20. oktobar
На Тргу Димитрија Туцовића, на најпро метнијем месту Београда, може се ви дети неуређен и изгажен травњак, који ће у скором времену поред осталих бити асфалтиран
Из комисије за
молбе и жалбе
АКТА НА КОЈА СЕ НЕ
ОДГОВАРА
а нзвршна решења појединих
органа народне власти грађани
могу да се жале или контрол
ној комисији или да предају жалбу комисијама за жалбе у рејопи ма, или Комисији ИОНО-а Београда. Компсије за жалбе су органи народпих одбора, преко којих народни одборници могу да виде жалбе грађана на из» весна решења народних власти, да виде неправилности у раду власти и пробле. ме на терену.
У Комисија за жалбе НИОНО-а може се наћи много аката која су упућивана појединим повереништвима на реша вање. Сваку ствар требало је брзо про: верити и доставити комисији решење. Грађани која предају жалбе — понпекал долазе веома често у комисију и не до: бијају никакав одговор, јер поверени: штва нису послала, а комисија ургира, ургира н после је напусти упорност.
Примера има исувише. На првом ме: сту по овој аљкавости су повереништва за станове по рејонским народним од: борима а има и других која не заостају. Тако је Комисија за жалбе ИОНО-а
Предлози грађана за чистоћу града
МЕСЕЧНИ ДАН ЧИСТОЋЕ
У БЕОГРАДУ НЕМА ПАРОЛА СА НАПОМЕНАМА О ЧИСТОЋИ
И сви знамо да, је Београд пр-
љав град и да његови грађани не поклањају довољно пажње ~. државању чистоће. Још мање то чине сељаци, који свакодневно у великом броју долазе у град. Па ипак, на многим местима, где би то било неопходно, нису постављене потје)не пароле, које опомињу на одржа“ вање хигијене и реда.
Докле год се у Београду не оствари потребан ред и хигијена, овакве пароле су нужне. Оне треба да опомињу несавесне грађане и да упозоравају на ред и хигијену сељаке Који долазе у Београд.
Аћим Ристић
ји _____________-__--_--
Студенти Академије за примењену уметност могу да пруже помоћ декорисању _ изложене робе
изгледу београдских излога
писано је већ. Указивало се на
грешке и недостатке прилиј ком декорисања, подношени су предлози за бољи изглед излога, међутим, стање је остало непромењено. Још увек у већем броју продавница могу се видети неукусне рекламе и излози пуни прашине и прљавштине. Редовна је појава да се у излозима, нарочито у онима у центру града, налазе различити цртежи и слике које треба да украсе излог, а руже га. Ако се погледају ове „сликарије“, како их грађани најчешће називају. види се да су рађене без укуса.
»
Велику помоћ трговинским органима приликом декорисања излога могли би да пруже студенти Декоративног отсека Академије за при-
_ мењену уметност, Поред теориске наставе студенти Школе за примењену уметност одржавају и практичне часове. Међутим, до сада. услед недовољне координације рада између Декоративног отсека Школв и трговинских органа, продавнице нису користиле помоћ студената приликом декорисања излога. Поводом овога предлога обратили смо се за мишљење ректору Академије за примењену уметност.
— Ми ћемо веома радо прихватити предлог да наши студенти на својим практичним часовима помогну декорисање продавница, ако надлежни трговински органи ступе у ближи додир са нама и њихов рад на декорисању излога повежу са практичним часовима студената, —
рекао је ректор.
ЈУ циљу што бржег и правилнијег
решења питања изгледа београдских излога, потребно је да трговински органи, специјално руководства продавница, ступе у везу са Декоративним отсеком Академије. Приликом практичног рада студенти ће упоредо са давањем упутстава како се декоришу излози одржати и кратке курсеве и упознати особље продав-
ница са најосновнијим елементима, .
који су потребни за што лепши изглед излога.
