20. oktobar
а изградњом и развојем нашет града јављају се ] нови проблеми које је по-
требно рештити на најбољи и најцелисходнији, на чин један од важнијих „иу меко време неопходних. „услова. „за развој једне средине, а, посебно -великих градова је хигијена, Одржавање и неговање чистоће. у. свим доменима _ друштвене делатности претставља. један од најактуелнијих проблема воји се постављају "пред органе народне власти у. Београду. 257 Ако погледамо стање у коме се данас Београд налази“ погледу чистоће, видећемо да није задовољавајуће и да се не налази на -0оној висини на којој би требало да буле према степену развоја нашет глаз ног града Сваки, а. посебно) оли грздови који се нагло. изграђују. и имају развијену индустрију, саобраћај итд., омогућавају својим различитим врстама друштвене лелатности да ако се не води ловољно рачуна о хитијени града долази ло нагомилавања | нечистоће, Овај је случај и са Београлом, Редовва је појава ла се после киша или снега стварају по беотрадским“ улиџама услед запушених канализација им претерано прљавих тротовра блатњаве баре, За. време летњих дана пролазници се услел прашине коју подижу возила налазе у још
незавиднијем _положвју... Посебну гажњу претстављају гомиле смећа и разноврсних отпадака, која се
претварају у права сметлишта по београдским пвориштима. ' Отпатџи и смеће не отклањају се благовремено из центра града. тако ла се претварају у изворе заразних болести, легла пацова итд. Није ретка појава да су санлуци по улицама који служе за смештај отпадака непокривени и да се око њих налазе томиле отпалака у распалању. Као пример може нам послужити гомила ђубрета која се већ неколико месеци налази у стадиуму распадања на углу улица Франше д'Епереа и Тучевске, Сви они недостаци у одржавању чистоћа не само да остављају ружан утисак, већ у исто време шкоде здрављу грађана.
За одржавање чистоће у једном граду потребно је, између осталог, ре пловно предузимање различитих сенитарно-техничких мера: Да би се озв мере оствариле потребно је располагати специјалним средствима (кука-аутомобилима за смеће, ауто-прскалицама, ауто-чистилипа= ма итд. која ће да служе за транспорт и прераду отпалака и смећа, Другим речима. потребна је меха» „_|изација, „Међутим, механизација
није једини услов да би се чистоћа једнота града одржала на потребној висини. Довољан број радне снага заједно са дезинфекционим _ средствима претставља један ол неоп-
Ходних услова за одржавање чистоће, Ако погледамо горе наведече елементе који се појављују као пеопходни, видећемо ла је њихов недостатак у многоме условиотпа чистоћа не буде на висини на коју би "требала бити с обзиром на темпо развоја Београда.
Механизамтја се у односу на пре рата смањила 38 скоро 70 од сто. Док је тре рата Отсек гралске чистоћа имао 20 вука-аутомобила за смеће, данас служба за одржавање чистоће Београда нема ни јелна ко: ла ове врсте На лпадесет и четири вуто-трскалица, колико их је озније било, ланас полази јелна моторва и четири заттрежне, које трећа ла задовоље потреба читавог Београла. Управа 32 чистоћу не располаже ни једном вуто-чистилипом. Све ове показује ла се одржавање чистоће у Ђеогралу врши на доста
. примитиван начим. Улице са чисте
и перу гуменим шмреовима и б)езовим метлама Радови се обављају искључиво мануелном раљном енагом. Мао шта смо напред поменули, нелостатак | ралне снаге третставља озбиљну кочниму „у -раљу службе за одржавање чистоће У Београлу има око четири милиона квадратних метара које треба редовио,; сваки лан, отпрати и очисти ти. Да би се постављени задаџи, изе вршили, потребно је око 660 чистача:и перача улипа дмчевно Попсечан број људи који су ралили, ма овим пословима извео јесу“ 1949 ме дини око 280, т) 45 од сто ол стварВих потреба. 3а изношење смећа било је. потребно 168 ралника пвеве но. Број људи, који су радили на овом послу износио је 181. дакле 70 од сто од предвиђеног броја Ови примери показују ла је рална сва та којом се сала располаже неловољна и преоптерећена (рапзипи просечно раде десет ло леанлсст часова дневно), што се... нарочито одразило код броја ралника' кои раде на олржавању чистоће по “лицама. _ БРАНИ еа фи
