у П рејону који нису били довољно енергични у својим за-
4 хтевима. » »
Про изводи механичарске радионице Другог рејона
о задацима у 1950.
га са 2896, а финансиски за 8,87%.
а остало на службенике.
Такво саветовање одржано је у градском грађевинском предузећу „Неимар“. Предузеће је у прошлој години у јулу извршило ревизију норми и повисило их у сагласности са радницима, јер су норме захваљујући новом начину рада постале нереалне — ниске.
Борбу за високу продуктивност први је прихватио Јован Живковић, зидар, и са два помоћника — омладинца, Данетом Рајином и Сабрид Рамаданом по новом начину зидања за шест сати и четрдесет минута озидао 19 кубних метара зида. Борбу су затим прихватили Влајко Николић и Ђорђе Пајовски. Борба за високу продуктивност рада, нов начин зидања, који је прихваћен у прошлој години, знатно је утицао да и поред тешкоћа предузеће испуни производни план и премаши
Управа предузећа поднела је реферат у коме је детаљно изнела све тешкоће с којима се предузеће у протеклој години борило, Највеће од њих су оскудица радне снаге, превозних средстава и недостатак материјала. Често је тешкоћу проузроковао и недостатак стручне радне снаге, нарочито магационера. Поред нестручности људи, било је и несавесности код службеника и руководилаца. Од руководилаца кажњена су двојица, први што је на свом градилишту кочио спровођење новог начина рада, а други што је нередовно долазио на радилиште често пијан. Рад предузећа трпео је доста због нестручности, а нарочито несавесности евиден. тичара. Уопште од броја дисциплинских преступа, којих је било око 150, отпада на раднике свега дванаест,
Поред сталне радне снаге од 750 радника, предузеће „Неимар“ имало је у прошлој години и планирану радну снагу чланова Народног фронта из унутрашњости. Међутим, агитација није добро спроведена па ни организација довођења ових бригада у Београд. та ко да оне нису биле припремљене на рад од више месеци, што је исто тако кочило рад предузећа. Недовољан број машина и чекање на њихову оправку. претставља исто тако тешкоћу и зато је управа предузећа на овом саветовању предложила да оправку машина преузме предузеће на себе и да га врши у 1950 години у својим радионицама. Тако исто, предложено је да се услед немарности које су занатлије показале у извршавању својих обавеза према предузећу „Неимар“ и због којих је предаја неких објеката знатно закаснила, да се сви занатски радови обављају у самом предузећу и да се у ту сврху повећа број мајстора — занатлија.
Ове тешкоће, које су донекле биле кочнице рала, нису једине. Изостајање с посла била су бројна. тако кад би, се часови изостанака претворили У радне ча-
услужне радионице Дру:ог рејона постићи ће в
гће | а прошлогодишње -
о
лики објекат.
Београду.
групе трегераша.
протеклој.
ПОИМАЊА ААИАИАААМАААААААААААААААААААААААААНИ СА ПРОИЗВОДНОГ САСТАНКА 1РАЂЕВИНСКОГ ПРЕДУЗЕЋА „НВИМАР“
Лине. обавезе рариива обезбедиће.
успех у 1950 години
ОЧЕТАК четврте планске године у Београду обележен је низом производних саветовања читавих предузећа и одељења, на којима је детаљно претресен рад у протеклој години и говорено
сове, било би довољно да се изгради читав један ве-
Све те тешкоће с којима су се радници борили биле су несумњиво велике, па ипак план је извршен и пребачен. Радници су несебичним залагањем успели да то остваре. Из те борбе изашло је 313 ударника. Нов начин зидања спровођен је на градилишту Сењак 10996, на градилишту Геокарта 60%/, Народна милиција 80", мајсторским радионицама 60% и Бановом Беду 80'. Малтерисање се на свим градилиштима извршава по новом начину рада са 100%. Од три сталне бригаде У прошлој години најбоља је бригада Мирка Антића, коју је Повереништво грађевина прогласило за најбољу у
После реферата у коме је исцрпно дузећа „Неимар“ у 1949 години, изнет је план рада за први квартал у 1950 години. По плану, ће се известан број објеката и даље градити и довести у другу и трећу фазу рада, а објекти у Улици кнеза Милоша, Пошта број 2, хотел на Дедињу, објект број 3 на Бањици, објект у Улици Ђоке Јовановића и Народна милиција биће у овом кварталу оспособљени и завршени.
