20. oktobar

| | | |

4

__ ОШТРЕ МЕРЕ И КАЗНЕ

за сбе оне Боји Боче разбој угости тељстба у нашем граду

последње време се у нашој

штампи све чешле јављају до-

писи о раду и стању угоститељске мреже у Београду. Већина ових дописа критичког је карактера и у њима грађани износе недостатке, које би требало уклонити и предлажу шта да се учини па да угоститељство одговара степену развитка нашег главног града, Критички став грађаџа према раду појединих угоститељских радњи у највише случајева је оправдан. У многима од ових постоји низ пропуста које треба уклонити, а руководство због, немарности казнити. Међутим, ако се узму у обзир све чињенице и ако се прати развој угоститељства од ослобођења на овамо, може се констатовати да, је оно, и пред садашње ситуације за. коју се не може рећи да је задовољавајућа, постигло извесне успехе.

| НЕДОВОЉАН БРОЈ ОБЈЕКАТА

|сле ликвидације

Шре рата Београд је био познат по великом броју угоститељских радњи. Говорило се да У Београду на сваком углу постоји по један бифе, крчма или гостионица, Ово није било нетачно, Свуда су биле угоститељске радње (бедног изгледа, прљаве крчме и прчварнице, које су по стању у коме су биле одговарале степену развоја капиталистичког друштва старе Југославије. Покапиталистичког сектора угоститељства приступило се затварању читавог низа ових малих и на око веома ружних радњи, које су претстављале по својим хигијенскним и осталим уређајима, ругло града. Затварањем ових објеката, с једне стране је уклоњено оно што .је Београду давало запуштен изглед, док је, с друге стране, број локала знатно смањси и на тај начин преоптерећен онај мали преостали број. Међутим, затварањем ишло се у крајност, Шеки локали, који су са већим преправкама мотли одлично да послуже као угледни угоститељски објекти, претворепи су у магацине за смештај робе, задруге и друго. На овај начин, не само да су поједини делови града остали без довољног броја точионица и других угоститељских објеката, већ су и многи уређаји (као на пример кухиње) пропадали. Тако, У бившој кафани „Марица Јелена“ у Душансвој улици, предузеће „НАМА" прави рекламе, У Шебојшиној улици у просторијама бившег ресторана „Колубац: сада се одржавају једанпут недељно игранке, док

| су све остало време просторије пра-

5.

. жњигу

зне. Такође у многим а нарочито у радничко-службесничким ресторанима нису искоришћене доње просторије, иако су раније служиле као угоститељски објекти. Тако на пример у радничко-службеничком рестерану „Маратон“ постоје доње просторије, које су раније служиле као бар и у ту сврху поседују све | потребне уређаје, а сада се употребљавају као магацин за смештај дрва, угља м другог. Исти је случај |и са „ЛПуматовцем“ и рестораном „Три грозда“., Шросторије „Касине" умногоме би се растеретиле када би се рационално искористиле доње просторије и отверио локал као у „Зегребу",

Распоред постојећих локала је неправилан. У појединим рејонима локали су исувише удаљени један од другог. Ша пример у Трећем рејону од Теразија до Славије изузев „Колосеума“ нема ни једног комерцијалног ресторана.

Ово неколико примера показује да се мора посветити више пажње ра»= спереду и оспособљавању нових 06јеката. Шовереништво за угоститељство и туризам предузело је мере оспособљења, нових објеката као што је: „Ковач“ на Вождовцу, доње просторије у „Загребу: и друге. Међутим, ово је још увек недовољно и треба нарочиту пажњу обратити 0тварању нових бифеа — точионица.

ХИГИЈЕНА НИЈЕ НА ВИСИНИ

Најчешће „се грађани у својим дописима жале на слабу хигијену. циљу отнлањања овог и других недостатака Шовереништво за, угоститељство и туризам Извршног одбора Народног одбора образовало је комисије које су по рејонима извршиле обилазак свих објеката и указале на мере које треба предузети.