Велику. кочнипу Уралу службе за одржавање чистоће третстаћља1у несавесни _поступпи „појединих грађана; напочито настојника зграла. Смеђе из џентпа граза изнаст се преко ноћи и свинастојнипи-се блатовремено обаветттаплју па Ке се У одређено време из њихових кућа износити смеђе _ Међутим. петава се да настојнити“не само па се не олазивају позивима чланова ових екипа, већ, врло често искључују звонца тако ла су ралнипи томсм< љени да лупам буде остале гллћане који. сасвим, опопалано метолују Ђапање отпалака хартија итт Ол стране грађана по местима. боја тису одређева у те ссархе, тачоће Етно попринеси павећатњу вечисто
е. | ои се а :
Ако анализирамо горње податке видећемо да за ненистоћу која ла нас влада у Београду нибу криви самб органи службе 38 опржавање
"тстоће, ВЕЋ да је иста условљена
» једино ефикасним , мерама. уклониће се" нечисшопаг у граду
недостатком објективних материјалних услова (механизације, ралне снаге итд. с једне стране, а с лруге недовољној помоћи која је прумена од стране масовних организа
џија, синликата и грађана |
ових организатија требала је бити знатно већа нарпчито у поглелу 06-
ја
се придржавају Грађани рад кала би имали више разумева ња према тешкоћама на које =ампазе љули који се бомну а чистоћи
и
ла не би на њихов посао гледали са омаловажавањем. ј
ће у Београлу, голног б
њЊ
ЛУЗИМАЊУ ефикасних мера (набазке транспортвих средстава, ралне снате и кажњавање несавесних грађана) у циљу отклањања нечистоће у наттем главном граду.
потђебе ла тротиба «у чистећи многоме _ олавтали
ињавања "пађанима
ди у
лепом изгпелу паллег гпала, и ка-
У циљу решења проблема чистор Тина олбор. Нагоора је на. свом последем састанку лонео одлуку о птре-
- ИСТРОШЕНЕ »ФАРБЕх | вета и блаћења пате земље, порел већ истрошених „величима" познате зичлости међународрот радничког покрета у овај посао,
Ртководство кампања
тле . настоји да увуче и неке
'"ћа ~ | =. = ЈУРА
_ Долорев Ибарури проговори ла против. Југославије. .
мала –
информбироа,
Тако је и
ние иви “ у ; ин АТИ АТИ РАИ УУУУРАУРР РАМА МУРА И А АИ А А АИ ИАТА А ТО АЈА пименининннуривенинремемреним винима мивимиремнивини именима # ; | ЊЕ. 5 и ( С 6: =>
РРА ГРАНА АРА АМА Умри
| ђ 5 5 5 ; 5 Е | ; | ; н : ; ; : | : 5 Е 5 ; :
министрима
срестраном и Чланови Фронта, Скопља _ боре да што потпуније
Свомеге, дана
ве више, из дана у лан, појачава сеи развија предизборна активност свих
масовних организација Бе-
ограда, Последњих дана одржан је низ предизборних – митинга у Београлу организација Народног фронта, Наролне омлалине и Антифаттистичког фронта жена.
Митинг у Четвртом рејону и Земуну
На великом предизборном митингу Четвртог рејона Београда, у недељу, 6 марта, говорили су друг Рато Дугоњић и Станоје · Симић, посланички кандидати за Савезно веће и Веће народа Народне скупштине ФНРЈ. Овом митинту, једном од највећих до данас у Београлу, присуствовало је преко 30.000 грађана. У Земуну, пред зградом Дома културе, на великом прелизборном збору говорилм су другови Марко Никезић и Божа Томић. посланизки кандидати и вишеструка ударница предузећа „Сутјеска", носилац Ордена рада ШЛ реда, Милиза. Перишић.
у У Трећем и Седмом рејону
Више од 5.000 чланова Народног фронта Седмог рејона града Београда слушало је 7 марта, на предизборном митинту, говор свота кандидата пр Благоја Нешковића, члана Политбироа ЏК КПЈ Митинт је олржан у Синдикалном до-
му; где је могла да стане само по-
ловина окупљених бирача. То је први већи прелизборни _митинт у Раковици. |
У дворишту основне школе број 8, у Улици Милована Ђиласа одржан је предизборни митинг трећег изборног среза у Београду, на коме је говорио посланички кандилат Владимир Симић. Овој тредизборној манифестацији _ присуствовало је око 15.000 чланова НародноР фронта, омладине, других масовних организација и грађана.