Осим овог реферата и синдикална подружница укратко је изнела свој раду 1949.
После реферата радници су давали личне обавезе, | обавезе у име своје бригаде и у име свих радника на појединим градилиштима.
Први су дали обавезе они радници који су се нарочито истакли и у протеклој години. Влајко Николић, који је међу првима прихватио борбу за високу продуктивност рада, обавезао се да ће до краја године зидати по новом начину. Сабрит Рамадан, вођа омладинске бригаде, обавезао се да ће сваку врсту посла радити по новом начину, а Мирко Антић да ће његова бригада ове године бити најбоља у Београду.
Атић Рамадан се обавезао да ће по новом начину рада пребацивати норму 50%, а Џем Суља да ће на изградњи пребацити за 60%/, Он је дао обавезу у име целе
Стојан Војновић, командант бригаде. дао је обавезу да ће сви његови бригадири до једног бити у првом кварталу ударници. Јулка ЖХаук. машиниста, дала је обавезу да ће целе године радити и у најбољем реду одржавати своју машину. 1
Мата Томас, дао је такође једну значајну обавезу. Обећао је пред читавим колективом „да ће до почетка сезоне оспособити све машине. ; а
Сви радници предузећа „Неимар“, који су на свом саветовању дали обавезе, били су свесни тешкоћа на које ће у току рада наилазити. Управа предузећа и њени чланови дали су са своје стране обавезу да ће учинити све да се постојеће тешкоће отклоне, да се побољшају радни услови трудбеника и тиме спречити флуктуација.- Обавезе које су дате на саветовању од стране најбољих радника охрабриле су и остале трудбенике овог колектива, да се несебично залажу и да у новој планској години покажу још боље резултате него у
борбе за План
о завршетку тешке борбе за извршење | треће године
Плана могу се: сагледати
успеси а и недостаци, што
, може послужити као искуство у овогодишњем раду. Један од проблема који је већина предузећа „успешно решавала, а нека често без " успеха, јесте питање равномерног испуњавања планова у току године.
На почетку прошле године извршене су све потребне припреме и управе предузећа уз помоћ синдикалних организација разрадиле су планове на одељења и радна места. Синдикалне организације су настојале да се радници упознају са планом предузећа и својим радним задацима. Овакве припреме спроведене су у добром делу колектива У Београду, што се видело и у благовременом извршењу плана.
Известан број предузећа није на време добио планске задатке од својих оперативних "руководстава. Предузеће „Партизанка" добило је нереалан план, а после ревизије добија дефинитиван план тек у августу месецу. Столарско предузеће „20 октобар“ добило је оквирни плања 10)
ИНЊА|
изнет рад пре-
коначан план о томе шта има да _ производи добијен је тек у марту месецу. Индустрија прецизне меха'нике, „Радулашка“, „Давид Пајић“, „Пролетер" и „Борац" добили су дефинитивне планове тек У трећем и " четвртом месецу. Овако закашњење "плана ометало је правилно планирање по месецима, као и разрађивање плана на одељења, бригаде и групе, што је у многоме ометало правилну огранизацију рада и коришћење радне. снаге. у
Поред овог недостатка, који је знатно утицао на остваривање планова у неким предузећима, постојала је и штетна појава која још није отстрањена из. многих колек= тива. Неке управе предузећа и синдикалне организације нису систематски водиле свакодневну и упорну борбу за извршење плана прде изводње. Због тога је често на кра= ју месеца и тромесечја било преко« временог рада, а није се благоврв= мено приступало отклањању пропуста који су доводили до по, вања плана, Пред крај године могло се нарочито видети колико је штетно неравномерно испуњавање плана у току године, Док се преко године могло наћи разних изговора за подбацивање плана, крајем године, када се ово питање 380штрило, установљено је да је план могуће остварити и поред многобројних препрека и тешкоћа. О томе најбоље сведоче примери предузећа „Стаљинград“, „Октобарска слобода", „Змај“, столарско предузеће „20 октобар" и још нека. Ова предузећа нису равномерно извршавала планске задатке. Пред крај године, спровођењем боље организације рада и ангажовањем свих рад» ника, са успехом су извршила план.
