20. oktobar
ПРЕКО ПЕДЕ И ПОЈЕДИНА
ОЗОРИШНИ уметници, чланови драме, балета и. опере показују, велику, во-| људа учествују у предиз-. „68 5--" борној акцији Они на де-' "ЛУ показују и доказују своју приврженост народу, Соло посмама, ду“ џетима, октетима, скечезима сати-' „Ричним .рецитамијама, .балетским ! тачкама и народним. играма наши Уметници освежавају предизборне смитинте по предузећима, радили-. ишттима и рејонима. После говзорниска. Који износе податке о успеху (изградње као. резултату „великих напора и самопретсра нлите радиичке класе која ће надаља бопственим рукама још више пролужата ла прсизтеде него до сала. београдски уметнипм износа стоје успехе м о„сведочују колико са уметност при“ „бмижила народу и постала масозиа.
Поред књижевника, ликовни уметкика, чламова радго станице м других, позоришни, уметкинм попа“ зујуУ. највише. залагања, да. предизборна кампања буде протхана једвом срестренијом, аииром, сберју хратнијом активношћу, која | олра- ; жава појачени темпо.рала а свим секторима „наше производње па и културе.и умстности,
Било би погђетво мислити да се У овој активности залажу само пр ваци натле лртмсхке и опефђне умет= ности. напрстип, млаћи мадар позортииних глумаца, певача. и чла-. ова балета сачињава тго екила које су формиране при нашим позориштима и које су лосала, у току прелизборне ауто птсетила миога ралча места.
Чтангви Народног позоришта Учествопали су у когтџертном делу птетрлма на. ппедихобрним | миттнзима у“ птеттзећу 21 мај“ у Кине. же „Мостотталњи" у Оеотру зсмипи у“ сСеабгити туме „Ракорд" џи Индустеији мотођа “у Ратксвттти, у тре-
дутећу „Октсбатека слобола" и другим гатмим молехтивима Они суучегтеевални им на ттепизбеутим миз
тета масовтихм ортамизамија, као Ба тремећ, АСУС-а' ТПестот ретана ми Метлртог рејета Наталнот фронта Четеетог гејана, 2 мт=лели су занимњи ттетрам мо овпа Тителоском факултету. Ла петот сте метеца Нателно по“ зетмлпте је пејелиназних асттупа у птретизборној хампањи. Нољиттиттији Пиле су Миростав Чантлловић који маступио 8 пута (њетова лична обавеза је ла ђе наступити до кпејл кампање 22 пута) и Љубомир Лилић са истим бројем насттпа: Љубипа Љузтчић и Бранивој Ђорђевић учествовтли су 5 пута: Врло активеим били су и Дратеми Миколић. Атттца Стојановић, Муолутт Алексић. Магилмје ТТанте-
лута 64
лић. Мтрослаз Петровић. арко Пејић, Златка Зткова. Мелатија
Апокептпар. Маринкоти Мала ПтТтерле. Чела ЖатковИЋ и лзруги. Из бп"пета учествују Нела Чеонић, Хела Хотват. Катари- , на Обраповић, Вејана Потиђ. Метад Пртта, Јасмина Пуљо Бпанхо Маркетиа. Дупав Трнинић и лптуги.