ж
•
На Тргу Димитрија Туповића, на л 8 марта,одржан је велики митинг Антифашистичког фронта жена Београда посвећен Међународлном дану жена.
Митинзи омладина
У Селмом рејону олржан је предизборни омладински митинт које је присуствовало 1.064 омладинца, Говорили су Маца Јагодић, секретар Централног комитета Наролне омлалине Србије, затим пруг Миштковић, политички секретар Рејонскег комитета КТ| Србије и петострука уларница „Југоштамте" Нала Крстић. Митинт је лобро успео, а омладинци су прихватили на ње му такмизарску инипијативу омладиве бродотралилишта.
Митинт омладине олрпжан је ну Шестом рејону, на. Лекином Боду тде- је присуствовало неколико стотива омладинаца. На збору Народне омладине говорио је друг Воја Вуцелић, секретар Градског комитета. Народне омладине.
Митинг жена у Шестом
рејону У Шестом рејону одржана су два митинга Антифашистичког фронта
жена. На великом збору жена. на
Вождевну, говорила је Јела Перовић, секретар Градског олбора Народног фронта за град Београд. пок
је на митинту, на Душановцу, говорила Ралмила Деспотовић, помоћник повереника за соџијално старање ИОНО-а. Митинзи су били лобро посећени од стране жена овега краја.
На прелизборним конференцијама АФЖ-а Петог рејона на једанавст основних организација, про-
сечно је присуствовало по 50 жена.
Десета основна ортанизација Другог рејона олржала је 26 састанака група, на којима је присуствовало 480 чланова Фронта. До сала је олржано 208 састанака група, а на њима је присуствовало 3.841 фронтовац. Читане су политичке информације и бирани секретари и заменици група. Упоредо врши се и упис нових чланова бригада.
У Четвртој основној ортанизацији Другог рејона одржан је предизборни митинг жена. Присуствовало је преко 300 жена овој манисрестацији основне организације, и то је јелан од најуспелијих митинга жена у Другом рејону.
На дана 6 марта одржане су свечане акалемије поводом Међународног дана жена у свим рејонима Београла.
та СЛЕДИ ИСА ЛЕТ ЛИЛ ЛИГЕ 3. ЛНГ А 1РРО ДЕ НТ ПИК 3 ЛРЈЕ ПОЈ ЈИ ЈИГ ЈЕ
У предизборном такмичењу 'ронтовци Смопља уређују свој град
ПРВА НА Н ПИ 3 ин тен у живом такмичењу.
се остваре _ своје
прелизборне обавезе
читан град је у знаку, све сна-
женије предизборне активности. Сва-
| Скопља -олржавају се митинзи,
| првстране туџтоаре || отатице "уређује Мј “ Ставбене насеље рутог рејона до | биће. 7 част избора летњу батту са рестор аном и. толорницом
кодневно се одржавају конферене ције и предавања о значају избора, на кружапима, читалачким група“
· ма, семинарима и народним универ| зителтеја гопори се о новом избор-
ном“ Закону У свим фабрикама на којима се излаже о многобројним успесима наптих народа, у међувремему ол избора 1945 године ло сада.
Досал је 20200 чланова Фуротта града Скопља лало преко 150 000. лобровзљних ралних часова на неколика песетина радипишта, У раду предњаче бригале Прот рејона са преко 57.000 радних сати, датих У таку протлог месепа.
__ Улица, „Лазар „Калинтетоки“, “тобед саме' железничке станице, побила је нов и уређен. изглед, Она лобија келовоз птипок. лесет метара У близини
"се та | ноз парк
| Ни најмлаћи грађани Скопта ни
; су'забоћзатени. Ови ће ло плача из| Бора побити пелико печје играли"ште ба сестованом у гра поком пар“ · ку; Такватитралишта га ресторани
ма лобиће "и најмлађи | Другог И Трећег „рејона.
У свим неловима срала осећа се иеана радна и предизборна, актив-
ност, ~ ја :
ни диввн иРНК ААВААВАТРНААРАПАНАИИРАМРНААМАМААВИА РРА РРА вв вевиветее
Скопље
па а аи
опата на ита, ји.