Једна од основних: слабости која је утицала на равномерно испуња“ вање плана у протеклој години, јесте још увек слаба радна дисциплина. Доношење Уредбе и Правилника о потрошачким картама имало је за циљ учвршћивање радне дисциплине и устаљивање радне снаге. Ови прописи наишли су на одобравање код огромне већине радника, којима је то и правилно политички објашњено, Али, било је појава код неких предузећа, да се спровођењу ових мера прилазило више на административан начин, без свестраног политичког објашњавања и тумачења. У предузећу „Иван Милутиновић“, због недовољног заоштравања борбе против оних који крше радну дисциплину, неки радници су помагали оне који крше дисциплину на тај начин што су.им издавали хлеб из мензе без купона. Услед тога управа предузећа је морала да купи на слободној продаји 2.000 килограма жита да би надокнадила гарантовано снабдевање другим радницима. У неким предузећима, из страха да радници не напусте посао,, У прво време нису спровођене предвиђене административне мере. Овакве грешке се појављују и због лоше евиденције у персоналним одељењима неких предузећа. У „Октобарској слободи", према подацима персоналног одељења, у јуну и јулу месецу изостало је 111 радника, због чега је изгубљено 263 радних дана. По подацима бироа евиденпије ист» предузећа изгубљено је 459 радних дана тј. 186 дана више него према подацима персоналног одељења. Ови примери показују да у спровођењу одлука Савезне владе по питању учвршћивања радне дисциплине још увек има крупних пропуста.
Ово су углавном основни недостаци који су утицали на неравномерно испуњавање плана производње у неким предузећима током прошле године, Синдикалне организације су дужне да у току ове године од почетка воде систематску и свако-
· дневну борбу за испуњење плано-
ва производње и не допусте да се журбом и појачаним напорима у последњем тромесечју надокнађује изгубљено време и поправљају грешке начињене током године,
~ ПИРЈЕ ЛИ ЗБОРА КАМПАЊА ЛУ ПЕТОМ ТРЈЛОЈНОУ
ПРЕДЛАЖУ СЕ НАЈБОЉИ И НАЈЗАСЛУМНИЈИ ЧЛАНОВИ ФРОНТА
ЛАДНА кошава све више
бесни. У радничку мензу
стално улазе људи, мразом
зајапурених лица. Једа-
наеста основна организаПИ рарну конференцију на којој се предлажу кандидати.
Око три стотине људи пажљиво слуша читање задатака за 1950 годину. Прошле године њих 1.409 бригадиста дало је преко 60.000 добровољних часова. Ове године обавеза је 60.000. 5
— И више ћемо дати! — довикује неко од присутних. '
... израдити улице за аутобуске линије...
Буран аплауз. Кроз доскора пусти крај, до кога је требало дуго пешачити, пролазиће ускоро ·аутобуси Живот ће бити лакши и једноставнији. Много бољи. И све бољи.
— План рада је добар, — каже дискутант Тихомир Сремац, — и примљен је зато јер носи у себи жеље свих нас и одговара нашим могућностима и потребама,
Устаје учитељ Бранимир Васиљевић: ___ Једну примедбу бих имао. Није довољно 500 чланова, како је пла" ном предвиђено, нашдј библиотеци
Имамо богату библиотеку. Ја бих предложио да се тај број повећа на 1.000. Треба наши људи више да читају, више да буду са књигом у руци. ·
И предлог је одобрен, прихваћен од свију. УМ
Друга тачка. Кандидовање. То је дуга листа исписана именима најбољих чланова. Највреднијих. Читају се људи за одбор основне организапије шу Малић
Петог рејона држи своју другу.
— ... Радовић Ђура, радник, стално награђиван у предузећу. Обућар У задрузи Петог рејона. Дао 400 добровољних часова... Милица Марковић, члан КПЈ од 1945 године. Службеник. Има преко 500 добровољних часова. Несебично се залагала у свим акцијама Фронта. Благајник је. У државној служби одличан је радник Тодор Делић, службеник. „НА- МА“, дао преко 500 добровљних часова До сада је био привредни руководилаџ актива наше организације...