У препизбореим кампањи учествује м ансамбл Беотралскот драмског гозећишта, Чланови позоришта подељени у три екипе; досал су посетили фФабтику обуће „Пполетер", прелузеће „Југострој' и лруте радне колективе. Они на програму и+ мају духовите конферлиса „Поему
Бугетмутнистић,
за нас" од Тасе Млалбтавг"ћа, „Здраве снаге", „Они хвале своју робу", „Посланички изпештај"
од ЋЂеранжеа, итд. ;
Највише су се истакли у досадаипвим приредбама „Јован Јеремић, Милан Гузић. ·Слоболан Стојановић, Милорад Волић, Станојло Фи: рауновић. Бранка Пантелић. Милан БВођттовић, Вера Новаксвић, Мсак Амал Јосиф Мусабеговић им Петар Палић. До краја кампање оним ће наступити још у Железнику, Дор: чи. Сивдикеалном дому Нови Београд и још: неким радним местима,
ж
Активност ЛЕНАВНУХ УМЕТНиНа
предизборној ак која је узела
+
| 7" стимтој тивности, 5 широк замах у нашем ВБ " главном граду. учествује Ме и Удружење ликовџих у"' метника Србије, чији највстћи број чланова живи и Рали у Беотталу. Чланови Удружења ЛИХОВНИХ уметниха Србије обавезали Су "Се да ће пред изборе организорати девет уметничких кипа, = које ће имати за задатак да де" коришу изборна места у певет београдских рејона. Декорисаће се: поред сала за гласање. и улази на изборна места, портре"тима партиских и државних
жавним амблемима 'и свечаним "декорацијама Овим ће: се групама прикључити и студанти Академије ликовних уметности 'и Академија за примењену умет поност, па ће на тај начин и они = дати свој радни доприносу 2. припремама за претстојеће из- _ боре: С- Ати ____ Поједини сликари, обавезали = су се да израде предизборне = плакате. То ће бити оригинали — уникати, који ће се постави_ ти на истакнута места у граду. - А ; раде плакате = = карикатуре од којих ће по - _ једине бити штампане, з поје-). „дине повећане на,платно, за декорисање града. ___ Поред овога, Удружење ли2 ковних уметника Србије приредиће У "новим изложбеним просторијама изложбу карикатура наших познатих карика-
| И ПОЈЕДИНАЧНИХ НАСТУПА ____ |У БЕОГРАДОНИМ КОЛЕКТИВИМА
Руководилана, партиским и др“ |
“1
| ТУР са темама из значајних догађаја политичких. и друштвених, Исто тако, карикату“ ристи, а: идругистикари и трафичари, прикључују се књи· тжевним групама, које у току _ предизборне активности обилазе разна места у унутрашњо-= _сти. дајући књижевно-уметнич= ке вечзри. Ови ликовчи уметници ће на приредбама ралити ахтуелне и предизборне карибатуре и мртеже. Осим тога, у-
метници су узели “на себе оба- |
везу да у предизборном времену освеже дневну и недељну штампу својим ликовним приплозима. цртежима. графикама и карикатурама. ",
Ликовки уметнитти Београда, , чланови Улус-а, даће на ове "разноврсне начине јои једном локаза о својеј чврстој повезаности са аптуелним збивањима у земљи ми машем главном гралу. кад ми 0 својој готовссти да Свеакције, бол најмањих до нај- већих, прихпате као своја лична и одговорна задужења, залажући се У оквиру својих мотућнссти. Ликсеним уметници“ ма ЕКестТала стало је ла остван ре за поетстојеће изборе опгогарајући | пексозтивни – оВИр, не само изборних места и њи.
тета
хове 'најћлихе "околине, већ из.
змтавст натџет главног града.
ЈЕ
Досадашњи усл
оред Конгреса књижевника и Конгреса композитора Југославије одржап је прошле недеље Конгрес за оснивање Савеза филмских
“
радпика ФНРЈ. Ускоро, одржаће се у Загребу н Оснивачки кон“ грес Савеза репрохуктивних уметџика —' мувичара. Југославије. Ови контреси уметника далл су доказ манифестације духовног, једииства наше земље. Они су, пре свега, пример како треба гледати на однос наших уметпика према народу, као п на одпос који онп имају међу собом као прнпадинџм разних националности. На овим конгресима дат је достојан одговор овим „инжењерима душа" који оспоравају уметилцима Југославије повезаност са народом, а патем народу његову уметност за његову културу уопште,
ОНГРЕС филмских радника ипак заузима једно посебно место с обзиром на то да је кинематографија код нас најмлађа уметност. Она је почела да се развија заједно са нашом народном државом. Филмска продукција почиње да са рађа тек после ослобођења и то са најминималвијим средствима, у Босни, на пример, са једном камером и три сниматеља, а и у другим републикама не под бољим условима. Али его већ после непуних пет година она постаје значајан резултат културног преооражаја наших народа и социјалистичке изградње. И баш зато што филм синтетизира развитав наше земље, шло се ослања на богато културно наслеђе јуГО о ВИА аи а