Приликом обиласка комисије су установиле да у већини локала, влада нечистоћа, и да је она последица, недовољног залагања, особља, нарочито руководства. Тако је приликом прегледа ресторана „Три грозда“ установљено да су хигијенски услови испод сване критике, да чак ни под није чишћен дуже времена и да су свуда сваковрсни отпаци, а магацин

за оставку материјала леупотре- | бљив јер нема вентилације, освет- |

љења, а пеокречен је и прљав, Исти је случај и са крчмом „Косово“, Радња би између осталог требало да

буде чиста и зато што у овај локал |

долазе грађани из унутрашњости.

Као пример нечистоће може да, по- | служи крчма „раб“ у Улици Моше |

Пијаде број 6, Чистоћа локала веома, је слаба, свуда су гомилице хартије и ђубрета, Жлозет није чист,

нити се дезинфикују околне про- |

сторије. Слично је са крчмом „Будва“ у Хилендарској улици бр. 15, Чистоћа, никаква, старе крпе и хартије затурене по угловима, и у апарат за пиво. По рафовима стоје разбацане и прапшаве флаше и друго.

Ови примери нису усамљени и, као што смо рекли, стање хигијене у већини угоститељских радњи није задовољавајуће. да рејонска повереништва угоститељства предузму што оштрије мере и казне све руководиоце и особље које не посвећује довољно пажње чистоћи.

ПОСЛУГА СЕ НИЈЕ ПОПРАВИЛА

Однос келнера и остале послуге

према гостима је веома слаб и не-|

културан. Келнери често врше злоупотребе и наплаћују веће цене негд што је то предвиђено пеновником. Такође, често осорно одговара ју гостима, свађају се, врше услугу по својој вољи. Ово је нарочито случај у већим ресторанима као: „Москва“, „Рибница“ и другима. Исто тако У већим радњама не постоје ценовни~

„Душанов град“, „Загреб“,|

Стога је потребно |

ци или, у колико постоје, нису и- |

стаквути на видним местима и застарели су, што умногоме омогућава злоупотребе од стране келнера. Због овог прилично је укорењено да руководиоци прописују цене „од ока“,

и стога у свим локалима, исте кате- ћ

горије нису једнаке цене пићу.

Посебно питање претставља музика по локалима. Пред рат у свим већим локалима било је музике. Сада, када је потребно нашим трудбеницима да се после напорног рада одморе и провеселе, музике има само у меколико највећих локала. Као најбољи пример може да нам послу жи случај Другог рејона. У овом рејспу само ресторан. „Рибиица“ има, музику. Слично је и у осталим рејонима, стога је потребне да надлежни органи предузму мере да се омогући постављање музике у свим локалима где за то постоје могућности. Недостатак ситног инвентара: прибора за јело, чаша и чашица, чаршава и салвета умногоме смета да се услуга брзо развија и да буде на висини.

У циљу отклањања свих наведених недостатака, номистје моје су вршиле обилазак објењета по рејонима поставиле су копкретве задатке и рокове у којима се они морају испунити. Међутим. захваљујући бирократији која влада у поверени штвима за угоститељство, стање се није променило и још увек је остало исто. Као пример како не треба радити може да послужи Повереништво угоститељства Трећег рејона, Комисија је, између осталог, указала и на мере које треба предузети да се ресторан „Колосеум“ подигне на виши ниво. Међутим, како је од тада прошло дуже времена, до сада није ништа учињено. Овакве примере немарности треба најоштрије казнити и само на тај начин омогућиће се подизање нашег угоститељства, на један виши ниво. Нарочито треба оштро кажњавати несавесне руководиоце локала и 000бље, који у многоме доприносе да угоститељске радње не буду на оној висини на којој би требало да буду према своме значају.

У

ЈЕДНА КОРИСНА НОВИНА

РАДИОНИЦА ЗА КРПЉЕЊЕ ОДЕЋЕ „ ПРВОГ РЕЈОНА

са успетом преправља и крпи стара одела.