Петнаест најбољих, заузимљивих и пожртвованих за одбор основне организације. И тридесет двоје за делегате за рејонску. конференцију Наролног фронта. Ту су имена Младена Савића, члана КПЈ, руководиоца партиских курсева “ Првом рејену, а две голине руковолиоца кургева НОБ и КПЈ у основној. организацији ' Милица Маринковић, учениџца, која је парел доброг учења пала и 200 добровољних часова. Ме: ђу. њима је и име Ане Шалиновић, исељенице из Америке Откада је
пошла у основну ортанизацију најбоља је чланица Фронта. Давала.
је сваке године по 300 добровољних
часова. Ради у Црвеном крсту као
шваља. Члан је актива агитатора своје групе...
— Да ли има неко да предложи неког или да да примедбу = упитао је претседавајући.
Дуготрајан аплауз. Акламације! Листа је била једногласно прихваћена, | · |
Људи су се разилазили, У својим мислима носили су велике задатке
своје основне организације, Разила- |
зили су се кроз ветровиту ноћ снегом побцривену. џомбастим · улицама,
које ће, с пролећа, добити нов изглед и омогућити саобраћајну везу са центром града.
Х
Мала просторија била је пуна. Чланови Четрнаесте основне организације Петог рејона испунили су недовољан простор.
Када су предложени кандидати,
члан кандидационе комисије упитао
је да ли се примају предложени грађани, Настало је одобравање. Али...
— Сматрам да је потребна и дискусија — рекао је. неки од чланова после убрзо насталог закључка.
Устаје Јова Варјачић:
—. Секретаријат организације треба да нам буде душа: основне организације. Зато, другови, треба боље да видимо шта ко мисли о њима. ' Ма |
Двојица су предложили да Милош Сукновић, добар „и. активан фронтовац, који се нарочито иста= као у комуналним радовима“ буде делегат за рејонску конференцију. Грађани су пљескањем одобрили.
Предложено је и да Звонко Зе мљич уђе у списак делегата, дотадашњи члан одбора, Неко. је одо-
„бравао, а неко није.
„ — Може и треба да уђе, — наваљивала је једна жена у црвеном избледелом капуту. ;
„Тренутна · тишина. · Двоумљење. Један продоран и оштар глас нарушио је то затишје: _
— Ја сам против, — узвикнуо је Милош Сукновић високо подигнувши руку, а затим тихо додао не ублажујући оштрину речи — ми-
"Слим да није потребно да објаш-
· Земљич7
"одбор. Народног“ фронта
„за постигнуте успехе на
пеи а јер је друговима то познаа Ситан, али речит Руфим Илијин тражи реч; • ј
— Слажем се са другом Сукновићем. Друг Звонко Земљич није био довољно активан прошле годи-' не, и ми не можемо да бирамо такве људе за наше претставнике, у
— Ако је погрешио прошле го дине неће опет и ове, — додаје је дна жена.
| — Он је био онај који се на сва-
ком месту извлачио, — јавља се са-. да за реч Јосип Митић, — видео сам његов рад и његово немарно. избетавање наших акција. Сматрам дода заслужује да буде наш делеПретседавајући; ДЈ 7 „да ли се прима друг Звонко
— Не! Нећемо га, не прима се! = био је одговор фронтоваца сложан и одлучан, јр 1 # Дискусија је била завршена. ретседник основне организације саопштио је одлуку да је рејонски_ Нара | донео ре-
шење да њихова бригада, од данаге, раду, носи назив „Едвард Кардељ“ ||| | || оследњи је говорио Јова Варјачић: Он је предложис да улице основне организације закажу међусобно такмичење која ће пре завршити са гласањем-на' дан избора и'
масовније изаћи на гласачка места, | :
И тај предлог сви су прихватили. Изићи ћемо рано изјутра, па.
| '
"макар кошава била два „луђа "него вечерас, — говорио ~ 6 тар једне улице подижући високо_ | крагну свога капута при изласку | из просторије у ноћ. 45
у
БЕДИ