Учествовање студената Академије за примењену уметност у уређивању изгледа излога отклониће знатан број недостатака који данас карактеришу,. београдске излоге,
АКО се на чишћењу града не би радило само у оно време,
када се то питање покрене преко
штампе или преко основних фронтовских организација, како акције чишћења, не би остајале само акције, предлажем да се установи у сваком месецу бар по један дан наме. њен чистоћи у граду. Тога дана требало би да грађани, заједно са народним инспекторима и органима из Отсека за чистоћу Извршног одбора Народног одбора Београда, из
х
ПОТРЕБНО ЈЕ УКЛАЊАТИ ОТПАТКЕ ОД ОГРЕВА СА ТРОТ ОАРА
Београду се редовно дешава
да се приликом истовара 0грева из кола испрља већи део коловоза и тротоара, а често страдају и травњаци. Када би се, пошто се огрев убаци у подрум, сви отпаци покупили, и све поново довело У ред, градске улице биле би знатно чистије. Међутим, редован је случај
да сви они који убаце огрев, оставе отпатке на тротоарима, у олуцима поред тротоара, и на коловозу. ТО се разноси и доприноси већој прљавштини у граду. Сматрам да би требало новчано кажњавати све оне који после убаченог огпева не доведу улични простор у ред.
Љубинка Тешић
коље--р8а. РА
АВАЉЕН сам у угодну фотељу
број пет, двадесетог реда. Нај-
зад, после толиких перипетија
око добијања улазнице, ево, седим у биоскопу. Испред мене је човек кратко потшишане косе, тако да видим скоро цело платно. У сали је топло 1 веома пријатно. Место до мене је празно н на њега сам пажљиво рашприо мокри капут, а испод седишта каљаче. Осећам се такорећи као код куће. По. мислио сам једног тренутка на оне који се често жале, критикују или праве ви. цеве на рачун удобности у биоскопу. Право да вам кажем, то су брате, све нервозни људн. Онн што се за сваку ситниџу узбуђују; плану, па п посвађају. Ја лично имам живце као чиновник станбеног отсека. Ево седим и већ двадесет минута чекам да почне филм. Журнал је већ одавно вавршен, док у салу куља друга половина гледалаца. Трескају седишта, довикују се људи с једног краја на други, запомажу они са жуљевима. Падају шетири п капу.
ти, прескачу се седишта, кмече мала
деца. А ја, ево, седим сасвим миран н са претпразничким расположењем у души, очекујем да оживи бело платно пред нама,
— ЕЈ Еђ друшкане! — трже ме из размишљања дубок храпав глас, Освр. нух се. Пред фотељом број један стајао је крупан човек, великих, сламних бр. кова. _Слободном руком пуџкетао је прстима показујући на мене, док је У другој држао кофер.
— Видин, богати, друшкане, је ли то тамо место број тестр
врше контролу свих оних места где се обично сакупљају отпаци: празних плацева, забачених углова, дворишта и места око уличних санду“ ка за ђубре.
Сматрам да би овако установљен дан чистоће допринео у многоме реду и хигијени у нашем граду.
А. М. Марковић
х
ТРЕБА УКЛОНИТИ ОТ–ПАТКЕ ИЗ СВЕТЛАРНИКА ,
великом броју зграда, наро-
чито на периферији Београда и у Земуну, многи грађани оставља ју по подрумима намирнице подложне квару, као што су кромпир, купус и зелен, а неки чак и ђубре, Због тога се дешава да је по подрумима велики смрад, размножа~
вају се пацови и ваздух, који се из
подрумских прозора шири, улази у прозоре на спратовима. Било би потребно извршити детаљну Ревизију свих подрума, да би се отклонило све што је подложно квару и распадању. Исто тако, и светларници по београдским зградама често су места где се сакупљају отпаци јер их несавесни укућани бацају кроз споредне прозоре, У њима се накупљено ђубре квари, испарава и кужи ваздух. Зато и хигијени светларника треба да се поклони пуна пажња.