ЈЕ РаЕМ прошле тодине отворено је у Београду неколико

радионица које врше крупније а и ситне преправке и оправке одеће. Потреба за овим радионицама одавно се осећала. За наше радне људе, који највећи део времена проводе на послу, њихове услуте веома су важне и корисне.

Има већ доста времена како сеу Улици Болеслава Бјерута бр. 8, налази радионица за преправку одеће Првога рејона. Међу становни= цима, не само тога краја, јер у радионицу долазе и грађани из друтих рејона, говори се врло похвално о њеном раду. Штедљивост и практичност, нераздруживе су особине наших људи. Од увек су се У радничким породицама одела крпила и превртала а, исто тако, обичај је и да се преправљају од старијих млађима. Свакодневно у радионицу долазе грађани са таквим жељама. Доносе св похабана, исцепана одела, којима, како изгледа и нема спаса, а из ње се износе уредна, која се врло често не разликују, много од нових.

Свакако, радити овај посао није лако. Треба имати много смисла за лепо и стрпљења, па од ситних ко-

мадића састављати закрпе, које ће.

се тако пришити да се што мање виде. У радионици, поред пословође, раде још три квалификована мајстора — кројача. Сви они, добровољно су прешли на рад у ову радионицу кад се основала. До тота времена радили су само нова одела у кројачкој радионици Првога рејона. Занимљиво је да су пристали да оставе лакши и, уосталом, лешши посао. Кажу да их је жеља да што боље помогну радним људима на то навела.

На тезгама, у рафовима, по столовима и столицама стоји велики број замотуљака који чекају сна ред за оправку. Када би радника и шиваћих машина било више, чекало би се много мање али овако је немогуће постићи већу брзину. Често се на крпљењу једног одела или капута изгуби толико времена, колико је потребно да се сашије ново. Због тога су рокови дуги врло дуги, по два-три месеца.

У радионици, на видном месту истакнута је књига жалби. Приступачна је сваком грађанину. МеЂутим, она је празна. Ништа не пише, Пословођа каже да се досад нико од публике није жалио и да су углавном сви били задовољни.

Радионице ове врсте веома су корисне. Оне су велика и непосредна помоћ радним људима, који тако са малим издацима имају уредну одећу. Међутим, нема их довољно и због. тога „су пренатрпане послом. Управе занатства народних одбора морале би, да у што скоријем времену, отворе довољан број оваквих радионица, како би се потребе грађана што боље задовољиле. Са тим треба пожурити утолико пре, што се дешава да поједини несавесни приватни кројачи одбијају да раде ову врсту посла или, ако пристану, траже штекулантски високу награду за свој рад.

Једна дивља плажа

Ио

НЕНСЛУЊЕНА ОЧЕКИВАЊА

Да ли ће се повећати асортиман у

градским продавницама воћа и поврћа

АДА су по Београду отворене

продавнице рејонских преду-

зећа за снабдевање воћем и поврћем, Београђани су с правом очекивали и веровали да ће снабдевање њихових домаћинстава бити много олакшано. Нарочито они, који због времена свога запослења, немају могућности да у јутарњим часовима одлазе на пијаце.

Али очекивања су, углавном, 0стала само очекивања. Они који су упућени само на ове продавнице и даље су остали незадовољни. И то с пуним правом,

Продавнице воћа и поврћа су 0остале једна од најружнијих слика Београда: полупразне, снабдевене једнолично, већином производима лошег квалитета, .