1
Ма
еј о на 48
1) и штампе пружа демократском иностран-
Сству најбољу документарну слику о унутрашњем стању код нас, што симболизира наш пут и наша стремљења, окомили су се на њега најгрлатији из инсрорм етно а ЊЕ А М филму, његовој авој народној језгри, степсну одрг социјалистичке оности и неумитној снази истине, међутим, дгли су баш дискриминациони поступци земаља Мнформбироа према нашим филмовима. Наши „тријатељи“ се нису усудили да после Резолуција приказују својим мародима
документарна; јер, то је разумљиво, а: и "у историји проверено, лаж се бори против истине на тај начин што ову проглашеава. за лаж или једноставно тврди да је нема, а Али километри филмских трака остају као очигледни доказ нашеједине борбе за социјализам ми у булућности, кад нзаша истина победи, постаће оне. посред дела која изграђујемо, најречитији документ данашње, наше -социјелистичке стварности. Да би тај драгоцени доку. мент био што квалитетнији и достојнији наша изградње, организовано је већ прошле године саветовање о. уметничком филму, з петог овот месеца одржан је оснивачки конгрес Савеза филмских радника ФРНРЈ. . а #
Преко 630 филмова, 850 Облоснопа м 68 милномна биоскопских посетилаца
ИЛМ је најмасовнија, најпопуларнија и вајутицајнија уметност. Поред књи“ жевности, ликовних уметности им музике, филм и: гра одлучујућу улогу У развитку једне земље-и од огромног је _друштвелог
: значаја по снази свога деловања на масе. Зато се модерма национална њултлура једне суверене, и слободне. 52 у пе Мола Дена ВИ ЗАМАК 2: без властите филмске производње и уметности. ј '
Наша филмска ' производња дала је вев девет уметничких филмова (а десети Кеа бити пуштен у биоскопа кроз кратко време), преко 1927 документарна филма, око 40 наставних. филмова, 198 месечних филмских прстледа и преко 200 брејева недељних филмских новости. У припреми ивлазе сетјиш Мо уметмничких филмона, планом предвиђених 14 добуг мевтарних филмова. а плански задатак за месечнике и журнале износи 52 броја недољних филмских новости. и ока 50 месечпика.
Укупан број биоскопа у земљи такође је више него двоструко У односу на пред: ратни. Уместо 413 биоскопа са ово 1590 хиљада седишта, колико их је света било у старој Југославији, данас имамо у земљи 7022 стална; биоскопа са- треко 390,000 седишта и 20 путујућих, не рачунајући 'апаратуђе за пројекцију филмонва на уској траци, којих има 200, док их у старој“ било. У. битицеој Јутославији број био сконских посетилана износио је око 20 милмона годишње Године 1946 тај број износи 30. милиона, у 1997 лреко 40 ми: лидма, У 1991 преко 59 милиона, а прошла године он се попео на: олизу. 638 милиона. У прошлој години путујући оноскопи одржали су у селима широм нашав домовине 24.000, амбулантних претава 5722: еп ебељака) који дотле никад нису видели. биоскопску претставу, имали су прилике да гледају најбоље домаће и стране филмове; Око 1.800 биоскопеких сала колико је предвиђено да их буде на крају нашег првог Мевогоди не плана, омогућиће да на сваких 10.000 становника дође по је| дан биоскоп, а то је већ густоћа ска мреже високо цивилизованих зема-
ља.
Равно пре годину дана одржана је У овој истој дворани конференција о проблемима нашег уметничког филма, на основу гнализе првих шест домаћих уметничких филмова. На конфере и | су претресана питања тематике, сцена-
Јутославији уопште није.
рија, режије, глуме, камере, сценограЧуије, музике, монтаже и. филмске фр тике.
Недостаци сценартја слтутавали су реднтеље.:
току протекле три године уложило са много труда
4 и урздило се прилично да му У
љо5 МУ се сценарио код нас роди им да стекне право заседне
<А књижевности. Ми данас (4 К) можемо рећи да је углавМ 2 МЕ а а се у А погледу призлачења књи-
рад на сценарију и. да је изеесттн број млађих људи или књижеввих почетника изебрао баниг сценарио као онај род књижевности коме са мисли посветити,
На основу искустава првих наших девет уметничких филмова, лако чити да још увек има лутања како у избору теме за филмски, сценарио, 'тако и У одређивању његовог карактера, као књижевног дела. Наиме, врло је честа појава још увек да писци сценарија изједначују конкретно тему, коју је ној подесније обрадити у филмском спекариу, са читавом једном тематском области и на тај начин јасно да не могу тему да обраде онгко како је то најпогоднија обзиром на специфичности филмска драматургије. На пример, приступаЈуУћИ раду на сценарију са темом из НО
жевника на
је уо-.