Љубица Петровић Коста Стојановић
х
ПРЕДЛОЗИ ТРАЂАНА ИМАЈУ СВОЈУ ПРАКТИЧНУ ПРИМЕНУ
На предлога грађана упућених нашој редакцији п објављених У
»20 октобру“ наћи ће своју практичну примену. Повереништво комуналних по слова, као н рејонски комуналнн отсе пп. користећи предлоге грађана, преду“
зеће све расположиве мере да се по: бољша стање чпстоће у Београду.
Тако ће се, у најскоријем времену, приступити поплочавању п асфалтирању изтажених травњака, који су били извор прашине и блата. У први мах ово попуњавање некадањих травњака нзвршиће се само у најужем центру, с обзиром да је ту највећи промет и да травњаци ту највише сметају.
У оквиру недеље чистоће, довешће се у ред улични сапдуци за ђубре, што ће умањити досадпња кужна испарења н у многоме онемогућити сакупљање и мно» жење мува.
Међутим, ове мере неће дати пуне резултате, ако се не спроведе н народна контрола и не оствари сва мо: тућа помоћ грађана у одржавању чи стоће. Зато је нужно да се сваки Беотрађанин п Београђанка осете делимично одговорни за ред и чистоћу у граду.
ДИЈАЛОГ У МЕНЗИ
МЕСЕЦИМА
упутила жалбу једног грађанина јот 14 јуна прошле године Поверенпштву за станове Четвртог рејона. Ово Повере“ нпштво није ни до дапас доставнло од: говор, шта је урађено по жалбп. А тра. ђанин је, ваљда, изгубнпо наду, па пптше пи не долази због своје жалбе. Једпа жалба упућена је претседништву Из. вртног одбора Шестог рејона јот 11 јула протле године. Две грађапке траже да им се додели помоћ због поплаве. До данас нема одговора. Какво по: верење у поједине органе народпе вла: сти могу имати грађани којт жалбом остварују своја права, пије тешко претпоставити. Једна жалба свакако може да уђе у анале бирократије као орпгвналан пример. Упућена је Поверениттву за станове Седмог рејона јот 23 фебруара прошле године. После тога комисија је ургирала 6 маја, па после дужег стрпљења од седам месецт 19 децембра н до данас нпје било никаквог одговора. Још јелан пример: на жалбу једне грађанке Поверенпштву за станове Петог рејона није одговорило од 31 августа протле године.
Стрпљиви грађани долазе неколико пута, а остали чекају да их позову. позиви, услед оваквих „брзих п благо. времених“ одговора никако не долазе ни јасно је да грађани понекад мпсле да само испуњавају формалност жале“ ћи се. Поред тога, многе жалбе које се моту предавати комисији 3а жалбе, предају се Контролној компсији, чиме се она само преоптерећује у раду.
На ове пропусте указивано је поје. диним руководнопиама рејонских одбора. Сазтвани су састанци, даване су обавезе да ће се акта ретаватп за де: сет дана, указивано је на потребу што експедитивнијег рада, а примерн витемесечног чекања грађана понављају се из дана у дан. Жалбе од јануара пили фебруара ове годптне сматрају се као новв.
Неопходно је учинити све да се пре. кине са оваквом бирократском праксом. Комнсија за жалбе је орган народног одбора преко кога грађани могу да пс“ прављају решења народних власти, ко“ ја нису и не морају да буду увек птравилна. Због тога је у циљу што бољер рада ове Комисије потребно предузети све мере да се нскорене бирократске појаве н страховита аљкавост која ште. ти угледу наших народних власти.
— Чуо сам да данас има укусан ручакр
— Гдег
о.
СУСЕД НАХ БРОЈУ 6
— Јесте.
— Е, фино! Молим вас да прођем, обрати се првој четворици у мом реду.
Жпвахним покретима, гурајући нспред себе ствари прокрчио је пут до места број тест.
Сада ја мокар капут био на мојим новим панталонама, а по мојим каља. чама газно је сусед на броју тест.
Прво ми је објаснио – полугласчим штапатом, да је пошао на пут у Арапђеловаџ, али је закаснно за аутобус, па да не би узалуд губно време чека јући други који полази у толико и То: лико сати, ево дошао је у биоскоп. Ја сам обазриво ћутао, понекнпут се о
смехнувши у правду мог суседа. Мислио сам да ће се на томе и завршитн.