О НАШЕМ ДРЖАВНОМ А а
"1. Шта су то вамредва о шта редовна заселања Народпе скуптти“ не ФНРЈ»
· Народна скупштина о састаје се на своја редовна заседања, Указом Президијума, лва пута годишње: 15 априла и 15 октобра. У случају ла Президијум не сазове Народну скутиштину у одређеном року на реловно заселање, Народна _схутиптина може се сазвати и Без указа Презилијума, -
+ Под вачредним засадањима подразумевају се састанци Наролне свутиптине кеји се одржавају пре и посће редовног. заседања Ова заселањл сазива Президијум Народне свуп-
| штиме у слунајевима кала титуапија захтева хитан саста-. нак нарелних претставника, На пример, када је неопходно ло-. ношење закона важних за паљи развој прожавног уређења и привреде Народна скупштима може се такоће. калвати на ванредно заселање. ако те „тра»
жи и једна од народних ретублика или једна трећина народних посланика Савезног ве-
_ ћа или Већа народа.
“
2. Какву заштиту уживају нарол> нв тослаництр
Сви народни посланици чланови Савезног већа и Већа народа уживају имунитет Заштита народних посланика састоји де у томе што но моту бити лишени слободе ипи против тих покрспут поступак због кривуце (поступак па граћинским обавезама може бити покренут) без знања и олобрења Презилијума _ Наролне скупштине ФНРЈ, Народни посланици моту бити: тшцени слободе једино у случају ако су затечени на месту или у моменту извршења злочина. Одмах. по хапшењу органи који су варолног посланика лимтили слоболе,. пужни су да известе Президијум Народне евуптине ФНРЈ.
уиннннња а нини ва вири вени ениеињесана
Ави НА РРЕИРИНУ и А ПН ВИНА РАИ РИВАЛ РАНИМ РАМА Иви вимевининивинив невин иуеенинининеининнивимиивитиивенимии пунииннуртининомрииииотнинвиминирениириирнеупвииви умрли гварани мене
У тону прошлог месеца
чланови (ронта Тито-
грала пали су преко
20.000 добровољних радних часова
А
ПАВНИ задатак Фронта Титограла у току прошлог ме-
|- сеца био је развијање предизборнот такмичења по свим освовним организацијама, и добро постављена организација так-
мичења лала је у најкраћем времену своје значасне резултате,
На разним радовима у току ме сеца уложено је 28.145 радних часова, а у раловима је учествовало 10.624 чланова Фронта. Највећи број радних атмија извођен је на грађевинским раловима Том приликом дато је 11.807 радних часова у вредности од 142.018 линара. У овом периоду на овим радовима учествовало је 11 бригада. а вршен је пренос песка и цигле, копани су темељи, а исто тако вршетв је утоварђ и истовар материјала.
Порел ових ралова очиштено је девет километара гута, канала и улица, у чему је учествовало лесет бритада Извођени су и обтмни ралови на пошумљавању Титотрала и околине. Ископано је м засађено
7.347 рупа за салнипе и ископан јех дан и по километар канала за сађење пвећа.
Приликом извођења ахкпија на Гралској економији, порел осталог. узорано је и ископано 13 рала земље Порел тога, вршен је утовар и истовар матертјала на железничкој станити, гле је истоварено и гложено 10.630 комала питле и 140 кућика лрвета.. У
Чланови Фронта Титограла пружили су помоћ и сопијално-злравственом сектору. За ломове ученика У привреди и лруге ломове саптиве-. но је 70 чаршава и јоргана, рађено је и на штивењу рубља и другог. Стручна екипа обућара и опанчара ичађадила је и оправила 112 пари обуће. _ Једновремено су чланови Фронта пружили · помоћ народној власти око леобе потрошачких ка“ ата, пописивања стаке и сређивања бирачких спискова
|
| радив-станица
и избопи у Грчкој
недељу су одржани избори за
нови · парламенат У Грчкој.
Изборна кампања као и сами
избори спровођени су у сло-
вима терора. над демократским становништвом. Претставници лемократеких група нису могли сло бодно поставити своје кандидатуре, С друте стране, разни сарадници одкупатора и најпрњи реакционери несметано су кретарили земљом И претили лемократском | становништву. Фашиста Зервас, на пример отишао је толико да је чак претио оним бграчима који буду гласали за његове противнике — реакционарне кандидате.