Како оне стварно изгледају

Продавнице предузећа Трећег рејона, које се иначе сматра једним од најбољих међу београдским рејонским предузећима за снабдевање воћем и поврћем, дају убедљиву слику неуспеха у снабдевању грађана. У ранијим преподневним часовима, пре неколико дана, изгледале су овако: продавница број 22 у Сарајевској улици имала је тога дана кромпир, цвеклу и полутруле трешње, број 27, поред тога, тиквице и лук, број 34 у Нушићевој улици краставце келерабу и паприке, број 4 на Булевару Црвене армије, свенут и остарео грашак, крајње лош, краставце, паприке и кромпир. И тако даље, у огромној већини иста слика,

ИЈИРАИ А РРРИ ап аии

ПРЕНАСЕЉЕНА КОЛИЦА

Пуља и, У

пау»,

А == | => у -

Теме РЕЗ

— А ко су то двоје с тобомр

— Другови из комшилука, док локална индустрија

не

изради више

колица, решио сам да ми буду потста нари!

социјализам, Писао сам и.. Уосталом, о свему сам пи• сао, а све написане извештаје слао сам по патка»

КОЗЕРИЈА

. ОодДИО сам се, живео

и — умро.

О томе кад, како и хде, нећу вам, драга дедо, причати. Замолите своје мамице да вам купе „Пустоловине барона Мипхаузена> им тамо ћете наћи све што занима ваш дечји мозак.

Овом приликом ја ћу вам причати о томе, како сам се поново родио и како сам, захваљујући моме немирном духу и помоћи разних великих и малих чика, доживео нове пустоловине и нове авантуре, А. то је било овако:

Једно јутро пре _ скоро две године осетих ја неки чудан шум и разговор вие моје мртве главе, а онда одједном осетих како се плоча више мене полако покрете, У идућем. тренутку обасја ме нека чудна светлост, тако да сам морао да жмурим док ми се очи нису привикле, Кад сам поново отворио очи приметих групу замишљених и намргођених људи. Један од њих, који је, видело се, био њихов вођа, приђе ми и оштро рече: „Изјасни се!"

Ово је било за мене неочекивано, те се не усудих да противречим, |

– изјашњава се — про едих кроз зуџе.

1 Нема ту „изјашњавам се", него јеси ли за резолуцију или нет

А, ту ли смо", помислих и насмејв се гласно, тако гласно да овај пребледе и полете на мене псујући и спомињући нека слова, од којих запамтих само Н,К, Бил.

— Шта ту има смешног — викао је и тресао се од беса,

— Ха-ха-ха!, смејао сам се ја и даље, — Како можете да ме питате јесам ли за резолуцију или нет Мене, који је један од њених, такорећи, индиректних стваралаца, Шта мислите: ко је дао инспирације и материјала за њу2 Ја лично, господо,“ управо мој дух. Да, да! Не гледајте ме тако глупо! Питајте њене творце! Или не. Још боље, прочитајте је! Простудирајте мало, размислите о њој и одмах ћете осетити, Осетићете како из сваког _реда, сваке речи избија мој дух, дух Карла Тоакима баропа фон Минхаузена, Хп-ха-ха!

После тога мало се спријатељисмо и ја пођох са њима пут нових доживљаја и пустоловина.

Успут дознадох нешто

из.

што ме је јако изненади“ ло,

Захваљујући мојим спасиоцима (да чудне ли среће) и њиховим земљацима, генијалним, ненадмашивим и непогрешивим научницима, ја сам изву“ чен из заблуде у којој сам живео толике године. Радило се, заправо, о томе да ја нисам Немац већ рус, да нисам никакав барон, већ товариш, и да нисам Карл Јоаким вон Минхаузен већ Карло Јоакимов Минхаузов, Нека им је хвала на овом открићу, Како ме је тог тренутка све то обрадовало, можете мислити, јер замислите, како би ми тек једног дапа тешко пало сазнање да ја нисам Рус,

Много и много мојих наследника и потомака, малих Минхаузена, пардон Минхаузова, које сам касније сретао у земљи мојих ослободилапа и који ни мало нису изостајали иза мене, _уверише ме да је тврдња ових научника у погледу мога порекла апсолутно тачна,

Пошто су стекли пуно поверење у мене, одведоше ме у једну земљу пеликог пространства, али мале самосталности; вели» ког богатства, али и велике — беде, и саопштише

ми да им у одређеном року пружим доказе 0 мојој оданости светој резолуцији, иначе... Кад „иначе" један од њих начини "неки чудан покрет руком око гуше и заврши са „кврц!', што је требало да значи, отприлике: 360том! А то доказивање састојало се у томе, да се одмах пребацим у једну непослушну земљу и да оданде по цену живота доставим извештај о живо ту и раду њеног непослушног народа.