Али, после кразке паузе, док сам ја покушавао да ухватим шта се одиграва на платну, мој сусед са брсја шест, сада мало гласније, саопштава мн да му је врућина и уједно пита да ли је и мени врућина. Оп устаје в скида капут. Иза нас повици:
— Седи! Шта изводиш! Скини главу!
Раскомотивши се ни са самозадовољ пим „та-ако" сусед ме је после тога вамолно да му придржим кофер. Сада сам на мокром капуту држао п кофер, који ми је допирао чак до носа, док је мој сусед почео да шутка по неком замотуљку извађеном из кофера. По» том ми је објашњавао:
— Знате, ја сам навикао на добру ужину, а док стигнем тамо огладнећу. Е, ова моја Цана, баш је права сила! Погледајте, молим вас, што је рет испекла ово пиле,
— Пест! Пст! — чује се са разних
· страна.
Мој сусед и не хаје. Ужнна је била растргнута у три потеза, а у следећем тренутку батак је био испред мог носа,
— Изволите, колега, — пудио је љу: базни сусед.
— Ади, хвала, не могу... — одбијао сам ја.
— Али, колега, молим вас, — на“ стојао је оп ни даље. — Батак!
У том тренутку нсклизну суседу ба гак из руке и паде иза натих Леђа.
— И:ју! А:-јаој! — зачу се у пстом моменту вринска низа самог уха:
— Миш! Разводинк! Мит! Пацов!
— запомагала је жена иза нас. Настаде дар-мар, вика, објашњење... Најзад св п то сврти.
Мој сусед је најзад сасвим хладно: крвно докрајчио ужину. Коске је по: бацао испод седишта, хартију поново замотао и пажљиво ставио у кофер.
Било мп је тешко. Осећао сам крв: ничке погледе који су ми добацивани са свију страна. Мако сам нетремице зу: рно у платно, нисам ни појма имао шта се на њему одиграва.
Мислио сам... али ме је тргао опет мој добри сусед,
— Имате ли тибиџур — толнцао ме је са својим брковима по увету.
— Па, овде човече не сме да се пуши!
— Знам, него хоћу да чачкам зубе, — шапутао је он. Беара. мо,
Дадох му је. Настаде крџкење ку. гије, џијукање и сркање кроз зубе, да се заврши штудањем и најзад хркањем. Да, људн моји, поред света што је у радно овај човек је тако умплпо хркао — на мом рамену.
Кад настаде онај музички фортистмо на крају филма, он се одједном Тр же. протрља очи, зтраби споје ствари, рукова се са мном п полете преко ногу ка излазу. ;
— Добар беше овај филм, зар не. колетар — добаци ми навлачећи капут, којп св просушпо на мом крилу.
___Ф. ПАВЛОВИЋ
·" довно, до јесени, недељни
РАЗГОВОРИ |
Хишшена у пролеће
и рај
А гледишта медицине проле-
ће није оно што је за песни-
ка. За песника пролеће је до-
ба нежних усхићења. буђења природе, цветање цвећа и љубави... За лекара — пролеће је доба опасно по многе организме, доба кад највише ничу и најлакше се шире извесне болести, ~
Честе температурне промене, атмосферске промене и оне уопште — превирање и буђење, навирање сокова које се осећа у природи изазивају и у човечјем телу појаве разних тегоба, најчешће у облику навале крви, такозваних конгестија. Чак и они, који су доброг здравља. жале се у пролеће често на главебољу. на тешка варења. сањивост, умор. Многи се жале на необичну спорост духа и неспособност за рад. Грип, грипозна стања. лако се компликују запаљењем плућа; туберкулозни лако пропљују крв; разне заразе лако се шире и постају епидемичне. Они који пате од шећерне болести. гихта, јетре и жучи, камена у бубрезима, чира у стомаку; реуматичари и они који имају екцем — осећају у ово доба у најјачој мери своје тегобе.