всн И Нени 1
писпи- обично нису одабрали једну од-
ређену тему, која омогућава развијање Једна филмске фабуле, него су узимали целу НОБ кво тему, премда је то читава једна тематска област, која у фил-
му може да буде обухваћена и обрађе~ ~
ча саут на -хостичарски пачин, што је У већој или мањој мери под нас до сад У свим таквим примерима доиста и био случај). Нзратно, да онда редитељ баратајући са таквим. полуфабрижатом, мије у стању да ма каквим редитељским ботаћењем сценарија и инвентивно
вечини мшта друто нето играну филмовану хронику са више или мање елемената уметничког филма. % (
Због чега редитељи нису обраћали воћу пажњу детаљима филма
И данас имамо девет го/ Ттових уметничких филмоју ва; „Славица“ (Вјеко А-+ | фрић), „Живјеће овај на-
__ род" (Никола Поповић),
У у „Бесмртна младост" (Војиул а слав Нановић), „живот је УЉЕ па 10 наш" (Густав Гаврин), мога мгћ 777 Софка" (Радош Новаковић), „На својој земљи" (Франце Штиглину, „Застава" (Бранко Марјановић),
њрароа Жване" (Вјеко Афрић), „При ва о фаори; ир нбладимир Новачић) а
лесети уметнички филм (.„Језеро"" = режија умети ов На Биће при= казан у најекорије време. Осам „редитеља већ је приказало своја дела публиџи, а пванаест нових редитеља спремају се да изиђу пред публику са својим првим филмовима. Филмска режиј,
наилази и на интересовање код неких розоришних _ редитеља. Тако је Бојан Ступица узео да режира филм „Висо-
ока хроника“ (по сценарију, Тавчарај“ а
„Ћа на.
"у
нија искључено да још неки позоришни редитељи приступе раду на филмској режији,
Неиспољавање 'инвентивиости, · небрита за мунициозну обџаду петаља — то ја једна од општих црта досадашњег редитељског рада. Другу једну карактеристичну појаву претставља још увек до„ста нехатан и дезинтсресован став у вршењу она улоге коју редитељ као душа екипе треба да врши у кругу својих сарадника: да их надахњује и одушевљава за рад на таквом колективном уметничком делу, као зито је филм.
Нови филмски родови ЗА
МА
ЕЋ је на прошлогодишњој конференцији _- истакнута потреба да се почне са филмским комедијама, са музичким филмовима, са филмским _ биографијама; даље, са иртаним филмо4 вима и филмовима са лутка у кама. С резултатима који су у том правцу постигнутим, не можсемо још ни издалека да будемо задовољни — премда се у неким производним предузећима већ нешто предузело. Тако „Јадран" снима спбртску филмску комедију „Плеви број .' и „Авала" једну „актовку по Нушићу, а покренула је питања чешћет снимања комедија — актовки и адаптације за филм неких Нушићевих дела. Сличне мере предузео је и „Триглав", а „Звезда ја покренула питање сталног хумористичкот тромесемника, гли његова ревлизацијла је још У фази експериментисања. Међутим, сва је то још увек мало и своди се углавном на предузимање млаких или премало енертичних мера.
1
Мепшта мање значајнија и компликовани нису им гроблеми нашег допумештарнот Филма
док се данас у земљама Информдирба резултгти слепот покоравања ревизионистима из Москве одражанају у декаденцији ми изрођавању документарног филма (у Бутарсхиој је, на Ма пример, снимљен први ду; 2777 гометрежни документарни филм о Глинкиној опери „Иван Сусаин", а У Пољској се снима _ музички
_ документарни филм „Поема о Стаљину"
по музици Хачатуријана, који је исто толико Пољак колико и Рокосовски) лото довео леокуметта им тринм товба да. камером приљазујући тековине наше сомијалистичке државе, каже нашим људима, боље нето што оним то моту својим оком да запазе, колико су велики и лепи у своме пожртвовању и самопретору и колика су гигантска и непролазна дела подигнута радом њихових "руку. ·
Баш због тога што и на пољу документарног филма треба да се тражи и формира један уметнички критериј схватања документарности и истинитости, који није исто што и просто фотограхрисања стварности, него фотографисање стварности у овом моменту. иу оним ње ним манифестацијама који су за њу карактеристични; и типични — ми данас на можемо да будемо задовољни са појавама устајалости и шаблона, од којих ташт увек у пеликој мери оати наш лт кументарни филм.