За мене, који сам био на

Месецу, летео на ђулету и био доручак огромног кита, овај задатак прет-

стављао је само једну ситну ситницу. Одмах сам сео и саставио план, Пало ми је на памет да бих се за пребацивање преко границе могао послужити оним паткама помоћу којих сам у своје време прелетео Гибралтар, Али за овај подухват било ми је не опходио потребно једно парче сланине, које ја нажалост и поред неуморнот трагања, нисам могао никако да нађем, Ипак то ме није збунило. Дохватио сам један комад „Трибуна Луду“ на коме је баш писало о повећању извоза сланине и овај комад за-

Товариш Минхаузов прича

везао на један _ подужи гајтан. Овако награвљен мамац бацио сам пред једну најближу патку. Не потраја неколико секунди, а ова се устреми на сланину то јест на комад хартије на коме је писало усланина" и зачас га прогута. "Међутим, како јој ово није пријало, ускоро га она поново изнесе на видело, _нашто га сместа прогута друга патка,. 3За мало свих тринаест патака било је нанизано на конопац, Нев губећи времена 06мотах конопац око паса... Нисам се био преварио, Уплашене патке полетеше у вис и удруженим снагама повукоше и мене за собом, Крајевима од капута управљао сам, оријентишући се према истоку (а да како бих смео другаче!) и ускоро угледах непослушну земљу. 5

А тамо, децо, видео сам — свашта, И, разуме се, доставио извештај. Писао сам о свему што је могло да интересује моје ослобо“ диоце, Писао сам и о томе па који начин непослушни џарод пепослушне земље непослушнио _ води _ своју бригу уместо да је препусти мојим великим ослободиоцима, Писао сам и о томе, како они изграђују

ма, које су ми за тај посао биле као поручене, Када сам послао и три“ наесту патку, то јест три+ наести извештај, вратих се и ја натраг,

А тада децо — тада до= лази и мој трагични за-

вршетак, Извештаји које сам ја слао из непослушне зе-

мље; били су тако прера-

ђени, тако дотерани да их.

ни ја сам нисам могао познати. Машта мојих осло-

бодилаца _ била је далско развијенија од моје. Моја слава, слава барона

Минхаузена, пардон товариша Минхаузова била је озбиљно угрожена, а мој живот више није имао свота одређеног циља. Забављати вас, драга децо, са овако оскудном и застарелом маштом као што је моја, заиста је смешно, Младе снаге у лицима мојих великих ослободилаца, са бујном и развијеном маштом каква је њихова, успеће и без мепе да вас насмеју и забаве свакојаким фантазијама и измишљотинама, А јат Ја сам – побеђен, Одлазим натраг да мирно почивам, па макар и по цену дл будем попиво — о-

живљен, Збогом _ децо! Побеђен сам од бољих лажова и

није ми криво, БОРА САВИЋ

Да ли такав асортиман у продавницама воћа и поврћа може да задовољи потребе Београдаг Не може, и неће задовољити све док се не учини све што је могуће за побољшање снабдевања воћем и поврћем.