Атински властолршци као и реакпионарна штампа увелико су галамили о слободи и лемократичности избора у Грчкој. Међутим, колика је та слобода најбоље показују случајеви појединих кандидата — демо крата који су на почетку били поставили своје кандидатуре, али СУ касније — за време Предизборне кампање — Морали одустати услед репресалија и отворенот терора од страна власти. Још боље илуструје слободу избора околности под којима су спровођени избори. На дан избора улицама Ативе крстарили су појачани полиписки олреди и тенкови, док су виши официри преузели сву цивилну Рласт у своје руже.
Наша штампа писала је о стању У Грчкој како пре, тако и за време предизборне кампање Нарочито је лоносмла вести о патњама заточени ка на острву Макрописосу. Али и овом | приликом информбироовски лажбви нису оставили нашу земљу ва миру. тврдећи ла југословенски листови пишу у притог грчким вла= сталршпима. Тако је московски ра= дио пренео вест из Атине ла југословенска руководства сматра такозване изборе за грчки парламенат као почетак демократизације земље. То је наводно писао атински _ лист „Вима"; А како је, према информ= бироовској логици и мпралу, све оно што пише резкционарна штампа о нашој земљи истинито, то је и писања листа „Вима" проглашено као јелан од „необоривих" доказа саралње наше земље са монархофаштистичком Грчком. Шта је уствари хтела московска радиостаница ес овом гнусном клеветомт Ништа лру“, го него да прикрије одговорност ине формбирсовског руковдства за либвилацију грчке. Демкратске армије услед чега је могло и доћи до оргк= вих избора.
Ж
Чимег се боре Ракошитеви џентри у Паризу
> кита Веома проблематичних Ракошијевих емисара у Па7% ризу бави се свакојаким пословима. Недавно је почела да издаје билтен за. штампу и докумен“ тацију. а пре неки дан издан је други број овог билтена под на. словом „Пур ла верите" (За истину). Ако ништа друго, интересантно је поглелати садржај овог такоззаног билтена за штампу и документапију. У њему је објављено света лесет што чланака, што извештаја и службених саопштења. Али од тог бро» ја ништа мање него седам написа садржи типичне клевете и псов= ке на рачун наше земље (остала три чланчића, изваци из службених саопштења, претстављају празна хвалисања и дитирамбе информбирпоове ском руковолству — јелав о албанском сељаштву, лруги о румунском радном сељаштву 2 трећи о мађарском трогодишњем плану) Против= југословенски памфлети дати су У стилу „Иманитеа“ — са бомбастич“• ним насловима, На пример режим терора, славонски сељаци одлазе У партизане, организују отпор, бедан положај итд. тако ла би их могло гутати и паруско полземље,
Нико није очекивао да ће Ракоплтијеви џентри у Паризу упознавати француски народ са стварним положајем мађарских беземљаша, ситних сељака и радника и мерама које предузимају ракоптијевпи. Али, у најмању руку, — према досвпда-= штњој пракси и делатности страних тропаганлнтих центара у некој зе« мљи = мађарски биро за штампу,
- би у првом релу требало да прикач
зује француским трудбеницима прим вредне и политичке прилике у своч јој земљи, да се бави проблемати“ ком своје земље. Међутим, то ма ђарским информбироовцима није ни на крај памети. Запостављајући свој основни _залатак — да упознају народ Француске. са привредним И политичким развојем · послератне Мађарске (француски радни људи знају врло мало, скоро ништа о Маћарскеј, а поготово 'о послератној Мађарско, Ракоптијево посланство У Паризу дало се, сасвим из схвате љивих разлога, на један други посао — клеветање наше земље и на тај начин претворило свој билтен „За истину" у обични информбиром овски петпарачки и кл
листић. ; ;
Ракоптијеви _ хонведи, загрнути плаштом информбироовштине, прим скочили су у помоћ француским ине формбироовцима невешто при томе опонашајући маниру париских рем волвербласта и булеварских листова, На њихову.жалост, све већи број њуди у Француско | и другим земљама слуша глав своје савести.
РГ >УЧ_ ==
Г Ра