Тематику документарног филма треба стално ширити и наћи путеве до нових
| жанрова документарног филма. У његов %
домен, на пример, спада интелигетно и културно снимање наших историских позе » значајних наших достигну-
"пољу ликовне уметности, како из прошлости тако и савремених, рођених У новој Југославији. у „Што, се тиче филмске репортаже, месечника и недељних филмских новости, потребно је да без самохвалисања истакнемо да је већ сама чињеница што редовно излазе, велики: успех наше дома-
„Језеро"
ПОВОДОМ ОСНИВАЧКОГ КОНГРЕСА ФИЛМСКИХ РАДНИКА ФНРЈ
ндолемк нашег филма
„водних задатака у филмској продук-
излази и даље с тим да се оријентише
ће кинематографије, јер нас та чиње• ница ставља испред многих, далеко ста• ријих и искуснијих европских филм ских продукција, које још нису успеле да осигурају редовно излажење својих недељних филмских журнала. Оно што ј би се као критичка примедба могло да стави на нацу филмску репортажу било би: унети у њих више политичке страсти и репортерског ·нерва, већу пажњу обратити садржајности и литерарној о бради текста, више хармоније између слика и музичке пратње, тојест дати репортажи ' музику која јој одговара лавшу музику, не пропраћати репортажу тешком класичном симфониском му• зиком, која се у репортажи _ уствари може да употреби врло ретко и у изузетним случајевима.
· Слабости наше филмске критике
“9, "и з У 35 ЛАБОСТИ наше“ филмске | ДА критике могу се уврстити! 8 у следећих неколико кате- |
| Ло горија; примитивизам који | ОУ |
са огледа у претричавању |
ба ње садржаја толе фабуле ! | Бр | филма — у једнима, или у. ц вултаризрцији марксисти=: чке естетике којом сву
оцењивању уметничког дела своди на толо социослотизирање а стеко смелије тра. ња адекнвстнот израза проглашава
!
формализмом — у другима, или мак у потпуном игнорисању филмска уметности м теорије и у неодговорном цоноше-
које је ипак по« Зе Се 11 О
о умотинуги
удова
јеплне одређене трећима.
У критиковсњу западних буржоаских филмских дела тимроког маха ја узела шематска м дозлабога упрошћена „критика" — углавном по принципу: што је са запада то је срачунато само за тровање маса м подвалу. Нема сумње да у таквој оцени. има део истине ми да негативан утицај филмова са запала може још угек и код нас да нађе тло, обзиром на буржоаске остатке у свести људи или обзиром на постојање малог и ућутканог али још: увек живог остатка развлацтене буржоазије. Али неутра-
оте – у
лизовање и отклањање тота утицаја може да се ефикасно изведе само ако уз анализу идејне трулости таквог филм ског дела
буде дата и естетска анализа 1 декадетиије.
им тога, ке могу се истим | критеријумом оцењигати спи страни Ффилмле ви из капиталистичког света, јер треба имати у виду да осим стандардне холивудске бофл робе, у Америци и у Европи има и искрених демократски оријен'тисаних филмских уметника, који св У условима капиталистичког друштвеног уређења. уз напоре и жртве боре за остварење својих уметничких схватања и идеала.
~ е
ВН
Недовољно филмских глумана...