Предузеће за снабдевање воћем и поврћем Трећег рејона премашило је свој план уговарања откупа воћа за 80 и поврћа за 118 процената. А воћа и поврћа ипак нема довољно и није доброг квалитета. Узрок је највећим делом, недостатак транспортних средстава. Предузеће нема камиона и за транспорт откупљених количина, из места откупа до Београда, зависи од транспортног предузећа Трећег рејона, Но, како је то организовано дешава се да откупљени производи буду предати другом предузећу, јер камиони из предузећа Трећег рејона не стижу, или ститну са великим закашњењем, тако да воће и поврће до продавница у Београду стигне делимично упропашћено,

Али не мора да буде тако, Предузеће За снабдевање воћем и поврћем Трећег рејона имало је прошле године, кратко време, два камиона, али су они, одлуком неких органа и одбора власти Трећег рејона, одузети и додељени рејонском транспортном предузећу „ради бољег коришћења ових возила", А то „боље коришћење" довело је предузеће за снабдевање воћем и поврћем пред чињеницу да не може увек да добије или да врло често чека сувише дуго на одобрење за камионе, а грађане пред рђаво снабдевене продавнице,

Када би они, који су донели одлуку 0 одузимању камиона предузећу за снабдевање воћем и поврћем Трећег рејона, схватили да је добро снабдевање један од основних услова нормалног живота у граду, продавнице воћа и поврћа не би изгледале тако снабдевене, Нужно је схватити да у оваквим предузећима одлучујућу улогу игра транспорт, и да од тога зависи како ће бити снабдевени радни људи Београда. А та чињеница истиче неопходну потребу да свако предузеће има бар нешто од својих транспортних средстава, јер ће само овако моћи да испуњава свој задатак.

НЕПРИКОСНОВЕНА ШТАЛА

ЕТАМ Котежом. Зелени дрвореди, разнобојне ви“ ле, узане асфалтиране улице, ма“ ли саобраћај, угодна тишина — као у бањи. А ветрић, који пирну одједиом, донесе ми мирисе липа, расиветаних башта и — штале!

Ово последње брзо ми некако растера илузију да сам у „бањи“ Београ“ да, Штала на котежу — много је, па макар да су у њој н најплеменитија тркачка грла!

Лако је проналазим по мирису: на углу је улица Максима Горког и Јан“ ка Веселиновића, на плапу бивше др“ варе „Радаковић“. До ње, преко пу“ та ње — куће за становање,

— Па зар вам не смета ова шталар — питам суседе.

— Како да не смета — одговарају — погушисмо се од смрада, а очи не можемо отворити од мушица,

јак А шта се не жалите санитарним пластима2

— Жалили смо се. Била комисија, обишла цео крај и тамо негде у Сазоповој пронашла где неко држи пилп» ће. М хтели да га казџе, веле „нехи“ гијенски је то".

— Добро, а шта су за шталу реклир

— За шталур Погледајте!

Осврнем се н видим; мајсторн дозпђују нова одељења — проширују шталу. Јасно је: ништа нису рекли.

Дај, велим, да ја у име. Котежана кажем коју, овако јавно.

М. Д.

ЗА ДИСКУСИЈУ

ЗАШТИТА _

казује путнику физиономију младог града из друге половине ХЕХ века, или, нажалост, сасвим упадљиво и наметљиво лик града измеЂу два рата, чија изградња пада у доба капиталистичког друштва, ка• да њоме руководе лични интереси и хаотична самовоља појединаца, Како је речено, мало је сачуваних остатака прошлости у Београду. Византиски, угарски и српски средњевековни Београд сачувани су нам само у писаним изворима можда је једино кула Небојша, и то само делимично, средњевековни ; остатак, Турски Београд који је тако заносно описивао Евлија Че= лебија, турски путописац ХУП ве- У ка, о коме су одушевљено писали бројни путници са Запада нестао је сасвим, многе ратове преживела су свега три објекта; једна мамија м два тулбета. Највећи и најдрагоценији, можда и најстарији објекат који нам је сачуван до наших дана изгледа да је београдска тврЂава. Њено зидање започето је 172% тодине од стране Аустријанаца, не“ посредно после победоносног вустро-турског рата. Тврђава је веЋћим делом дело швајцарца инж.