Пролеће је сезона када се у крвотоку дешавају промене, као што је вавала крви (конгестија), опасна код плеторичара (задриглих, који добро једу и добро пију). “
Орган, који је највише осетљив на пролећне промене, јесте наша јетра. Смањена је њена антитоксична моћ или својство да уништава и не пропушта у крв отрове који се стварају у организму зиме и зимског начина исхране, због недовољности витамина. Према томе, у пролеће у телу се лакше стварају отрови или токсини који настају после варења. Присуство ових токсина У крви изазива појаве екцема, бубуљица, чирева на кожи (фурункулозе) и олакшава појаву стомачних тегоба са навалом крви у главу и упорном главобољом –(мигреном). У народу постоји веровање да У пролеће треба узимати извесне траве „за чишћење крви". У основи ово је донекле оправдано са здравственог гледишта. Питање је само како се то чишћење спроводи у пракси. За препоруку је и медицински оправдано да свакб године треба спровести оно што ми називамо „пролећном курсм". Другим речима, сваки човек који води рачуна о свом здрављу треба с пролећа себи да наметне извесно лечење (куру) као предохрану од болести.
Такво превентивно лечење потребно је нарочито онима, који још претерују тежој у тежој храни јер оно је колико једноставно лако изводљиво. толико и корисно.
То лечење састоји се у смањењу количине дневних оброка, у извесној дијети (променом начина исхране, са уношењем више сировог и зеленог поврћа), са повременим релативним гладовањем.
Сваки орган, који ради. замара, се и врло често наши органи трпе од обилате, и не увек правилне, исхране која ствара све више отрова и слаже их у тело. Ако се сетимо Како и шта ми свакодневно поједемо и попијемо, мора нам бити јасно колико замарамо свој стомак својим начином исхране, запршкама, сосовима и претежно зимским јелима. Као што се ми сами сваки седми дан одмарамо и једва тај дан дочекамо после шест дана рада — ма он и не био увек тако заморан треба исто тако и било би право да један дан у недељи пружимо релативан одмор и својим органима за варење — ако желимо да нас дуто и верно служе.
У овај дан одмора треба јести једино млеко, поврће (без запршке, са додатком зејтина, бутера или масти) и пити воћне сокове или тејове тога дана не пити алкохолна пића — или још бољгл јести, кад буде било. једино воће, пресно и кувано. (Ови недељни воћни дани нарочито су за препоруку за све време док воћа има, а нарочито од пролећа до јесени). Али у пролеће, за време од месец дана треба, сем тога, држати извесну дијету: треба у првом реду јести мање (мање него Зими, јер није више тако хладно); затим трипут недељно боље је не јести меса; обро“ ци ових безмесних дена састојаће се од поврћа (кромпир, шаргаретв, целер и друго), зеленог поврћа (спанаћа, разне салате, празилук, млад лук и друго). У ове дане не јести: купус, кељ, пасуљ; затим, по могућ= ству, јести млечне производе, и најзад, кувано и пресно воће. Хлеба треба јести мање и боље бајат или препечен на жару (двопек). За време јела не пити много течности, ни алкохолна пића. После оброка И преко дана пити разне тејеве (ками“ лицу, липу, нану),
Здравље је последица добре хигијене и разумне исхране, Многи болесници могу да поправе своје ста• ње или да се излече, здрави могу да задрже своје добро уравнотежено здравље и да се сачувају од болести — ако сваког пролећа спроведу ову куру: трипут недељно безмесну, млечно-вегетаријанску дијету, и редан На овај начин ослободиће се орга“ низам од многобројних токсина, штетних распадних баш као што после чишћења оџака, на огњишту распламса се ватра новом снагом, тако и наше тело, после чи= штћења, снажније осећа животне ра=
"дести. | «
Та пролећна кура биће, за многа "можда боља него ма који лек, чувар вашег здравља,
Др Ванђел ТАСИЋ
и о ЕТНО у - И" , Ћ
МУ
„
— и услед дуге.
Ј Па а _.
~
и с
епа
1453;