> А Е СИМ сталног нашет задату ка и тежњи да се глума · што више учини филмском и напора који се у том погледу код нас врше — каткад више а каткад с мање успеха — пред нас се у садашњој "фази развитка
: наша кинематографије све оштрије поставља питање правилног планирања и мобилизације глумачких ка. дрова. Белики производни задаци које су примали на себе наша произгодна предузећа, захтевају. да се са свом озбиљношћу и даље ради на окупљању и подизању сталног кадра професионалних филмских глумаца. У том погледу већ су учињени први кораци: при Савезном филмском _ предузећу „Звезда" већ се налази преко тридесет сталних филмских глумаца. Наравно да тај глумачки кадар делом због евоја уметничке младости, а делом због великих произ-
цији, неће бити довољан, па нам позориштта остају и даље као други, најважнији извор из кога ће требати да са за тумачење улога на филму узимају глумачки кадрови,
Клубови, предавања м
Филмска жттамта
ЛУБОВИ филмских уметника, а нарочито дебатни клубови унутар њих треба да постану једна од највише коришћених форми рада нашег Удружења. Кроз слободну и што чешћу дискусију, они треба да развежу способност и да латентне могућности филмских радника, да дају иницијативу и пруже могућност за што живље и што свестранија њихово теоретско и стручно уздизање. |
Нецосредни и хитан задатак Савеза филмских радника био би да почне са издавањем филмских новина, Припреме за редовно излажења таквих филмских новина које би у прво време излазиле једанпут _ месечно, већ су извршене, Сличну масовну публикацију у форми ревије покрећу и филмски радници у Загребу. Часопис који је досад носио назив „Филм", а који ће отсад излазити под насловом „Филмска култура" (јер
ћа се новине звати „Филм") треба да
више на теоретске и принципијелне чланке и проблеме, '
Седам хиљада | би бе 4" ~ 2 омладинаца уче-
“ .% у ствује у припремама за фести-
вал омладине
"Београла пива 1 РИПРЕМЕ за фестивал На. родне омладине Београда завршавају се са успехом, У току прошлог месеца ом почели су јавни наступи фестивалских јединица У оквиру припрема за такмичење. За јавне "наступе пријављено је 82 алске јединице из предузећа, установа и школа, девет омладинских куд, турно-уметничких друштава и с дам омладинских секција при син, дикалним друштвима. У припрема да за фестивал учествују преко см дам хиљада чланова Народне омладине, од тога преко 1.200 из преду зећа, око 1.800 из установа и 4.000 из школа. У овом предфестивалском периоду формирано је 54 драмских секција, 26 хорова, 78 фолклорних група, 4 народна оркестра, 5 тамбурашких оркестара, 2 камерна оркестра, 1 симфониски оркестар и велики борј ликовних, рецитатор= ских и литерарних секција. ·
У дасадашњих 36 наступа фести“ валских јединица, показали су св и неки недостаци. Једна ол најве ћих:. слабости актива Народне омладине, нарочито оних са великим бројем чланова, је помањкање хорских секција. У драмским секци= јама још се не води довољно рачуна о техничкој отреми,
За учешће на фестивалу сви омладински комитети извршили су обимне припреме. Најбоље резултата показао је Трећи рејон, на коме је образовано 17 фестивалских је дивица са преко 40 секшија, док је на Петом рејону формирана само'једна фестивалска јединица. Омладинско културно-уметничко друштво „Младост' из Другог рејона, које је прошле године било најсла= бије, постигло је у припремама за фестивал врло добре резултате.
ТАРА АТИ
|;
ПАО
дапослен иги запошљен 2 Јапослење или запошљење
а сам ти био ЗАПОСЛЕН У јед« ном предузећу. Потом сам ОТ• ПУШТЕН с посла, јер је рад био
запршен, па са; ново тражим ЗАПОСЛТЊЕ. ланлес мо+ рамо Пити спи ЗАПОСЛЕНИ, јењ није
ни право да једпи раде до последњих смнојих смага, д да се друга ма НА који начин иззлаче... " — Олиста, пријзатољу, ит
право. А• »
лим, какав сте ви носло рллу 7 — Ја сам био у влминистрацији, писао сам шта је било потребно.
— А пмате ли шта од шхолет
— имам нешто, али не тако мкого!,., Потом сам...
— Уекајте, да се прпо споразумемо! Ви кажете да сте били у администра=
цији, а чините трубе грешке у гавсру! Како сте тек писали! Пазите, — ви много гретшите, А мама су потребни ташти чиновници који правилно говоре, који правилио питу...
Такап се разговор полио у једно! уста= нопи. Однекуд се машао у злминистра« цији и један образован чолен који је добро осећао језик, ил је па муни било чимовништво кад би он узео ла их ври. тикује за све и крупније и ситније јеч зичке и прапописне грешке којс су чи• нили из дама у дан. Али је оп био упо• рам, издржљип, паваљивао неолољиво...