ројна разарања у прошлости тоДоксата а претставља у Подунављу

тово су сасвим изменила лик Београда, тако да су материјални остаци ранијих култура ретки, случајно познати, или их уопште нема сачуваних. На тај начин Београд, иако једно од најстаријих насеља у Европи, неупадљиво лопоследњи велики пример аустријске фортификације ХУШ века, Зидана по фортификационим принципима маршала Вобана ба зидинама у површини терена и великим опкопима, ова тврђава значи драгоцени културно-историски објекат првога реда.

Међутим, стилски лик тврђаве страдао је готово од првих дана њенога постанка, тако да је 'рушење једног њеног дела ушло и у одредбе београдског мира 1739 У Првом светском рату страдале су све зграде које су се налазиле на највишој тераси Горњег Града. Тада је изгубљена и зграда српскога

Ђенералштаба, уствари бивши пашин конак, За време бивше Југославије један део тврђаве држала

је војска, а процес уништавања објеката несметано се наставио. Тада је изграђена и велика зграда Војно-географског института која, делујући као кулиса стилски претставља неуспео фалсификат, · С друте стране, део тврђаве, који није запосела појска, држала је бивша општина Београдска и она':је себи подигла неколико споменика који сведоче о даљем мрцварењу бео» градског града и културном нивоу тадање општине, Извршене су а• даптације за градски ресторан, 0Творен је зослошки врт и спортска игралишта, Коначно железничка пруга пресенла је на неколико места градска платна крај обала Саве и Дунава. Писта ауто-страде покварила је такође део Доњег Града. Бетонско савско пристаниште, пре пуно вагона, дизалица, магацина наноси неизрециву штету стилском јединству тврђаве чује су зидине оплемењене патином векова,

За време фашистичке најезде стање београдске тврђаве још се више погоршало, Немачко бомбардовање оштетило је Доњи Град где су страдали неки објекти, махом стари војни магацини, Савезничко бомбардовање порушило је и оно мало сачуваних остатака у Доњем Граду: амам, један од последњих све дока турских санитарних прилика у Београду и велики аустријски житни магацин, тако да је простор Доњег Града добио изглед брисаног простора, на коме усамљено стоји Карлова капија, Нажалост, пропадање београдске тврђаве наставље-= но је и после ослобођења, иако је она, као и сви споменици културе под заштитом државе. Фискултурници, овога пута кошаркаши „у“ тврдили“ су се у старим шанчевима у којима су подигнуте трибине, ограде, нови зидови, обновљене клубске зграде, укратко, уложени су сви напори да се што више натрди изглед једног старог објекта који је заслужио бар ту судбину да се капија кроз коју је Карађорђе продро у тврђаву 1806 не зазида у им не употреби као станбена просторија. У један део града лоново је онемогућен приступ. Општа слика запуштености и непоштовања старине била би непотпуна ако са не осврнемо и на нечистоћу која влада по разним кулама, стражарама, деловима зидина и шанчевима. Довољно је само обићи кулу Небој- | шту, капију у. близини Завода за израду војне одеће или шанчеве У њеној близини које је грађевинско предузеће „Полет“ необично полетно затрпало шутом. Уопште, цео простор Кллемегданског града оставља утисак као да опсада тврђа= ве још увек траје, Тај утисак појачавају полусрушени објекти као на пр, кула код градског ресторана, простор код цркве Ружице и у“ лаз у тзв. „лЛеополдову капију“, Било би корисно када би овај напис послужио као мали увод у внкету о београдској тврђави, обиму и врстама конзерваторских радова, | њеном уређењу и намени. То су ствари за дискусију. Међутим, чистоћа, уклањање ратних разарања, и уопште свих трагова запуштено“

-г

~

! сти и пропадања, то су ствари које | су ван дискусије, по себи разум- | о љиви захтев нашега друштва и на- % ша основна обавеза према Једном У

културно-историском објекту. Мажалост, у том погледу београдска тврђава нас још увек оптужује. |

Дејан Медаковић | ба

Беси оте

– |

3