Пријатно ми је било слушати ову ма• лу расправу. Ослутншуо см и прићутао се: нисам хтео рећи ла слм гтофесгор, да ми је језик струка, пето сам жселеб ла видим како. ће опај администрати“ Бвац објаснити грмике овом млалом чо• веку, који је лотшло ла трожи ппсло. А
чиновник је објашњавао:
— Ето, видите ли, пи сте рекли ПОСЛЕН“, а то не ваља. Треба: пошљен, То је ол глагола ЗАПОСЛИ
тртгматипи се
ТИ, а облик запошљец у Онп св
зове трпни глаголски придев. гради и од овогл глагола исто као и од глагола ЗАМИСЛИТИ. То су сличпи тлатоли. Ол ЗАМИСЛИТИ имамо тртпнти прилаз ЗАМИШЉЕМ. Тамо смо имлли: ЗАМИСЛ-ЕН — замислјен — замисљен - ЗАЗЕЉИЊЕМ, Су су вам раззиние ктласовие промене које и сал памтим од свог доброг професорг, кота пише ценим дапас пето што сам га икад цепио, а волим га втше него што сам га вотео онда кад нас је добро гопио ла „ђуба» мо" читаве странице из Стојаповећиве граматике. Али нас је добро учио! Ми смо из тих књига добро игумили мпоге стварм. А наша обиова захтева и обнову у учењу језика, више пажње, витла брите о језику, 0 Његовој правилпости чистоти, лепоти... Тако, дапле, и од глагола ЗАПОСЛИТИ имамо трпни гла• толски придев на исти начин направ“ љен, само се треба мало унети, мисли“ ти... Ето, ми од МИСЛИТИ имамо име= ницу МИШЉЕЊЕ. МИ то је глагол сли= чан глаголу ЗАПОСЛИТИ. Само што мислити нема трпнот придева, него је именица МИШЉЕЊЕ настала по сличности према сродним глаголима, 82“ ли је облик именице опет у свему јед“ пак ономе какав треба лл буле и од ЗАПОСЛИТИ. Па кад од МИСЛИТИ и мамо МИШЉЕЊЕ, сл замислити ЗАМИСЛИ-ЕН — замислјен — замисљен гматола ЗАПОСЛИТИ имати само ЗАПОШЉљЉЕЊУ, и лаље; ЗАПОШЉЕ“ пост, НЕЗАПОШЉЕНОСТ, ПРЕЗАПО“ ШљЉЕНОСТ, УПОШЉЕЊЕ и слично, Не треба да нас буни што имлмо од МИСЛИТИ именицу МИШЉЕЊЕ, а немамо глаголског придева триног, док од гла= гола ЗАМИСЛИТИ имамо трпни глагол“ ски придев, а немамо именице, То је са“ свим друго питање, То, уосталом, и не иде Дао што је данас расирамано . т– , пријатељу, рекосте „ОТтПУ= ШЋЕН“, То је већа грешка, Ако се 6 оном првом и школовани љули муче ова је друга зпатмо већа и тежа. 8 призилјем да је то лепо што пи осећате потребу да се запослите, јер је одиста срамота и за старије људе кад су у овим приликама без посла. Али не смете 38“ борављати ни свој језик! Ето, да сте мало боље пазили у школи, не бисте сад рекли такву паказу ол речи! Па“ зите: од глагола ОТПУСТИТИ трпни глаголски придел гласи ОТПУШТЕН, Та“ Ко исто имамо и друге сличне облике! СПУШТЕН, РАСПУШТЕН, ПРЕПУШТЕН, ИСПУШТЕН и слично. Ви ћете рећи према томе и „омаштен“, али ни то би ваљало. Мако су ти глаголи својим обликом слични; у неким се случајеви“ ма не слажу, — пе поступа се једнако, Од ОМАСТИТИ је тппни придев ОМАИГЋЕН, од овоштити — ОБОШЋЕН, док Од КРСТИТИ пмамо КРШТЕМ ИУ слично... Овде би требало потижније објашњење, али је добро просто љнати ове групе глатола и управљати се према оним случајевима моји служе кло добра" зац за своју врсту, И ту као И иначе, п језичко је осећање најпоузданијие воћ за све случајеве, ( у ЕЛ. .